Dakle, član 27. a u vezi člana 107. Mislim da se pravničkim jezikom to tako kaže.

Dakle, član 27. ste povredili, koji je vezan za član 107.

Dakle: "Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine." Iz ove odredbe Poslovnika sam izvukao zaključak da je gospodin Dinkić svojim izlaganjem povredio Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Ne znam da li ste, gospođo predsednice, slučajno ili namerno, ali vidim u ovom podsetniku za današnju sednicu da ste gospodina Božidara Delića pročitali u okviru poslanika koji su izdali Vojislava Šešelja i SRS. Nadam se da vam je poznata činjenica da je Božidar Delić član Poslaničke grupe SRS i da nije izdajnik, pa vas molim da tu grešku ispravite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa vi ste gospodine Novakoviću, ovakvim svojim objašnjenjem povredili član 1. Poslovnika Narodne skupštine u kome lepo piše: ''Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Narodne skupštine i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini.''

Vi ste upravo saopštili da ste vi do sada poštovali nekakvu, kako vi kažete, ''dobru praksu'' a ne odredbe Poslovnika, a da ćete se ubuduće držati isključivo odredaba Poslovnika. Izvinite, to je kršenje, maločas citiranog, člana 1. Poslovnika Narodne skupštine. Šta to znači dobra praksa, kada je primenjujete, kada je ne primenjujete? U suštini, u praksi, to što ste vi rekli znači da kršite Poslovnik, arbitrarno prema prilikama i u zavisnosti od toga da li vam odgovara ili vam ne odgovara da poštujete Poslovnik.

Inače, to nije vaš izum, taj termin "dobra praksa'' u parlamentu. To je izum predsednika Administrativnog odbora, koji je pre više od godinu dana rekao, da nema potrebe menjati Zakon o izboru narodnih poslanika, jer je on praksom Administrativnog odbora suspendovao član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije. Jeste da u članu 102. piše da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci, ali, eto, praksa je Administrativnog odbora da se pismena koja je podnela Srpska radikalna stranka, a kojima se u stvari i primenjuje član 102. Ustava Republike Srbije, zbog te prakse ne poštuje.

Sada vas pitam – u kojoj je to civilizovanoj i demokratskoj državi praksa koja je suprotna važećim propisima, u ovom slučaju Ustavu, Zakonu o Narodnoj skupštini i Poslovniku, važnija od samih tih propisa? Ni u jednoj, sem u Republici Srbiji. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona je zaista čist promašaj. Gospodin Krasić vam je vrlo uverljivo pokazao da je pre svega pogrešan naziv ovog predloga zakona, jer suština nije u tome da se finansiraju političke aktivnosti, kako vi kažete, političkih subjekata, nego da se finansiraju političke stranke.

SRS u obrazlaganju svojih amandmana na ovaj predlog zakona pre svega, polazi od člana 5. Ustava Republike Srbije. Član 5. Ustava Republike Srbije jasno definiše ulogu političkih stranaka u ustavnom i političkom sistemu Republike Srbije.

Dakle, političkih stranaka, ne koalicija, ne grupa građana, nego političkih stranaka. Ovim zakonom je pre svega, trebalo definisati finansiranje političkih stranaka kao organizacija koje po Ustavu, po članu 5. Ustava, artikulišu političku volju građana. I bez političkih stranaka nema demokratskog političkog sistema u Republici Srbiji.

Vi ste tu činjenicu i tu normu iz Ustava Republike Srbije hteli na neki način da izbegnete. I vi ste je devalvirali kada ste menjali Zakon o izboru narodnih poslanika, jer ste hteli da predstavite građanima Srbije da narodni poslanici u Narodnu Skupštinu dolaze otprilike onako kao što su se pojavljivala božanstva u antičkim tragedijama, "deus ex machina", nema političkih stranaka. Ja sam tu, kako sam došao do Narodne Skupštine nije bitno, bitno je da sam ja narodni poslanik. Da li me je kandidovala politička stranka, da li ja imam neku obavezu prema svojoj političkoj stranci, da li imam moralnu obavezu da u parlamentu zastupam onu istu politiku koja je dobila poverenje građana na izborima i koje sam ja dobio kao kandidat političke stranke, vi ste sve to gurnuli u stranu i rekli – nemaju političke stranke šta da se mešaju u rad narodnih poslanika, narodni poslanik je slobodan, on nikome ne polaže račune, on je tu, kako je došao do Narodne Skupštine nije bitno.

Otprilike ista matrica, misaona, ideološka, politička, provlači se i kroz Predlog zakona o, kako vi kažete, finansiranju političkih aktivnosti.

Pa onda kažete, onda pojmovno razlikujete političke stranke od koalicije. Izvinite, svako ko je elementarno pismen zna da koalicija nije ništa drugo do savez političkih stranaka. Koalicija nema svoj sopstveni, neki pravni i politički subjektivitet, van subjektiviteta stranaka koje sačinjavaju.

Što se tiče, grupa građana, moram da kažem da je Predlog zakona u pravničkom smislu, evo, gospodine Novakoviću, sad ću pokušati da vam dokažem, loš. U čisto zanatskom smislu. U članu 2. kaže ovako – ''grupa građana'' je oblik udruživanja birača radi zajedničkog učešća na izborima, koji svoje međusobne odnose uređuju ugovorom, overenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa.'' E, sad vi gospodine Novakoviću kao vrstan advokat znate da nije isto overavanje ugovora i overavanje potpisa.

Kada overavate ugovor, onda onaj ko vrši overu upušta se u sadržinu ugovora, on čita ugovor i proverava pre nego što stavi pečat da je overio ugovor, da je sadržina ugovora usklađena sa zakonom.

Kada se overava potpis, onaj ko vrši overu samo proverava da li potpis na dokumentu, u ovom slučaju ugovoru, potiče od lica koje je dalo odgovarajuću ličnu ispravu, dakle, upoređuje da li je to isto lice koje je predalo ličnu ispravu kao dokaz identiteta. To su dve potpuno različite stvari.

Sada vas pitam čisto pravnički, ne ulazeći u neke političke dubioze, u kom slučaju će se smatrati da postoji grupa građana: kad je overena sadržina ugovora tih birača ili samo kad su overeni potpisi, jer vi u istoj rečenici koristite dva potpuno različita pojma? Kažete – overava se ugovor, a onda u skladu sa zakonom kojim se vrši overavanje potpisa.

To vam je kao kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Sudija pre nego što overi ugovor mora da pročita ugovor o doživotnom izdržavanju, da utvrdi da je sadržina ugovora takva da može da se overi, da je ugovor usklađen sa, pre svega, Zakonom o nasleđivanju, sa Porodičnim zakonom i sa drugim važećim propisima u Republici Srbiji. Eto, koliko ste vi traljavo i nepismeno pristupili ovom, inače, veoma važnom poslu.

Šta je suština naše primedbe? Vi ovim zakonom imate intenciju, valjda bi trebalo u stvari da imate intenciju da finansirate političke stranke, a ne političke aktivnosti, jer politička stranka pored toga što se bavi politikom obavlja i neke aktivnosti koje nisu političke. Kada politička stranka plaća račun za utrošenu električnu energiju ili kada menja prozore na svojim zgradama, da li je to bavljenje politikom? Nije. Da li se to finansira iz budžeta Republike Srbije i iz drugih izvora koji su predviđeni zakonom? Finansira se. Dakle, vi ne finansirate političku aktivnost, vi finansirate političku stranku koja ta sredstva koristi i za političke, ali i za nepolitičke svrhe. Potpuno je nejasno, nama iz SRS, kako možete u istu ravan i isti značaj da pridajete političkim strankama i grupama građana.

Grupe građana manje-više nemaju bilo kakav politički program. One nemaju nikakvu ideologiju. Grupe građana se pojavljuju uoči izbora. Njih formira određeni broj birača. Njihov jedini interes je da učestvuju na izborima i da na tim izborima ostvare što bolji rezultat. Neke programske kohezije unutar grupe građana ne postoje. Krajnje je pogrešno stavljati političke stranke u isti rang i u isti koš sa grupama građana.

Prema tome, suština naših amandmana i ono što vam je rekao gospodin Krasić, ja to samo želim da ponovim, dakle, ovaj zakon je morao da se zove zakon o finansiranju političkih stranaka. Vi finansirate celokupan rad političkih stranaka, i onaj čisto politički i onaj nepolitički, jer i bez tog nepolitičkog jedna stranka ne bi mogla da funkcioniše.

Međutim, vi sad ovim zakonom hoćete da definišete samofinansiranje političkih aktivnosti. Šta, sad, kad stranka hoće da okreči svoje prostorije, ne može, jer to nije politička aktivnost. Moram da uredim parking ispred sedišta stranke, ne mogu, to nije politička aktivnost. Iz kojih izvora se to finansira? To je osnovna koncepcijska slabost ovog Predloga zakona, a da ne govorim da imate čisto nomotetičkih propusta, čisto zanatskih. Ne mora čovek da bude neki vrstan pravnik, pa da vidi da ovde imate čitav niz pogrešnih termina, nedosledne upotrebe određenih termina, da brkate pojmove itd, i to, da tragedija bude veća, na samom početku Predloga zakona, evo, član 2. Značenje pojmova, umesto da definišete pojmove, vi napravite zbrku.

Evo, već u članu 2. mi sad ne znamo šta je grupa građana, šta je koalicija, kažete, "oblik udruživanja političkih subjekata", a kažete ''politički subjekti su stranke, koalicije i grupe građana", i onda kažete "koalicija je oblik udruživanja političkih subjekata". Nisam čuo da postoji koalicija grupa građana, da je jedna grupa građana u koaliciji sa još pet takvih grupa građana. Čuo sam da su političke stranke u koaliciji – "radi zajedničkog učešća na izborima, koji svoje međusobne odnose uređuju ugovorom, overenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa."

Evo jedan praktičan problem. Dođe koalicija kod nadležnog organa da overi potpise, onaj koji vrši overu, on će da ih pita, izvinite, gospodo, da li ja sad treba samo da overim vaše potpise, da utvrdim vaš identitet, ili imam pravo da pročitam ugovor o formiranju te vaše koalicije. Recimo, u ugovoru piše da se bavite, između ostalog, nekom delatnošću koja je suprotna Ustavu. Ima li pravo nadležni organ da odbije overu takvog jednog koalicionog ugovora ili koalicionog sporazuma? Vi to ovim predlogom zakona niste rešili.

Vi ste navrat-nanos hteli da donesete jedan zakon, da biste se pohvalili pred vašim prijateljima iz EU, koji su vam juče lupili jedan žestok šamar i rekli vam, džaba što ste izručili Ratka Mladića, nema ratifikacije SSP u holandskom parlamentu. 'Ajde što ponižavate sebe, nego ponižavate državu Srbiju. Sad vam, tamo, neki, holandski parlamentarac drži lekcije, pa kaže, pa, nije dovoljno što je izručen Ratko Mladić, na krajnje ponižavajući način, nije dovoljno da sačekamo Izveštaj Serža Bramerca, nego, tražimo pismeno izjašnjenje holandskog Ministarstva inostranih poslova da li je zadovoljan Izveštajem Serža Bramerca.

Izvinite, da li ima granica ponižavanju države Srbije? U vašoj perspektivi očigledno nema. Vi ovaj zakon ne donosite da biste uredili politički sistem u Republici Srbiji. Vi ste mu već u velikoj meri naneli štetu Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, a sad to nastavljate ovim fantomskim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, gde se ne zna, više, ni šta je politička stranka, ni šta je koalicija, ni šta je grupa građana.

Ono što je Ustavom jasno definisano i što bi trebalo da bude bliže uređeno ovim predlogom zakona, vi sad sve bacate na glavu, mešate pojmove, mešate termine. Umesto da u Narodnoj skupštini donesemo zakon o finansiranju političkih stranaka i da definitivno uklonimo taj živi pesak, kad je reč o srpskoj političkoj sceni, a tiče se mutnih načina na koji se finansiraju pojedine političke stranke, vi umesto to da razbistrite, vi ćete dodatno da zamutite političku scenu Srbije.

I, možemo samo da pretpostavimo na šta će da liči sledeća izborna kampanja u režiji DS i u režiji SNS. Do sad jedino niste kupovali birače tako što ste im nudili ljudske organe. Sad u izbornoj kampanji daj bože da i to ne budemo videli. Do sad ste nudili: pare, cement, šljunak, štapove za pecanje, naočare, aparate za merenje pritiska, koze, ovce, ko zna šta niste radili. Još jedino niste ponudili biračima koji imaju srčane probleme ili probleme sa bubrezima da ćete im dati srce i bubreg ako glasaju za vas. U sledećoj izbornoj kampanji, i ovako nakaradnom zakonu, daj bože da se i to ne desi.(Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, gospodine Novakoviću, ne znam šta je politički u izjavi da je SRS nudila nekome tuđe organe i tuđe živote, dakle, to nije politička izjava, to je uvreda.

Vi ste na tu uvredu morali da reagujete i ponovo se dokazuje da u srpskom parlamentu postoji politika dvostrukih aršina, kada vladajuća stranka ili neka od vladajućih stranaka, vređa SRS, onda nema intervencija po Poslovniku, od strane predsedavajućeg. Kada mi iznesemo neki naš politički stav, onda se kaže da nekoga vređamo. To su potpuno pomešane stvari. Gospođa Kolundžija je pokazala, po ko zna koji put, da je u srpskom narodu komunizam i marksizam, u političkom smislu, duga teška i, za neke, neizlečiva bolest.

Dakle, matrica izlaganja gospođe Nade Kolundžije je sledeća, i ta matrica je bila prisutna i u raspravi o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, a to je, političke stranke su zlo, političke stranke su društveni paraziti, političke stranke rade protiv interesa naroda.

'Ajde nekako da skrajnemo političke stranke, 'ajde da napravimo jedan politički izum koji niko nije uspeo da napravi, a to je, da imamo demokratski i parlamentarni politički sistem, ali bez političkih stranaka.

Sada, umesto da se zakon zove zakon o finansiranju političkih stranka, ne vidim šta je sporno u tome, sada se pribeglo jednoj drugačijoj formulaciji Zakon o formiranju političkih aktivnosti, zato što po interpretaciji gospođe Nade Kolundžije, politikom se ne bave samo političke stranke, nego i drugi.

Naravno, politikom se nekada bave i deca, nekada i umetnici, ali ko je taj koji nosi politički proces u jednoj državi, ne samo u Republici Srbiji. (Predsedavajući: Vreme, vreme.) Pa, političke stranke, gospođo Kolundžija, (evo, završavam) uzmite član 5. Ustava, zašto Ustav baš u članu 5, definiše ulogu političkih stranaka. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Novaković, zaista, na čudan način danas tumači Poslovnik. Ispada, po gospodinu Novakoviću, da bi ja dobio pravo na repliku gospođa Kolundžija mora po imenu da me pomene. Pa, valjda se sadržina izlaganja gospođe Nade Kolundžije odnosila na sadržinu mog izlaganja. Vi lepo kažete da je zabranjeno da se poslanik jedan drugom neposredno obraća. Da li je tako?

Gospođa Kolundžija, poštujući to, svoju poslovničku dužnost, nije me lično pomenula, ali je svoje opservacije iznela u odnosu na moje izlaganje. I vi kažete da ja nemam pravo na repliku. Time kršite član 27. Poslovnika, što nije dobro.

Ono što je gospođu Nadu Kolundžiju verovatno iziritiralo jeste ono što sam rekao vezano za jučerašnji akt holandskog parlamenta. Onda je gospođa Nada Kolundžija, u nedostatku argumentacije, ponovila onu staru matricu potpuno pogrešnu – radikali su ratni zločinci, oni su huškali na rat, oni su ubijali, palili, žarili, silovali itd. Ne znam zašto vas istina boli. Pa, nisam ja kriv, nije niko iz SRS kriv što vam je juče holandski parlament udario šamar. Na sva zvona – evo, sad će Holanđani da ratifikuju SSP, ulazimo u EU, a oni su vas juče, rečeno omladinskim žargonom, ''otkačili''.

Zašto su vas otkačili? To pitajte sami sebe. To znači da nije tačna vaša desetogodišnja priča da je Ratko Mladić prepreka na putu Srbije ka EU, Ratko Mladić je samo povod da se vrše pritisci. Suštinski razlog EU, i oni neće stati dok se to ne ostvari, jeste da Republika Srbija na zvaničan način prizna da Kosovo i Metohija nisu njen sastavni deo! Kakav Mladić, kakav Hadžić, kakav bilo koji pojedinac, hoće da se odreknemo jednog dela svoje teritorije! I kad … (Aplauz)

Zaista, bez želje da dodatno usijavam atmosferu u Skupštini ili da, ne daj bože, vređam gospođu Kolundžiju, samo želim da kažem sledeće – gospođa Kolundžija nije neko ko treba da bilo kome daje amnestiju za političke aktivnosti u prošlosti! Da bi neko bio amnestiran on najpre mora da bude osuđen.

Ako je gospođa Nada Kolundžija htela da kaže da je Vojislav Šešelj navodno odgovoran za nekakve zločine u prošlosti, onda Vojislav Šešelj za te zločine najpre mora da bude osuđen. Vojislav Šešelj nije osuđen, gospođo Kolundžija, više od osam godina traju pokušaji haškog tužilaštva da dokažu njegovu krivicu i to prilično bezuspešno. To mogu da vide građani Srbije ovih dana, kada svedoci koje je Tužilaštvo angažovalo da svedoče protiv Vojislava Šešelja sada govore u njegovu korist i teško optužuju Tužilaštvo Haškog tribunala da su vršili neprimeren pritisak na te ljude da svedoče i protiv Slobodana Miloševića i protiv Vojislava Šešelja.

Jedna mala digresija, čudi me da gospođi Nadi Kolundžiji, recimo, kao velikom evropejcu i velikom demokrati, nije zasmetala činjenica da je, ne samo jedan crkveni poglavar, nego jedan šef države, jer je Vatikan država, u međunarodnim odnosima, održao molitvu na grobu, u najmanju ruku, sumnjivog čoveka iz Drugog svetskog rata, zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, koji je u vreme Drugog svetskog rata bio glavni vojni vikar oružanih snaga Nezavisne države Hrvatske. Čudi me da to niste pomenuli. Kako to da je takav gest u skladu sa evropskim tradicijama i u skladu sa najboljim tradicijama evropske demokratije?

I nije, i time da završim, nije bilo ko od pojedinaca iz srpskog naroda, ni Goran Hadžić, ni Ratko Mladić, prepreka na putu Srbije … (Predsedavajući: Vreme. Završavajte.) … u EU, nego pokušaj EU da dezintegrišu našu državu. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, u nedostatku bolje argumentacije onda se pribegava konstrukciji da je nešto evropski standard. Evo, ne želim da analiziram neke druge političke sisteme iz EU, ali zadržaću se na državi koja je otadžbina parlamentarizma, a to je Velika Britanija.

Kažite mi, kako je moguće da u Velikoj Britaniji imate četiri člana vlade koji se zovu "vladini bičevi"? Njihov zadatak je da kontrolišu da poslanici vladajuće stranke dolaze na sednice, da dolaze na sednice odbora i da glasaju u skladu sa stavovima svojih političkih stranaka. U Velikoj Britaniji to može, u Republici Srbiji to ne može. I, kaže se da to nije evropski standard. Gospodin Tomislav Nikolić nam samo nije naveo primer države u kojoj je moguće da jedna stranka u trenutku završetka izbora ima 100 osvojenih mandata, a da na kraju četvorogodišnjeg mandata parlamenta ostane samo neko, kako on kaže, ko drži pečat. Tako nešto je moguće u Republici Srbiji.

Nisam čuo, nisam pročitao toliko knjiga, kao moj uvaženi prethodnik, da se tako nešto desilo u Velikoj Britaniji. Nisam čuo da se to desilo u SR Nemačkoj, u Italiji, u Španiji. To se dešava samo u Republici Srbiji. To se desilo 2005. godine sa Bogoljubom Karićem, to se desilo 2008. godine sa Tomislavom Nikolićem.

Gospodin Srđan Milivojević je, verovatno, metaforično hteo da kaže kako navodno mi, da bismo igrali fudbal u evropskom takmičenju, moramo fudbal da igramo nogom, a ne rukom. U redu, ali zašto ga onda Englezi igraju rukom? Kako je tamo moguće da postoji kontrola političke stranke nad svojim poslanicima, u Republici Srbiji, otprilike, narodni poslanik se pojavio sa neba u Skupštini?! Nije ga kandidovala politička stranka ili ako ga je kandidovala, to nema nikakve veze? Ako sam ja danas za ''Veliku Srbiju'', a sutra sam ''apostol EU'', to nema nikakve veze?! To je normalno?

Sad imate jednu neverovatnu stvar u Srbiji, imate neverovatnu stvar u srpskom parlamentu. Otprilike ona glasi, ja sam najpre postao pravnik pa sam se tek onda rodio. Najpre je jedna stranka dobila poslanike, pa je tek onda formirana. Nisam čuo, gospodine Novakoviću, da taj slučaj postoji u Velikoj Britaniji. A, nemoguće je da smo mi izmislili parlamentarizam, a ne Englezi. Ako hoćete evropske standarde, onda posmatrajte kako se ponašaju države koje su izmislile i parlament i parlamentarizam i poslanike i instituciju poslovnika i spikera itd. Ima li toga tamo? Nema. A, zašto to mora da postoji u Republici Srbiji? Pa, zbog politike dvostrukih aršina. Tako se velike sile ponašaju prema malim državama otkad je sveta i veka. Jedna pravila važe za njih, a druga pravila važe za male narode.

Kad se Republika Srbija bori za suverenitet na Kosovu i Metohiji, onda ne može. Kad deo neke stare evropske države traže za sebe nezavisnost, ne može. U Republici Srbiji Kosovo može da bude nezavisno, što nije Korzika nezavisna? Zato što jedna pravila važe za njih, a druga pravila važe za Srbiju.

Isto je tako i kada je u pitanju parlament. Ovde parlament može da bude buvlja pijaca, ovde je moguće da najpre dobijete poslanika, pa se tek onda formirate kao politička stranka. Ovde je moguće da ste poslanik SNS a da na zvaničnoj veb-prezentaciji Narodne skupštine Republike Srbije pišete da ste član Poslaničke grupe Napred Srbijo, a da ste član političke stranke koja se zove SRS. Jesu li to činjenice? Jesu. Kako je moguće da se tako nešto dešava i kako je moguće da vi iz vlasti tako nešto opravdavate i legalizujete? Mislite da je to neka prečica za EU. Pa, videli ste juče stav Holandije – nije. Ako vi mislite da politikom dvostrukih aršina možete da približite Srbiju EU u tome se grdno varate.

Dakle, mi iz SRS za srpski parlament, ne za nas lično, tražimo one uzanse, one principe koji važe u tim starim dobro uređenim evropskim demokratijama. Ni više ni manje.

Ako u britanskom Parlamentu nije moguće da neko najpre dobije poslanika pa se tek onda formira kao politička stranka, ako tamo nije moguće da se trguje mandatima, ako tamo postoji veza između političke stranke i poslanika sve vreme mandata jednog parlamenta, zašto tako nešto nije moguće u Srbiji? Kako je moguće da je to tamo normalno, demokratski, evropski – u Srbiji nije normalno, nije demokratski, nije evropski?!

Gospodina Tomislava Nikolića je neko očigledno ili prevario ili pogrešno informisao da u Velikoj Britaniji, navodno monarh postavlja poslanike i da može da ih smenjuje i da monarh bilo šta predlaže.

Dakle, monarh je tamo samo titularni šef države, niti bira poslanike, niti bilo šta predlaže, tamo je glavni politički subjekt političkog sistema Kabinet i Parlament. Monarh je jedna ceremonijalna figura koja sa poslanicima gotovo nema bilo kakve veze. Ali pošto je gospodin Tomislav Nikolić veći evropejac od mene i bolje poznaje političke sisteme EU, želim da ga pitam – a, gde je moguće da najpre jedna partija dobije svoje poslanike u parlamentu pa se, tek, posle toga formira kao politička stranka. Nisam čuo za takav primer. Ne znam da li ste čuli vi, gospodine Novakoviću?

Dakle, opservacija o ustavima Kraljevine Jugoslavije, Srbije itd. takođe nisu tačne. Očigledno da je gospodin Tomislav Nikolić pogrešio neki udžbenik i nije najbolje razumeo pravnu i političku istoriju.

Ono što je definitivno to je da vladajuća koalicija pokušava i kroz ovaj zakon i kroz zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika da legalizuje jednu pojavu koja se u političkoj teoriji naziva vanizborna parlamentarizacija, da jedna stranka postane parlamentarna mimo izbora. Ako izbori nisu bitni, pa, onda, hajde da ukinemo instituciju izbora. Što da biramo? Dovoljno je da postoje ljudi koji imaju kapital, koji mogu da kupe određeni broj poslanika i šta će nam izbori, to je onda mnogo jeftinije. Ispada, ako ste dobro slušali gospodina Tomislava Nikolića da uopšte nije bitno kako je narod glasao i koliko je koja stranka osvojila mandata. Bitno je kakvo je faktičko stanje u parlamentu, kako se došlo do tog faktičkog stanja. To izgleda uopšte nije bitno. Da li je neko prodao svoj mandat, da li ga je poklonio. Izgleda da se to pitanje uopšte ne postavlja.

Gospodine Novakoviću, javio sam se pre gospodina Poskurice za povredu Poslovnika i iz meni neobjašnjivih razloga nisam mogao da obrazložim u čemu se sastoji povreda Poslovnika, tako da sam se sad javio po amandmanu. Nadam se da je to u skladu sa Poslovnikom.

Hvala vam, gospodine Novakoviću, vrlo ste ljubazni.

Hteo sam da kažem sledeće. Dakle, za SRS nikada nije bio uzor Kralj Milan. Ako ćemo da se vratimo u vreme Kralja Milana, onda ćemo da zaboravimo i na demokratiju i na parlamentarizam, kao i na mnoge druge, uslovno rečeno, evropske tekovine. Nama nije uzor Kralj Milan, mi bismo hteli da se vratimo u doba kada je Srbija bila parlamentarna demokratija, a u vreme Kralja Milana nije bila parlamentarna demokratija. Kralj Milan je bio ''naprednjački kralj''. On je imao svoju dvorsku stranku, tadašnju Naprednu stranku. Nama oni nikada nisu bili ideal. To što su se političke prilike u Srbiji ponovile, pa i sad imate jednu dvorsku stranku, koja se isto zove Napredna stranka, a koja u stvari radi svim silama da se ostvare političke ideje Borisa Tadića, to je ironija istorije.

Takođe, malo mi je neshvatljivo ovo što je rekao gospodin Poskurica, oni predlažu amandman kojim će se sprečiti da poslanici daju pare svojim političkim strankama, a SNS je formirana tako što su upravo, uslovno rečeno, narodni poslanici SNS, u stvari SRS, odrešili kesu, pa je neko dao 200.000 dinara, neko 300.000 dinara, neko 500.000 dinara, i tako je, navodno, nastala SNS. Meni tu nema, zaista, bilo kakve logike.

Dakle, stranka koja je, barem po izveštajima, nastala tako što je neko izdvojio novac od narodnih poslanika, da bi se stranka formirala, sada ta ista stranka predlaže da se tako nešto onemogućava. Kada bi, gospodine Poskurica, vaš amandman bio prihvaćen, onda da je taj princip važio 2008. godine SNS ne bi mogla ni da nastane, jer ne bi imao ko da odreši kesu i da pare da. Naravno, opet kažem, sudeći po izveštajima.

Jasno je svima da je SNS nastala nečijim tuđim novcem. Nemate vi u džaku ni 300.000, ni 500.000 dinara, nemate vi ni mnogo manje, ne mislim vi lično, nego razne domaćice itd, nego su se iskeširali Cane, Beko itd, malo je došlo iz inostranstva, pa je zato moguće da se u izbornoj kampanji u Aranđelovcu deli cement, brašno, da se asfaltira itd, da jedna stranka prestane da bude politička stranka, odnosno da postane građevinska firma itd. To su sve anomalije, to su sve paradoksi srpskog političkog sistema, koji ste vi, gospodo iz DS, omogućili, a koji mi iz SRS sada želimo da ukinemo. Mi želimo da Srbija bude jedna normalna demokratska država, da ono što nije moguće bilo gde u svetu ne bude moguće ni u Srbiji.

Prema tome, mi za Srbiju, kada je reč o uređenju našeg političkog sistema, ne tražimo ni više, ni manje, od onoga što važi za dobro uređene civilizovane i demokratske države.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila da se u članu 18. briše stav 2. zato što se postavlja jedno elementarno pitanje – koji je to redovan rad, redovan politički rad i redovna politička aktivnost jednog političkog subjekta koji ste vi definisali kao grupa građana? Ako se član 18. uporedi sa članom 2. koji treba da definiše osnovne pojmove sadržane u ovom predlogu zakona, onda možete da pročitate da je grupa građana oblik udruživanja birača radi zajedničkog učešća na izborima.

Dakle, grupa građana je jedan privremena zajednica ljudi koji imaju samo jedan interes, da zajednički učestvuju na izborima. Kada se završe izbori grupa građana, faktički, a i pravno, prestaje da postoji.

Srpsku radikalnu stranku zanima odgovor na sledeće pitanje – da li je po mišljenju vladajuće koalicije, da li je po mišljenju Vlade Republike Srbije, grupa građana pravni i politički subjekt na isti način na koji je to politička stranka? Mi mislimo da nije. Ali, upravo kroz ovaj član 18. možda se na najbolji mogući način pokazuje sav besmisao ovog predloga zakona.

Vlada i vladajuća koalicija hteli su na silu Boga da izjednače političke stranke sa grupama građana i zato ste izbegli u nazivu zakona "političke stranke" nego ste definisali "političke aktivnosti". Sada pokušavate, bukvalno, na silu da izjednačite u svim aspektima delovanja političku stranku sa grupom građana, što je naravno suprotno i sa ovim osnovnim značenjem pojmova.

Prema tome, grupa građana van izborne kampanje za određene izbore i van samih izbora, dakle, posle izbora ne postoji. Sada se postavlja pitanje za šta ćete vi da dajete pare – grupi građana za nekakvu njenu redovnu političku aktivnost? I, onda se u stvari vraćamo na ono što je vam je rekao, gospodin Zoran Krasić, da vi pod firmom finansiranja…

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

… završavam, političkih aktivnosti grupa građana u stvari hoćete da finansirate ove vaše kapilarne linije u vidu raznih nevladinih organizacija. (Aplauz)

Ovim amandmanom se ustvari ispravlja greška koja je sadržana u članu 25. Naime, prilikom proglašenja izbornih lista, niko ne zna, niko unapred ne može da zna koliko će da iznose ta finansijska sredstva koja su definisana u članu 21. jer od broja proglašenih izbornih lista, odnosno od broja kandidata, zavisi na koliko će se delova podeliti taj iznos od 20%, iz člana 21. stav 1, odnosno onaj iznos od 50% iz člana 21. stav 2.

Takođe, ovim amandmanom se izborno jemstvo vezuje samo za onaj iznos koji je primljen pre proglašenja izbornih rezultata, odnosno deo od 20% i onaj deo 50%. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu činjenicu da se ovim predlogom zakona zaista u administrativnom smislu usložnjava proces i sistem finansiranja političkih stranaka, SRS smatra da je rok koji je definisan u članu 32. stavu 2, dakle, da ne može biti duži od 15 dana kada je reč o zahtevu Agencije da politički subjekt dostavi svu potrebnu dokumentaciju vezanu za nadležnost Agencije koja se odnosi na kontrolu ovog zakona, suviše kratak. Plašimo se da u praksi to može da izazove velike probleme.

Umesto ove formulacije duži od 15 dana, mi smo predložili jednu drugu formulaciju ''kraći'', prema tome, ne može biti kraći od 15 dana, jer smo smatrali da ipak političkim strankama, odnosno političkim subjektima treba ostaviti nešto duži rok, s obzirom na to, kako vi kažete u Predlogu zakona – sva potrebna dokumenta i informacije su brojni i u nekim situacijama neće moći da se prikupe u roku koji ste vi predložili, a koji ne može biti duži od 15 dana.

S druge strane, postavlja se pitanje kakva je uopšte svrha propisivanja toga da Agencija ima nekakva kontrolna ovlašćenja, budući da je praksa u Srbiji pokazala da Agencija za borbu protiv korupcije uglavnom služi kao fasada režimu, a u suštini, njeni stavovi i njena mišljenja se uopšte ne uzimaju u obzir. To je na najbolji mogući način pokazano kada je Agencija iznela svoj stav ''da niko ne može da vrši istovremeno dve funkcije''.

Međutim, kada je Agencija objavila spisak republičkih i pokrajinskih poslanika DS i njenih koalicionih partnera koji vrše po dve, tri, pet, šest funkcija, vlast je rekla "nas to ne dotiče, to nas ne obavezuje". Praktično, ostalo je da, suprotno Ustavu, suprotno zakonu, suprotno mišljenju Agencije, i dan-danas određeni broj funkcionera vrši u isto vreme više od dve funkcije, što je suprotno važećim propisima, tako da i u ovom slučaju može da se desi isto.