Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, povredili Poslovnik kao što ga je isto povredio i gospodin Ostojić. Kako poslanik u srpskom parlamentu može da povredi dostojanstvo nekoga ko nije poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Koliko znam, Jelko Kacin nije narodni poslanik.
Mi smo dužni da štitimo dostojanstvo članova ovog visokog doma. Koliko znam, Jelko Kacin do sada nije bio narodni poslanik. Možda ćete vi da ga promovišete za narodnog poslanika, za predsednika države, za predsednika Vlade. On nije narodni poslanik i ne uživa zaštitu po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Ako ste pratili, gospođo Đukić-Dejanović, ono što je rekao gospodin Dejan Mirović, samo je pročitao izjavu tog vašeg velikog prijatelja iz Slovenije da mu je žao što je poginuo pilot helikoptera koji je Slovenac. Drugim rečima - ne bi mi bilo žao da je poginu Srbin. Čista rasistička izjava. Takav čovek sada treba da napiše izveštaj da li navodno Srbija ispunjava nekakve evropske standarde.
Vi umesto da ste reagovali juče kao predsednik Narodne skupštine zbog te izjave, zbog činjenice da je više od 20 vojnika JNA mučki ubijeno u Sloveniji 1991. godine, zato što Vlada Ante Markovića nije dozvolila vojnicima JNA da koriste bojevu municiju i tamo su bili kao glineni golubovi i kao zečevi, i vi umesto da podsetite tog vašeg velikog prijatelja iz Slovenije, velikog demokratu i velikog Evropejca na činjenicu da je blagoslovio jedan ratni zločin, vi ovde kažete - povredio je dostojanstvo Narodne skupštine poslanik SRS, koji se samo pročitao izjavu Jelka Kacina.
Dakle, vi ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, vi ste grubo doveli u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste ovde pružili gostoprimstvo nekome ko je otvoreni neprijatelj srpskog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Branko Ružić je pominjao neke političke stranke koje, navodno, liju krokodilske suze zato što je nestala SRJ i verovatno je tu mislio, izvinjavam se ako sam pogrešno protumačio, na SRS.
Ali, ima još nešto, gospodine Ružiću. Vi sada nas pokušavate da ubedite da u Srbiji postoje dve socijalističke partije i dve demokratske stranke. Jedna Socijalistička partija je zaista glasala za taj protivustavni statut Vojvodine u oktobru 2008. godine, jer ste vi sami priznali: "Sva sreća što nismo krenuli tim nepovratnim putem i podneli smo amandmane na Statut Vojvodine".
Podneli smo amandmane na akt za koji smo prethodno glasali. Vi ste time priznali da je prvobitna verzija Statuta Vojvodine bila suprotna Ustavu, jer ako nije suprotna Ustavu, što podnosite amandmane?
Ko će da objasni građanima Srbije? Vi sada kažete da neki plaše. Dopustite, vi ste sada priznali da je taj prvobitni statut Vojvodine bio suprotan Ustavu Srbije i da je on, zapravo, označio put ka stvaranju neke nezavisne države. Sada ste vi to sprečili tako što ste podneli amandmane na akt za koji ste glasali pre godinu dana.
Dakle, izgleda da postoje dve socijalističke partije, dve demokratske stranke. Jedna u Skupštini Vojvodine kaže - ljudi, ovo je sve u skladu sa Ustavom, nema nikakvih problema, a druga socijalistička partija koja podnosi amandmane na jedan predlog statuta koji je očigledno bio suprotan Ustavu Srbije.
Ko sada vama da veruje kad kažete - ovde nema ništa sporno, iza ovoga se ne krije država. Pre godinu dana ste to isto tvrdili za onu prvobitnu verziju - ne, nije ništa sporno, sve je u skladu sa Ustavom. Posle godinu dana ista partija podnosi amandmane na akt za koji je sama glasala. Ko će za to da snosi odgovornost i kako sada građani Srbije vama da veruju kad im kažete - ovo je sve u skladu sa Ustavom, ovo je samo jedna autonomna pokrajina, nema ovde primisli o nekoj državi? Onda gospodin Branko Ružić kaže - znate, ali u Nemačkoj savezna država ima pravo da zaključuje sporazume.
Gospodine Ružiću, pun naziv Nemačke je Savezna Republika Nemačka, to znači federativno uređena država. Srbija je po Ustavu unitarna država. Da li vi to prizivate federalizaciju Srbije? Da li to znači da Vojvodina treba da bude pandan Bavarskoj, Severnoj Rajni i Vestfaliji, federalnim jedinicama u Nemačkoj?
Ako je to tako, onda kažite otvoreno, a ne - ovo nije federalizacija, ovo radikali plaše narod i onda se predstavnik vladajuće partije javi i poziva se na Saveznu Republiku Nemačku. Juče je gospodin Milan Marković izjavi za jedan dnevni list - nikada statut nije bio suprotan Ustavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticaj istorijskih prilika je hteo da raspravu o ovom famoznom Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine vodimo baš danas, 24. novembra 2009. godine.
Na današnji dan pre tačno 91 godinu Zbor izaslanika narodnih veća iz Srema, 1918. godine, na krsnu slavu mnogih Srba svetog kralja Stefana Dečanskog, doneo je istorijsku odluku o prisajedinjenju Srema Kraljevini Srbiji. Istovetnu odluku, 25. novembra, dakle sutradan, donela je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Novom Sadu o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripajaju Kraljevini Srbiji.
Devedeset jednu godinu posle, evo baš na današnji dan, vladajuća koalicija se sprema da učini istorijski korak nazad, odnosno da poništi odluke iz Srema, odnosno odluke iz Banata, Bačke i Baranje o pripajanju celokupne teritorije Vojvodine Srbiji.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo čitav niz argumenata predstavnika vladajuće koalicije o tome zašto treba doneti baš ovakav predlog zakona. Ono što pada u oči, mi smo o tome pričali u prepodnevnom delu rasprave, nadovezujući se na diskusiju kolega iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije, a to je da su iste one stranke koje su pre godinu dana u Skupštini Vojvodine glasale za protivustavan Predlog statuta, kasnije delimično revidirale taj svoj stav i onda su one počele da govore kako je Predlog statuta takav kakav je, usvojen u oktobru 2008. godine, suprotan Ustavu i da ga treba uskladiti sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Prosto neverovatno da iste političke partije glasaju na dva različita načina. U oktobru 2008. godine navodno, sve je bilo čisto. Nije bilo nikakvih problema. Mi iz SRS smo navodno plašili narod. Sve što je usvojeno u Skupštini Vojvodine tog oktobra 2008. godine bilo je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da je sve bilo u skladu sa Ustavom RS, sumnjam da bi vladajuća koalicija oklevala godinu dana da u proceduru stavi Predlog statuta AP Vojvodine. Prosto neverovatno da partije koje glasaju za Predlog statuta Vojvodine kasnije podržavaju amandmane na taj isti predlog statuta.
Trebalo je da Boris Tadić kaže, na sednici Glavnog odbora DS, da nije normalno da se na sedam minuta putovanja od Beograda stvara nekakva nova država, pa da Vlada Srbije brže-bolje pristupi izradi Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, odnosno da predstavnici vladajućih stranaka u Skupštini Vojvodine podnose ili glasaju za amandmane na Predlog statuta koji je već usvojen.
Zašto mi danas pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina? Zato što je ovaj predlog zakona u političkom smislu smokvin list koji treba da sakrije činjenicu da se pre godinu dana u Skupštini Vojvodine desilo nešto nezabeleženo, da stranke koje vode ovu državu glasaju za akt koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije. To danas priznaju i one same. Doduše, neki voljno, neki nevoljno, neki čak i ne žele da priznaju.
Recimo, vi ste danas imali izjavu u Skupštini Srbije, šefa poslaničke grupe SPS, kako je dobro što nismo krenuli tim putem koji vodi u secesiju, a mi smo to ispravili tako što smo podneli amandmane na tekst statuta za koji smo i sami glasali pre godinu dana.
Juče ste imali izjavu ministra koji ovde sedi, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji kaže da ništa nije sporno sa statutom, ono što je usvojeno u Skupštini Vojvodine u oktobru 2008. godine, sve je usklađeno sa Ustavom Republike Srbije i nema nikakvih problema. Sada - vuk sit i koze na broju. Jeste da smo pre godinu dana podržali nešto što je suprotno Ustavu, ali evo smo mi to ispravili.
Sad cela Srbija postaje jedan teatar apsurda. Sad vlast unutar same sebe stvara opoziciju, sad Boris Tadić kaže – dobro je što imate ovakav statut, zamislite šta bi bilo da su prošle sve Čankove ideje, ali evo ja sam spasao jedinstvo Srbije. Sad ispada da u toj vladajućoj koaliciji imate stranke koje su vlast u pravom smislu te reči i imate stranke koje unutar vlasti glume opoziciju.
Sada LSV je opozicija unutar vlasti, sada je SPS patriotski deo inače nepatriotske vlasti - mi smo spasili jedinstvo Srbije sa naših šest amandmana, a pre godinu dana smo glasali za taj isti statut, za koji danas kažemo da je mogao da odvede Srbiju u put bez povratka.
Dakle, svima je jasno, to je jasno i predstavnicima vladajuće koalicije, to je jasno apsolutno svim građanima Srbije, da je Predlog statuta Vojvodine, kakav je usvojen pre godinu dana, u najvećem delu svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije.
Da vlast to ne bi direktno priznala, jer bi se našla u jednom nebranom grožđu, onda se dosetila i rekla – nećemo mi sada odmah da usvajamo Predlog statuta u Skupštini Srbije, nego prethodno moramo da donesemo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, pa kad to donesemo, onda ćemo da usvajamo statut.
Onda ste u Skupštini Vojvodine imali pravi cirkus. Predlog statuta, koji je izglasan i koji više ne može da se menja, usaglašava se sa nečim što se zove predlog zakona. Prosto neverovatno. Usaglašavate nešto što je predlog sa nečim drugim što je takođe predlog.
Postavlja se pitanje – kako možete da usaglašavate nešto što je izašlo iz Skupštine, procedura je završena, glasalo se o tome? Kakve pravno-tehničke ispravke, kakve jezičke redakcije teksta? To je direktno suprotno i Poslovniku Skupštine Vojvodine i direktno suprotno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je danas, kao premijer, makar formalni, ako ne suštinski, ove vlade, u stvari pročitao ono što piše na jedan vrlo nejasan način u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Ako ste pažljivo slušali dikciju gospodina Cvetkovića, mogli ste da primetite da je on govorio o autonomnim pokrajinama, dakle, u množini.
Pažljivo sam ga slušao. Malo je pričao o Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, posle je promenio stil. Govor je završio da se taj zakon odnosi na autonomne pokrajine. Autonomne pokrajine će moći ovo, autonomne pokrajine će moći ono. Zakon se odnosi samo na jednu autonomnu pokrajinu.
Sada se ovde postavlja pitanje - da li je ovaj zakon, sutra, prekosutra, kada ga izglasate, projekcija neke buduće političke stvarnosti u Srbiji?
Da li to znači da ćemo i ovaj ostatak ostataka Srbije pretvoriti u neke autonomne pokrajine? Šta će uopšte biti od naše države, ako se ovakve sulude ideje sprovedu?
Vlada Srbije za ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema osnova u Ustavu Republike Srbije. Ustav Srbije apsolutno ni na jednom jedinom mestu ne kaže da je obaveza Narodne skupštine da usvoji nekakav zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Toga u Ustavu Srbije nema.
U Ustavu Srbije postoji sledeće, samo da će Narodna skupština Republike Srbije, nizom zakona, definisati koja su pitanja od pokrajinskog značaja u određenim oblastima društvenog života. Ali, nizom zakona, o lovstvu, o ribolovu, o poljoprivredi, i tako dalje. Vi ste krenuli jednim sasvim suprotnim putem. Jednim zakonom vi, u stvari, derogirate čitav niz zakona koji važe u Republici Srbiji.
Da ne mislite da to kaže SRS, pročitaću vam šta o tome kaže jedan uvaženi profesor jednog od pravnih fakulteta u Srbiji, naravno neću mu navesti ime, da taj čovek sutra ne bi imao neki problem, ovo govorim bez da sam se konsultovao s njim. Prosto, to stoji u njegovom udžbeniku.
On se osvrće na tzv. Omnibus zakon iz 2002. godine. Kao što nam je rekao gospodin Branko Ružić, suštinski, između tog zakona i ovog predloga zakona nema nikakve razlike, tako da ono što je rečeno za Omnibus zakon može apsolutno, po analogiji, da se primeni i na ovaj predlog zakona.
Dakle, evo šta kaže profesor pravnog fakulteta, koji nije član SRS, o tome kakva je pravna valjanost ovoga što vi radite. ''Normativno-pravno posmatrano, valjanost ovakvog postupka je problematična. Naime, izmene i dopune zakona se vrše posebnim zakonima iz odgovarajuće oblasti, tako da je i izmene i dopune republičkih zakona iz oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva i tako dalje, trebalo vršiti odgovarajućim zakonima o izmenama i dopunama, a ne jednim propisom.''
Štaviše, u zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine i ne piše da se menjaju odredbe bilo kog zakona, što znači da je ovaj propis zamišljen kao jedan lex specialis, u odnosu na mnogo generalnih zakona iz pojedinih oblasti. To znači da se pošlo od pretpostavke o odnosu generalnog i specijalnog zakona, po kojoj odredbe specijalnog zakona derogiraju odredbe generalnog zakona, lex specialis derogat legi generali.
Međutim, autori ovog propisa su zaboravili, i to isto vi danas zaboravljate, da to pravilo važi samo za propise iz iste oblasti, a ne da jedan propis o utvrđivanju nadležnosti bude specijalni zakon za mnogo materijalno-pravnih propisa.
Ovakav normativno-pravni postupak je nezabeležen u parlamentarnoj praksi savremenih zemalja.
To je pravna ocena, stručna, teorijska ocena onoga što vi danas, sutra i prekosutra nameravate da uradite u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, apsolutno kršite Ustav Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je pokušao, na jedan dosta, hajde da upotrebim jednu rečenicu Slobodana Jovanovića, nemojte da se uvredite, ali zaista tako stoji, na jedan polumutav način da nam objasni koje su sad to neke nove nadležnosti AP Vojvodine. Onda je pročitao iz Predloga zakona, kaže – neke izvorne i poverene nadležnosti.
Vlada Srbije poslužila se neviđenom prevarom, kada je govorila o Predlogu zakona o tzv. poverenim poslovima.
Pozvala se samo na jedan član Ustava Republike Srbije, na član 178, ako se ne varam, koji kaže – Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali je potpuno prećutala član Ustava Republike Srbije koji preciznije objašnjava o kojim javnim ovlašćenjima se radi. To je član 137. Ustava Republike Srbije, koji ova vlada krije kao zmija noge.
Naime, član 137. Ustava Republike Srbije smešten je u onoj glavi Ustava koja govori o državnoj upravi.
Dakle, član 136. kaže – položaj državne uprave, a član 137, koji se nadovezuje na ovaj član, kaže – poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe. Šta iz ovoga proizilazi?
Proizilazi ono što piše u članu 137 – u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kojih poslova, dame i gospodo? Poslova državne uprave. Koji su poslovi državne uprave? Sedi vam ovde ministar za državnu upravu.
Zakonom o državnoj upravi je definisano koji su poslovi državne uprave. Je l' tako, gospodine Markoviću? Donošenje upravnih akata, vršenje upravnog nadzora, izdavanje javnih isprava. Kakve to veze ima sa onim što piše u ovom predlogu zakona? Kakvo osnivanje ustanova? Kakva osnivačka prava? Kakvo normativno regulisanje određenih oblasti?
Kakva vojvođanska Akademija nauka i umetnosti? Kakva diplomatska predstavništva? Toga nema, to ste izmislili. Zato što Ustav tumačite na jednostran način. Koristite se samo onim delovima Ustava koji delimično vama idu na ruku. Ono što vas direktno sprečava da činite ovo što radite, vi to ne citirate.
Skandalozno je da Vlada Srbije, u obrazloženju Predloga zakona, krije ovaj član Ustava, koji kaže – mogu se poveriti javna ovlašćenja Republike Srbije, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave, ništa mimo toga. Vi to krijete. Praktično, AP Vojvodini, jednoj, dakle, autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije, praktično prenosite kompletnu državnu vlast.
Vlast niste preneli samo kada su u pitanju vojska, policija i monetarna politika. Sve ostalo, pa čak indirektno i sudska vlast, preneto je u nadležnost AP Vojvodini i time se direktno suspenduje Ustav Republike Srbije, koji kaže – Republika Srbija može poveriti javna ovlašćenja, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave.
Predlog zakona je, dame i gospodo ministri, normativno-tehnički besmislen. Vi kažete – poverava se autonomnoj pokrajini osnivanje nekih ustanova. Pazite, kaže – autonomna pokrajina osniva škole, predškolske ustanove, fakultete, itd, osniva nešto što je već osnovano. Kaže – AP Vojvodina osniva Javno preduzeće „Nacionalni park“ Fruška Gora, a to preduzeće postoji decenijama. Kakav besmisao. Osnivate nešto što već postoji.
Ovih dana provlači se jedna teza koju zastupaju ovi navodno opozicioni krugovi unutar vladajuće koalicije, a to je da je Srbija nešto otela Vojvodini, kao – mi smo u Vojvodini nešto napravili, pa su nam ovi zli Srbijanci to oteli. Jel tako, gospodine Čanak? Sada ću da vam navedem jedan primer i da vam pokažem koliko niste u pravu. Evo, gospodin Svetozar Čiplić će verovatno da se složi sa mnom, zato što je to prosto jedna istorijska činjenica.
Gospodine Čanak, Pravni fakultet u Novom Sadu, znate li ko ga je osnova? Narodna skupština Narodne Republike Srbije, 1955. godine, zakonom koji je usvojen u Narodnoj skupštini tadašnje Narodne Republike Srbije. Narodna Republika Srbija obezbedila je sredstva za formiranje Pravnog fakulteta u Novom Sadu, obezbedila novac, obezbedila zemljište, napravila objekat, dovela profesore, pošto ih u Novom Sadu nije bilo, dovela profesore iz Beograda, koji su zapravo udarili temelje Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Ovo je samo jedan primer. Takvih primera imate koliko hoćete.
Ništa Srbija nije otela bilo kome. Ta teza, gospodine Čanak, koju vi iz dana u dan srčano zastupate, nije vaša teza. To je teza jednog hrvatskog ekonomskog teoretičara koji se zvao Rudolf Bićanić, koji je 1938. godine, godinu dana pre formiranja Banovine Hrvatske, napisao knjigu koja se zove "Ekonomska podloga hrvatskog pitanja".
Predgovor za tu knjigu napisao je vođa Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček. Tu je taj uvaženi profesor pokušao brojkama da dokaže da mora da se formira Banovina Hrvatska zato što navodno Srbijanci pljačkaju Hrvatsku. Prepreka za tu pljačku jeste navodno formiranje Banovine Hrvatske.
Sada ko ume da čita poruke iz istorije, ko ume da čita znake vremena u kojem živimo potpuno mu je jasno da se ovde radi o identičnom scenariju. Građanima koji žive u Vojvodini treba da se kaže - živećete bolje onda kada Vojvodina postane država u državi.
Pitajte građane koji žive u Vojvodini, namerno ne kažem "građane Vojvodine", jer je to jedna opasna teza, tu je gospodin Svetozar Čiplić, građanin je drugi termin za reč "državljanin", kada se kaže prava čoveka i građanina misli se na prava čoveka i državljanina određene zemlje.
Vojvodina nije država, uporno pričate - građani Vojvodine i građani Srbije, kada se kaže građanin misli se na državljanina, koliko znam, Vojvodina još uvek nije država. Dakle, potpuno je jasno da se ponavlja isti scenario. Pitajte građane koji žive u Vojvodini šta im treba i svi će vam reći da im treba posao, treba im takva država koja će obezbediti da mogu da školuju svoju decu, da mogu da leče svoje bolesne roditelje.
Niste čuli ni od jednog građanina koji živi u Vojvodini - treba nam zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, ne, treba nam pravna država, trebaju nam institucije, treba nam država u kojoj neće biti kriminala i korupcije.
Pošto ova vlada to ne može da obezbedi jer je korumpirana do guše, to vam je danas potvrdio i gospodin Dragan Todorović, onda građanima koji žive u Vojvodini baca prašinu u oči i kaže - evo, građani koji živite u Vojvodini, živećete bolje, ali morate da postignete visok stepen autonomije u odnosu na Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem, gospođo Čomić, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Vaš zadatak nije da štitite poslanike vladajuće koalicije od poslanika SRS. Gospodina Milenića nisam uzeo u usta. Čak ne znam kojoj političkoj partiji on pripada. Verujte mi, pošto nisam imao simultani prevod, najveći deo njegovog izlaganja uopšte nisam ni razumeo i uopšte nisam znao o kom predlogu zakona čovek govori.
On je sad počeo da nam spočitava nešto što apsolutno niti ja, niti bilo koji poslanik SRS nije rekao. Nisam uopšte govorio o depopulaciji. Nisam govorio o metropolizaciji i oemetropolizaciji. Govorio sam o činjenici da je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina suprotan Ustavu Republike Srbije.
Mene partija gospodina Milanića apsolutno ne zanima. Ne znam da li je to grupa građana, politička stranka, interesna grupa, iza ovoga stoji DS.
Ovo nije projekat ni Nenada Čanka, ni Mlađana Dinkića, ovo je projekat DS. SRS hoće da pokaže građanima Srbije da iza ovoga projekta stoji stranka koja nažalost u ovom trenutku vodi državu.
Ne pada mi napamet da se upuštam u raspravu sa ljudima koji su izgleda potpuno promašili instituciju. Ovo nije Filozofsko društvo Srbije, ovo je Narodna skupština. Nisam pričao ni o Hegelu, ni o Kantu, ni o Šopenhaueru, pričao sam o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Vas molim, gospođo Čomić, zaista najljubaznije, duboko vas poštujem, nemojte da štitite poslanike vlasti od poslanika SRS, ako ne mogu sami da se izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo dopustite gospođo Čomić da najpre kažem prijatno gospodinu Čanku, koji upravo ruča dok mi pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Gospodine Bajatoviću, 1940. godine, dr Slobodan Drašković je objavio u „Srpskom glasu“, organu Srpskog kulturnog kluba, jedan sjajan članak o načelnosti u politici. U tom članku se kaže ovako: „Ne možete danas biti republikanac, sutra monarhista, danas komunista, sutra antikomunista, danas Srbin, sutra građanin sveta, danas korupcionaš, sutra čistunac“.
Ne možete ni vi da se ponašate tako, gospodine Bajatoviću. Dičili ste se godinama tzv. jogurt revolucijom. Baš me zanima šta bi sad na ovo što ste maločas ispričali rekli ljudi poput Radovana Pankova, Mihalja Kertesa itd. Nije to tako davno bilo.
Razumem vas kao čoveka, vama je lako, vi ste i poslanik i direktor, ali plašim se da vas ne razumeju građani Srbije sa kakvom nonšalancijom govorite o činjenici da ste u Skupštini Vojvodine glasali za Predlog statuta za koga ste i sami priznali, i to danas više puta, da je bio suprotan Ustavu Republike Srbije.
Sada prisustvujemo jednom razbijanju države koji treba u javnosti da se predstavi kao dečija igra. Eto, igrala se deca. Znali smo mi i tada da je to protivno Ustavu, ali eto, da ne izazivamo turbulencije, čekali smo da dođe u Skupštinu Srbije itd.
Ko će da snosi odgovornost, gospodine Bajatoviću, zbog činjenice da je pre godinu dana vaša partija u Skupštini Vojvodine, zajedno sa DS, glasala za Predlog statuta koji je bio direktno suprotan Ustavu Republike Srbije? Ako je sve to bilo čisto, čemu amandmani, čemu čekanje godinu dana, čemu ove igre oko pravno-tehničke redakcije teksta, čemu tri teksta Predloga statuta, čemu sve to ako ste državotvorna partija?
Nije to put, gospodine Bajatoviću, koji će da vas odvede u EU. Ovo za čega se vi zalažete, to smo već videli pre dva veka. Hoćete od Srbije da napravite skup nahija.
Ovaj gospodin iz ne znam koje partije iz Šumadije, on je pričao o Karađorđu. Pa, Karađorđe je presekao mačem takvo stanje u Srbiji, da ne budemo skup nahija, da budemo moderna država, jedinstvena država, jaka država, da pod državni krov dovedemo, ako je ikako moguće, ceo srpski narod.
Vi ste krenuli suprotnim putem, ajde da podelimo Srbiju na skup nahija i ajde sada da svako u svojoj nahiji misli samo o nahiji. Ko će da misli o državi? Onaj u Novom Sadu će da misli o Vojvodini, onaj u Kragujevcu će da misli o Šumadiji, onaj u Nišu će da misli…
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ne razumem zašto se gospodin Bajatović ovako nervira. Dakle, vas je očigledno neko naljutio, gospodine Bajatoviću, pa ste malo nervozni.
SRS nema potrebe da se stidi apsolutno bilo čega što je uradila za ovih 20 godina i nismo promenili našu politiku, a vi se zapitajte da li je možda kod vas došlo do nekih promena. Gospodine Bajatoviću, danas na RTV Vojvodina, kada pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, znate šta se pušta? Film o raspadu bivše Jugoslavije, film u kome se kaže da je za raspad Jugoslavije kriv samo jedan čovek, vaš bivši predsednik, bivši predsednik vaše partije i bivši predsednik SRJ, Slobodan Milošević.
SRS ni za jotu nije promenila svoj politički program i to nije politički program koji je izmislila SRS. Ono za šta se bori SRS borili su se ljudi poput Karađorđa, Ilije Garašanina, Jovana Ristića, Nikole Pašića i taj program je, gospodine Bajatoviću, vrlo jednostavan, a to je da se svi Srbi slože i prikupe u okviru jedne države. To je projekat koji su neki evropski narodi uspeli da ostvare, neki u 18, neki u 19. veku, neki ranije.
Srpskom narodu, nažalost, to nije pošlo za rukom, ali to ne znači da nije dobra ta ideja. Ideja jedinstvene srpske države, gospodine Bajatoviću, jeste dugoročan politički projekat. Ideja velike Srbije podrazumeva da ste veliki Srbin, a veliki Srbin znači da ste veliki čovek.
Vi koji menjate politiku od danas do sutra, koji zbog direktorskih mesta menjate ideologiju, koji se zbog fotelja odričete čoveka koji je ubijen u Haškom tribunalu, vi takvi kakvi ste, tu ideju ne možete ni da ostvarite.
Mi u SRS se nadamo da će doći vreme, doći će neka bolja generacija Srba, promeniće se valjda i odnosi na političkoj sceni Srbije, pa će ta ideja za koju se bori SRS postati konačno i politička stvarnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je potpuno jasan scenario za ovu sednicu. Dakle, režim Borisa Tadića je ovde poslao Nenada Čanka kao dežurnog zabavljača da mu se građani Srbije smeju i da pokuša da se oštrica kritike SRS prema ovom nakaradnom predlogu zakona usmeri prema Nenadu Čanku, da bi građani Srbije stekli pogrešno uverenje kako je ovo, u stvari, projekat Nenada Čanka. Nenad Čanak ima do te mere jaku partiju da ne sme samostalno da izađe na izbore ni u jednoj opštini u Vojvodini, a van Vojvodine, o tome na treba posebno ni da se komentariše.
Pošto su ovde iznete neke kvalifikacije koje grubo vređajući dostojanstvo ne samo svakog člana SRS, nego mislim svakog građanina Srbije, pokušaću za ovo kratko vreme da nešto kažem.
Prvo, gospodine Čanak, pošto neprestano pričate o tome koliko ko plaća poreza, gde je naša imovina, gde su naši novci itd, kažite nam koliki to porez plaćate vi? Odakle vama tolika imovina, a nemate dana radnog staža? Kažite mi koji je to recept za životni uspeh, pa da svi mi taj recept primenimo.
Kako je moguće da neko ko je samo poslanik u Skupštini Srbije ima toliku imovinu? Kažite nam sa kolikim doprinosom vi učestvujete u budžetu Srbije, odnosno u budžetu Vojvodine, koliki porez vi plaćate i odakle vam ta imovina?
Koga je to, gospodine Čanak, proterivala SRS? U kom to mestu u Vojvodini? O čemu vi govorite? Kažete da vojvođanska autonomija postoji 161 godinu, ako se ne varam. Gospodine Čanak, Srpsko Vojvodstvo nastalo je 1848. godine, bečki dvor ga je priznao 1849, ugašeno je 27. decembra 1860. godine. Gde je tu 161 godina?
Ta teza o tome da su se Srbi koji žive u Vojvodini uvek borili za autonomiju nije tačna. Gospodine Čanak 1918. godine, kada je došlo vreme da se Srbi ujedinjene, nažalost, to se nije desilo. Jaša Tomić, najveći autonomaš pod Habsburškom monarhijom, rekao je: "Ideja autonomije Vojvodine u jedinstvenoj srpskoj državi je austrijska starudija".
Nema, gospodine Čanak, primera u Evropi koji za sebe traži autonomiju u svojoj rođenoj državi. Ta priča da ste vi nastavljači onih autonomaša iz 1848. godine je isto toliko tačna kao kada bi neko rekao da su papski inkvizitori nastavljači politike Isusa Hrista.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije proterivala bilo koga iz Vojvodine. Ono što se desilo u Vojvodini 1991. i 1992. godine jeste razmena nekretnina između Srba koji su proterani iz Tuđmanove Hrvatske sa jednim delom Hrvata koji su živeli u Vojvodini.
Dakle, Srbi su menjali, gospodine Čanak, kuće koje su u Zagrebu, u Osijeku, u Splitu, u Rijeci vredele tada nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka, za kuće u Sremu u pomenutim mestima koje su pre Drugog svetskog rata pravljene od blata.
Apsolutno niko nije proterivan od strane bilo koga. U 99% slučajeva, gospodine Čanak, Hrvati iz pomenutih mesta su profitirali jer su za štale, za svinjce, za kuće koje su bile sklone padu, dobili luksuzne stanove, vile, zaista najbolju moguću imovinu koja je ostala u okvirima Tuđmanove Hrvatske.
Zaista ne mogu da shvatim, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da vi dozvoljavate da se ovde izgovaraju najnotornije moguće laži i da se onda tim lažima još i smeje. Dakle, gospodine Čanak, 1992. godine, i vi se sećate ko je bio savezni ministar pravde, vaš ideološki, da kažem, drug i prijatelj, Momčilo Grubač. Kako je moguće da jedna opoziciona stranka proteruje bilo koga iz Vojvodine, a savezni ministar pravde je bio Momčilo Grubač?
Ako se ne varam, gospodine Čanak, upravo ste vi, Dragan Veselinov i vaši istomišljenici pozivali proterane Srbe iz Hrvatske da ostanu u Hrtkovcima, da ostanu u Slankamenu, da dođu u Kukujevce itd, zato što je tu bilo imovine koja je mogla da se razmeni sa Hrvatima koji su živeli na tim prostorima.
Dakle, apsolutno niko iz SRS nije proterivao bilo koga. Na tom famoznom skupu u Hrtkovcima, 6. maja 1992. godine, Vojislav Šešelj je lično pozvao, odnosno garantovao bezbednost svakom Hrvatu koji živi bilo gde u Srbiji, pa i u Hrtkovcima, a koji je lojalan državi Srbiji.
Ali je skrenuo pažnju na činjenicu da su mnogi Hrvati iz Vojvodine imali svoju braću, prijatelje, članove porodice, koji su se borili u sastavu Tuđmanovog Zbora narodne garde. Tuđman se, gospodine Čanak, 1990. godine preko Hrvatske televizije javno zahvalio pučanstvu Hrtkovaca na finansijskoj podršci za pobedu Hrvatske ...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. alineja 3. Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, tu piše da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Primena Poslovnika, gospođo Đukić-Dejanović, nije u tome da vi štitite poslanike režima od poslanika SRS. Sada ispada da svaki poslanik vladajuće koalicije može da iznese ne znam kakvu tešku optužbu, a mi nemamo pravo na to da odgovorimo.
Ovde se ne radi o tome, gospođo Đukić-Dejanović, da je političar Nenad Čanak optužio drugog političara Vojislava Šešelja da je izvršio genocid. Ovde se radi o tome da je čovek iz vlasti, koji danas vodi državu Srbiju, tu istu državu optužio da je 1992. godine izvršila genocid u jednom delu Srbije koji se zove Vojvodina. Vi ste tada bili na vlasti, vaša partija.
Podsećam vas, gospođo Đukić-Dejanović, da Hrvatska protiv Srbije vodi postupak pred Međunarodnim sudom pravde zbog navodnog genocida. Šta mislite – kakvu će presudu da donese Međunarodni sud pravde, kada čovek koji je deo vladajućeg režima u Srbiji kaže da je ta država izvršila genocid? Nije mogao Vojislav Šešelja kao pojedinac, nismo mogli mi kao stranka da izvršimo genocid nad bilo kim, a da u tome nije saučestvovala država.
Ne morate da mislite sada da vi, time što ćete nam dati pravo na repliku, branite SRS. Možemo mi sami da se branimo. Vi ste dužni kao predsednik Narodne skupštine da branite državu Srbiju od strašne optužbe – koja nije tačna, da je država Srbija vršila genocid nad Hrvatima u Vojvodini. Vi to jako dobro znate.
To su strašne optužbe. To su optužbe koje direktno idu u prilog Hrvatskoj u postupku pred Međunarodnim sudom pravde.
To su optužbe koje treba da opravdaju Tuđmanovu politiku – da se veštački uspostavi ravnoteža zla i da se kaže: „Jeste, Tuđman je proterivao Srbe, ali su bogami i ovi u Srbiji proterivali Hrvate i svi su jednaki“.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, evo imam jedan predlog. U skladu sa članom 27. Poslovnika Narodne skupštine, budući da je rasprava očigledno izuzetno značajna i da u njoj učestvuje veliki broj narodnih poslanika, i ministri u Vladi Republike Srbije, i budući da je ovo tema koja zaista životno zanima sve građane Srbije, posebno one koji žive na teritoriji Vojvodine, i u cilju ujednačene prakse u vođenju ovih sednica, predlažem da sednicu u 20 časova prekinete, kada se prekida i televizijski prenos i da se rad nastavi sutra.
Samo da vas podsetim, gospođo Čomić, juče ste rekli: „Pre nego što vas obavestim o amandmanima i izveštajima odbora, kratko obaveštenje.
S obzirom da je danas produžen rad i da će sednica Narodne skupštine u televizijskom prenosu biti do 18 časova i 30 minuta, a ukupno vreme produženja nakon 18 časova neće biti duže od 60 do 75 minuta, sa nekim logičnim prekidom, a s obzirom da poslanici putuju, da mogu da stignu kućama i da dođu sutra na sednicu u 10 časova“. To je bilo juče.
Molim vas, u cilju ujednačene prakse u vođenju sednica, da ta praksa bude zastupljena i danas.
Predlažem da u 20 časova prekinete rad Narodne skupštine i da sutra svi građani Srbije mogu u neko normalno vreme da prate šta se dešava u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde prisutni ministri u Vladi Republike Srbije očigledno pokušavaju da obmanu građane Republike Srbije.
Gospodine Markoviću, mi smo vam rekli da u članu 137. Ustava Republike Srbije piše da može Republika Srbija da poveri javna ovlašćenja autonomnoj pokrajini, ali samo kad su u pitanju poslovi državne uprave, a vi nam kažete – jeste, šta je tu sporno.
Sporno je što to ne piše u Predlogu zakona, nego su narodni poslanici ti koji moraju da vas upozoravaju na Ustav Republike Srbije. Vi ste se pozvali samo na one odredbe Ustava za koje vi smatrate da idu u prilog ovom predlogu zakona, a one odredbe Ustava koje vas sprečavaju da usvojite ovaj predlog zakona, njih ste potpuno zaboravili.
Što se tiče izlaganja gospodina Čiplića, prosto je neverovatno, najpre gospodin Branko Ružić, pa onda gospodin Čiplić, pozivaju se na primer Savezne Republike Nemačke koja je, sam naziv joj kaže, federativno uređena država. Republika Srbija, ma šta vi radili s njom, još uvek je po slovu Ustava unitarna država. Ne možete da prosto poredite državu koja je unitarna sa državom koja je federativno uređena.
Gospodine Čipliću, kakve veze ima decentralizacija u Nemačkoj sa stepenom njenog ekonomskog razvoja? Jeste li ste vi čuli za Maršalov plan?
Da nije bilo američke pomoći, ništa ne bi bilo od Savezne Republike Nemačke. Da američke kompanije nisu uložile ogroman novac, ne bi bilo ništa od ekonomskog razvoja Savezne Republike Nemačke. Nikakve to veze nema sa decentralizacijom u Nemačkoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade. Vlada nas je obavestila, gospođo Čomić, da je u Narodnoj skupštini po ovom predlogu zakona zastupaju svi ministri.
Aktuelna Vlada Republike Srbije ima 25 ministara. Prosto je neverovatno da od 25 ministara ne može da se nađe nijedan da prisustvuje sednici Narodne skupštine kada se raspravlja ovako delikatan predlog zakona koji je, kao što vidite valjda, izazvao tolike polemike.
Sada se postavlja pitanja smisla ove rasprave. TV prenos će biti prekinut za koji minut. Verovatno će biti odložen prenos u neke sitne sate. Predstavnika Vlade nema. Kakva je svrha našeg daljeg rada? S kime mi ovde da polemišemo? Ko da nam daje odgovore na pitanja?
Ministri su nas danas ceo dan ubeđivali – nećemo mi da otcepimo Vojvodinu „majke mi mile“. Juče ste rekli – radimo do 19.00 zbog poslanika koji putuju. Danas to više ne važi. Na banalnoj stvari ne možemo da vam verujemo. Ko sutra da vam veruje da iz ovoga neće da se izrodi nova država?
Molim vas, gospođo Čomić, bruka i sramota za Narodnu skupštinu da od 25 članova Vlade ne može da se nađe nijedan, da makar sedi ovde. Dovedite onog ministra bez portfelja. Makar neka on sedi ovde. Neka glumi dekor. Neka glumi da u Srbiji postoji Vlada, da postoji organizovana državna vlast.
Ovako, apsolutno nema nikog. Nema svrhe ova sednica. Ovo je ismevanje građana Srbije. Ovo je ismevanje svima onima koji očekuju da će na ovoj sednici da se desi nešto krupno. I hoće. Ovo uopšte nisu banalne stvari. Vi hoćete da ih banalizujete, da kažete – ma, evo ovi zli, pokvareni…

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 13. i u sledećih nekoliko članova pominje se savet za statistiku, koji navodno treba da bude stručni organ, odnosno stručno telo u okviru statističkog sistema Republike Srbije. Dakle, formalno, trebalo bi da bude stručan, ali u članu 15. ne dobijamo nikakve garancije da će savet zaista biti stručan, zato što kada pogledate član 15, koji je u tesnoj vezi sa članom 13, vidite da će otprilike članove saveta, bukvalno sve članove saveta za statistiku da imenuju odgovarajući ministri, ministri koji stoje na čelu različitih resora, i da to mogu da budu kako postavljena tako i zaposlena lica. Dakle, ministar će da kandiduje, odnosno da predloži za člana saveta za statistiku zaposleno, odnosno postavljeno lice koje radi u nekom ministarstvu. Kakva vam je to garancija da će taj savet da bude stručno telo?
Ovo je dobra prilika da progovorimo o još jednom problemu koji se javlja u današnjoj statistici Republike Srbije. Gospođo Dragutinović, ovaj predlog zakona koji danas branite u Narodnoj skupštini zove se Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Taj prefiks da je statistika zvanična verovatno znači da je ta statistika zasnovana na nekoj naučnoj metodologiji, da polazi od nekih naučnih principa, od nekih načela koja su opšteprihvaćena i u statistici kao u nauci, ali i društvenim naukama, tako da zbir tih podataka koji se dobije primenom tih naučnih metoda predstavlja zvaničnu statistiku Republike Srbije.
Međutim, želim da vam ukažem na jednu stvar koja se dešava već nekoliko godina na teritoriji AP Vojvodine. Sutra ćemo da počnemo raspravu o neustavnom zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, a u sredu bi trebalo da raspravljamo o neustavnom statutu, odnosno Predlogu statuta AP Vojvodine. Ovaj zakon bi trebalo da se primenjuje i na teritoriji AP Vojvodine, dakle, zakon o zvaničnoj statistici. Već nekoliko godina unazad kada se vrše razne vrste statističkih anketa u Vojvodini, od popisa stanovništva u Vojvodini, odnosno u celoj Srbiji pa i u Vojvodini 2002. godine pa do danas, vi imate jednu novu statističku kategoriju u Vojvodini, koja ukazuje na pojavu jedne nove nacije, a to je nacija - Vojvođanin.
Danas, ako se zapošljavate u neku ustanovu na teritoriji AP Vojvodine, ponudiće vam anketu, odnosno jedan upitnik o vašim ličnim podacima. Između ostalog, pitaće vas i kakva vam je nacionalna pripadnost. Pored toga što možete da budete Srbin, Mađar, Hrvat, Rumun, Rom itd., jedna od opcija je da možete da budete i Vojvođanin.
Danas je svima jasno da takva nacija ne postoji, da je takva nacija izmišljena, da takva nacija nema nikakvo istorijsko, političko, kulturno, sociološko, bilo kakvo utemeljenje. Neko izgleda ima nameru da, kao što je to bio slučaj u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, napravi novu naciju, za deset, pedeset ili sto godina. Počeli su to da rade tako što sad u Vojvodini možete da kažete – ja sam po nacionalnosti Vojvođanin. To je isto tako besmisleno kao kad bi neko rekao – ja sam po nacionalnosti Šumadinac; ili – ja sam po nacionalnosti, ne znam, Sremac; ili – ja sam po nacionalnosti Hercegovac.
Dakle, vodite računa o tome da će vaš zakon o zvaničnoj statistici da se primenjuje i u jednom delu Republike Srbije gde statistika nije zvanična, gde statistika nije naučna kategorija, nego gde je statistika dnevnopolitička kategorija i služi pravljenju nekih novih nacija. Vi znate kako se to završilo i u BiH, kako se završilo u Crnoj Gori, znate šta se dešava u današnjoj Makedoniji.
Dakle, da biste to sprečili, molim vas, gospođo Dragutinović, povedite računa da i statistika u Vojvodini bude deo integralnog sistema statistike Republike Srbije. Nemojte da dozvolite da se bilo ko poigrava sa građanima koji žive na teritoriji Vojvodine i da zbog svoje političke promocije promoviše neke nove nacije, krijući se iza statistike, iza nauke, iza nekih podataka koji su u suštini bitni za Republiku Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je svim građanima Republike Srbije teško. Ekonomska situacija je teška u svakom delu Srbije, ali je svakako najteže Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.
Ova tačka dnevnog reda je dobra prilika da se progovori o jednoj temi koja izuzetno zanima sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji, a trebalo bi svakako da zainteresuje i Vladu Srbije.
Radi se o tome da je pre otprilike mesec dana tzv. kosovska agencija za privatizaciju stavila na prodaju tri izuzetno važna srpska privredna objekta na Kosovu i Metohiji. Radi se o objektima u turističkom kompleksu „Brezovica“.
O tome smo pričali, odnosno postavili pitanje Vladi Republike Srbije. Do danas nismo dobili bilo kakav odgovor, pa koristim priliku, dok je ovde prisutan predstavnik Vlade, da upoznam Vladu Republike Srbije sa izuzetno teškom situacijom u kojoj se nalaze Srbi u opšti Štrpce, vezano za privatizaciju turističkog kompleksa „Brezovica“.
Naime, radi se o restoranu „Brvanara“ Brezovica DOO koji se nalazi na oko jedan kilometar od centra Brezovice, na glavnom putu Štrpce-Prizren. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 13 ari, 94 kvadratna metra, uključujući objekat od približno 180 kvadrata, pogodan za restoran. Depozit ponude, kaže se u ovom prospektu kosovske agencije za privatizaciju - 20.000 evra.
Drugi objekat je preduzeće „Mala brvnara“ Brezovica DOO. Nalazi se oko četiri kilometra od centra Brezovice na putu prema ski-centru.
Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 37 ari i 68 kvadratnih metara, uključujući objekat od približno 35 kvadrata, koji je trenutno dat pod zakup i koristi se kao restoran. Depozit ponude - 20.000 evra.
Treći objekat je kafana „Štrpce“. Nalazi se u centru grada Štrpce. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jednog objekta od približno 110 kvadrata, koji se trenutno koristi kao kafana. I ovaj depozit ponude iznosi 20.000 evra.
Naravno, ovde je problem u tome što su, nažalost, te tzv. kosovske šiptarske vlasti uspele da nađu određeni broj Srba koji su spremni da ovu imovinu prodaju, odnosno da pomognu kosovskoj agenciji za privatizaciju da se ovo proda.
Vi, gospođo Matić, svakako znate, kao što znamo i mi, kao što znaju svi građani Srbije, kakav je turistički potencijal ovog dela Srbije i šta bi za Srbe koji žive u opštini Štrpce i u lokalnim opštinama značilo da se ovo proda i da Albanci ili neko drugi preuzme državnu imovinu Republike Srbije, koja u sebi nosi ogroman turistički potencijal.
Kao dokaz da je vlast tzv. republike Kosovo uspela da pronađe nekoliko Srba koji pomažu u prodaji ove srpske imovine, evo, navešću vam jedan primer.
U Prištini je 30. aprila 2009. godine održan jedan sastanak. Imam i zapisnik sa tog sastanka.
Tom sastanku su kao učesnici prisustvovali gospodin Radojica Mrđinac, kaže se u zapisniku da je on kosovski Srbin, predsednik opštine Štrpce, ali one šiptarske, odnosno opštine Štrpce koja priznaje vlast republike Kosovo; zatim, gospodin Stanko Jakovljević, takođe, kaže se da je kosovski Srbin, gradonačelnik; gospodin Aleksandar Janićijević, kosovski Srbin, direktor „Ineksa“ na Brezovici; gospodin Dino Asanaj, kosovski Albanac, predsedavajući kosovske agencije za privatizaciju; gospodin Škeljzen Lukaj, kosovski Albanac, regionalni koordinator agencije za privatizaciju; gospodin Saša Ćosić, kosovski Srbin, direktor kadrovske službe i takođe jedan kosovski Albanac, direktor za turizam.
Pazite, šta je tema razgovora? Gospodin Dino Asanaj je rekao da kosovska agencija za privatizaciju želi da otvori kancelariju u zgradi opštine Štrpce. Gospodin Stanko Jakovljević je rekao da on kao gradonačelnik Štrpca nema svoju kancelariju u zgradi opštine zbog paralelnih struktura.
Znate li koje su paralelne strukture, gospođo Matić? Paralelne strukture su opština i njeni funkcioneri koji su učestvovali na izborima u maju mesecu 2008. godine, na lokalnim izborima koje je raspisala država Srbija.
Za ove Srbe njihova braća predstavljaju paralelne strukture. Ovo vam govorim čisto da biste mogli da steknete predstavu o kakvim ljudima se radi i kakvi ljudi su spremni da prodaju ovaj turistički potencijal.
Gospodin Jakovljević je preporučio gospodinu Asanaju i njegovoj agenciji da iznajme prostor u blizini zgrade opštine. Gospodin Jakovljević je rekao da će njegova opština, pazite - njegova opština, opština koja priznaje vlast republike Kosovo, da pruži punu saradnju kosovskoj agenciji za privatizaciju. Kazao je da će direktor za katastar i za urbanizam pri opštini pripremiti sve neophodne dokumente za kosovsku agenciju za privatizaciju.
Gospodin Asanaj je rekao da će ekspert iz Nemačke stići u Štrpce sledeće nedelje i ostati tu mesec dana kako bi napravili studiju o izvodljivosti za ekonomski razvoj koji obuhvata ceo region, uključujući ski centar. Gospodin Asanaj je rekao da ilegalna gradnja mora da se zaustavi što je pre moguće. U suprotnom, niko neće želeti da investira u region. Gospodin Jakovljević je rekao da bi prvi korak trebalo da bude rušenje nekoliko ilegalnih kuća u vikend zoni, kako bi se obeshrabrila dalja gradnja, jer niko ne poseduje dozvolu odseka za urbanizam. Gospodin Asanaj je rekao da će proces u kojem bi ski-centar trebalo da se osposobi za funkcionisanje tokom cele godine trajati dve-tri godine.
Gospodin Aleksandar Janićijević je rekao da planina (misli se na Šar-planinu) ima izuzetne mogućnosti, ali se koristi samo tokom zime. Gospodin Janićijević je rekao da se ski-centar nalazi u predelu koji nije vetrovit kao drugi ski-centri. Rekao je da planiraju da naprave turistički centar za aktivnosti tokom 365 dana u godini. Gospodin Janićijević je rekao da su pre rata hoteli na Brezovici imali do 150.000 gostiju godišnje zbog letnjih seminara i skijanja zimi.
Gospodin Radojica Mrđinac je rekao da će glavna lokacija za budući razvoj biti na levoj strani od ski-centra, između hotela „Molika“ i TV repetitora. Gospodin Mrđinac je rekao da on želi da uključi nacionalni park, odgajanje tradicionalnih trava i biljaka, kao i drugih vrsta organske hrane, poput šarskog sira, kupina itd., sve u cilju poljoprivrednog i ekonomskog razvoja.
Gospodin Lukaj je rekao da je 230 ha zemlje trenutno na raspolaganju za ovaj projekat za koji se upravo radi master plan koji treba da bude predstavljen zajednici u bliskoj budućnosti. Rekao je da ekonomski razvoj i prosperitet ide u korist svih i da, iako očekuje neki otpor od strane paralelnih struktura – a to su, da vas podsetim, navodne paralelne strukture srpske opštine Štrpce, kojoj na čelu stoji predsednik opštine, Srbin iz SRS, Zvonko Mihajlović – ekonomske mogućnosti i realnost ljudi će preovladati u korist projekta i ekonomskog razvoja.
Na kraju, čućete jednu frapantnu rečenicu koju ovih dana ponavljaju isti oni koji pozivaju Srbe da u nedelju izađu na tzv. kosovske izbore. Direktor turizma gospodin Škeljzen je rekao da poznaje mentalitet ljudi u Štrpcu i da ljudi tamo moraju da prihvate novu realnost, a to je republika Kosovo.
Zašto ovo govorim, gospođo Matić, baš vama? Zato što, po informacijama koje ima SRS, taj gospodin Janićijević i svi ovi ljudi koji su učestvovali na ovim sastancima i koji pripremaju prodaju ski-centra Brezovica ili pripadaju vašoj stranci, stranci G17 plus, ili su im bliski.
Pre dva dana, gospođo Matić, predsednik opštine Štrpce uputio je jedno pismo gospodinu Mlađanu Dinkiću, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije. Evo, da bi građani Srbije znali o čemu se radi, a i da biste vi bili upoznati, i kao ministar i kao stranački kolega gospodina Mlađana Dinkića, dopustite da vam pročitam ovih nekoliko rečenica:
„Poštovani gospodine ministre, evo već punih deset godina traje agonija naših preduzeća u opštini Štrpce koja se statusno još vode kao društvena. Usled slabog funkcionisanja njihova imovina propada, a njihovi radnici egzistiraju od privremene nadoknade koja se dodeljuje preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na taj način je rešen i status radnika zaposlenih u DOO „Ineks ski-centar Brezovica“, koji su i pored toga ovih godina uložili veliki trud i nesebično zalaganje kako bi sačuvali imovinu istog od propadanja i zaštitili je da ne dođe u šiptarske ruke.
Ne tako davno, ovo preduzeće je bilo dika opštine i nosilac privrednog razvoja, od koga je neposredno živelo oko 400, a posredno i preko 1.000 porodica, nadajući se da će im budući, još veći turistički razvoj omogućiti trajnu budućnost na ovim prostorima.
Danas opštini Štrpce i Šar-planini umesto turističkog razvoja, koji ova najlepša i najznačajnija planina u Republici Srbiji, pa i šire, po svojim prirodnim karakteristikama zaslužuje, preti šiptarska invazija, prilikom čega bi uvertira bila privatizacija ovog preduzeća po propisima tzv. republike Kosovo.
Već najavljena privatizacija DOO „Ineks ski-centra Brezovica“ od strane kosovske agencije za privatizaciju, koja se priprema ovih dana, ima za cilj da potpuno i trajno destabilizuje ovo područje, preteći time da uistinu promeni etničku strukturu stanovništva na ovim prostorima. Najavljenom privatizacijom želi se, pre svega, da se ispita puls srpskog stanovništva, na taj način što je namera ove agencije i šiptarskih institucija u Prištini da u prvoj fazi privatizuju tri objekta ovog preduzeća: Malu i Veliku brvnaru na Brezovici i Gradsku kafanu u Štrpcu, a zatim u drugoj fazi i sve ugostiteljske objekte i drugu imovinu, između ostalog i velike površine nepokretnosti na samoj planini.
U prilog ovoj nameri stoji destruktivno ponašanje direktora ovog preduzeća Aleksandra Janićevića, inače dokazanog šipofila, koji im štetnim ponašanjem ide naruku. Ova persona je inače i zamenik gradonačelnika opštine Štrpce, koga je dekretom postavila vlada Kosova. Uz njegovo zdušno zalaganje, te nekoliko njegovih saradnika, došlo je do kontakata sa kosovskom agencijom za privatizaciju u Prištini kako bi se započeo proces privatizacije ovog preduzeća.
Radnici navedenog preduzeća udruženi u sindikat, ne mireći se sa takvim mogućim činjeničnim stanjem, organizovali su se kako bi direktoru stali na put i osujetili takvu privatizaciju, tražeći njegovu smenu. U nekoliko kontakata i susreta sa predstavnicima ovog preduzeća iz Beograda zaključili smo da direktor ima zdušnu podršku i pomoć Vladana Radonjića, predsednika Upravnog odbora DOO „Ski-centar Brezovica“ Beograd, verovatno i drugih relevantnih faktora ovog preduzeća, ali i vašeg ministarstva, u vidu nižih činovnika, pa i pomoćnika ministra. Nije teško otkriti i motive ove sramne i izdajničke politike koja se sastoji u pozamašnoj protivpravnoj imovinskoj dobiti koja će ostaviti ozbiljne i dalekosežne posledice po opstanak Srba u našoj opštini.
Duboko zabrinuti za opstanak i budućnost preko 12.000 Srba u našoj opštini smatramo da ovakvom kriminalnom delovanju navedenih valja stati na put i da time treba vi lično da se pozabavite. Budući da je imovina ovog preduzeća u većinskom vlasništvu srpske države, neophodno je i neodložno da učinite sve kako bi se stopirala ovakva privatizacija i kako bi se u što bržem privatizacionom postupku po našim propisima, opet vašim ličnim zalaganjem, pronašao novi vlasnik ili strateški partner sa međunarodnim uticajem, tu se, pre svega, misli na Rusku Federaciju, koji bi doneo nadu u bolju budućnost na ovim prostorima i otvorio nove vidike i mogućnosti u razvoju turizma, čiji su potencijali ogromni, a takođe i da spreči moguće nove seobe srpskog stanovništva.
Ne sumnjajući u vašu hrabrost i odlučnost u brojnim izazovima u toku vršenja vlasti u zaduženim resorima Vlade Republike Srbije, smatramo da ćete preduzeti sve neophodne korake u cilju realizacije napred iznetog, te vam u tom smislu nudimo svaku moguću pomoć i saradnju. U suprotnom, smatraćemo vas glavnim krivcem u rušenju srpske državne imovine na Kosovu i Metohiji, od koje zavisi goli opstanak Srba. Iskreno se nadamo da ćete nas u tome što skorije čvrsto i jasno razuveriti. Sa poštovanjem, opština Štrpce, predsednik Zvonko Mihajlović“…

Hvala, gospođo Čomić, na ovim iscrpnim informacijama. Ovo sam rekao pre svega zato što je ovo životna tema za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije…