Da li možete da saslušate mene? (Isključen mikrofon.)

Sada ste povredili član 103, gospođo Čomić. Ako dopustite, citiraću ga.
"Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine" – to sam i učinio, član 271. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih ovu priliku da sa uvaženim ministrom polemišem o nekim tezama koje je on ovde izneo. Prvo, gospodine ministre, Republika Srbija će biti kuriozitet u svetu, ukoliko se usvoje ove vaše intencije, zato što ćemo mi biti jedina država, ne samo u Evropi nego i u svetu, gde Ustavni sud kreira izborni sistem. Važeći Ustav Republike Srbije, kad je reč o izborima, sadrži samo dve odrednice, da su izbori slobodni i da su neposredni. Iz te dve odrednice da su izbori slobodni i neposredni Ustavni sud je izveo neverovatan zaključak da je u skladu sa Ustavom RS samo to da imamo proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim izbornim listama. Izvinite, to u Ustavu RS ne piše. Dakle, mi sad imamo jedan izborni sistem koji će biti kreiran odlukama Ustavnog suda, ne zato što tako piše u Ustavu, jer u Ustavu piše samo to da su izbori slobodni i neposredni, ne zato što to piše u zakonu, nego zato što je Ustavni sud protumačio kao u vreme starih Grka, ona proročica u Delfima, da je jedino što je ustavno, a to je da imamo sistem zatvorenih izbornih lista, iako to u Ustavu ne piše nigde.
Dalje, gospodine ministre, upućujem vas na čitanje, kako to kaže gospođa Čomić, ona voli da koristi tu sintagmu, da upućuje na čitanje. Evo ja sad vas upućujem na čitanje osmog dela Ustava RS u kome je definisano pitanje ustavnosti i zakonitosti, koji su izvori prava u RS. Ustav, potvrđeni međunarodni ugovori, zakoni i podzakonski opšti akti, odluke Ustavnog suda, gospodine ministre nisu izvor prava i ne mogu da obavezuju ni Vladu RS, a pogotovo Narodnu skupštinu RS koja je najviši ustavotvorni i zakonodavni predstavnik građana RS. Narodna skupština je slobodna da donosi zakone, gde postoji samo jedno ograničenje, da budu u skladu sa Ustavom RS. Odluke Ustavnog suda imaju pojedinačni karakter i proizvode pravno dejstvo samo u slučaju za koji su donete i ne mogu da imaju pravno dejstvo van tog slučaja.
Mi smo sad došli u situaciju da donosimo zakone zato što je Vlada procenila da zakoni moraju da budu usklađeni ne sa Ustavom nego sa odlukama Ustavnog suda. Vi kažete, gospodine ministre, blanko ostavke treba ukinuti, to je loše, to nije evropski princip itd. Godine 2007., gospodine ministre, donet je Zakon o lokalnim izborima, vi ste ga obrazlagali u Narodnoj skupštini. Te 2007. godine institut blanko ostavki, odnosno stavljanje mandata na raspolaganje političkoj stranci bio je zakonska kategorija, nije niko izmislio blanko ostavke. Vi ste sad hteli da predstavite građanima kao seli šefovi političkih stranaka, pa se dogovorili da postoje blanko ostavke, ne, pisalo je u zakonu. Sad vas ja pitam, u kom vremenskom momentu 2008., 2009., 2010. ili 2011. godine ste vi shvatili da blanko ostavka nije evropski standard? 2007. godine ste rekli da jeste i to ste uneli u zakon, odjedanput 2011. godine to nije evropski standard. Kažite mi, koja je to godina od kad blanko ostavke u Srbiji nisu evropski standard, pri čemu imamo rok od 2007. do 2011. godine. Kažite mi, koja je to godina u kojoj definitivno blanko stavka više nije evropski standard.
Kažete, sad će moći u ovom sistemu zatvorenih izbornih lista da se poštuje volja građana, zato što navodno više nema blanko ostavki. Sad vas ja pitam, gospodine ministre, kako ću ja, kako građanin, moći da zaštitim svoju suverenu političku volju od onog odbornika kome sam poverio svoj glas na lokalnim izborima i koji mi je obećao da će da se bori za jednu politiku, za jednu ideologiju i zajedan program i nakon što sam mu ja svojim glasom omogućio da sedi u nekoj lokalnoj skupštini, on promeni svoje ponašanje i odjedanput zastupa neku drugu politiku, neku drugu ideologiju, neki drugi politički program. Kako ću da se zaštitim od odbornika, od poslanika, na kraju krajeva, koji mi je obećao da će da se bori za veliku Srbiju, za ideologiju srpskog nacionalizma, za ujedinjenje srpskog naroda u jedinstvenu državu, a nakon toga, nakon što sam ga poslao u Parlament kažete da je za EU po svaku cenu, da treba izručiti Ratka Mladića i da on nikad nije govorio o velikoj Srbiji, a i što se tiče KiM spreman je da prihvati realno stanje na terenu, a to je tzv. nezavisnost republike Kosovo.
Kako ću ja, kao birač, kao građanin da se zaštitim od takvog čoveka? Nikako. Jednostavno ću biti prevaren. Da li postoji pravni mehanizam da se zaštiti moja suverena politička volja, jer ja nisam glasao za pojedinca, nego sam na izborima glasao za jednu političku stranku koja je u političkoj obligaciji sa mnom, kao sa biračem, jer mi je obećala da će da se bori za jedan program i jednu politiku. Sutra kad predstavnici te političke stranke uđu u Parlament, bez obzira da li je Narodna skupština ili je neki lokalni parlament, on odjedanput preko noći vodi neku drugu politiku. Kako ću da zaštitim svoju političku volju? Nikako. Biću namagarčen.
Ovo što vi sad radite, to je omogućavanje sistema gde će birači biti namagarčeni. Uopšte nije bitno što si ti glasao za neku političku stranku, bitno je da je taj pojedinac, ta persona odjedanput postala slobodna. Kad on počinje da konzumira svoju slobodu, gospodine ministre? Kad ga ja, kao birač, pošaljem u Parlament. Izvinite, što nije počeo da konzumira svoju slobodu u toku izborne kampanje, pa neka on sam, kao čovek od ličnog integriteta, ugleda, velikih stručnih, moralnih vrednosti, sam sprovede izbornu kampanju, sam organizuje sve ono što je neophodno i neka na svoj lični ugled odeo u Parlament, a ne sakrije se iza imena političke stranke, iza političkog lidera, onda ne misli o svojoj slobodi, onda je on poslušni vojnik partije i onda sve izvršava. Kad ga ja, kao birač, pošaljem u Parlament, onda on odjedanput shvati da je slobodan i da više ne može da uvažava nikog, već da može da se ponaša kako mu je volja.
Izvinite, gospodine ministre, političke stranke su delovi organizovanog ljudskog društva. U svakom organizovanom ljudskom društvu imate nešto što se zove disciplina. Zašto te discipline ne bi bilo i u političkim strankama? Što političke stranke moraju da budu neki ekskluzivni deo društva, gde ne postoji disciplina, gde svako može da se ponaša kako hoće. Šta bi bilo sa državom, vojskom, policijom, zdravstvom, školstvom, kad bi takva apsolutna sloboda bila moguća? Jednostavno, institucije ne bi mogle da postoje. Vi nam kažete da je to evropski standard i mi smo sad na putu za EU, pa ukidamo blanko ostavku. Država koja je rodonačelnik parlamentarizma, država koja je, da kažem kolokvijalnim jezikom izmislila i parlament i parlamentarizam, Velika Britanija, ima jednu vladu, jako glomaznu vladu u kojoj sedi preko 120 ljudi, pri čemu vlada nije isto što i kabinet.
Članovi te britanske vlade su četiri vladina biča, tako se zovu – bičevi, zato što kontrolišu ponašanje poslanika u parlamentu. Sada, odjedanput u Velikoj Britanije je to demokratija, to je parlamentarizam, a u Srbiji poslanik je slobodan, odbornik je slobodan. Pa kako to da niko ne uputi iz Venecijanske komisije primedbu Velikoj Britaniji, pa joj kaže – čekajte, bre, ljudi, kako je moguće da u vašoj vladi sede nekakvi bičevi koji kontrolišu ponašanje poslanika u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske? Nikom ne pada napamet. Zašto? Zato što Velika Britanija drži do svog integriteta. A mi? Mi smo jedna opitna stanica gde kojekakvi, nazovi stručnjaci iz EU, vrše eksperimente nad živim ljudima.
Godine 1963, gospodine ministre, u SAD čuveni američki politički teoretičar Semior Lipser objavio knjigu koja se zove "Politički čovek". Čovek egzaktno kaže – nema demokratije u kojoj, po tadašnjim tržišnim vrednostima, nema bruto nacionalnog dohotka od najmanje 500 dolara po stanovniku. Gde je to ispod? Nema demokratije. Dakle, vi ste krenuli potpuno suprotnim smerom. Najpre napravite snažno društvo u ekonomskom i u socijalnom smislu, da ljudi ne moraju da se bacaju sa prozora, da sebi zakivaju eksere u dlan, da ko zna šta rade, ne bi li se neki ministar setio njihovih muka.
Obezbedite ljudima da rade, da od svog rada mogu pristojno da žive, da mogu da kupe stan, da školuju svoju dece, da leče svoje roditelje, pa onda ukidajte blanko ostavke, onda dajte slobodu odbornicima i poslanicima, a u jednoj ruiniranoj državi, gde je sve na prodaju… Evo, idite, gospodine ministre, auto-putem, jeste li videli vi, koji pričate o rodnoj ravnopravnosti, na stotine mladih devojaka koje prodaju svoje telo, jer nemaju gde da rade? U takvoj državi vi ukidate blanko ostavke i pričate o nekakvoj slobodi. Sloboda u sirotinji ne postoji. Sloboda u nemaštini ne postoji. Sloboda postoji za bogate nacije, za razvijene nacije, za nacije koje imaju određeni standard života. Vi, umesto da krenete u tom pravcu, da ojačate srpsku ekonomiju, da ojačate socijalni status svakog građanina u Republici Srbiji, vi ste ga ojadili, vi ste ga opljačkali, vi ste ga pustili na milost i nemilost raznim tajkunima, raznim ljudima poput Beka, Miškovića, Karića, ko zna koga sve ne, i onda u jednom takvom društvu, siromašnom, jadnom, očajnom, setili ste slobode, slobodnog mandata itd.
Zamislite, vi se sad podsmešljivo meni obraćate, smeškate se, kao da ne znate kakvi odbornici, kakvog društvenog statusa, sede u lokalnim parlamentima. Ne mislim da su oni loši ljudi, daleko od toga, ali vam kažem da čovek koji nigde ne radi, da je takvog čoveka lako kupiti. Ne za 2000 evra, kao što ste vi rekli, gospodine ministre, za 100, 200, 500 evra se danas kupuju odbornici, da bi glasali za određene predloge vladajuće stranke ili koalicije vladajućih stranaka. Tu nema nikakve slobode. Ovde se radi o tome da vi ovim zakonom omogućavate na jedan brutalan način zloupotrebu činjenice da ogromna većina građana u Srbiji teško živi i da čovek koji teško živi, koji ima 1001 nerešen ekonomski i socijalni problem, može objektivno da dođe u situaciju da ga neko ucenjuje. To se u Srbiji dešava. To što vi to ne želite da priznate, to što se vi sad meni smejete, to je nešto sasvim drugo. Kažem vam da je realna društvena situacija u Srbiji takva.
Vi ste počeli da zidate kuću od krova. Zidajte je od temelja. Temelj svake dobro uređene države je jaka ekonomija, građani koji imaju pristojne uslove za život i koji mogu da žive životom dostojnim čoveka. Vi to niste obezbedili. Vi ste obezbedili to da su građani danas u Srbiji izjednačeni sa građanima Albanije i Moldavije. Danas su nas prestigli i Crnogorci i Makedonci, još malo i ovi u BiH. U takvom jednom društvu vi uvodite slobodnu odborniku i slobodu poslanika. Ta sloboda ne postoji. To što vi zovete slobodom, to je manipulacija građanima, manipulacija pojedincima koji danas u Srbiji izuzetno teško žive. Bilo bi dobro, gospodine ministre, kada pričate o tim navodnim evropskim standardima, o toj tzv. stručnoj javnosti, nisam čuo ni jedno ime, vi kažete - mnogi stručnjaci, da mi kažete jedno ime. Evo, ja sam, kao i vi, iz sveta pravne nauke, kažite mi jedno ime tog nekog famoznog stručnjaka, koji je rekao da ovo što ste vi, sem vas, naravno, vi ste najpoznatiji pravni stručnjak, ali nekog drugog koji je rekao da ovo što ste vi stavili na papir da je to najveće dostignuće prava u 21. veku. Nisam čuo ni jedno ime.
Drugo, kada je reč o tim famoznom evropskim standardima, nemojte da se informišete, ministre, iz novina i nemojte da se informišete sa televizije. Nemojte da verujete sve što vam kaže tamo neki sekretar u nekoj stranoj ambasadi ili gospodin Bensan Dežer, koji je prošle godine na gej paradama marširao pod transparentom – smrt državi. Uzmite malo knjige, uzmite malo udžbenike, ima sjajnih knjiga iz ustavnog prava, iz komparativnih političkih sistema, pa pogledajte šta je zaista standard u tim državama, a ne - čuli ste na televiziji da je evropski standard da nema blanko ostavki, i onda papagajski to ponavljate godinu dana, a pri tome nećete da kažete narodu da, recimo, u Velikoj Britaniji sede bičevi. Kada taj bič tri puta podvuče crvenom olovkom da mora da se dođe na sednicu parlamenta, hajde da vidim tog majčinog sina u Velikoj Britaniji, parlamentarca, koji neće da dođe na sednicu britanskog parlamenta.

Gospodine ministre, sa ovim vašim podsećanjem na te devedesete godine podsećate me na jednog ministra u Vladi Milana Stojadinovića. U to vreme je bila praksa da svaka nova vlada i svaki član vlade za "Politiku" napiše neku kratku biografiju. Pošto je njegova biografija bila jako tanka onda je napisao u zvaničnoj biografiji da se bavio političkim i privrednim pitanjima od najranijeg detinjstva. Otprilike ste takvi i vi. Jeste malo stariji od mene, ali baš da mi držite lekcije kako je bilo 1990. godine, gde ste vi, navodno, bili neposredni protagonista političkih događaja, u to malo teže mogu da poverujem.
Ono što je stav SRS i ono što sada želim da vam kažem to je da sve ono što ste maločas rekli, apropo ekonomske stabilnosti i političkom sistema da vas demantuje politička praksa, navedite mi jednu državu u svetu koja je ekonomski siromašna, koja je socijalno ruinirana, a koja ima stabilan politički sistem. Takva država, gospodine ministre, ne postoji. Velika Britanija je postala snažna i uspešna nacija ne zato što je najpre stvorila politički sistem kakav ima, nego što je najpre postala ekonomski izuzetno moćna, zahvaljujući svojoj mornarici, zahvaljujući svojim kolonijama, zahvaljujući velikim zemljišnim posedima, zahvaljujući svom geografskom položaju jer je prosto izolovana od evropskog kopna i bila je zaštićena od mnogih stranih invazija, upada stranih vojski, rušenja svoje teritorije itd. i takva jedna bogata država je vekovima gradila jedan politički sistem kakav sada ima. Nijedna država u svetu, ma koliko da se trudila, gospodine ministre, o tome postoji jedna sjajna knjiga Sidnija Loa, gde je predgovor napisao Slobodan Jovanović još 1929. godine, "Engleski parlamentarizam", nije uspela da potpuno do kraja podražava sistem koji je postojao i koji još uvek postoji u Velikoj Britaniji. To nikome na svetu nije pošlo za rukom. Zašto? Zato što Britanci svoj politički sistem nisu gradili u kabinetima i nisu ga gradili odlukama sudova, nego su ga gradili vekovima političke prakse. Dakle, to što pričate jednostavno nije tačno.
Šta hoće SRS da vam kaže? Sprečite sve one ružne pojave koje se dešavaju u ekonomskom i u socijalnom životu Srbije. Omogućite ljudima da rade. Omogućite ljudima da od svog rada mogu da žive, da mogu da kupe stan a da se ne zadužuju pod zelenaškim uslovima kod stranih banaka. Omogućite svakom čoveku u Srbiji koji pošteno živi i radi da može makar da kupi novi automobil po nekoliko hiljada evra da ne mora da se zadužuje po zelenaškim uslovima kod, pre svega, stranih banaka. Omogućite i vašoj i mojoj deci, ako su talentovana, da mogu da se školuju, a da ne moram da budem bogataš da bi ih školovao. Kada to budete imali onda ćete imati dobar politički sistem, onda ćete imati kvalitetne poslanike i kvalitetne odbornike. U uslovima kada sve to nemate ne postoji sloboda.
Monteskje je jedanput lepo rekao – demokratija je sistem punoletnih naroda, ne naroda koji grcaju o ovakvim problemima kakve imamo, ne naroda koji ne zna gde su mu granice, ne naroda gde njegova vlada pregovara sa jednim delom teritorije kao sa susednom državom, ne naroda gde pripadnici tog naroda moraju da skaču sa višespratnica, da sebi zakucavaju eksere, da leže na šine od tramvaja i od vozova. Postoji sasvim druga situacija. To SRS hoće da vam kaže. Ono što vi nazivate slobodom mi nazivamo kupoprodajom mandata na lokalnom nivou.
Pokušali ste da ubedite i narodne poslanike i građane kako su do sada manje više političke stranke, maltene, svakog dana izvlačile iz fioka neke blanko ostavke, menjale poslanike, odbornike itd. Znate i sami da vas praksa demantuje. Kada se dešavalo da neka politička stranka aktivira blanko ostavku? Pa, ne zato što je mene tamo neki odbornik SRS popreko pogledao ili mi nije rekao dobar dan pa je sada povređena moja sujeta pa sam mu rekao – e sada nećeš više da budeš odbornik. Ne, u slučajevima naročito teške povrede stranačke discipline i to je nešto što je sasvim normalno.
Gospođa Nada Kolundžija, recimo, kada smo pričali o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika je rekla – blanko ostavke su se aktivirale da bi se vršio pritisak na poslanike da glasaju na određeni način. Izvinite, kada se to desilo? Nije se desilo nikad. Mene kao ozbiljnog punoletnog čoveka ne mora niko da tera da glasa na određeni način. Pa, svi mi glasamo na određeni način zato što pripadamo određenim političkim strankama, glasamo u skladu sa svojim uverenjem, u skladu sa svojim političkim programom. Ne mora mene niko da tera da ne glasam za, recimo, ovaj vaš zakon.
Nikad se blanko ostavka nije podnosila iz tog razloga što neko nije hteo ili je glasao na ovaj ili na onaj način nego u slučaju kao što smo mi hteli da uradimo, kada je Tomislav Nikolić od 1990. godine do 2008. godine tvrdio da je za veliku Srbiju, da nikad nećemo da uđemo u uđemo u EU ako nam oduzimaju Kosovo i Metohiju i odjedanput rekao – da, podržavam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, nekoliko mesečni nakon što je tri četvrtine članice EU priznalo nezavisnost Kosova i Metohije. Šta smo mogli da uradimo? Pa, da zaštitimo program i politiku SRS. Vi to niste dozvolili. Legalizovali ste krađu mandata.
Skupština Srbije je jedini parlament u Evropi gde sedi politička stranka koja nije učestvovala na izborima. Izvinite, kakav je to evropski standard? Nije nikakav standard, to je brutalna trgovina mandatima, to je gaženje i to ono najbezočnije gaženje izborne volje građana. To hoćemo da zaustavimo.
Da li je blanko ostavka najsrećnije rešenje? Nije. Da li bi mi svi voleli da su građani potpuno savesni, moralni, odgovorni, dakle oni građani koji sede kao narodni predstavnici u Skupštini Srbije ili u skupštinama lokalnih zajednica? Voleli bismo. Da li postoje odstupanja od toga? Pa, postoje.
Vi sada kažete – evo sada neka Aleksandar Martinović garantuje za ovog ili onog poslanika ili odbornika da će uvek biti veran SRS. Pa, u uslovima u kojima danas građani u Srbiji žive ko može da vam da takvu garanciju?
Evo, neki dan se desilo u Surdulici da je jedan odbornik za ne znam koliko stotina evra prešao na stranu vladajuće koalicije sa obrazloženjem – volim svoju stranku i verujem u njenu politiku, ali nemam prebijenog dinara u džepu, morao sam to da učinim jer sutra svojoj deci nemam da kupim hleb. U takvim uslovima vi navodno reformišete politički sistem, a da prethodno niste obezbedili građanima Srbije elementarne uslove za neki normalan život.
Mislite da je sada građanima Srbije glavna preokupacija da li je zatvorena ili otvorena izborna lista, da li postoji ili ne postoji blanko ostavka? Nije, to vi pokušavate da stvorite iluziju da je to jedina opsesija i preokupacija građana Srbije. Njih 90% građana Srbije gleda kako će da plati račun za struju, da li će sutra da dobije platu, da li će moći da plati, evo, ide novi upisni rok, deci školarinu na fakultetima itd. O tome ljudi razmišljaju. Da li ste te probleme rešili? Niste. Šta im nudite kao rešenje tih njihovih problema? Evo, ukinućemo blanko ostavku.
Pitam vas, gospodine ministre, sada kada ukinete blanko ostavke, da li će vaši predsednici opština tamo gde je na vlasti DS, G17 plus ili ko zna koliko vas ima prestati da nameštaju tendere, da li više nećete da kradete, hoćete li opštinske lokale izdavati po tržišnoj ceni a ne po ceni koja je tri puta niža, hoće li vas ukidanje blanko ostavki konačno učiniti moralnijim ljudima nego što ste sada? Neće, to je ono što smo mi poručili sa mitinga podrške Ratku Mladiću. Sada, Borise Tadiću, kada si uhapsio Ratka Mladića, isporučio ga u Haški tribunal, da li tvoji ministri više neće da kradu, nećete više da nameštate postupke javnih nabavki, nećete više da zapošljavate svoje partijske članove? Sada vam je jedan veliki teret pao sa leđa. Sada nema prepreke na putu u EU. To vas sada isto pitamo, gospodine ministre, da li će predsednici opština iz vladajuće koalicije konačno početi da poštuju Ustav i pravni poredak Republike Srbije? Da li je moguće da u jednoj opštini jedan vaš koalicioni partner je i predsednik opštine i vlasnik građevinske firme? Šta mislite, ko dobija sve poslove? Pa on, odnosno njegova firma. Koji je to evropski standard?
U takvoj državi, gde je korupcija legalizovana, gde se korupcija podstiče, vi građanima kao rešenje svih njihovih problema nudite zatvorenu izbornu listu i blanko ostavku. To je smešno, gospodine ministre. To je jasno i vama. Ali vi iz nekog razloga hoćete da stvorite iluziju kako su najveći neprijatelji građana Srbije političke stranke.
Mi smo se 90-te godine borili da se uvede višestranački politički sistem, jer je bolji od jednopartijskog. Vi sad hoćete da vratite točak istorije unazad. Vi kažete – da, evo političke partije su dobre da kandiduju, političke partije su dobre da učestvuju na izborima, političke partije su dobre da skupljaju potpise, jer te potpise neće sakupljati pojedinci nego političke stranke, ali politička stranka nije dobra kad se osvoji mandat. Onda je odbornik slobodan. Onda je poslanik slobodan. Onda nema politička stranka šta da se pita kako ću ja da se ponašam. Izvinite, u kojoj to ćeliji ljudskog društva je tako nešto moguće?
Zamislite kad bi potporučnik u vojsci rekao majoru – šta mene briga što si ti major, ja ću da radim kako ja hoću. Koja vojska na svetu bi dobila rat pod takvim pravilima? Ni jedna. Kako mislite da uvedete stabilan politički sistem, kad sad ukinete te famozne i nesrećne blanko ostavke? Kamo lepe sreće da nikad nismo morali da ih uvodimo, ali je to bio mehanizam zaštite, kakav takav, izborne volje građana. Sad tog više mehanizma nema. Sad od lokalnih skupština pretvarate buvlju pijacu. Sad će biti moguće da u lokalnim skupštinama sede predstavnici političkih stanaka ili grupa građana, koje uopšte nisu učestvovali na izborima. To je ono što je realna opasnost. Toga su svesni i poslanici DS i SPS i G17 plus, toga su svesni svi, ali zbog te partijske discipline, glasaće za ovaj zakon.
Kako da niko od njih ne pokaže svoju slobodu? Da li je moguće da svi poslanici vladajuće koalicije veruju da je ovo dobro? Pričam ja sa njima i kad popijemo kafu i kad ručamo itd, drvlje i kamenje svaljuju na ovaj zakon i na Zakon o izboru narodnih poslanika. Što neko od njih ne pokaže svoju slobodu? Ne sme, zbog partijske discipline.
Drugo, one vaše opservacije uopšte nisam razumeo - ja sad kao ministar imamo blanko ostavke poslanika. Otkad to ministri imaju blanko ostavke u džepu? Vi ste čitavu priču o blanko ostavkama pokušali da banalizujete, da učinite smešnom da bi opravdali ukidanje tog jednog jedinog mehanizma zaštite izborne volje građana. Sad kad ga ukinete, šta može taj običan čovek na lokalu koji je glasao? Daće svoj glas da zatvori izbornu listu i ko te pita posle kako će taj odbornik da se ponaša i da li će on mene da sluša, koji sam ga poslao u parlament, jer mi je obećao jednu politiku, a on odjedanput, preko noći i zbog novca, počne da vodi neku drugu politiku. Gde je tu mehanizam zaštite? Nema ga.
Vi kažete - političke stranke su do sada bile lagodne. Imale su blanko ostavke, mogle su da menjaju odbornike, poslanike kako su hteli. Prvo, to se nije dešavalo. Dakle, učestalost primene blanko ostavke je bila jako mala. Drugo, pa da su se političke stranke baš tako olako koristile blanko ostavkama, bile bi kažnjene na izborima. Ko bi tolerisao da se svaki dan menjaju poslanici i odbornici? To nijedna ozbiljna politička stranka nije radila. To nije radila, na kraju krajeva, ni SRS. Ali, smo radili u onim izuzetnim slučajevima, kad se više nije moglo izaći iz jedne situacije gde poslanik i odbornik, jednostavno, postupa suprotno programu političke stranke. Mi smo na taj način štitili izbornu volju građana.
Da li postoji neki bolji mehanizam zaštite izborne volje građana? Ne postoji. Kada ga izmislimo, ja ću se zalagati za taj bolji sistem. Ali, dok ne izmislimo bolji sistem zaštite izborne volje građana, te tzv. blanko ostavke treba da postoje. Ovako, vi i taj jedan jedini kakav takav mehanizam zaštite ukidate, i od lokalnih skupština, umesto da budu institucije gde će se na autentičan način predstavljati interesi građana u lokalnim zajednicama, vi od tih skupština pretvarate ih jednostavno u buvlje pijace, gde će sve biti na prodaju, jer većina odbornika su ljudi koji danas izuzetno teško žive, koji su silom ekonomskih i socijalnih prilika vrlo često u situaciji da svoj mandat prodaju za novac.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Mislim da je gospodin Prokić na jedan neprimeren način doveo u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine. Ne znam da li ste primetili, gospođo Čomić, da je gospodin Prokić rekao, i to jednim prilično podsmešljivim tonom, kako je srpski narod vaspitavan na tradicijama slepačke poezije. To je verovatno jedna prilično neumesna aluzija na Filipa Fišnjića, koji je ispevao mnoge srpske narodne junačke pesme koje je posle zabeležio Vuk Karadžić. Ako ćemo da se stidimo Filipa Fišnjića i Vuka Karadžića, onda neka nam gospoda iz LDP kažu koji su to uzori koje srpski narod treba da sledi. Takođe, aluzija o Živojinu Mišiću, o konjima koji izvlače topove, o bombardovanju Sarajeva, mislim da je to jedna uvreda za sve narodne poslanike i mislim da ste bili dužni da na to reagujete.
Ne ulazim u pravo svake poslaničke grupe da se opredeljuje za i protiv NATO, ali imam, kao zamenik predsednika poslaničke grupe, moralnu obavezu da kažem da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine kada se u jedan krajnje neprimeren, gotovo podsmešljiv kontekst dovode ljudi koji su za srpski narod učinili mnogo i kojima se srpski narod od uvek ponosio.
Skrećem pažnju gospodinu Prokiću da, recimo, pročita ceo tekst zvanične francuske himne Marseljeze, pa će tamo da vidi kakve se sve grozne reči upućuju protivnicima tadašnje francuske revolucije od 1789. godine, prosto da se ne stvori utisak kako su na zapadu svi fini i kulturni i miroljubivi, a da smo mi Srbi nekakvi zlikovci koji smo izazivali ratove i koji smo vaspitavani na tradicijama, kako on kaže slepačke poezije, a ja kažem pesama koje je čak učio i veliki nemački književnik Gete.

javio sam se na osnovu člana 104. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, budući da se gospodin Srđan Milivojević uvredljivo izražavao o SRS i našoj poslaničkoj grupi. Mislim da je vaša dužnost bila da ga u tome prekinete, odnosno da ga onemogućite u kršenju Poslovnika. Dakle, gospodine Milivojeviću, kao što možete da vidite, a nadam se da dobro vidite i čujete, SRS se nije raspala i ni jedan od poslanika koji ovde sedi ne deluje raspadnuto. Kao što vidite vrlo argumentovano i vrlo stručno diskutujemo o svim tačkama dnevnog reda. Kao zamenik predsednika poslaničke grupe ponosan sam na činjenicu da SRS ima najkvalitetniju poslaničku grupu. Nažalost svih vas koji ste uz pomoć Tomislava Nikolića i stranih ambasadora i stranih para pokušali da uništite SRS, u tome kao što vidite niste uspeli i svakim danom SRS je sve jača i jača.
Mislim da je vaša dužnost bila, gospođo Čomić, da prekinete izlaganje gospodina Srđana Milivojevića, koji se verovatno, on je tako smatrao, na duhovit način izražavao o gospodinu Nemanji Šaroviću, a u stvari njegove aluzije o tome kako je on diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, ako se dobro ne varam. Takve aluzije su vrlo bezobrazne, vrlo drske i apsolutno su neprimerene parlamentarnoj raspravi. Apelujem na vas, gospođo Čomić, da sa istom strogošću primenjujete Poslovnik i na poslanike SRS, ali i na poslanike vaše stranke. Dvostruki aršini, apsolutno nigde nisu dobrodošli…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
…naravno ni u Narodnoj skupštini. Dakle, molim vas da ubuduće zaštitite poslanike SRS od uvreda koje dolaze iz reda poslaničke grupe kojoj i vi sami pripadate.

Dakle, gospođo Čomić, povređen je član 27. Velika je razlika između termina "rascep" i termina "raspad". Kad se kaže da je …

Dakle, gospođo Čomić, rizikovaću da se koristim poslaničkim pravom koji mi ovaj Poslovnik dozvoljava, ako vi smatrate da je to razlog za kažnjavanje, samo izvolite.

Dakle, velika je razlika, gospođo Čomić, između reči…

… Pokušavam da govorim dva minuta, koliko mi Poslovnik dozvoljava, a vi me prekidate.

To upravo i pokušavam.

Da li mogu da iskoristim dve minute koliko mi Poslovnik omogućava?

Ne mogu da govorim o povredi Poslovnika?

Pokušavam, gospođo Čomić, da obrazložim u čemu se sastoji povreda Poslovnika. Po vama je obrazlaganje povrede Poslovnika zloupoteba?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Mlađan Dinkić je povredio član 107. Poslovnika Narodne skupštine i to najmanje na dva načina. Ako sam ga dobro razumeo i ako sam dobro čuo on je rekao da u Republici Srbiji postoji samo jedna Autonomna pokrajina Vojvodina. Želim da ga obavestim da, prema Ustavu, postoji Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.
Drugo, vređanje dostojanstva Narodne skupštine je upravo današnja sednica. Ovaj predlog zakona treba da predstavlja neku oproštajnicu od grehova za gospodina Mlađana Dinkića, da neko ko 10 godina kreira sistem u ovoj državi, sistem vlasti, sistem vlasti u lokalnoj samoupravi i sistem finansiranja, kritikuje taj isti sistem. Izvinite, gospodine Dinkiću, pa vi od 2000. godine učestvujete i to na ključnim državnim funkcijama u vođenju ove države.
Kažete ne treba da se u Bečeju kreči biblioteka, nego da se podiže privreda. Izvinite "Fadip" Bečej je u stečaju. Ko je za to odgovoran? Je li odgovorna republička Vlada u kojoj vi sedite ili neko drugi? Ovo je nezabeleženo u parlamentarnoj praksi, da neko ko je 10 godina na vlasti kritikuje tu istu vlast i poziva nas da promenimo sistem, neko ko je taj sistem kreirao, neko koje 10 godina učestvovao u uništavanju i države i pokrajine i lokalne samouprave, sad nam predlaže jedan smešan zakončić od 10 članova gde ostaje ista nadležnost lokalne samouprave, ista nadležnost Republike Srbije, a navodno se traži da ostane više para. Izvinite to ne postoji ni u jednoj civilizovanoj i demokratskoj državi, da se ne zna da li je jedna partija, vladajuća partija ili opoziciona? Ovde se postavlja jedno prethodno pitanje – ko je vlast u Srbiji, a ko je opozicija? Rasprava o ovom zakončiću od 10 članova je smešna dok ne dobijemo odgovor na ta pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Čomić, ako dozvolite, citiraću član 107. u vezi vašeg tumačenja da samo vi, kao predsedavajuća, možete da povredite Poslovnik…