Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona o ministarstvima, bilo je mnogo reči o broju ministarstava. Premijer, odnosno mandatar za sastav nove Vlade, gospodin Aleksandar Vučić i manje-više svi mi iz SNS isticali smo da je jedan od kvaliteta ovog zakona i da će jedan od kvaliteta nove Vlade biti i to što će ona biti relativno mala.
Prema ovom Predlogu zakona o ministarstvima, Republika Srbija imaće ukupno 16 ministarstava i sigurno je da u novijoj političkoj istoriji Republike Srbije to jeste najmanji broj ministarstava.
Inače, Srbija u 19. i početkom 20. veka bila jedna od zemalja koja je u tadašnjoj Evropi imala najmanji broj ministarstava. U periodu od 1862. godine, pa sve do 1918. godine Kneževina, odnosno Kraljevina Srbija imala je ukupno osam ministarstava.
Naravno, vremena se menjaju. Država je počela da se bavi određenim oblastima društvenog života kojima se tada nije bavila i moralo je da dođe do povećanja broja ministarstava. Nema nikakve sumnje da ovo jeste jedan krupan korak ka racionalizaciji državne uprave, da je došlo do značajnog smanjivanja broja ministarstava.
Ono što je posebno važno da se kaže, u nomotehničkom smislu, posmatrano čisto pravnički, ovo je jedan od najbolje pisanih predloga zakona o ministarstvima u poslednjih nekoliko godina. Dakle, evidentno je da je primenjen takozvani resorni princip u formiranju ministarstava, u kombinaciji sa personalnim principom, zato što se posebno u predlogu zakona apostrofiraju dve kategorije građana Republike Srbije, a to su borci u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i u okviru Ministarstva omladine i sporta to je omladina.
Ono što je takođe važno da se kaže jeste da je predlog zakona potpuno koherentan sa Ustavom Republike Srbije. Kada uporedite Predlog zakona o ministarstvima sa članom 97. Ustava Republike Srbije u kome se nabrajaju nadležnosti Republike Srbije u ukupno 17 tačaka i kada uporedite broj ministarstava od njih 16 vidite da je ovaj predlog zakona o ministarstvima apsolutno sledio logiku Ustava, što do sada uglavnom nije bio slučaj.
Iskoristio bih ovo javljanje za reč da bih skrenuo pažnju na neke netačne informacije koje su izneli poslanici iz opozicije.
Što se tiče diskusije gospodina Čanka, koji nas je pitao koliki broj zaposlenih u ministarstvima će biti, želim da mu kažem da prosto to nije materija Zakona o ministarstvima. Ni ovog niti bilo kog drugog. Koliko je zaposlenih u ministarstvima reguliše se pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, koji donosi svaki ministar ponaosob. Ubeđeni smo da će u svakom ministarstvu, koje je predviđeno ovim predlogom zakona, biti manje zaposlenih nego što ih je sada, ne zato što bilo ko u Srbiji voli da otpušta ljude, nego zato što srpska privreda ne može više da finansira onaj broj zaposlenih u javnom sektoru, pa i u ministarstvima, kao što je do sada bio slučaj.
Što se tiče diskusije gospođe Čomić, koja kaže da se nigde ne pominju javna preduzeća u Predlogu zakona, a i ovima drugima koji kažu da se pominju, ali im nije jasno zašto su sva javna preduzeća, odnosno predlozi akata o imenovanju organa upravljanja u javnim preduzećima i u privrednim društvima koja posluju sa državnim kapitalom u okviru Ministarstva privrede, odgovor je vrlo jednostavan. Gospodin Aleksandar Vučić i SNS na ovaj način vrlo jasno pokazuju na delu kako se vrši defeudalizacija javnih preduzeća. Sada će svi akti o imenovanju organa upravljanja u svim javnim preduzećima u nadležnosti jednog ministrstva – Ministarstva privrede, što do sada nije bio slučaj i ni jedna Vlada Republike Srbije nije na taj način radila. Ovo je prvi put da u okviru jednog ministarstva imate politiku vođenje svih javnih preduzeća. Više neće svako ministarstvo da vodi, uslovno rečeno, svoje javno preduzeće ili svoje privredno društvo koje posluje sa državnim kapitalom, nego će to da radi jedno ministarstvo, čime će se postići mnogo veća objektivnost u radu i mnogo veća efikasnost u radu tih javnih preduzeća.
Notorna je činjenica, i to svi znamo, na to je, na kraju krajeva, ukazao više puta mandatar za sastav nove Vlade, Aleksandar Vučić, da javna preduzeća u Srbiji, kao i privredna društva koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, više ne smeju da budu gubitaši. To moraju da budu institucije koje će donositi prihod, ne samo sebi, nego svom osnivaču, Republici Srbiji. Da bi tako nešto bilo moguće, ovo je bilo jedino rešenje da se svi predlozi akata o imenovanju organa upravljanja u svim javnim preduzećima, a ima ih u Srbiji mnogo, i u svim privrednim društvima koja posluju sa državnim kapitalom, a ima ih mnogo, da budu u okviru jednog ministarstva, odnosno Ministarstva privrede.
Što se tiče diskusije gospodina Veselinovića, sada možemo da budemo zajedljivi, pa da kažemo – ova Vlada će imati 16 ministarstava, a što ih nema 15 ili što ih nema 14. Lako je biti zajedljiv, ali mislim da to nije pošteno prema građanima Republike Srbije.
Kao što mislim da nije poštena, u političkom smislu, diskusija gospodina Dušana Petrovića. Ono što je gospodin Dušan Petrović rekao u prevodu na jezik koji narod razume znači sledeće – mi smo 12 godina vladali Srbijom, radili smo šta smo hteli, a radili smo mnogo toga lošeg, upropastili smo gotovo sve čega smo se dotakli i sada mi, koji smo vladali 12 godina, kako kaže gospodin Petrović, čekamo u nedelju Aleksandra Vučića da nam kaže šta je to što će on da uradi i da popravi sve ono što smo mi 12 godina u Srbiji uništavali.
Ono što se postavlja kao suštinsko pitanje – ko je vas iz DS, iz NDS, iz ZZS, kako se već zovete, sprečavao da 12 godina sprovedete sve te genijalne ideje o kojima ste maločas govorili? Ideju o energetskoj efikasnosti nije izmislila Zorana Mihajlović. Ideju o navodnjavanju nije izmislio aktuelni ministar poljoprivrede. To su stvari koje su se u svetu i Evropi sprovodile decenijama unazad.
Pitam vas - od petog oktobra 2000. godine ko je vas sprečavao da sve to uradite? Nije vas sprečavao niko i sada ste dovoljno licemerni da kažete – mi koji nismo uradili ništa, sada smo mi ti koji ćemo da se isprsimo i jedva čekamo nedelju da dođe Aleksandar Vučić da nas ubedi da je u stanju da za šest meseci popravi ono što smo mi uništavali 12 godina.
Gospodine Petroviću, pred vama će se u nedelju pojaviti čovek od krvi i mesa, čovek sa ogromnom energijom, čovek koji ima gvozdenu volju da popravi stanje u Srbiji, ali se pred vama neće pojaviti čarobnjak koji će vam odati alhemijski recept kako da se digne na noge država koja je od 2000. godine sistematski uništavana u svim oblastima društvenog života. Nema oblasti društvenog života koje su pokrivene delokrugom rada ovih ministarstava, a da ih razne vlade od 2000. godine nisu u većoj ili manjoj meri devastirale. Hoćete li da vam nabrojim: finansije, privreda, poljoprivreda, građevinarstvo, trgovina, pravda, državna uprava, unutrašnji poslovi, odbrana, spoljni poslovi, prosveta, nauka, zdravlje i td. Sve je uništeno i sada vi kažete – čekamo nedelju da dođe Vučić da nas on, kao navodno, pogleda u oči, nas koji smo super radili, nas koji smo doneli mnogo toga dobro građanima Srbije i da nam on kaže šta je to što će on da uradi. Uradiće sve što je do njega, ali bi mu posao bio mnogo lakši da vi prethodnih 12 godina niste radili to što ste radili, da se vi niste bavili, ne mislim vi lično, ali oni koji su vodili Srbiju 12 godina, da vi niste prouzrokovali nezapamćenu stopu kriminala i korupcije, da vi niste upropastili lošim privatizacijama privredu u Srbiji, da vi niste izvršili lošu reformu pravosuđa i td. Dakle, posao bi mu bio mnogo lakši. Nema čoveka u Srbiji kome je teže danas, nego što je Aleksandru Vučiću.
Sada je lako biti u opoziciji, sedeti skrštenih ruku, filozofirati o tome šta treba da se uradi i cepati dlaku na četiri dela i tražiti u svakoj rečenici koju izgovori Aleksandar Vučić, ili bilo ko iz SNS, nešto što možda nije tačno ili nešto što može da se protumači ovako ili onako, a to rade isti oni ljudi koji su od 2000. godine, doveli Srbiju u stanje u kojem se ona sada nalazi.
Gospodin Stefanović koji se takođe pomalo podsmešljivo izražavao o tome da je ovo najbrže formirana Vlada, jeste, ovo je potpuno tačno. Izbori su bili 16. marta. Konačni rezultati izbora su objavljeni 24. marta. Vlada će biti formirana 27. aprila. Kako su nekada bile formirane vlade u Srbiji? Evo jednog malog podsetnika.
Znaju to mnoge kolege narodni poslanici, 21. januara 2007. godine održani su parlamentarni izbori. Ako se ne varam, 15. februara, ili 14. februara 2007. godine potvrđeni su mandati narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I kada je formirana Vlada? Formirana je 20 minuta pre ponoći, 14. maja 2007. godine, ako se ne varam. Kako je ta Vlada formirana? Tako što je Srbija pretvorena u buvlju pijacu, oko toga koja partija će dobiti koje ministarstvo. I to je bio jedini razlog zašto smo čekali skoro puna tri meseca da se formira Vlada Republike Srbije. To je ta famozna druga Vlada Vojislava Koštunice u kojoj su većinu ministara činili predstavnici, da vas podsetim, DS. A kako je formirana ta Vlada? Formirana je tako što je gospodin Tomislav Nikolić imao dovoljno političke hrabrosti i što je ispao politički džentlmen i rekao – Gospodo, vi koji ste tri meseca trgovali sa ministarstvima, vi koji ste piljarili u Srbiji, pa kad ste se već konačno dogovorili ko će koje ministarstvo da preuzme po feudalnom principu, evo, mi nećemo biti smetnja da se formira Vlada Republike Srbije. I da on to tada nije učinio, isteklo bi 90 dana za formiranje Vlade i išlo bi se na ponovljene parlamentarne izbore. Sad nam ljudi koji su učestvovali u toj buvljoj pijaci kažu – ovo nije baš najbrže formirana Vlada. A kad smo trebali da je formiramo? Pre nego što je Republička izborna komisija saopštila zvanične rezultate izbora? Zašto je vi niste formirali tako brzo?
U svemu ovome što govori DS, odnosno poslanici koji izgleda ne mogu da se dogovore koja je prava i autentična opozicija, ima mnogo licemerja, ima mnogo nepoštenja i ima mnogo toga što podseća na onu biblijsku priču o grešniku koji se na drugoga baca kamenom, o onome ko u tuđem oku vidi trun, a u svom oku ne vidi ni balvan. Ima mnogo toga što je ružno i što ne priliči da govore ljudi koji su imali svu vlast u ovoj državi od 2000. do 2012. godine.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o Vladi, ovde je bilo mnogo reči o tome i na tome je naročito insistirala DS, a to je neki vid spinovanja javnosti, oni su sada prestali da plaše narod time da Aleksandar Vučić navodno hoće da izazove rat, da zarati sa celim svetom, da nije za EU itd, itd, pa pošto više ne mogu da plaše narod time, sada su se dosetili nečeg drugog – hajde da plašimo narod time da Aleksandar Vučić hoće da postane diktator. Kako to dokazujemo? Dokazujemo tako što na svakoj mogućoj televiziji u Srbiji slobodno možemo da kažemo da je Aleksandar Vučić diktator. Kažite mi koja je to država na svetu koja je diktatorska a da svako kome padne na pamet kaže za budućeg predsednika Vlade da je diktator? Ja za takvu diktatorsku državu i za takav diktatorski režim nisam čuo.
Šta hoće SNS? Srpska napredna stranka hoće ono što je rekao narod na izborima 16. marta – hoćemo jakog predsednika Vlade, hoćemo čoveka koji može da rešava probleme u Srbiji. Zato smo pristupili izmenama Zakona o Vladi. Zato omogućavamo budućem predsedniku Vlade da formira savete, i to ne u obliku agencija, kao što je rekao gospodin Stefanović, nego u obliku odnosno u formi kvalitetnih i stručnih ljudi koji će zahvaljujući svom bogatom znanju, iskustvu koje je stečeno godinama, da pomognu predsedniku Vlade, da pomognu Vladi da reši nagomilane probleme sa kojima se Srbija suočava.
Mi smo imali veliki problem u proteklih nekoliko godina što smo imali, nemojte mi uzeti za zlo ako upotrebim jednu tešku reč, ali pomalo fiktivne predsednike Vlade. Nemojte mi reći da je Mirko Cvetković bio pravi i autentični predsednik Vlade. Na papiru da, ali, on tu Vladu nije vodio kako je on hteo. Sadašnja Vlada – pomalo neuobičajena situacija. Predsednik Vlade je predsednik stranke koja nije najjača stranka u parlamentu, a potpredsednik mu je čovek koji vodi najjaču partiju u državi. To takođe nije baš uobičajena parlamentarna praksa.
Posle izbora 16. marta, Srbija će konačno da se vrati dobro oprobanim receptima iz dobro uređenih parlamentarnih država. Onaj ko ima najjaču partiju, treba da vodi Vladu i nama je potreban snažan i jak predsednik Vlade, ne da bi bio diktator, ne da bi bio tiranin, nego da bi slušajući savete onih koji o nekim stvarima znaju i više od njega, mogao da rešava probleme sa kojima se Srbija suočava. I zbog toga će SNS da podrži i Predlog zakona o ministarstvima i Predlog zakona o izmenama Zakona o Vladi. I mi čekamo nedelju i Aleksandra Vučića, ali ne da bismo ga pitali zašto nije rešio probleme koje smo mi napravili, nego da bismo mu pružili podršku u onome što radi, da bi i naša deca i naše porodice, kao što je rekao gospodin Dušan Petrović, koji je takođe živeo u Srbiji, živeli u narednom periodu mnogo bolje i mnogo srećnije nego što žive danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam najbolje razumeo izlaganje gospodina Petrovića i gospodina Stefanovića oko 4. jula. Dakle, ako spojimo njihove diskusije, ispada da sam ja 4. jula otišao u SNS i rekao Tomislavu Nikoliću da između njega i Borisa Tadića nema nikakve razlike. Nisam to učinio, ne znam koji je datum bio.
Ono što znam pouzdano, gospodine Petroviću, kad već spominjete te seljačke krajeve i kada spominjete Vojvodinu, od 2000. godine, stranka kojoj ste do juče pripadali i koja i dan danas vlada Vojvodinom, sistematski je upropastila Vojvodinu u svim oblastima, uključujući i poljoprivredu, preko Razvojne banke Vojvodine, preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Ako me ubedite da vi i Bojan Pajtić niste bili u istoj političkoj partiji od 2000. godine pa do prošle godine, onda ću vam se ja izviniti i reći da nisam bio u pravu, ali mislim da jesam.
Dakle, ako pričate o toj politici navodnjavanja u Vojvodini, čišćenja kanala, što to pitate mene, što to pitate bilo koga iz SNS? Ko ima vlast u Vojvodini i ko je grčevito drži i dan danas, aiko je očigledno da ne uživa podršku 95% građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Ona ista stranka koja je od 2000. godine pa do danas na vlasti u Vojvodini. Kako sam ja i kako je bilo ko iz SNS mogao da čisti kanale u Vojvodini od vas koji ste vladali Vojvodinom i koji i dan danas vladate Vojvodinom?
Što se tiče manira, što se tiče Šešelja, SRS itd…
(Predsedavajući: Vreme.)
… ja samo želim da vam kažem jednu stvar. Priznajem, učestvovao sam u nekoj vrsti tuđeg političkog rata između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja i koristio sam reči koje vrlo često nisu bile primerene. Žao mi je zbog toga i ja verovatno i dan danas plaćam neku političku cenu zbog tih i tako izgovorenih reči, ali ne plašim se da kažem da sam pogrešio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, samo dve stvari. Ono što je činjenica, dve činjenice su u pitanju. Jedna činjenica je, kada je Vojislav Šešelj odlazio u Hag, šta je rekao? „Idem tamo da pobedim Haški tribunal, a vama ostavljam da pobedite dosmanlijski režim.“ Kome je to pošlo za rukom? Pošlo je za rukom Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, nije pošlo za rukom SRS.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Martinoviću.)
Još jedna stvar.
(Predsedavajući: Tri minuta je prošlo.)
Završavam, neću se više javljati za reč. Vi koji nekome spočitavate političku prošlost, koji spočitavate što je neko nekada pripadao SRS, vi veliki evropejci i demokrate, kako vam to ne smeta, SRS u gotovo svim opštinama u Vojvodini gde je prešla cenzus, da vam omogući da sačuvate vlast?
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, moram vas prekinuti.)
Kako vam ne smeta SRS u Somboru… (isključen mikrofon)

Ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Kada sam rekao da je gospodin Dušan Petrović politički nekorektan, ne znam zašto mašete rukama gospodine Petroviću, nema muva ovde, nisam ih video.

Dakle, kada sam rekao da je gospodin Dušan Petrović politički nekorektan, nisam to rekao zato što mislim da nema pravo da pita gospodina Vučića, sve ono što misli da ga pita, nego zato što nam nije prethodno dao odgovor na ono što je on radio dok je bio ministar poljoprivrede.
Evo, mene na primer živo zanima, gospodine Petroviću, dok ste bili ministar poljoprivrede, zašto ste nekoliko meseci, pre izbora 2012. godine u Ministarstvu poljoprivrede zaposlili slovom i brojem 1.600 takozvanih asistenata-savetodavaca, koji su imali veće plate od ljudi koji su imali 20 i više godina radnog staža? Da li je to bilo u interesu navodnjavanja srpskih njiva, ili zato da bi Demokratska stranka na silu Boga pobedila izbore, ali evo istorija je pokazala da vam ni tih 1.600 savetodavaca-poljoprivrednika nije pomoglo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jednom tekstu koji je napisao u emigraciji Slobodan Jovanović uočava jednu zanimljivu pojavu u srpskom narodu, a to je da kada srpski narod i kada Srbija nekoga zavoli onda ga prepoznaje po imenu. Nije potrebno pored imena navoditi prezime, nije potrebno navoditi funkciju, nije potrebno navoditi biografiju. Dovoljno je izgovoriti samo njegovo ime.
Parafrazirajući Slobodana Jovanovića mogu slobodno da kažem da je u današnjoj Srbiji na političkoj sceni Republike Srbije dovoljno izgovoriti Maja, pa da cela Srbija zna da je reč o gospođi Maji Gojković.
Od strane poslanika koji se ovde utrkuju i vode mrtvu trku ko je veća opozicija, da li DS, da li NDS, da li oni koji su na izbore išli sa Demokratskom strankom pa preko noći postali nezavisni poslanici, uporno tvrde kako ništa nismo čuli o biografiji gospođe Maje Gojković. Neki su čak otišli toliko daleko da su rekli da biografiju nisu ni dobili, što je notorna laž jer su svi narodni poslanici dobili u materijalu biografiju gospođe Maje Gojković i dobili su njenu izjavu da prihvata kandidaturu za predsednika Narodne skupštine.
Možda sam malo subjektivan kada je reč o Maji zato što je poznajem prilično dugo. Ono što mogu da kažem to je da potiče iz jedne ugledne novosadske porodice. Jedan dobar deo naroda nema pozitivno mišljenje o advokatima, ali kada advokat na ime i prezime pobedi za gradonačelnika jednog tako velikog grada kao što je Novi Sad, onda to znači da mu ljudi veruju. Onda to znači da je u pitanju osoba koja će biti savesna, odgovorna i poštena prema narodu Srbije na isti način na koji je bila savesna, poštena i odgovorna u radu sa svojim klijentima.
Maja Gojković je neko ko ima ogromno političko iskustvo. Čuo sam ovde mnogo teških reči na njen račun o tome ko je promenio koju političku partiju, ko je šta radio u prošlosti. Ako bismo se vratili u prošlost mislim da bi ta istorijska vaga pretegnula u korist SNS.
Slažem se da je bilo ružno gađati predsednika, odnosno predsedavajućeg Narodne skupštine cipelom i polivati ga vodom, ali isto tako mislim da je bilo mnogo ružnije, društveno opasnije, po državu i naciju štetnije paliti Narodnu skupštinu, odnositi fotelje, umetničke slike, sve ono što je radila sadašnja opozicija 5. oktobra 2000. godine, upadati sa automatima u javna preduzeća, formirati krizne štabove. Da vas podsetim da su pretili deci svojih političkih oponenata da će ih šišati na ćelavo da bi ih obeležili i šišali su ih. Dakle, ako bismo se vratili u prošlost, mislim da ne bi baš lepa slika o današnjoj opoziciji izašla u narod.
Neću da govorim o njima, o njima su građani Srbije sve rekli 16. marta…
(Predsedavajući: Molim vas da se držite teme.)
… ja se držim, predsedavajući, teme mnogo više nego što su to činili moji prethodnici, ali hvala vam na ovoj sugestiji.
Izbor Maje Gojković za predsednika Narodne skupštine, što će naravno poslanička grupa Srpske napredne stranke da podrži, važan je iz najmanje dva razloga.
Prvo, izborom gospođe Gojković mi afirmišemo ulogu žene, ne samo u srpskom parlamentu nego uopšte u srpskom političkom životu. Mi na taj način motivišemo sve pripadnice nežnijeg pola da se aktivnije uključe u politički život i da na svoj specifičan ženski način doprinesu da Srbija bude mnogo normalnija, mnogo pristojnija, mnogo uređenija država nego što je bila u proteklih nekoliko decenija i nego što je na kraju krajeva i danas.
Sa druge strane, izbor gospođe Maje Gojković za predsednicu Narodne skupštine mislim da je važno i kao izraz jedne velike zahvalnosti svim našim majkama, suprugama, sestrama, uopšte instituciji žene u srpskom društvu koja i danas nosi veliko breme očuvanja porodice, pravilnog vaspitanja svoje dece, a istovremeno nekoga koje u prošlosti Srbije mnogo strada, ali isto tako na vrlo aktivan način doprinosio uspehu i slavi Srbije.
Mislim da nema potrebe da vas podsećam koliko je žena osvetlalo obraz srpske vojske u Prvom svetskom ratu u godini kada obeležavamo jubilej tog velikog rata u kome je Srbija bila na strani sila pobednica, u kome je Srbija bila na strani onih koji su pobedili one koji su hteli da porobe celokupno čovečanstvo.
Biti predsednik Narodne skupštine je velika čast, ali istovremeno i velika odgovornost. Praktično posle funkcije predsednika Republike biti predsednik Narodne skupštine je najvažnije mesto u državi.
Da bi ste bili uspešan predsednik Narodne skupštine morate da posedujete ogromno političko iskustvo, morate da posedujete ogromno stručno znanje, što Maja kao izvrstan advokat i pravnik poseduje. Morate imati poseban senzibilitet kada je reč o odnosu prema narodnim poslanicima.
Želim da podsetim, neću da spominjem imena i ne želim ružno da govorim o bilo kome, mi smo ovde imali pojave da su pojedini predsedavajući Narodne skupštine samovoljno tumačili Poslovnik pa su onda rekli – neke odredbe mogu da se reklamiraju, neke ne mogu, pa ste imali pojavu da je poslaniku oduzimana reč posle tri sekunde njegovog govora, pa ste imali pojave da su narodni poslanici koji su u to vreme bili u opoziciji drastično novčano kažnjavani, da su kažnjavani čak i poslanici koji se u momentu kažnjavanja nisu ni nalazili u sali Narodne skupštine. Dakle, bilo je mnogo toga ružnog u prethodnom periodu.
Poznajući Maju ubeđen sam da takvih pojava u srpskom parlamentu neće biti i da će izbor gospođe Maje Gojković na funkciju predsednika Narodne skupštine zaista biti na ponos i diku ne samo nas koji smo je predložili, ne samo nas iz SNS i poslaničkih grupa koje su podržale naš predlog, nego da će izbor Maje Gojković biti na ponos i diku celokupnog srpskog parlamenta, Republike Srbije i svih njenih građana i naravno pridružio bih se željama mojih kolega da u narednom periodu radi uspešno, da radi kvalitetno, da radi savesno i da radi u interesu Narodne skupštine kao celine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Srđan Milivojević je po ko zna koji put povredio član 107, odnosno grubo je povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Na taj način što je bez ikakvog razloga vređao predsednika SRS dr Vojislava Šešelja i našeg kolegu Zorana Krasića. Ne znam da li je Srđan Milivojević ovih dana vadio šećer, ako nije ja bih mu posavetovao da to uradi, jer čovek očigledno ne zna šta govori i nije mu dobro.

Pitam se kada je to Vojislav Šešelj rekao Srđanu Milivojeviću šta misli o Zoranu Krasiću ili o bilo kome od narodnih poslanika SRS? Da li možda u pauzi paljenja Skupštine, u pauzi upada u Narodnu banku Jugoslavije, Saveznu upravu carina? Kada je to predsednik SRS postao intimus sa uvaženim gospodinom iz DS, bivšim vođom otpora, pa da mu iznosi tajne o tome šta on misli o bilo kome od svojih kolega iz SRS.

Ono što je činjenica to je da je Boris Tadić, evo danas dobio oštru konkurenciju u svojoj političkoj stranci. Sada je mrtva trka između gospodina Janka Veselinovića i gospodina Srđana Milivojevića ko će više da podseća na Borisa Tadića sa onim državničkim, zabrinutim izrazom lica kako je on imao tešku diplomatsku borbu u Briselu za dobrobit Srbije i srpskog naroda, ali je na našu veliku sreću on tu diplomatsku bitku dobio sa svojim prijateljima iz Saveta ministara EU. Sada se njih dvojica trude, ovo je jedno veliko pozorište, ko će više da podseća na Borisa Tadića. Jednog muči to što ima naočare, a Boris Tadić ih nema. Ovog drugog muči to što nije toliko sed kao Boris Tadić, pa sada to predstavlja mali problem. To pozorište može na sednicama Odbora, odnosno organa DS. Kakve veze imamo mi poslanici SRS sa patološkom željom ljudi iz DS da podsećaju na svog lidera. Mi smo imali takve ljude u SRS. Jedan je hteo da liči na Vojislava Šešelja, pa mu je bilo žao što ne može da izgovori glas "r" kao Vojislav Šešelj, što nema veliki stomak kao Vojislav Šešelj, što nije visok kao Vojislav Šešelj i što nije doktor nauka kao Vojislav Šešelj. Nas su takvi napustili. Ako ste krenuli njihovim putem, da imitirate lidera, čak i fizički, onda mislim da vama nije mesto u politici nego u nekom teatru apsurda.

Dame i gospodo narodni poslanici, srpsko pravosuđe je očigledno u vrlo teškoj situaciji. Pošao bih od člana 153. Ustava Republike Srbije koji propisuje, kada je reč o Visokom savetu sudstva,  da je on nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, a da ima 11 članova.

Kada Ustav, odnosno zakon propisuje da neki državni organ ili telo ima određeni broj članova, onda je to kao kada bi se reklo mora da ima 11 članova. Visoki savet sudstva trenutno nema 11 članova. Važećim propisima nije dozvoljena situacija da Visoki savet sudstva, kao ni bilo koji drugi državni organ koji je kolegijalnog karaktera, poput Narodne skupštine, koja mora da ima 250 narodnih poslanika u svakom trenutku, dakle, nije regulisana situacija da Visoki savet sudstva može da ima manje od 11 članova, a pogotovo nije dozvoljena situacija da Visoki savet sudstva radi u nepotpunom sastavu mesecima. To je potpuno nedopušteno. To je ono što dovodi u pitanje legitimitet kompletno srpskog pravosuđa.

Ono što takođe nije dopušteno to je činjenica da je jednom članu Visokog saveta sudstva određen pritvor zato što je pre 10 godina učinio neko krivično delo. Vi ste nam ovde saopštavali biografije pojedinih kandidata, odnosno ovog jednog kandidata za člana Visokog saveta sudstva i o tom kandidatu ste govorili u hvalospevima, da je bio dobar student, da je na vreme završio pravni fakultet, da ima dovoljno radnog i profesionalnog iskustva, da je moralan itd. Neko drugi je, gospođo, umesto vas tako isto pričao i o čoveku za koga se posle ispostavilo da je izvršio krivično delo.

Ono što zanima poslanike SRS jeste gde su garancije. Ko to nama garantuje da su ljudi koji se predlažu za članove Visokog saveta sudstva zaista toliko stručni i toliko moralni? Vi ste i za ove postojeće članove Visokog saveta sudstva tvrdili da su jako dobri, da su uspešni pravnici, da imaju veliko radno iskustvo, da su moralni, da su nepotkupljivi, da su garant nezavisnog sudstva u Republici Srbiji, međutim, vrlo brzo se pokazalo da to nije tačno i onda se postavlja pitanje ko to nama garantuje da je i ovaj gospodin koji se sada predlaže za člana Visokog saveta sudstva zaista tako kvalitetan kao što sada nas pokušavate da ubedite.

Ono što takođe treba da znate, ne znam da li znate, o tome kakva je situacija u Visokom savetu sudstva. Izjasnio se zaštitnik građana, gospodin Saša Janković. Njegove ocene o radu Visokog saveta sudstva su prilično negativne. U njegovom izveštaju koji je podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije od 11. januara 2012. godine, dakle, to je bilo pre manje od mesec dana, gospodin Saša Janković je konstatovao čitav niz nepravilnosti u radu Visokog saveta sudstva. Između ostalog, naveo je da je izmenom Zakonom o sudijama u toku postupka izbora sudija Visokog saveta sudstva dobio u nadležnost da odlučuje o izjavljenim žalbama na sopstvene odluke. Žalbe su konvertovane u prigovore o kojima treba da odluči isti organ koji je doneo osporavane odluke. Članovi Visokog saveta sudstva koji su učestvovali u prvom izboru su se međutim, uprkos zakonu o uspostavljenoj nadležnosti Visokog saveta sudstva, javno samo obavezali da neće glasati o prigovorima na sopstevene odluke. Oni učestvuju u svim ostalim fazama postupka i čine kvorum, ali ne glasaju. Jedan član Visokog saveta sudstva koji je bio izabran pre kraja prvog izbora ipak učestvuje i o glasanju o prigovorima.

Takav sastav u kome Visoki savet sudstva odlučuje o prigovorima je pravno i logički nedosledan. Visoki savet sudstva ne radi javno kada razmatra predloge svojih komisija, što je suprotno izričitoj zakonskoj odredbi da su sednice saveta javne.

Onda se kaže, između ostalog, da zaštitnik građana smatra da bi trebalo da se prekine rad Visokog saveta sudstva u sadašnjem sastavu, da se ubrzano preduzmu sve mere i radnje iz njegove nadležnosti kako bi se njegov sastav upotpunio u skladu sa odredbama Ustava i zakona, da može da nastavi rad tek u upotpunjenom sastavu i da se stave van snage odluke koje je doneo u situacijama kada je radio u nepotpunom sastavu.

To su ocene čoveka za koga je takođe ovde skupštinska većina tvrdila da će da bude samostalan, nezavistan, da će da bude čuvar ljudskih prava i sloboda. Nisam čuo da su se članovi Visokog saveta sudstva izjasnili o navodima zaštitnika građana. Ono što se moglo videti u medijima to je da je nastao verbalni rat između predsednice Visokog saveta sudstva i Ustavnog suda. Ona je tvrdila da je Ustavni sud dopustio svojim odlukama da Visoki savet sudstva radi u nepotpunom sastavu, a posle toga je Ustavni sud demantovao gospođu Natu Mesarević i rekao da ne postoji ni jedna takva odluka da Visoki savet sudstva mora u svakom trenutku da radi u punom sastavu.

Ono što takođe mora da se istakne kada je u pitanju srpsko pravosuđe ali i srpska država u celini, to je činjenica da se najviši pravosudni organi u Republici Srbiji, pre svega Visoki savet sudstva, ni na koji način ne oglašavaju povodom drastičnog kršenja ljudskih prava i sloboda predsednika SRS dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Nama u SRS je potpuno jasno zašto se to čini. Zato što se srpsko pravosuđe tribunalizuje, odnosno srpski sudovi pokušavaju da se ustroje na principima na kojima počiva Haški tribunal.

Moram da vas podsetim, vas kao predstavnika Visokog saveta sudstva, da je Vojislav Šešelj otišao u Haški tribunal dobrovoljno. Dakle, niste morali da ga hapsite, da ga lovite u pidžamama, da ga vozite u Republiku Srpsku, pa da ga tamo hapsite itd. Čovek je dobrovoljno otišao u Haški tribunal. Februara 24. navršava se punih devet godina od kako jednom građaninu Republike Srbije traje pritvor. Dakle, Vojislav Šešelj se nalazi u pritvoru.

Kako je moguće da neko ko treba da bude čuvar Ustava, zakona, ljudskih prava i sloboda svih građana Republike Srbije, bez obzira na to da li se nalaze u Republici Srbiji ili van Republike Srbije, ćuti o toj skandaloznoj činjenici da jednom građaninu Republike Srbije traje pritvor putnih devet godina? I 25. februara ulazi se u desetu godinu trajanja pritvora čoveku koji se dobrovoljno javio da dokaže netačnost optužnice koja je podignuta, ne samo protiv njega, nego protiv Srbije i protiv srpskog naroda u celini.

Nemojte da se zavaravate da su optužnice protiv Slobodana Miloševića, protiv Vojislava Šešelja, protiv Milana Martića, Radovana Karadžića, Ratka Mladića optužnice protiv njih lično. Ne, to su optužnice protiv Srba, protiv srpskog naroda, protiv Srbije. Tim optužnicama Haški tribunal pokušava da dokaže da bi opravdao politiku EU, SAD i NATO-pakta prema bivšoj Jugoslaviji, prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, prema Republici Srbiji, koju vodi punih 20 godina, da smo u stvari mi Srbi odgovorni za raspad bivše Jugoslavije, da smo mi od 1945. godine priželjkivali i kovali tajni plan da se stvori etnički čista srpska država, tako što će se poubijati i proterati svi oni koji su pripadnici hrvatskog naroda, svi Muslimani, Šiptari itd.

U toj situaciji Visokog saveta sudstva je morao da podigne svoj glas protiv pokušaja da se u slučaju Vojislava Šešelja ponovi scenario koji je upotrebljen protiv Slobodana Miloševića. Taj scenario je sledeći – kad ne možete da dokažete da je neki Srbin odgovoran za ono što piše u optužnici, a znate da mu je zdravlje ozbiljno ugrožen, onda mu jednostavno uskratite zdravstvenu zaštitu i na taj način ga ubijete. Nema nikakve dileme da je Slobodan Milošević ubijen u Haškom tribunalu. Nisu mogli da dokazi da je Slobodan Milošević odgovoran za genocid u bivšoj Jugoslaviuji i kad su svhatili da ne mogu da dokažu da je kriv uskratili su lečenje čoveku koji je bolovao od ozbiljnih kardio-vaskularnih problema. I on je ubijen u Haškom tribunalu 11. marta 2006. godine. To isto zlikovci iz Haškog tribunala pokušavaju da urade i kada je u pitanju Vojisalv Šešelj.

Ko ste pratili jučerašnju Statusnu konferenciju u Haškom tribunalu, u postupku tužilac protiv Vojislava Šešelja, mogli ste jasno da vidite svu bezočnost, svu nehumanost, svu neljudskost, svu antidemokratičnost Haškog tribunala kada je u pitanju jedan srpski državljanin koji se zove dr Vojislav Šešelj.

Sa jedne strane, govori se o tome da srpsko pravosuđe mora da se ustroji u skladu sa evropskim standardima, da svako ima pravo na fer i pošteno suđenje, da suđenje mora da bude okončano u razumnom roku. Međutim, ta prava se ne poštuju jednom građaninu Republike Srbije i to se ne poštuju na tako flagrantan način da je Vojislav Šešelj već ušao, odnosno njegov predmet, njegov slučaj je ušao u istoriju svetskog pravosuđa. Ovo nije zabeleženo u pravosudnim analima modernog sveta da jednom čoveku traje pritvor devet godina.

Zašto ćuti Visoki savet sudstva? Vi ste pozvani da branite ljudska prava i slobode građana Republike Srbije čak i onda kada se nalaze u Haškom tribunalu. Kako možete da ubeđujete nas građane Srbije, koji živimo u Srbiji, da će ako se zadesimo u nekom krivičnom postupku da nam se garantuju ljudska prava i slobode o tim navodno evropskim standardima, kad ti evropski standardi ne važe u slučaju Vojislava Šešelja, koga pokušavaju da ubiju? Vi o tome ćutite.

Zašto ćutite o činjenici da se Republika Srpska proglašava genocidnom tvorevinom? To nije samo politička izjava, to je šamar celoj državi Srbiji. Godine 1995. kada je potpisan Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, Republika Srbija je garant, jedna od država koje garantuju sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Da li to znači da je naša država garant jedne genocidne tvorevine? Da li mi to genocidnim zločincima garantujemo da će i dalje da postoje? To je skandalozno.

Visoki savet sudstva o tome ćuti. Danima se Republika Srpska raspinje na stub srama od strane pojedinih poslanika, šefova političkih partija, nevladinih organizacija, tzv. predstavnika međunarodne zajednice. Visoki savet sudstva o tome ćuti. Ta izjava da je Republika Srpska genocidna tvorevina, to je jedno od najtežih krivičnih dela.

Ćutite na izjave da je Republika Srpska sazdana na zločinu, odnosno na masakru u Srebrenici. Vojska Republike Srpske je oslobodila Srebrenicu u julu 1995. godine. Republika Srpska je formirana 9. januara 1992. godine. To su nepobitne istorijske činjenice. Kakve veze ima ono što se desilo u Srebrenici ili što predstavnici pojedinih političkih stranaka, nevladinih organizacija tvrde da se desilo sa činjenicom da je Republika Srpska formirana više od tri godine ranije? Visoki savet sudstva ni jednu jedinu reč nije digao protiv takvih izjava.

Vi ste deo državnog aparata Republike Srbije. Republika Srbija je garant poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Vi ste morali da upozorite sve one koji daju takve antidržavne i antinacionalne izjave da čine krivična dela i da se ubuduće uzdrže od davanja takvih izjava. Visoki savet sudstva ne reaguje.

Narodna skupština treba da odluči o izboru jednog člana Visokog saveta sudstva, odnosno da odluči o izboru zamenika javnih tužilaca. Želim samo da vam skiciram na šta trenutno liči parlament Republike Srbije, kakav je njegov legitimitet i koliko je njegovo dostojanstvo. Verovatno ste pratili u medijima da je ovde jedna estradna umetnica iz Hrvatske, gospođa Severina Vučković, u prisustvu predsednika Republike Srbije, promovisala akciju jedne tzv. nezavisne televizije o dodeli, odnosno nabavci sto inkubatora za bebe u Srbiji. Ona je mogla da dođe u Narodnu skupštinu. Bila je čak ovde visoki gost. Svi mediji su bili skoncentrisani oko nje.

(Predsednik: Hoćete li samo da dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda?)

Vrlo rado ću ovo, gospođo Đukić Dejanović, da dovedem u vezu sa činjenicom. Dakle, Narodna skupština treba da odlučuje o izboru nosilaca najviših pravosudnih funkcija u Srbiji. Dakle, Dom Narodne skupštine u koji jedna Severina može da dođe da daje izjave, da reklamira sebe itd, a sa druge strane, kada je poslanička grupa SRS pre nekoliko dana uputila zahtev Narodnoj skupštini da se omogući ustupanje na korišćenje male sale Narodne skupštine za promociju knjige dr Vojislava Šešelja, naš zahtev je odbijen.

Dakle, gospodin Dragan Todorović je 31. januara 2012. godine, generalnom sekretaru Narodne skupštine Republike Srbije uputio molbu, odnosno zahtev da se ustupi Mala sala Narodne skupštine za promociju knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Vikiliks mi javlja prvi deo". Ta promocija je trebalo da se održi 7. februara 2012. godine u 12,00 časova i posle toga, mi smo planirali da održimo jedan mali koktel u Narodnoj skupštini.

Generalni sekretar Narodne skupštine nam je rekao sledeće - u vezi sa vašim zahtevom i dopunjenim zahtevom od 3. februara 2012. godine, obaveštavam vas da služba Narodne skupštine kojom rukovodim nije nadležna za odobravanje poslaničkih aktivnosti koje navodite u svom zahtevu. Podsećam vas da Poslovnikom Narodne skupštine u najvišoj zakonodavnoj, pazite kakav kitnjast tekst, u najvišoj zakonodavnoj instituciji Republike Srbije, nisu predviđene aktivnosti poslaničkih grupa ili narodnih poslanika koje se odnose na promovisanje pojedinih političkih stranaka, niti je predviđeno promovisanje i izlaganje dokumenata i knjiga, osim na prigodnim izložbama i promocijama koje organizuju institucije Republike Srbije ili ustanove kulture, zakonom propisane delatnosti.

U prevodu na srpski jezik, šta ovo znači? Dozvoljeno je da se u Narodnoj skupštini promoviše jedna estradna i porno zvezda iz Hrvatske, a nemoj slučajno da se promoviše knjiga čoveka koji je bio nosilac liste SRS na prethodnim parlamentarnim izborima. Vojislav Šešelj je, gospođo, bio prvi na listi SRS, on je bio naš nosilac liste. Njegova knjiga ne može da se promoviše, a zato može da se promoviše Severina.

Sada pokušavate da nas ubedite kako je stanje u državi Srbiji odlično i da nema nikakvih problema. Ima ih. Kao što vidite, ovi dopisi su najbolji dokaz do koje mere je urušeno dostojanstvo Narodne skupštine.

Dalje. Juče se desio ovaj incident, ili već kako to može da se nazove, u specijalnom zatvoru kada su dvojica ljudi koji su osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora pokušali da pobegnu. Već se danas u medijima pojavljuju spekulacije da je to njihovo bekstvo navodno organizovao Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam.

Moram da vas podsetim da ste pre nekih dva meseca imali izjavi visokog funkcionera tzv. SNS, Vladimira Cvijana, da Joca Amsterdam za njih nije nikakav kriminalac ili mafijaš, nego uspešan privrednik, koji će sutra kada oni dođu na vlast, po nalogu države, da pravi mostove po Beogradu. Niste reagovali na tu izjavu, a morali ste da reagujete, jer je i ta izjava jedna od najtežih krivičnih dela. Ne reagujete na činjenicu da su se u medijima danas pojavile te spekulacije, da iza bekstva stoji Joca Amsterdam. Ne mafijaš i kriminalac, nego mostograditelj, on je zadužbinar, on je jako važna ličnost u srpskoj privredi. Vi ne reagujete na te izjave. Morate da reagujete.

Kakvo je to srpsko pravosuđe, kome šamar mogu da daju ljudi koji su vas do juče prisluškivali, inače bliski saradnici Borisa Tadića….

(Predsednik: Vreme. Zahvaljujem.)

Završavam. Postavlja se pitanje…

(Predsednik: Zahvaljujem. Nije baš sadržaj bio u vezi sa tačkom dnevnog reda. Zaista nije. Samo privedite kraju, molim vas.)

Završavam. Sve je ovo u vezi sa tačkom dnevnog reda. Ako malo pročitate stenogram mog izlaganja, shvatićete da je apsolutno sve u skladu sa dnevnim redom, ali nažalost, zbog nedostatka vremena, ne mogu duže da elaboriram ove naše teze, ali tu su naši poslanici SRS, koji će dodatno da vas ubede koliko su naši argumenti jaki.

Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija je od 2000. godine država pod starateljstvom, političkim i pravnim, EU i SAD, a to je naročito došlo do izražaja nakon 2008. godine, kada je reč o reformi srpskog pravosuđa. Da ne bi bilo nikakve dileme, ja ću, kao predstavnicima državnog veća tužilaca, da vam pročitam jedan dokument iz kojeg će vam biti potpuno jasno, i vama i građanima Srbije, koje su to političke snage koje kreiraju pravosudni sistem u Republici Srbiji.

Dakle, ovo je dokument Evropskog parlamenta. Nosi datum 12. januar 2012. godine, Strazbur, Evropski parlament, plenarno zasedanje, broj dokumenta B7-000/2012, predlagač Odbor za spoljne poslove. Ovaj dokument ima ukupno 34 tačke. Deseta, 11. i 34. tačka su naročito zanimljive. U tački 10. se kaže: "Primećuje se da je proces reforme pravosuđa i tužilaštva urađen kako bi se povećala efikasnost i kako bi se smanjio broj nerešenih slučajeva. Primećuje se da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se obezbedila nezavisnost i profesionalizam u ova dva sektora, izražava se zabrinutost zbog nedostataka u žalbenim procesima koji su pokrenule neizabrane sudije i tužioci, uključujući i kršenje procedura i standarda. Poziva se da se proces završi na transparentan način i bez ikakvih spoljnih pritisaka na Visoki savet sudstva."

Pod tačkom 11: "Izražava se ozbiljna zabrinutost zbog ponovne zloupotrebe člana 359. krivičnog zakona o zloupotrebi službenog položaja, poziva sve nadležne da započnu postupak izmene krivičnog zakona, kako bi bio usklađen sa evropskim standardima i da se odmah prekine sa podizanjem optužnica za zloupotrebu službenog položaja kojima se podriva poverenje u vladavinu prava u državi."

Tačka 34. je naročito skandalozna i kaže: "Predsednik Evropskog parlamenta će ovu rezoluciju proslediti savetu, komisiji, kao i Vladi Srbije i Narodnoj skupštini."

Dakle, da ne bi bilo nikakve zabune, sve ovo što se dešava, sav ovaj politički eksperiment nazvan reforma pravosuđa smišljen je van Republike Srbije, a i ovo što se dešava ovih dana, vezano za korigovanje reforme pravosuđa, dešava se pod pritiskom EU, o čemu svedoči, između ostalog, i ovaj dokument koga sam maločas pročitao. Ne samo da se u Republici Srbiji pravosuđe kreira po instrukcijama iz Brisela i Vašingtona, u Republici Srbiji se pišu zakoni po instrukcijama EU i SAD.

Želim da podsetim ove uvažene dame iz Državnog veća tužilaca da je Republika Srbija verovatno jedina država u Evropi koja toliko često menja oblast krivičnog materijalnog prava i krivičnog procesnog prava. Sumnjam da iko ozbiljan u Srbiji zna koji krivični zakonik važi i koji zakonik o krivičnom postupku važi. Od 2000. godine ti zakoni se toliko često menjaju, da je Srbija verovatno rekorder u Evropskim, možda i u svetskim razmerama. Ako sam išta naučio na pravnom fakultetu, to je da se u zakonodavnu reformu krivičnog prava ulazi strpljivo, nakon što su podrobno proučene sve činjenice koje se odnose na reformu tog pravosuđa, nakon što je konsultovana stručna javnost. Dakle, vrlo oprezno i vrlo retko. U Srbiji svake godine se po nekoliko puta menja Zakon o krivičnom postupku, krivični zakonik, a kao što vidite i krivična dela se u Republici Srbiji ukidaju ne zato što tako hoće parlament, ne zato što tako hoće Vlada, nego zato što je tako neko smislio u EU. Doduše, možda neko pokušava iz EU da spase ljude koji sada vode Srbiju, da ukinu krivično delo zloupotrebe službenog položaja, da sutra mnogi koji bi trebalo da odgovaraju zbog tog krivičnog dela ne bi bili krivično odgovorni.

Kakav je nonsens napravljen u ovoj pravosudnoj reformi? Podsetiću vas na primer sudije Blagoja Jakšića, kada je taj čovek biran za člana Visokog saveta sudstva, onda je bilo kao i danas, uspešan pravnik, dobar student, veliko radno iskustvo, 2006. godine proglašen za najboljeg sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu, nakon što je BIA, kako smo iz medija saznali, obavestila nadležne organe da je taj čovek navodno uticao na falsifikovanje nekih ugovora Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici 2000. godine, on je stavljen u pritvor i taj pritvor traje već pet meseci.

Mi još uvek ne znamo da li je taj čovek zaista kriv ili nije. Formalno je član Visokog saveta sudstva. Nalazi se u pritvoru. Nekada su njegove kolege za njega tvrdile da je najbolji mogući član Visokog saveta sudstva. Sada svi od tog čoveka peru ruke. Inače, optužen je za, ako se ne varam, krivično delo organizovanog kriminala. To krivično delo 2000. godine u našem Krivičnom zakoniku nije ni postojalo.

Ono što je takođe zanimljivo, kada je reč konkretno o državnom tužilaštvu, odnosno o tužiocima u Republici Srbiji, ono što sam takođe naučio kao student pravnog fakulteta, to je da tužilaštvo reaguje onda kada do tužilaštva dopre glas da je izvršeno neko krivično delo. Dakle, čak u formalnom smislu nije neophodno ni da se podnosi krivična prijava. Dovoljno je, dakle, da javni tužilac sazna na bilo koji način da je došlo do izvršenja krivičnog dela i on je dužan da reaguje.

Podsetiću vas na nekoliko slučajeva vrlo teških krivičnih dela gde javni tužioci u Republici Srbiji nisu reagovali, a bili su dužni da reaguju. Pre svega tužioci su bili dužni da reaguju na različite izjave ljudi koji vode Republiku Srbiju i pojedinih šefova partija u Srbiji, vezano za sudbinu KiM. Ne moram da vas podsećam da je predsednik Republike u više navrata iznosio stavove o načinu rešavanja pitanja KiM, koje je bilo direktno suprotno Ustavu Republike Srbije. Sama izjava visokih državnih funkcionera ponavljana mnogo puta u domaćem, u Republici Srbiji, u inostranstvu, pred domaćom i inostranom javnošću, da navodno misija Euleksa treba da bude statusno neutralna, da rešenje treba da bude statusno neutralno. Izvinite, to je suprotno Ustavu Republike Srbije.

Za SRS je potpuno jasno da je status KiM rešen Ustavom Republike Srbije koji propisuje da je KiM, kao i Autonomna pokrajina Vojvodina, sastavni deo Republike Srbije. Kako onda može bilo ko od državnih funkcionera da kaže – mi se zalažemo za to da neka međunarodna misija bude statusno neutralna? Ne može da bude statusno neutralna jer je pitanje statusa rešeno Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244. Onda ste imali izjave da odnosi Srbije i KiM treba da se urede po principu Savezne Republike Nemačke i Demokratske Narodne Republike Nemačke, po principima koji su postojali do 1990. godine kada su se dve Nemačke ujedinile.

Onda ste imali izjavu Borisa Tadića da treba uspostaviti dvojni suverenitet na KiM, srpski i albanski. Onda ste konačno došli do nekog famoznog plana u četiri tačke, koji je predsednik Republike izložio predstavniku Hilari Klinton, američke državne sekretarke i nakon toga je ona telefonski pozvala Borisa Tadića i navodno rekla da će SAD ozbiljno da uzmu u razmatranje plan u četiri tačke. Taj plan od četiri tačke nikakve veze nema sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244. Državno tužilaštvo se o tome nije izjašnjavalo, a u pitanju su vitalna nacionalna dobra, kao što su sloboda, državna suverenost i teritorijalni integritet.

Dalje, Državno tužilaštvo ćuti već dve godine na jednu brutalnu laž koja je izrečena od strane Tomislava Nikolića, a to je da je navodno Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala naručio da se taj isti Tomislav Nikolić likvidira preko jednog od članova zemunskog klana, Miloša Simovića. Zašto Državno tužilaštvo ne reaguje? Ko to hoće da ubije Tomislava Nikolića? Dokazano je da je čovek lagao, kao i mnogo puta do tada. Državno tužilaštvo ćuti. Kako je moguće?

Juče se desio slučaj da su navodno dva člana zemunskog klana htela da pobegnu iz specijalnog zatvora u Beogradu. Jedan od njih je Željko Milovanović, koji je u Hrvatskoj osuđen na 40 godina zbog ubistva Ive Puhanića. Inače, prijatelj je Joce Amsterdama, takođe optuženog za ubistvo Ive Puhanića i Nike Franića u Zagrebu. Za tog istog Jocu Amsterdama imali ste izjavu vašeg bivšeg kolege Vladimira Cvijana, da on u stvari za SNS nije nikakav mafijaš, nego uspešan privrednik koji će sutra, ako mu to država naredi, da pravi mostove po Beogradu i po Srbiji.

Kakve su veze i da li je Državno veće tužilaca došlo na ideju da ispita veze Tomislava Nikolića, Joce Amsterdama, Miloša Simovića, ubistva u Zagrebu, ubistva Zorana Đinđića? Dakle, ima li to neke veze jedno sa drugim? Kako to da neko ko je optužen za ubistvo u stvari nije kriminalac i mafijaš, nego je uspešan privrednik? Državno tužilaštvo se o tome ne izjašnjava.

Dalje, ne znam da li ste obavešteni da je pre nekoliko dana Republička direkcija za imovinu dala saglasnost da pojedine nekretnine u Novom Sadu postanu vlasništvo AP Vojvodine. Između ostalog, tu vam je i sudska zgrada u Novom Sadu koja se nalazi u ulici Sutjeska. Tu vam je i zgrada Vlade AP Vojvodine, koja se nalazi na Bulevaru Mihaila Pupina. Između ostalog, u tim nekretninama, odnosno u tom spisku nekretnina nalazi se i odeljenje Srpske akademije nauka u Novom Sadu, Srpske akademije nauka i umetnosti.

Šta iz ovog proizilazi? To davanje saglasnosti da to sada postane vojvođanska autonomija je potpuno suprotno važećim propisima u Republici Srbiji i to je takođe krivično delo. Ali, šta se krije iza svega ovoga? Neko hoće da kaže – da, to je bila navodna vojvođanska imovina i ranije, pa je onda zla i pokvarena država Srbija to uzela sebi, a mi to sada vraćamo onome kome je oduvek i pripadalo. To nije tako. Dakle, ta zgrada gde se sada nalazi Vlada AP Vojvodine, to Novosađani znaju, to zna i gospođa Gordana Čomić, se kolokvijalnim jezikom naziva banovina, zgrada banovine. Zašto? Zato što je tu nekada bilo sedište Dunavske banovine pre Drugog svetskog rata, a ta Dunavska banovina se protezala od Novog Sada pa sve do Kragujevca. Ta Dunavska banovina blage veze nije imala sa AP Vojvodinom i sa nekakvom vladom AP Vojvodine. Kako sada odjedanput to treba da bude navodno vojvođanska imovina?

Šta se krije iza činjenice da je Republička direkcija za imovinu dala saglasnost da zgrada suda u Novom Sadu postane takođe vojvođanska imovina? Kriju se zahtevi Nenada Čanka i raznih drugih autonomaških snaga u Vojvodini, da Vojvodina treba između ostalog da dobije i sudsku vlast. Sad smo vam dali zgradu, a uskoro ćemo vam dati i formalnu vlast. Šta se krije iza činjenice da je oduzeta državi Srbiji imovina nad zgradom u kojoj se nalazi odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu? Krije se ono što smo već videli u Hrvatskoj, ono što smo već videli u Crnoj Gori i ono što se sada na naše oči dešava u Vojvodini. Pre svakog otcepljenja i pre svakih sukoba, kada je u pitanju rušenje državnog jedinstva, onda se pribegava formiranju nekakvih fantomskih akademija nauka i umetnosti. Najpre je u Zagrebu Jugoslovenska akademija …

Zahvaljujem se, gospođo Čomić.

Dakle, šta se krije iza ove namere da se izvrši deložacija odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu i da se ta nekretnina ustupi na korišćenje …

Tako je, gospođo Čomić, na dnevnom redu su izbori kandidata za zamenike javnih tužilaca. Dakle, ovi ljudi se biraju na funkciju zamenika javnih tužilaca. Ja govorim o evidentnim problemima i propustima u radu javno-tužilačkog aparata u Republici Srbiji. Sve ovo što govorim i te kako ima veze sa tačkom dnevnog reda.

Vaša namera je očigledna. Dakle, vi ste sada očekivali verovatno da će poslanici SRS da ospu artiljerijsku paljbu…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, očekujem od poslanika SRS da poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine i ne vidim razloga da to ne uradite u sledećih šest minuta, koliko vam je na raspolaganju.)

Gospođo Čomić, dajem sve od sebe, ali vi me uporno prekidate.

Dakle, vrlo rado ću da dovedem u vezu jedno sa drugim samo kada bih imao priliku da u kontinuitetu govorim. Jako mi je teško da govorim kada me cepkate na svakih pet sekundi.

Dakle, vi ste verovatno očekivali da će sada poslanici SRS, kada kažem vi, ne mislim vi lično, nego verovatno vladajuća koalicija, da ospu artiljerijsku paljbu po ovim kandidatima za zamenike javnih tužilaca. Mi nemamo potrebu to da radimo.

Iz biografija većine od njih se vidi da su to zaista, pre svega mladi ljudi, ne verujem da iko od njih uspeo nešto mnogo da se kompromituje ni na političkom ni na profesionalnom planu i kao čovek hoću da verujem da svi ti ljudi zaslužuju da budu zamenici javnih tužilaca. Bilo bi jako ružno da komentarišem bilo šta iz njihovog profesionalnog i ličnog života kada ne raspolažem bilo kakvim argumentima protiv bilo kog od ovih ljudi koji bi ga eventualno diskvalifikovali da ne budu zamenici javnih tužilaca.

Ali, ovde se ne radi o raspravi adpersona, ovde se radi o tome da će svi ovi ljudi jednoga dana verovatno doći na funkciju zamenika javnih tužilaca u jednom sistemu, gde funkcija javnog tužilaštva kao državnog organa ne funkcioniše. Dakle, sada svim ovim kandidatima, prosto hoću da skrenem pažnju na činjenicu sa kojim problemima će oni biti suočeni sutra kada budu bili izabrani za zamenike javnih tužilaca, da im kažem šta ih sve čeka i da oni koji su ih predložili na ove odgovorne državne funkcije i nisu saopštili sve činjenice, nisu im rekli za sve ove stvari koje se sada dešavaju na teritoriji AP Vojvodine, nisu im do kraja …

Bilo vam je jako dugačko izlaganje gospođo Čomić, nisam uspeo sve da zapamtim.

Dakle, gospođo Čomić, mislim da apsolutno bilo čiju privatnost ovim svojim izlaganjem nisam narušio. Apsolutno nemam nameru da se sa bilo čim sprdam i da bilo koga izlažem poruzi. Govorim o činjenicama. To što se vama te činjenice ne dopadaju to je vaš problem.

Ovo što sam hteo da kažem, ako budem imao toliko razumevanja od gospođe Čomić, jeste činjenica da ovo što se sada dešava u Vojvodini je u stvari već viđeno i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori. Dakle, kada god treba pripremiti teren…

Ono što je ruganje gospođo Čomić, to je činjenica da ćete vi da deložirate odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu…

Moj izbor je da ovde promovišem politiku SRS i da upozorim građane Srbije kakva im opasnost preti od svega onoga što se danas dešava na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, ako je cena tog mog političkog delovanja to što ćete vi meni izreći opomenu, nemam nikakav problem. dakle, nije ni prvi a verovatno ni poslednji put.