Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, ispuniću vam želju na početku mog izlaganja. Povređen je član 23. i član 36. Poslovnika Narodne skupštine.
Mi smo sada, neposredno, pred početak popodnevnog rada Narodne skupštine dobili obaveštenje koje glasi ovako, inače vizuelno da vidite kako to izgleda, Narodna skupština Republike Srbije, predsednik – ''Obaveštavam vas da povlačim amandman koji sam podneo na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita,'' narodni poslanik Igor Bečić. To je sve.
Skrećem vam pažnju, gospodine Novakoviću, da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije deluju preko svojih poslaničkih grupa. Poslaničke grupe su poslovnička kategorija. Član 23. kaže:
''U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.
Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacija ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.''
Ovde se postavlja više pitanja. Pre svega, kojoj poslaničkoj grupi pripada narodni poslanik Igor Bečić? Iz ovog kratkog dopisa se apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi on pripada.
Naravno, moguće je da narodni poslanici samostalno deluju u Narodnoj skupštini.
Dakle, da nisu članovi nijedne političke, odnosno poslaničke grupe, ali vas molim, gospodine Novakoviću, da nas obavestite, vi kao predsedavajući, pošto predsednik Narodne skupštine nije tu, kojoj poslaničkoj grupi, izvinjavam se gospođo Đukić-Dejanović, ipak ste došli, pripada Igor Bečić?
Ako pripada nekoj poslaničkoj grupi, a to nije navedeno u ovom podnesku, odnosno u obaveštenju o povlačenju amandmana, onda zbog procesnih razloga, zbog formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba prihvatiti i vi treba da omogućite raspravu o amandmanu.
Inače, gospođo Đukić-Dejanović, mi smo ponovo svedoci jedne potpuno nenormalne političke situacije. Nenormalne u svim demokratskim zemljama, nažalost, normalne u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da jedan poslanik predloži amandman kao član jedne poslaničke grupe, a da onda povlači taj isti amandman ili kao član neke druge poslaničke grupe ili, ja više ne znam u kom svojstvu, pošto se na ovom kratkom dopisu apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi ovaj imenovani narodni poslanik pripada, ako je još uvek uopšte narodni poslanik.
Ovde se otvara jedno čisto formalno pitanje, o moralnim pitanjima neću da govorim, o zakletvama Vojislavu Šešelju na večnu vernost, SRS-u itd, pa se sve to pogazi. To više nije sporno. Za te ljude moral više ne postoji.
Skrenuo bih vam pažnju, u vreme kada je podnet ovaj amandman, on je podnet u ime Poslaničke grupe SRS...
(Predsednik: Vreme)
... evo, završavam za 10 sekundi.
Dakle, obratite pažnju na amandman koji je podneo Igor Bečić. Tamo jasno kaže – Narodna skupština Republike Srbije, Poslanička grupa SRS.
SRS nije povukla ovaj amandman. Ja vas molim da nas obavestite, gospođo Đukić-Dejanović, kojoj poslanički grupi pripada Igor Bečić, da li uopšte pripada nekoj poslaničkoj grupi, da li je uopšte narodni poslanik?
Inače, ako ne dobijemo ta obaveštenja, vi ste dužni da omogućite raspravu o amandmanu Poslaničke grupe SRS.

Vi kažete, gospođo Đukić-Dejanović da su nam poznate činjenice, nažalost nisu. Samo da vam skrenem pažnju da je na izborima 11. maja učestvovala izborna lista SRS- Dr Vojislav Šešelj.
Vi, ako ste zaista privrženi načelima demokratije i vladavine prava, nijednog dana niste smeli da tolerišete u Narodnoj skupštini postojanje poslaničke grupe, političke partije koja na izborima uopšte nije učestvovala. Takvih primera ni u jednoj demokratskoj zemlji nema.
Vi kažete – opšte je poznata činjenica kojoj poslaničkoj grupi pripada Igor Bečić, a ja, koliko znam, svi građani Srbije su do sada, prateći prenose zasedanja Narodne skupštine, mogli da uoče da Igor Bečić pripada Poslaničkoj grupi SRS. Ako vi smatrate da on pripada nekoj drugoj poslaničkoj grupi, bilo bi lepo da nas obavestite o tome u pisanoj formi, jer ja zaista nikakvo obaveštenje nisam dobio da je Igor Bečić promenio poslaničku grupu, a ako je promenio, da nam objasnite na osnovu kog člana Poslovnika je pristupio nekoj drugoj poslaničkoj grupi, to je jedno.
Drugo, iz ovog dopisa koji je podneo Igor Bečić apsolutno ne vidim kojoj poslaničkoj grupi on pripada. Ako nije samostalni poslanik u Skupštini Srbije i ako pripada određenoj poslaničkoj grupi, ja ne znam kojoj, vi me o tome obavestite, a budući da na ovom podnesku nije navedeno koja poslanička grupa je u pitanju i imajući u vidu činjenicu da je amandman podnet u ime Poslaničke grupe SRS, skrećem vam pažnju, gospođo Đukić-Dejanović da iz formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba da prihvatite i da treba da omogućite raspravu o amandmanu koji je podnela SRS.
SRS nikakav amandman na član 9. nije povukla i molim vas da omogućite raspravu o ovom amandmanu, jer se moj kolega, narodni poslanik Dragan Stevanović, pripremio da o ovom amandmanu vrlo studiozno i vrlo argumentovano diskutuje.

Meni se čini, gospođo Đukić-Dejanović, u sve moje dužno poštovanje, da vi niste shvatili suštinu mog javljanja po Poslovniku. Nas toliko ne zanima politička sudbina Igora Bečića, on je svoju političku sudbinu otprilike opredelio svojim postupkom, to je pre svega pitanje morala, pitanje časti, pitanje date reči, itd.
Ovde se radi o sudbini amandmana, da li mi i dalje imamo amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita ili ga nemamo, i može li se amandman povlačiti na ovaj način. Ja vam kažem iz formalnih razloga, o ovim moralnim razlozima, zaista, neću više o njima da raspravljam, oni su potpuno jasni, ali iz formalnih razloga se ne vidi u ime koje poslaničke grupe je Igor Bečić povukao ovaj amandman. Samo da vas podsetim, podneo ga je u ime Poslaničke grupe SRS.
Vi kažete, vi ćete me u toku dana obavestiti kojoj poslaničkoj grupi on pripada, ali mi sada treba da utvrdimo sudbinu ovog amandmana, a ne za pola sata, sat vremena, ili u 19 časova, nego sada pre nego što se zaključi rasprava o amandmanima.
SRS smatra da ovaj amandman u pravnom smislu još uvek postoji, da je u Skupštinskoj proceduri i da Poslaničkoj grupi SRS apsolutno treba omogućiti da o ovom amandmanu raspravlja. Dakle, mi tražimo odgovor odmah. Kojoj poslaničkoj grupi Igor Bečić pripada, kada je promenio poslaničku grupu, na osnovu čega i da li može da se raspravlja uopšte o podnesku na kome apsolutno nemate obaveštenja ni kada je napisan, kojeg datuma, ni u ime koje poslaničke grupe je sastavljen? To su vrlo važna pitanja. Znači, nas ne zanima Igor Bečić, kao Igor Bečić, nas zanima sudbina amandmana Poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što gospođa ministar nije ovde, na osnovu čl. 225. i 226. tražim jedno objašnjenje, za koje mislim da interesuje sve narodne poslanike. Mene zanima ko piše, gospodine državni sekretare, ove izveštaje o tome zašto ne treba prihvatiti amandmane narodnih poslanika. Ovde u potpisu stoji da je ovaj izveštaj od 14. novembra 2008. godine potpisao potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, Ivica Dačić, ali ne verujem da je on pisao objašnjenja.
Zašto vas to pitam? Iz prostog razloga. Što se tiče amandmana na čl. 1, on glasi ovako – U članu 1. stav 1. reči ''donetim na predlog Narodne banke Srbije'', zamenjuju se rečima „po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije“. Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Dakle, da ponovim još jedanput – ''U članu 1 stav 1. reči „donetim na predlog Narodne banke Srbije'' zamenjuju se rečima „po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije“. To se ne prihvata.
Pogledajte šta kaže Vlada već na drugoj stranici – izmenama Zakona stvara se pravni osnov da Vlada uz pribavljanje mišljenja NBS može blagovremeno preduzeti meru ka sprečavanju neželjenih efekata u domaćem bankarskom sistemu. Ne prihvata se amandman, gde se kaže da – po pribavljenom mišljenju Narodne banke, a onda ta ista Vlada, koja ne prihvata taj amandman, kaže – da se izmenama Zakona stvara pravni osnov da Vlada uz pribavljanje mišljenja NBS itd. Morali biste da povedete računa o tome kako pišete ova objašnjenja. Ona su, zaista, smešna.
Vlada na jednoj strani odbija amandman, a onda samo nekoliko rečenica kasnije obrazlaže svoj Predlog zakona time što ustvari usvaja formulaciju iz odbijenog amandmana. Gospođo ministar, drago mi je što ste se vratili. Nadam se da ste shvatili suštinu mog pitanja.
Druga je stvar, što je meni lično smešno kao narodnom poslaniku, da amandman na Zakon o Agenciji za osiguranje depozita podnosi gospođa iz nekakve fantomske poslaničke grupe, a njen kolega iz te iste poslaničke grupe maločas povlači amandman na ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita.
Na jednoj strani se predstavljaju kao branioci građana od zle i pokvarene Vlade, a onda odustaju od amandmana na loše zakonske predloge te iste Vlade. Mislim da je to jedno moralno i političko ludilo bez presedana.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milovan Radovanović podneo je amandman na član 9. da se u članu 9. stav 1. ispred tačke 1) dodaje nova tačka 1) koja glasi: "Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu, za područje osnovnog suda u Aleksincu." Vlada se nije potrudila da da neko suvislo objašnjenje zašto ne prihvata ovaj amandman. Sva obrazloženja su prilično kratka, stereotipna, sva liče jedna na druga. Kaže se: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što nisu prihvaćeni amandmani na član 3. Predloga zakona kojim je uređeno osnivanje, sedišta i područja nadležnosti osnovnih sudova, pa samim tim ne mogu se prihvatiti ni amandmani koji se odnose na osnivanje, sedišta i područja nadležnosti osnovnih javnih tužilaštava."
Ne mogu da razumem kakve veze imaju javna tužilaštva i sudovi, zato što su javna tužilaštva državni organi koji rade jednu vrstu posla, sudovi su državni organi koji rade neku drugu vrstu posla. Mehaničko povezivanje sudova i javnih tužilaštava nije dobro, nije prihvatljivo ni sa teorijskih, ni sa normativnih, ni sa praktičnih aspekata. S druge strane, nismo čuli od predstavnika Vlade šta je to što ne valja u postojećoj mreži javnih tužilaštava, pa sad tu mrežu treba iz korena promeniti i ustanoviti nekakvu novu mrežu javnih tužilaštava. Nismo čuli šta je to loše što treba ispraviti. Uvek se ponavlja jedna ista priča, da mi to moramo tako da uradimo, zato što to, navodno, od nas zahtevaju nekakvi evropski standardi.
Nismo čuli od Vlade Srbije nikakvu ozbiljnu, stručnu, argumentovanu analizu nedostataka ili navodnih nedostataka postojeće mreže javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Sad se suočavamo sa činjenicom da će ta mreža biti potpuno promenjena. Ne vidimo šta je to loše u postojećoj mreži, ali zato ukazujemo šta je to loše, odnosno šta će biti loše u toj novoj mreži javnih tužilaštava koja se formira ovim zakonom.
Ponovo vam skrećem pažnju, gospođo Malović, da ste vi u Ministarstvu i Vlada krenuli pogrešnim putem. Umesto da ispravljate stvarne probleme koji postoje u našem pravosuđu, vi te stvarne probleme gurate pod tepih i bavite se izmišljanjem nekih novih problema. Odgovorno vam tvrdim da će ovakva mreža sudova i javnih tužilaštava u praksi izazvati velike probleme. Prva stvar koja će se desiti, doći će do otpuštanja velikog broja sudija, doći će do još većeg otpuštanja ljudi koji rade u sudskoj administraciji, pravda će postati mnogo skuplja za građane Srbije i umesto da napravimo reformu nabolje, napravićemo reformu nagore.
Kao diplomirani pravnik – mada vas očigledno ne zanima ovo što govorim, imate pametnija posla, da pričate sa vašim prepametnim narodnim poslanicima koji ovde kritikuju narodne poslanike SRS zato što oni podnose amandmane na loš predlog zakona Vlade Srbije – trebalo bi da znate da u pravu postoje promene nabolje i promene nagore. U Zakoniku o krivičnom postupku, Zakoniku o parničnom postupku, Zakonu o opštem upravnom postupku postoji jedno osnovno načelo zabrane reformatio in peius - promene nagore. Kako dođe koji predlog zakona u ovu skupštinu, sve same reforme nagore. Ovo je jedan očigledan primer reforme nagore.
Nije mi jasno, gospođo Malović, ako vam ne samo opozicija u ovom parlamentu, što je politički sasvim prirodno, nego i strukovna udruženja, ljudi koji se bave pravnom teorijom, najeminentniji profesori pravnih fakulteta u Srbiji, pre svega Pravnog fakulteta u Beogradu, Konsultativno veće evropskih sudija (što bi za vas kao evropejce trebalo da bude najveći autoritet) kažu da to što predlažete nije dobro, da odstupa od ustavnih normi, da odstupa od pravosudne tradicije koja postoji u Srbiji, da potpuno odstupa od tih vajnih evropskih standarda za koje se vi, navodno, zalažete, onda mi stvarno nije jasno ko je taj ko vas pritiska, vas kao ministra i celokupnu Vladu, da uporno insistirate na ovakvim predlozima zakona.
Da li postoji neki centar moći za koji mi ne znamo, da li postoje neke interesne grupe, da li postoje neki eksperti za koje još nismo čuli, koji jedini u Srbiji shvataju epohalni značaj i veliku važnost ovih predloga zakona? Ako opozicija to ne shvata, ako ne shvataju ljudi koji godinama predaju na Pravnom fakultetu u Beogradu, ako ne shvataju sudije, ako ne shvataju predsednici sudova, ako ne shvataju evropske sudije i evropski tužioci, dajte nam onda imena tih ljudi koji zaista shvataju šta je to bolje što nam vi nudite u predlozima ovih zakona, i u Predlogu zakona o područjima sudova i javnih tužilaštava i u svim drugim predlozima zakona iz tog tzv. seta pravosudnih zakona koje ste podneli Narodnoj skupštini.
Jedan od problema sa kojima se suočavaju naši javni tužioci jeste pritisak izvršne vlasti na javne tužioce. Javna je tajna da pojedini javni tužioci u Srbiji u fiokama drže pojedine predmete zato što ne smeju da aktiviraju krivične prijave koje su podnete protiv određenih političkih ličnosti koje pripadaju vladajućem establišmentu. Na hiljade je krivičnih prijava u Srbiji protiv ljudi iz vladajuće koalicije koji su na razne načine prekršili zakon, odnosno počinili čitav niz krivičnih dela. Najčešće su u pitanju krivična dela zloupotrebe službenog položaja, davanja mita itd. Po fiokama se drže ti predmeti, nema zahteva za sprovođenje istrage, ništa se ne dešava. Oni koji zaista vrše krivična dela ostaju bez krivične sankcije.
Umesto da pomognete javnim tužiocima da se izbore sa pritiskom sa kojim su suočeni, da ostanu zaista samostalni, kako vi to predviđate, da nema uticaja vladajućih političkih partija, ministara, njihovih zamenika, pomoćnika, predsednika opština iz Demokratske stranke na javne tužioce, sad ste krenuli sasvim suprotnim putem – javne tužioce ćete i dalje da ostavite svojim partijskim prijateljima, ali ćete zato da ukidate javna tužilaštva po Srbiji. Ne znam kako mislite da se izborite sa problemom narastajućeg kriminala i korupcije, ako umesto da pomognete javnom tužilaštvu kao instituciji, sad ukidate osnovna javna tužilaštva u Srbiji.
Amandman Milovana Radovanovića je potpuno smislen i osnovan. Čovek je predložio najpre da se obrazuje osnovni sud u Aleksincu, vi ste to odbili, ne znam iz kojih razloga. Onda je predložio da se obrazuje osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu za područje osnovnog suda u Aleksincu, sasvim logično, sasvim prirodno. Inače, istovetan amandman, u istovetnom tekstu, podneo je i narodni poslanik Lapčević Milan, da se obrazuje osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu za područje osnovnog suda u Aleksincu.
Ne podnose narodni poslanici SRS ove amandmane iz hira, nemamo šta da radimo, pa hajde da komplikujemo život Vladi, hajde da pišemo neke amandmane. Ako vam dva narodna poslanika iz dve različite partije predlože isti amandman, da sam na vašem mestu zaista bih stavio prst na čelo i razmislio ima li smisla ovo što ovi ljudi predlažu, ima li nekog osnova, ima li neke istine u ovome što govore opozicioni poslanici.
Ja sam vam ovde čitao izveštaj Evropske komisije o stanju u Srbiji. Vas Evropska komisija prati, kako sprovodite reforme. Pod stalnim ste monitoringom. Šta ću vam ja? Vi ste tako hteli. Smatrate da je ulazak Srbije u EU proces gde vam EU stavi nadzornike iznad vas i sad prate svaki vaš potez, ali vi ste to prihvatili. Ovde sam vam čitao namerno nekoliko puta pojedine delove tog izveštaja. Nigde u tom izveštaju nisam mogao da nađem nijednu rečenicu u kojoj se traži od vas, kao vlasti u Srbiji, da menjate mrežu pravosudnih institucija. Pročitao sam da treba da dovedete do toga da sudstvo bude nezavisno, da smanjite javnu potrošnju, da se borite protiv pranja novca, protiv organizovanog kriminala.
Pročitao sam da se od vas traži, da biste ušli u EU, da priznate nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno da sa Kosovom i Metohijom uspostavite dobrosusedske odnose. To znaju svi građani, to sam pročitao, ali nema nijedne rečenice gde se od vas traži da ukinete postojeću mrežu sudova i javnih tužilaštava, uništite sve i krenete iz početka. Takvu rečenicu nisam našao.
Vi se uporno držite tih svojih reformi, uprkos svemu onome što vam govore narodni poslanici i građani sa terena i, na kraju krajeva, i vaši poslanici. Vaši poslanici su podneli veliki broj amandmana na ovaj zakon i vi te amandmane niste prihvatili.
Nemoguće je, gospođo Malović, da nema nikakvog osnova ako vam poslanik opozicione partije i poslanik vladajuće partije predloži amandman da se popravi vaš predlog zakona, a vi i jedan i drugi amandman odbijete. Zaista nema nikakvog racionalnog objašnjenja za takvo ponašanje.
Nas očekuje 2009. godina, koja će biti izuzetno teška po svim parametrima. Ekonomska situacija će biti vrlo teška, mnogi građani će ostati bez posla, uprkos obećanjima Borisa Tadića da će se on boriti za njihova radna mesta. On je obećao i 2004. godine milion radnih mesta, pa u 2008. godini 500.000 radnih mesta, a sada smo konačno čuli da neće biti nijedno novo radno mesto otvoreno, ali će zato on pomoći da se postojeća radna mesta sačuvaju. Ne znam kako će pomoći kada je očigledno da će prva stvar koju ćete vi da uradite kada ovaj zakon stupi na snagu biti da otpuštate sudije, ljude koji rade u sudskoj administraciji, a to je već izuzetno veliki broj izgubljenih radnih mesta.
Podsećam vas, gospođo Malović, da u teškoj ekonomskoj situaciji, silom prilika, prosto, život to dokazuje, raste stopa kriminala. Ljudi će prosto biti prinuđeni da kradu, da čine neka krivična dela da bi prehranili sebe i svoju porodicu. Ja to ne opravdavam, ali ukazujem na objektivnu mogućnost da se to desi. U 2009. godini, budite uvereni, nažalost, biće zabeležena izuzetno visoka stopa kriminala. Ako vaše ministarstvo, ako Ministarstvo unutrašnjih poslova bude imalo hrabrosti da se sa tom činjenicom suoči, vi ćete pred ovu Narodnu skupštinu morati da izađete sa konkretnim brojkama koliko je stopa kriminala i korupcije porasla u 2009. godini u odnosu na prethodne godine.
U takvoj situaciji, kada nas očekuje drastičan rast stope kriminala u Srbiji, umesto da pomognete sudovima, javnim tužilaštvima da se pripreme za taj talas kriminala koji nas očekuje, vi ste krenuli jednim potpuno suprotnim putem. Vi ćete sada da ukidate postojeću mrežu sudova, vi ćete sada u svest sudija i javnih tužilaca koji treba da se bore protiv kriminala da usadite strah – a šta će biti sa mnom za godinu dana kada ovaj zakon stupi na snagu, da li ću i dalje ostati sudija, javni tužilac, da li ću morati svaki dan da putujem 100 km od svoje kuće do radnog mesta i nazad?
Teško da će u toj situaciji sudije i javni tužioci svim srcem, savesno, po zakonu da pristupe borbi protiv kriminala. Oni će najpre da se plaše za svoju egzistenciju. To su ljudi koji imaju svoje porodice.
Njihove plate uopšte nisu tako velike; veće su nego što su bile, to je tačno, ali još uvek to nije onaj nivo plate koji odgovara stepenu odgovornosti koji imaju sudije i javni tužioci. A da ne govorim o platama ljudi koji rade u sudskoj administraciji; ti ljudi rade za bedne plate, kao što za bedne plate rade i zaposleni u ministarstvima.
Umesto da pomognete pravosuđu u Srbiji da spremno dočeka narastajuću stopu kriminala, vi ćete te ljude da ostavite prepuštene same sebi, da oni za godinu dana razmišljaju šta će dalje u svom životu kada im vi oduzmete hleb koji imaju kao sudije i javni tužioci. Niko se neće brinuti o stvarnoj borbi protiv kriminala i korupcije i Srbija će i u 2009. godini, kada je po vašem obećanju trebalo da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju, od te iste Evropske unije biti udaljena nekoliko svetlosnih godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje za gospođu Malović. Možda ona nije najpozvanija da na to pitanje odgovori, ali meni se to pitanje čini logičnim.
Gospođo Malović, koliko demokratskih stranaka postoji u Republici Srbiji? Jer, kako koja nova garnitura iz Demokratske stranke dođe na vlast, ona kaže da od nje počinju reforme u Srbiji, a sve ono što je urađeno pre njih kao da se nije ni desilo.
Gospođo Malović, u jesen 2001. godine, kada je jedna druga garnitura iz vaše partije bila na vlasti u Republici Srbiji, baš ovde u Narodnoj skupštini donet je set, navodno, reformskih i proevropskih pravosudnih zakona. Ti zakoni su najavljeni kao čudo neviđeno, kao karta za Evropu; rečeno je da ćemo uhvatiti korak u tim evropskim i evroatlantskim integracijama, da ćemo poništiti sve ono što je bilo negativno u mračnim devedesetim itd. Evo, sedam godina kasnije vi iz Demokratske stranke, doduše neki novi ljudi, odričete se svega toga. Sve ono što je pisalo u tim reformskim, demokratskim, evropskim zakonima iz 2001. godine ne valja, treba krenuti nanovo u stvaranje pravosudnog sistema u Republici Srbiji.
Pitam ne samo vas, gospođo Malović, nego i vaše partijske kolege i one koji su vam prethodili na mestu ministra iz Demokratske stranke, ko će da snosi odgovornost za sve ono što je loše urađeno od 2001. godine, a u vreme kada je rađeno nam je prezentovano kao nešto što je najbolje, najlepše, najevropskije, najdemokratskije itd.? Ko sada nama garantuje da i ovo što nama predlažete za koju godinu opet neće biti proglašeno lošim, nedemokratskim, da će nas to usporavati u procesu približavanja EU itd.?
Prosto, ko vama više da veruje? Kako dođe koja garnitura iz Demokratske stranke, ona poništava i radi sve suprotno od onoga što su radili njeni prethodnici.
Što se tiče samog amandmana gospodina Hajdarevića, mislim da je on potpuno osnovan, apsolutno ima smisla. Dakle, zaista je logično da u Priboju postoji osnovno javno tužilaštvo i da se područje tog osnovnog javnog tužilaštva poklapa sa područjem osnovnog suda u Priboju. Potpuno podržavam argumentaciju koju je dao moj uvaženi kolega, mislim da je ona apsolutno osnovana i da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti.
Gospođo Malović, hteo sam da vam skrenem pažnju na nešto drugo što je takođe bitno, posebno za vas koji hrlite u taj vrli zapadni svet. Nama se ovde već godinama predstavlja da je bezuslovna saradnja sa Haškim tribunalom nešto bez čega ne može da se zamisli prijem Srbije u EU, da od saradnje sa Haškim tribunalom maltene zavisi sudbina cele nacije i da mi sada ne smemo tu mnogo da postavljamo pitanja da li je taj Haški tribunal legalan, da li on poštuje prava optuženih, kakva je nacionalna struktura ljudi koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Naravno, sve ove činjenice su porazne za Haški tribunal. On je nelegalno formiran. Pravila koja Haški tribunal primenjuje su čista inkvizitorska pravila, jer je to institucija koja u svojim rukama spaja dve procesne funkcije, i tužilačku i sudijsku, što je apsolutno nespojivo u bilo kom demokratskom pravosuđu danas na svetu. Nacionalna struktura optuženih, odnosno osuđenih pred Haškim tribunalom takođe ide u prilog činjenici da je Haški tribunal, u stvari, jedna institucija koja srpskom narodu i Srbiji treba da nametne kompleks istorijske krivice za raspad bivše Jugoslavije i za sve one zločine koji su se desili na prostorima bivše Jugoslavije.
Što se tiče poštovanja prava optuženih u Haškom tribunalu, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je najbolji dokaz kako Haški tribunal poštuje prava optuženih, čak optuženih koji su se dobrovoljno javili u Haški tribunal, koje niste morali da hapsite, da kidnapujete, da na prevaru odvodite u tu sramnu instituciju.
Zašto vam sve ovo govorim? Haški tribunal kao jedna renomirana institucija koja poštuje svetske trendove, naravno, ima svoju internet prezentaciju i na toj internet prezentaciji, gospođo Malović, imate jednu interaktivnu mapu Republike Srbije. Ovo je isečak iz te interaktivne mape. Sada obratite pažnju kako Haški tribunal – u koji se vi zaklinjete i smatrate da je to institucija za koju ne sme da se postavi nikakvo pitanje njene legalnosti i legitimnosti – doživljava Srbiju i koliko, u stvari, on uvažava vas koji se zalažete za saradnju sa tom institucijom.
Kao što vidite, Republika Srbija na karti Haškog tribunala podeljena je na tri dela: Vojvodina, ova uža Srbija (ponovo imamo onaj "užas", a to je skraćenica od "uža Srbija") i Kosovo. Novi Sad je obeležen jednom okruglom crnom tačkom; Beograd je obeležen kvadratom, što znači da je glavni grad, i Priština je, gospođo Malović, takođe obeležena kvadratom.
Dakle, za Haški tribunal Kosovo... Kao što vidite, piše Kosovo, ne piše Kosovo i Metohija, ne piše AP Kosovo i Metohija, kao što je ustavna terminologija, piše samo - Kosovo. Obeležene su granice te tzv. republike Kosovo. Imate tamni kvadrat koji obeležava Prištinu kao glavni grad tzv. države Kosovo.
Ovo je karta na kojoj su, navodno, prikazani zločini Srba nad Albancima na Kosovu i Metohiji, a imate ovde i legendu, da ne bi ispalo da govorim neistinu.
Ovo je uvećana karta te tzv. republike Kosovo. Ponovo je Priština obeležena tamnim kvadratom. Uz naziv svake opštine, odnosno grada na teritoriji Kosova i Metohije dati su paralelno srpski i albanski toponimi. Ovde je legenda, da ne bi bilo zabune. Pominje se samo Kosovo, nema nigde Srbije, AP Kosovo i Metohija, to ništa, piše samo - Kosovo. Tamni kvadrat obeležava Prištinu.
Pogledajte, gospođo Malović, šta piše, glavni grad, a ispod toga crne tačke koje obeležavaju mesta na kojima su navodno Srbi počinili zločine nad jadnim i ugroženim Albancima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine. I, koristi se opet nešto što je malo ponižavajuće za vas koji se zalažete za saradnju sa Haškim tribunalom, koristi se hrvatska terminologija, piše: mjesto zločina.
Ako hoćete da vidite o čemu se tačno radi idite na sajt Haškog tribunala, možete da skinete ovu mapu, čitav niz drugih interaktivnih mapa, i da se uverite kako Haški tribunal i oni koji stoje iza Haškog tribunala doživljavaju vas koji građanima Srbije iz dana u dan besomučno ponavljate kako su to naši prijatelji, kako nam žele dobro, kako hoće da nam pomognu, da nas uvedu u tu Evropsku uniju, a kako tamo neki zli radikali, neobrazovani, primitivni, koji bi hteli da ratuju, to sve ne razumeju i govore protiv EU i protiv Haškog tribunala.
Najtragičnija činjenica od svega, gospođo Malović, jeste to što neprijatelji srpskog naroda uopšte ne kriju da su neprijatelji. Oni se čak time i hvale, javno objavljuju mape na kojima je pokrajina Kosovo i Metohija odvojena od Srbije. Nažalost, u ovim mapama je i Vojvodina odvojena od Srbije. Kao što vidite, ako mi ne verujete, ovo je legenda na kojoj piše - granica; dakle, ove tačkice obeležavaju granice, ne unutrašnje, administrativne granice, državne granice su obeležene tačkicama.
Granica između Vojvodine i južne Srbije po Haškom tribunalu ima isti rang kao granica između, recimo, Srbije i Bugarske, Srbije i Rumunije, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.
Vi ste, gospođo Malović, ne mislim vi lično, vas duboko cenim i uvažavam, koalicija kojoj vi pripadate meni liči na ljude kojih je bilo i ovde u Srbiji u Drugom svetskom ratu – dok su Nemci streljali Srbe u Kragujevcu, Kraljevu, dok su pomagali ustaškom režimu Ante Pavelića da pobije što više Srba, dok su podržavali koncept velike Albanije na Kosovu i Metohiji itd., nažalost, bilo je ovde u Beogradu i u Srbiji ljudi koji su zatvarali oči pred tom činjenicom i rekli da su ti Nemci koji su nam ubijali đake u Kragujevcu u stvari naši prijatelji, ali, eto, postoje tamo neki Srbi koji tu činjenicu neće da razumeju i prihvate.
Čini mi se, gospođo Malović, da ste vi i Vlada u kojoj vi sedite i stranke koje podržavaju tu vladu u poziciji tih nesrećnika iz Drugog svetskog rata koji nisu hteli da vide kakva je u stvari istina, koji tu istinu nisu hteli da priznaju i koji su srpski narod ubeđivali da su im prijatelji oni koji su im dušmani i koji rade protiv njihovih elementarnih interesa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, naravno, ne plašim se, duboko vas cenim i uvažavam, pre svega kao damu i kao ženu koja poseduje ogromno stručno znanje, ali malo sam se našalio sa vama jer ste napravili izraz lica, kao "zar baš moraš opet po amandmanu". Ali, neću dugo.
Dakle, mislim da je amandman gospodina Vlatka Ratkovića apsolutno opravdan, osnovan i da je Vlada trebalo da ga prihvati. Mislim da je potpuno logično da u Rumi postoji osnovno javno tužilaštvo i da postoji osnovni sud. Opština Ruma ima više od 60.000 stanovnika, teritorijalno je prilično velika, obuhvata 16 sela. Mislim da je apsolutno logično bilo da se zadrži postojeća pravosudna mreža.
Jedino ne znam zašto gospodin Vlatko Ratković nije sam obrazložio ovaj svoj amandman. Malo smo u čudnoj situaciji, poslanici opozicije moraju da brane amandmane koje podnose poslanici iz vladajuće koalicije. I dalje tvrdim ono što sam rekao i pre nekoliko dana - da su svi ovi amandmani koje su podneli narodni poslanici iz vladajućih partija u stvari sredstvo da se opere savest pred građanima opština iz kojih ti narodni poslanici dolaze.
Mislim da narodni poslanici vladajuće koalicije u danu za glasanje neće glasati za svoje amandmane. Mislim da će strah od Vlade biti jači u odnosu na obaveze koje ti narodni poslanici imaju prema svojim građanima. Ali, to je samo moja tvrdnja, oni mogu da me demantuju u danu za glasanje, da pokažu da su slobodni poslanici, da su hrabri, da su odlučni, da imaju određeni lični i politički integritet i da u danu za glasanje, suprotno mišljenju Vlade, glasaju za svoje amandmane.
Inače, ovaj amandman je zanimljiv i u kontekstu onoga što sam maločas govorio. Rekao sam da se na sajtu Haškog tribunala nalaze interaktivne mape; Vlada može da pogleda te mape i da vidi na koji način tužilaštvo Haškog tribunala i kompletan Haški tribunal doživljavaju Republiku Srbiju. Dakle, Srbija je podeljena na tri dela. Unutrašnje granice između Vojvodine i centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije i centralnog dela Srbije tretiraju se kao državne granice. To je dokaz više da je za Haški tribunal i za države koje stoje iza Haškog tribunala Kosovo i Metohija već nezavisna država. Sve ove priče kako smo mi SSP-om postigli veliki uspeh, da ipak nije sve izgubljeno itd., nažalost, padaju u vodu pred činjenicom da je za Haški tribunal i za države koje su ga formirale, koje ga finansiraju i podržavaju, Kosovo i Metohija, nažalost, nezavisna država, odvojena od Republike Srbije.
Inače, gospodine Ćosiću, žao mi je što gospođa ministar nije ovde, ali na ovoj interaktivnoj mapi nalazi se i Ruma, dakle opština koja se pominje u ovom amandmanu. Na ovoj karti piše: "Kliknite na crvenu tačku za kratak pregled i spisak predmeta u kojima je pred međunarodnim sudom dokazano ili se tvrdi da su počinjeni zločini na određenom području". Ova mapa i svi prateći tekstovi služe kao uvod za upoznavanje sa zločinima počinjenim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, u Rumi su se desili ratni zločini!
Za te ratne zločine, po mišljenju tužilaštva Haškog tribunala, odgovoran je niko drugi nego Vojislav Šešelj zato što je 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima održao jedan govor u kojem je rekao da svi oni koji su lojalni državi Srbiji mogu da ostanu u Srbiji, da će im on lično i SRS garantovati bezbednost. Čak je izričito rekao da svi Hrvati koji služe u JNA, čiji su sinovi u JNA, imaju njegovu reč da će, što se tiče članova i simpatizera SRS, biti bezbedni. Tužilaštvo Haškog tribunala je te njegove reči, zamislite, protumačilo kao ratni zločin ili, tačnije, kao kršenje zakona i običaja rata.
Kao što vidite na ovoj karti, u Rumi... U stvari, misli se na Hrtkovce, jer se jedna od tačaka optužnice protiv Vojislava Šešelja odnosi i na taj inkriminisani govor dr Vojislava Šešelja u Hrtkovcima. Vi svi tvrdite, kao što i mi tvrdimo, da Republika Srbija nije vodila bilo kakve ratove, da se na teritoriji Republike Srbije nisu vodile bilo kakve ratne operacije u periodu za koji je nadležan Haški tribunal, ako izuzmemo NATO intervenciju, odnosno agresiju 1999. godine. Nažalost, Haški tribunal to ne priznaje. Evo, kao što vidite, Ruma je označena kao jedna opština u Vojvodini, odnosno u Srbiji, u kojoj su, navodno, počinjeni ratni zločini.
Nažalost, koliko sam pročitao ovaj predlog budžeta za 2009. godinu, Vlada je predvidela značajna finansijska sredstva za finansiranje Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. Sve ove činjenice koje vam mi iznosimo za vas nisu dovoljne. Pored svega što radi Haški tribunal, ne samo sa Vojislavom Šešeljem nego sa svim Srbima koji su optuženi ili protiv kojih se vodi postupak ili koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, vi te argumente ne uvažavate.
Mi smo vam danas pokazali kartu u kojoj je Haški tribunal potpuno pogazio svoju nadležnost. Dakle, on samog sebe više ne doživljava kao nekakvu pravosudnu instituciju, kao instituciju pravde. To je isključivo politička institucija. Da je to tako vidi se iz ovih karata u kojima Haški tribunal deli Srbiju na tri dela: na Vojvodinu, na užu Srbiju i na Kosovo. Kosovo je, po ovim kartama, već nezavisna država; Vojvodina, ako imamo u vidu činjenicu da je Novi Sad označen tačkom, a ne crnim kvadratom, još nije država, ali vi iz vladajuće koalicije im zdušno pomažete da se i taj treći deo Srbije - Vojvodina, proglasi nezavisnom državom. Evo, mi smo ovde da vam taj posao otežamo i, što se tiče SRS, a mislim i svih patriotskih organizacija u Srbiji, taj pokušaj razbijanja Srbije i stvaranja nekakve nezavisne države Vojvodine neće vam poći za rukom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, ja bih vas molio da mi vratite vreme koje je počelo da teče i pre nego što sam izašao za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka nepodopština koja je stavljena na papir od 2001. godine i ovde, u Narodnoj skupštini, proglašena zakonom, opravdavana je time da to tako mora zato što od nas to traži Evropska unija, SAD ili već neka druga strana država, odnosno neka druga međunarodna organizacija. Ja sam već više puta postavljao pitanja, ko iz EU ili, uopšte, ko iz zapadnog sveta traži da se u Republici Srbiji, krajem 2008. godine, donesu baš ovakvi pravosudni zakoni i na to pitanje još uvek nisam dobio validan odgovor.
Naravno, i za ovaj zakon o područjima sudova i javnih tužilaštava, verovatno, vredi ona opšta floskula – da ovakav zakon mora da se donese jer je to korak ka približavanju Srbije evropskim i evroatlantskim integracijama. Međutim, to je priča koja sve manje ima osnova, odnosno priča koja sve manje nailazi na pozitivan prijem kod građana Srbije.
Sada vidite, dame i gospodo narodni poslanici i vi, gospođo Malović, u rukama imam Deklaraciju Konsultativnog veća evropskih sudija. Konsultativno veće evropskih sudija je savetodavno telo Komiteta ministara Saveta Evrope i ono funkcioniše od 2001. godine. To telo čine sudije svih država članica Saveta Evrope. Dakle, to je telo koje ima i politički, a pogotovo stručni kredibilitet.
Da vidimo šta kažu evropske sudije o vašim predlozima zakona, ne samo o ovom zakonu o kome danas raspravljamo, o amandmanima, zakonu o područjima sudova i javnih tužilaštava, nego o celokupnom setu pravosudnih zakona, onako kako ih je predložila Vlada Srbije.
Dakle, gospođo Malović, Deklaracija glasi ovako: ''Deklaracija Konsultativnog veća evropskih sudija koju je, po ovlašćenju plenarne sednice, na sastanku održanom u Strazburu, 14. novembra 2008. godine, usvojio njegov biro, a povodom predloga zakona koji se nalaze u proceduri pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji predviđaju prestanak sudijske dužnosti sudijama izabranim po ranijim zakonima.
Pismom od 24. decembra 2007. godine i od 4. novembra 2008. godine, Društvo sudija Srbije obavestilo je Konsultativno veće evropskih sudija da se, na predlog nadležnog ministarstva, u skupštinskoj proceduri nalazi Predlog zakona o sudijama, koji predviđa: a) prestanak sudijske dužnosti sa 31. decembrom 2009. godine sudijama koje nisu izabrane u skladu s tim zakonom, b) ovlašćenje Visokog saveta sudstva da donese odluku o potrebnom broju sudija i v) pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci za sudije koje ne budu ponovo izabrane, a koje može biti produženo za još šest meseci za sudije koje u tih šest meseci stiču pravo na penziju.
Konsultativno veće evropskih sudija je raspravljalo o ovim pitanjima na sastancima svog biroa održanim u Lisabonu, 23. aprila 2008. godine, i Tartuu, 17. juna 2008. godine, kao i na Devetoj plenarnoj sednici u Strazburu, održanoj od 12. do 14. novembra 2008. godine. Imajući u vidu navedeno, Konsultativno veće je zaključilo da je Evropska komisija za demokratiju putem prava'', čuvena Venecijanska komisija, ''u svom mišljenju o Ustavu Republike Srbije i mišljenju o nacrtima zakona o sudijama i zakona o uređenju sudova Republike Srbije, ukazala da uopšte nije očigledno da postoji potreba za procesom ponovnog imenovanja, reizbora svih sudija, ni u kontekstu izvršene promene Ustava, ni u kontekstu reforme sudskog sistema.''
Dalje, neću vam čitati ceo tekst: ''Konsultativno veće je zaključilo da je načelo nepremostivosti sudije i stalnosti sudijske funkcije, sve do ispunjenja zakonskih uslova za penziju, ili do isteka vremenski ograničenog mandata, tamo gde on postoji, osnovno načelo nezavisnosti sudstva.
Zaključilo je da usvajanjem Ustava i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava nije došlo do prekida pravnog i političkog kontinuiteta, te da član 7. navedenog ustavnog zakona, koji propisuje da će se prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiti najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, a izbor ostalih sudija, u roku od jedne godine, treba tumačiti u skladu sa načelom nepremostivosti i stalnosti sudijske funkcije, garantovanog kako prethodnim, tako i sadašnjim ustavom Republike Srbije.
Konsultativno veće izražava zabrinutost'', gospođo Malović, ''da Predlog zakona o sudijama, koji je u postupku pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji jasno utvrđuje prestanak sudijske dužnosti sudijama koje već imaju stalnost funkcije, ugrožava nezavisnost sudstva. Polazeći od navedenog, Plenarna sednica Konsultativnog veća evropskih sudija predlaže, odnosno zahteva od predstavnika Srbije da o ovoj deklaraciji obavesti Visoki savet pravosuđa Republike Srbije, koji treba da bude garant nezavisnosti sudstva u toj zemlji, kao i Društvo sudija Srbije, zahteva od predstavnika Srbije da, u dogovoru sa biroom i sekretarijatom ove organizacije, preduzme sve potrebne mere da se, na zahtev nadležnih srpskih vlasti, organizuje sastanak na kojem će se ova pitanja detaljnije raspravljati.''
Evo, sad je potpuno jasno da ovo što nam vi predlažete ne da nije u skladu s evropskim standardima, nego je direktno suprotno tim standardima. Dakle, ta teza da moramo da donesemo, bukvalno, na silu boga ovaj zakon, iako je stručna javnost protiv njega, iako je dobar deo poslanika protiv njega, kako opozicionih, tako i vladajućih partija, iako je dobar deo medija protiv ovog zakona, dobar deo sudija, sudske administracije, itd., ovako kako ste ga vi predložili, jer je to u skladu s evropskim standardima, nije prava.
Ja sam vas, gospođo Malović, podsetio na jedan dokument koji bi za vas koji bezuslovno težite uključenju u EU trebalo da bude jako važan, jako bitan. Radi se o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Otprilike, to je ''sveto pismo'' na putu Srbije ka ulasku u EU. Mene zaista čudi kako da vam sada odjedanput taj izveštaj više nije bitan, više nije bitno šta Evropska komisija kaže o tome kakvi su pravci reforme u Republici Srbiji, sad, odjedanput, vi sami pronalazite neke puteve ulaska u EU mimo onih zvaničnih i mimo mišljenja samih evropskih institucija.
Dakle, detaljno sam pročitao ovaj izveštaj i, zaista, nigde nisam mogao da nađem nijednu rečenicu o tome da je potrebno donositi baš ovakve zakone. Ne postoji nigde nijedna takva odredba, preporuka, savet, zaključak, apsolutno ništa. Pročitao sam, doduše, nešto drugo, što vi iz vladajuće koalicije uporno gurate pod tepih, odnosno nećete da priznate. Recimo, mogli smo da čujemo ovih dana, i ne samo ovih dana, nego i proteklih nedelja, proteklih meseci i proteklih godina, da mi, građani Srbije, evo, samo što nismo ušli u EU, juče samo što nismo ušli u EU, danas, sutra najkasnije, samo treba da uhvatimo Ratka Mladića, Gorana Hadžića, eventualno, ako nam postave još neki zahtev što se tiče Haškog tribunala i, manje-više, to je to.
U izveštaju Evropske komisije se kaže šta je bitno što Srbija mora da uradi da bi bila bliža EU.
Gospođo Malović, vidite šta je bitno? Nije bitno to što ukidate sudije, sudove, lustracija sudova, što pravite haos u pravosuđu. To se EU ne tiče. Evo šta ona od vas traži: „Važno je da Srbija demonstrira konstruktivan stav u pogledu učešća Kosova u regionalnim inicijativama“. To se od vas traži. Baš njih briga da li imate sud u Šidu ili ga nemate, da li imate sud u Beloj Palanci ili ga nemate. Njih zanima da li ste konstruktivni kada je u pitanju učešće Kosova u regionalnim inicijativama. To je uslov za približavanje Srbije EU, da Srbija Kosovo prizna kao svog suseda, da sa susedom ima izuzetno dobre odnose, da mu pomaže da ide napred u tim regionalnim inicijativama.
Šta se, dalje, od vas traži? Saradnja s Haškim tribunalom je ocenjena pozitivno, s naglaskom na hapšenje i izručenje Radovana Karadžića. ''Srbija se poziva da okonča saradnju hapšenjem i izručenjem preostala dva optužena“. Ta preostala dva optužena su, verovatno, general Ratko Mladić, kome ste neki dan pretresali kuću, i Goran Hadžić.
Dalje – fiskalna politika. Gospodo, kakva vam je fiskalna politika? Vi kažete da je odlična. Božidar Đelić je ovde frenetično pozivao i narodne poslanike i građane da uđemo u EU, jer, bože moj, on vodi takvu ekonomsku i fiskalnu politiku koja je apsolutno u skladu s evropskim standardima.
Ali, kada se pročita izveštaj Evropske komisije, dolazi se do jednog potpuno suprotnog zaključka. „Fiskalna politika je i dalje ekspanzivna, pogotovo pre i posle izbora, što ugrožava makroekonomsku stabilnost. Generalno, makroekonomski miks je ocenjen kao neuravnotežen, s nedovoljno izraženim fiskalnim ograničenjem“.
Kada se ovo prevede na običan srpski jezik, gospodo, mnogo trošite, javna potrošnja je izuzetno velika, velik vam je broj ministarstava, velik vam je broj agencija, velik broj organa uprave u sastavu ministarstava, ogromna državna administracija, suviše skupa, neefikasna, neracionalna, mnogo košta. Umesto da krenete u reforme tako što ćete da krešete partijski stvorenu državnu administraciju, vi ćete da otpuštate sudije, samo zato što vam nisu politički lojalni.
Dalje, šta se kaže, gospođo Malović, u ovoj bibliji evropskih integracija za Srbiju. „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja“.
Setite se šta ste obećavali, ne samo sada i 2004. godine, šta je rekao Boris Tadić: „Građani, samo izaberite mene, samo što nismo ušli u EU, 500.000, milion novih zaposlenih“. Međutim, kada se pogledaju cifre hladne glave, kada se promisli o onome što vi obećavate, stiče čovek sasvim drugi utisak.
Dakle: „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja. Strategija zapošljavanja je u skladu s evropskim zahtevima“.
Svaka čast, ali je primena slaba. „Konkretne mere su preduzete u cilju povećanja zapošljavanja, naročito kroz razvoj malih i srednjih preduzeća, ali poseban problem je nezaposlenost žena. U oblasti socijalne politike je još uvek na snazi Zakon o radu iz 2005. godine. Nema napretka u oblasti zaštite i bezbednosti na radu, nema sveobuhvatnog antidiskriminatornog zakona“.
Kao što vidite, prilično nepovoljne ocene. Niste mnogo napredovali za ovih osam godina u približavanju EU.
„Najmanje napretka je zabeleženo u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije“.
Samo da vas podsetim, napravili ste jednu u nizu agencija. Ne znam da li neko od vas i zna kako se ta agencija zove – Agencija za energetsku efikasnost.
Kada ste obrazovali tu agenciju, rekli ste da će svi problemi u oblasti energetike biti rešeni. Nisu rešeni. Stvorili ste agenciju, mnogo košta, tu ste zaposlili vaše partijske kadrove, rezultati jako slabi.
Dalje, gospođo Malović, ono što je za vas jako bitno – borba protiv pranja novca. To vam je glava četiri ovog izveštaja. „Ocenjeno je da je učinjen manji napredak u ovoj oblasti, ali da je potrebno usvojiti novi zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i da policija i tužilaštvo nemaju dovoljno kapaciteta za procesuiranje slučajeva pranja novca. Zaključak je da su pripreme još u ranoj fazi, ali da je pranje novca i dalje ozbiljan problem“. To je ono što vam opozicija stalno govori. Perete novac, ne preduzimate bilo kakve mere da se to spreči.
Dalje, borba protiv organizovanog kriminala, u oblasti trgovine drogom, finansijskog kriminala, pranja novca i korupcije predmet su ozbiljne zabrinutosti i ocena Evropske komisije je da je malo napretka postignuto u ovim oblastima. Zakonik o krivičnom postupku nije počeo da se primenjuje. ''Zaključak je da su reforme u ovoj oblasti u ranoj fazi, što izaziva zabrinutost, jer utiče na vladavinu prava i privredno okruženje“.
Sve u svemu, dame i gospodo evropejci, za ovih osam godina, ne da Srbija nije bliža EU, nego je dalja nego što je ikada bila, uprkos svim vašim deklarativnim pričama o Evropi, o evropskim standardima, o reformama itd. Od toga nema ništa.
Gospođo Malović, ako ste pratili jučerašnju emisiju „Utisak nedelje“ na TV B92, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je, manje-više, otvoreno rekao da od ulaska Srbije u EU, u suštini, nema ništa. Na pitanje, kada će Srbija da uđe u EU, on je rekao: „Znate, to ne zavisi od nas“.
Kada smo mi vama govorili da ne zavisi od Srbije kada će da uđe u EU, nego od EU zavisi da li hoće Srbiju kao ravnopravnog partnera ili ne, vi ste se smejali, vi ste rekli: „od nas zavisi, samo da izaberemo demokratsku i proevropsku vladu, za šest meseci najkasnije ulazimo u EU“.
(Predsednik: Vreme.)
Juče čovek reče: „Ne znam kada ćemo da uđemo u EU, nemam pojma, bitno je da Srbija postane evropska zemlja, a kada ćemo formalno da budemo član EU, to uopšte nije bitno“.
To što je Boris Tadić obećavao da ćemo juče da uđemo u EU, i 2004, i na majskim izborima 2008. godine, nema problema, to ste vi obećavali onako, pred izbore. Nikada suštinski niste hteli da učinite ništa da stanje u Srbiji bude bliže evropskim standardima. Vama Evropa samo služi kao priča pred izbore. Da je tako, potvrđuje i izveštaj Evropske komisije. Srbija je, dakle, daleko od EU, ne znamo kada ćemo ući u nju, a ovo što ste napisali u predlozima zakona i o sudijama i o područjima sudova …
(Predsednik: Hoćete li da završite?)
… apsolutno nije u skladu sa samim evropskim standardima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih hteo da kažem samo nekoliko reči prethodnom govorniku koji je diskutovao o amandmanu. Mislim da je u pitanju gospodin Bortić.
Gospodine Bortiću, ima jedna anegdota iz antičkih vremena. Kažu da je jednom Grku, koji se hvalio da je na ostrvu Rodosu daleko skočio, pa se, kada se vratio u svoje mesto, time hvalio, njegovi prijatelji rekli: "Ovde je Rodos, ovde skači!"
Ne vredi da se vi ovde junačite pred narodom, Skupštinom, pred gledaocima koji prate ovaj televizijski prenos, i da kažete – i mi iz vladajuće koalicije podneli smo veliki broj amandmana, ni mi nismo zadovoljni mnogim rešenjima u ovom zakonu, pa je Vlada prihvatila jedan deo naših amandmana itd.
Ja mogu samo da vam verujem ili ne verujem na reč, uz svo dužno poštovanje koje gajim prema vama. Na kraju krajeva, i vi gospodo iz DS-a i vi gospodo iz SPS-a i svi drugi iz vladajuće koalicije koji ste podneli amandmane na Predlog ovog zakona, a čiji amandmani nisu prihvaćeni, svoju privrženost Ustavu, svoju privrženost interesima građana, svoju privrženost sudijama i ljudima koji rade u sudskoj administraciji dokazaćete na dan glasanja. Ako poštujete, pre svega, vaše političko dostojanstvo, ako ste potpuno slobodni poslanici, koji ne glasaju po direktivi centrale, nego po svom slobodnom uverenju, onda ćete na dan glasanja glasati za amandmane koji ste podneli na Predlog ovog zakona, a koje vam Vlada nije prihvatila.
Ja sada tvrdim da vi za te amandmane nećete glasati i da su ti amandmani samo mrtvo slovo na hartiji. Ti amandmani služe samo da operete vašu političku savest pred građanima iz opština iz kojih dolazite i da kažete – eto, napisali smo amandmane, branili smo ih za skupštinskom govornicom, ali šta vredi, Vlada Srbije ih nije prihvatila. Dakle, ja vam tvrdim – vi za te amandmane nećete glasati. Ako nisam u pravu, evo, biće uskoro dan za glasanje, a vi me demantujte.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Nikada nisam imao neku sumnju u to da su oni koji danas vode Srbiju, ljudi iz vladajuće koalicije, u stvari, deca titoizma i staljinizma. To što oni pričaju o demokratiji, o parlamentarizmu, o ljudskim pravima, to je samo fasada. U suštini, njihova ideologija ima korene u periodu posle završetka Drugog svetskog rata, odnosno u periodu koji je prethodio uvođenju višestranačkog demokratskog sistema.
Vaša retorika me, gospodine Seniću, neodoljivo podseća na retoriku Titovih komunista posle Drugog svetskog rata. Postoje snage progresa koje vuku napred, koje hoće da stvore jedno bolje, srećnije društvo, bogatije, ali postoje tamo neke mračne snage haosa, bezumlja, koje vuku nazad.
Sad, u očima javnosti, G 17 plus treba da bude stranka koja vuče napred, koja se zalaže za društvo blagostanja, da ljudi u Srbiji budu bogati, da dođe "Fiat", da dođe "Dženeral motors" itd., ali postoji tamo neka mračna radikalska opozicija u Skupštini Srbije, koja burgija i koja radi sve da ta kola Srbije idu unazad, umesto da idu unapred, u svetlu evropsku budućnost.
Mi možemo da očekujemo da će uskoro u Skupštini Srbije da se u proceduri nađe zakon o formiranju agencije za agitaciju i propagandu, kao što smo nekad imali Agitprop, da se formiraju komisije koje će da se brinu o ideološkoj i moralnoj podobnosti narodnih poslanika i svako ko sad izađe za govornicu mora da vodi računa o velikom sinu našeg naroda i svih građana Srbije, Mlađanu Dinkiću. Nekad se štitio lik i delo Josipa Broza, niste smeli reč kritike da uputite na račun njegove ličnosti i na račun njegovih poteza, a sad ne sme niko ništa da kaže kada je reč o Mlađanu Dinkiću. Najveći sin naših naroda i narodnosti, Srba, svih građana Srbije, pripadnika nacionalnih manjina, čovek koji se jedini razume u ekonomiju, u finansije, u vođenje države, javnih preduzeća, u razgovore sa stranim investitorima itd.
Vi se, gospodine Seniću, hvalite, ne samo danas, to radite često, kako su demokratske snage na izborima 11. maja dobile ogromno poverenje građana. Vaša partija, gospodine Seniću, čist je politički parazit. Partija koja ne sme sama da izađe na izbore, partija koja na izbore izlazi na leđima jedne druge velike partije i zahvaljujući toj velikoj partiji dobija poslaničke mandate, čist je politički parazit.
Dakle, gospodine Seniću, ja ću uvažavati sve vaše stavove. Na sledećim izborima, izađite sami, kažite građanima Srbije - evo, ovo je čovek koji nas vodi, Mlađan Dinkić, naša partija se zove G 17 plus, niko ne zna šta znači, ali nema veze, mi sami, svojim imenom i prezimenom, idemo na izbore. Kad osvojite ovaj broj mandata koji imate, verujte mi, ja ću biti prvi koji će da vam skine kapu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram, gospođo Đukić-Dejanović, najpre da se osvrnem na vaše ponašanje. Nemate razloga da budete nervozni zbog narodnih poslanika SRS-a. To što se vladajućoj koaliciji žuri da donese budžet za 2009. godinu, a što se u tome kasni, nije krivica opozicionih stranaka, pogotovo ne SRS-a.
Vlada Republike Srbije imala je obavezu da 1. novembra ove godine dostavi Narodnoj skupštini Predlog budžeta za 2009. godinu. To se nije desilo. Rekli su da će to biti utvrđeno na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije, opet se nije desilo, posvađali ste se na Vladi. Navodno će sutra, 6. decembra, konačno biti utvrđen Predlog budžeta. Dakle, trebalo bi da uputite veće kritike Vladi Srbije, premijeru Cvetkoviću i stvarnom premijeru – Borisu Tadiću, a ne narodnim poslanicima. Pogotovu je neumesno, u najmanju ruku, prekidati gospodina Kragovića kada iznosi opravdanu sumnju da je, izgleda, jedna srpska porodica u Kosovskoj Kamenici ubijena.
Mi smo ovih dana upozoravali da tajne albanske terorističke grupe na KiM-u prete da će u Beograd, srpskim vlastima, da šalju odsečene glave Srba sa KiM-a. Pre nekoliko dana, gospođo Đukić-Dejanović, na pravoslavnom groblju u Staroj Pazovi osvanule su ustaške parole, napisano je slovo ''U'', ''Srbe na vrbe'' i ''NDH''. Kada smo ovde pričali da, usvajanjem statuta Vojvodine, puštate iz boce zlog duha poražene Austrougarske monarhije i NDH, vi ste se smejali. Danas, prekidate gospodina Ljubomira Kragovića kada govori o novom talasu, nažalost, ubijanja Srba na KiM-u.
Dakle, saslušajte to što imaju da vam kažu narodni poslanici, a to što Vlada Srbije ne radi svoj posao – nije krivica Narodne skupštine, pogotovo ne narodnih poslanika opozicionih partija.
Što se tiče amandmana koji je podneo gospodin Šormaz, moram najpre da se osvrnem na ono što je rekla gospođa Malović. Ispada da je svrha svih ovih zakona koje treba da donesemo samo puka terminološka promena. Ispada da će sve ostati onako kako jeste, samo što se više sudovi neće zvati opštinski i okružni, nego osnovni i viši. Ono što je nekad bio opštinski sud, to će sada biti sudska jedinica, građani neće morati nigde da putuju, sudije neće morati nigde da putuju i sad ispada da se čitava reforma pravosuđa u Srbiji, u stvari, sprovodi zbog pukih terminoloških promena.
To, naravno, nije tako. Imajući u vidu promenjene odredbe o nadležnosti sudova u Republici Srbiji, jasno je da će građani i te kako morati da putuju.
Vi, gospođo Malović, izgleda da niste svesni, ili svesno prećutkujete jednu činjenicu. Sudovi nisu državni organi koji samo sude, koji vode parnični postupak, krivični, izvršni itd., sudovi vrše i niz drugih poslova. Sud ima i pisarnicu. Pisarnica ima čitav niz upisnika. U Vojvodini, opštinski sudovi vode zemljišne knjige. U sudu se deponuju testamenti, postoje i sudski depoziti itd. Naravno da će građani morati da putuju zbog svih ovih stvari tamo, u te vaše osnovne sudove, kada sudskim danima, koje vi najavljujete, ovakve stvari neće moći da se pokriju.
Kako mislite da sudskim danima rešite, recimo, način vođenja zemljišnih knjiga u opštinskim sudovima u Vojvodini? Kako mislite da putem sudskih dana rešite pitanje upisa u one knjige koje se vode u pisarnici svakog suda? Kako mislite da putem sudskih dana rešite deponovanje zaveštanja koja građani pišu?
Dakle, jasno je da, s jedne strane, vi poskupljujete pravdu u Srbiji, građanima će biti i te kako otežano da dođu do te pravde, a, s druge strane, otvoriće se jedno veliko pitanje. Vi ćete ovakvim navodnim reformama pravosuđa ostaviti bez posla veliki broj sudija u Srbiji.
Rekao sam vam neki dan, ako ste već hteli da smanjite javnu potrošnju u Srbiji, onda je, valjda, trebalo da krenete od izvršne vlasti, da smanjite broj ministarstava, da smanjite broj organa uprave u njihovom sastavu, da smanjite broj ovih famoznih i nesrećnih agencija, koje su zavile Srbiju u crno u svakom pogledu, pravnom, ekonomskom, finansijskom, političkom. Ali, ne, vi ste krenuli da krešete javnu potrošnju tako što ćete na hiljade sudija da ostavite bez posla, tako što ćete da ostavite bez posla hiljade ljudi koji rade u sudskoj administraciji.
Gospođo Malović, vi zaboravljate jednu činjenicu, država ulaže u školovanje sudija. Čovek treba da završi pravni fakultet, treba da završi pripravnički staž, treba da položi pravosudni ispit, treba neko da ga izabere za sudiju, pa da on tek nakon toga počne da vrši sudijsku dužnost. Sada ćete vi na hiljade takvih ljudi da ostavite bez posla, kroz postupak lustracije. Naravno, sve to radite i zbog onog razloga koji je izneo gospodin Krasić, vi želite da smanjite broj predsednika sudova u Srbiji jer je, naravno, lakše manipulisati manjim brojem ljudi, nego većim.
Pošto volite da se pozivate na evropske standarde i da kažete da sve što radite radite zato što od vas traži EU, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, evo, ja u rukama držim izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. To je, inače, sažetak. Ovaj materijal dobili su svi narodni poslanici koji su članovi Odbora za evropske integracije. Inače, zli jezici, gospođo Malović, kažu da u originalnoj engleskoj verziji, koja nije dostavljena narodnim poslanicima, u tački 2, koja se odnosi na Parlament Srbije, to se odnosi na vas, gospođo Đukić-Dejanović, ima jedna rečenica koja kaže da je Parlament Srbije negativno ocenjen, između ostalog, i zato što u Parlamentu sedi politička stranka, sede lažni narodni poslanici, koji uopšte nisu učestvovali na izborima 11. maja.
Što se tiče reforme pravosuđa, evo šta piše – reforma pravosuđa je, u načelu, ocenjena negativno; nisu usvojeni ključni zakoni, što rezultira izostankom imenovanja nosilaca najznačajnijih pravosudnih funkcija. U zaključku, izveštaj navodi da moraju biti učinjeni ''značajni napori kako bi Srbija obezbedila nezavisnost, odgovornost i efikasnost pravosudnog sistema''. Zabeležen je skroman napredak u oblasti borbe protiv korupcije, i to, pre svega, zahvaljujući usvajanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Nigde u izveštaju Evropske komisije, a ovaj izveštaj za vas bi trebalo da bude valjda jako važan, nema zahteva Republici Srbiji da promeni pravosudnu mrežu, da otpušta sudije, da otpušta ljude koji rade u sudskoj administraciji; postoji samo zahtev da sudstvo bude nezavisno, da bude odgovorno i da bude efikasno.
Zakonima koje predlažete, sudstvo će biti zavisno od izvršne vlasti, biće neodgovorno i, naravno, biće mnogo neefikasnije nego što je sada.
Gospođo Malović, želim da vas upoznam s još jednom činjenicom. Vi ste ministar pravde i ako vas vaše kolege u Vladi Srbije nisu obavestile, dozvolite da ja to učinim. Gospodin Vuk Jeremić je najavio da će Srbija podneti protivtužbu protiv Hrvatske. Inače, on se setio da su Hrvati počinili genocid nad Srbima tek onda kada je Međunarodni sud pravde doneo odluku da je nadležan da rešava o tužbi Hrvatske protiv Srbije. Međutim, nisu vas, izgleda, obavestili, gospođo Malović, da gospodin Tibor Varadi ne želi da zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u slučaju da Srbija podigne tužbu ili protivtužbu.
Zašto? Nije neka šteta, ali zanimljivo je zašto to on ne želi. Ne znam da li vam je poznato, gospođo Malović, od pre nekoliko godina, taj isti Tibor Varadi, koji, na sramotu države Srbije, zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, hrvatski je državni arbitar. Njega je Hrvatska izabrala za državnog arbitra u međunarodnim sporovima koje eventualno bude vodila.
Šta to znači? U slučaju da Hrvatska bude imala neki spor sa nekom stranom državom i u slučaju da se formira arbitražni sud, Hrvatska, kao strana u sporu, ima pravo da imenuje određeni broj arbitara. Jedan od tih koji su na listi hrvatskih državnih arbitara je, gospođo Malović, i Tibor Varadi. Proverite u „Narodnim novinama“ Republike Hrvatske, objavljena je odluka hrvatskih državnih organa da se Tibor Varadi, čuveni profesor prava, imenuje za hrvatskog državnog arbitra. Takvom čoveku vi poveravate sudbinu Srbije i takav čovek, navodno, treba da zastupa interese države Srbije i njenih građana.
Inače, još jedna informacija. Kada je 1998. godine Ričard Holbruk, u Beogradu, vodio pregovore s pokojnim Slobodanom Miloševićem o razmeštanju misije OEBS-a na KiM-u, koju je vodio onaj zloglasni Voker, u pauzama tih razgovora, Ričard Holbruk nije spavao u Beogradu, spavao je u privatnom stanu Tibora Varadija u Budimpešti. To je, takođe, važna informacija.
Stoga, gospođo Malović, bolje se pozabavite ovim pitanjima koja su izuzetno bolna za državu Srbiju; pravosudnu mrežu ne dirajte, ovo što predlažete je vrlo opasno.
Što se tiče jučerašnjih dešavanja u kući sina generala Ratka Mladića, evo, imate nažalost, ovaj tragičan slučaj sa KiM-u, vodite brigu o Srbima čiji su životi ponovo ugroženi na KiM-u, a srpske heroje prepustite srpskoj istoriji i srpskom narodu da ih pamte.

Dame i gospodo narodni poslanici,  amandman mog uvaženog kolege Vlatka Ratkovića je apsolutno na liniji onoga što zastupa SRS. Dakle, treba zadržati postojeću pravosudnu mrežu. Apsolutno podržavam predlog gospodina Ratkovića da opština Ruma ima svoj osnovni sud. Mislim da za to postoje i ekonomski, i demografski, i socijalni, i svi drugi razlozi.
Ja sam već rekao u diskusiji o amandmanima drugih narodnih poslanika da je, izgleda, Vlada Srbije krenula potpuno pogrešnim i naopakim putem.
Umesto da javnu potrošnju smanjuje tako što će da racionalizuje državnu administraciju, koja je suviše glomazna, Vlada Srbije je krenula da to radi tako što će da menja pravosudnu mrežu u Srbiji, što će opet da dovede do poskupljenja pravde za građane. Dovešće do otpuštanja velikog broja sudija i velikog broja osoblja koje radi u sudskoj administraciji. Pri tome, Vlada Srbije potpuno zanemaruje sve one kritike koje joj upućuje ne samo opozicija u Narodnoj skupštini Srbije, nego i njihovi prijatelji iz Evropske unije, Svetske banke i MMF-a.
Evo o čemu se radi. Prema podacima Svetske banke o broju zaposlenih u pojedinim evropskim državama u periodu od 1999. do 2001. godine, može da se zaključi da je srpska državna uprava kadrovski predimenzionirana, odnosno da je broj lica koja rade u državnoj upravi iznad evropskog proseka. Broj zaposlenih u državnoj upravi u Srbiji veći je nego u Finskoj, Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj, koje su i same, s izuzetkom Finske, u tranziciji.
Uporedni podaci o učešću fonda zarada zaposlenih i funkcionera u državnoj upravi Republike Srbije i u državama centralne i istočne Evrope u ukupnom obimu javne potrošnje, takođe su nepovoljni po Republiku Srbiju. U Republici Srbiji je zabeleženo veće učešće fonda zarada u ukupnom obimu javne potrošnje nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Kako se aktuelna vlast, i ova sadašnja i ona pre nje, odnosi prema poštovanju zakonitosti i kako zamišlja racionalizaciju državne uprave u Srbiji, neka građani Republike Srbije sami procene, neka procene narodni poslanici. Ja ću da govorim isključivo jezikom činjenica, jezikom brojki, jezikom zvaničnih dokumenata ministarstava u Vladi Republike Srbije. Ovo može da se tumači kao jedna mikrostudija kako aktuelna vlast narušava princip ustavnosti i zakonitosti, kako gazi sva moguća pravna načela, samo da bi u državnoj upravi Republike Srbije zaposlila svoje partijske kadrove, a pri tome se flagrantno krše odredbe Zakona o državnoj upravi, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima.
Imam u rukama zapisnik o redovnom inspekcijskom nadzoru u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U pitanju je akt Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Sektor za upravni nadzor, Odeljenje upravne inspekcije broj 130-038-00-26/2007-13, dana 2.7.2007. godine. Dakle, jedno krilo Vlade Republike Srbije, odnosno jedna stranka u Vladi Republike Srbije, kontrolisala je kako njihovi koalicioni partneri rade u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da ne bi bilo nikakve zabune, nije opozicija kontrolisala vlast, nego je jedan deo vlasti kontrolisao drugi deo vlasti. Evo šta je jedan deo vlasti ustanovio kako se drugi deo vlasti ponaša.
Na 6. strani ovog zapisnika, odeljak b) raspoređivanje državnih službenika i nameštenika, kao i na 7. i narednih nekoliko stranica piše – određen broj državnih službenika u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nema položen državni stručni ispit propisan članom 84. Zakona o državnoj upravi i članom 100. Zakona o državnim službenicima, ne ispunjavaju poseban uslov, položen državni stručni ispit iz Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, a samim tim ni uslove za raspoređivanje na izvršilačka radna mesta u određenom zvanju, i to... Neću da navodim imena ovih ljudi, ne bi bilo korektno, ali ću govoriti jezikom brojki.
Dakle, ovde se kaže – određeni broj državnih službenika. Radi se o izuzetno velikom broju. Kaže se ovako – u Sektoru za analitiku i agrarnu politiku – jedan čovek, u Sektoru za inspekcijski nadzor – 11 ljudi, u Sektoru za pravne i opšte poslove – dvoje ljudi, u Projektnom centru – troje ljudi, u Upravi za zaštitu bilja – 11 ljudi, u Republičkoj direkciji za vode – 13 ljudi, u Upravi za šume – 10 ljudi, u Upravi za veterinu, dame i gospodo narodni poslanici koji se zalažete za ulazak u EU, 121 čovek zaposlen a da nije položio stručni državni ispit. U radnom odnosu na određeno vreme, koji, takođe, ne ispunjavaju zakonom propisane uslove, u Upravi za zaštitu bilja – dvoje ljudi, u Upravi za veterinu – 11 ljudi, u Sektoru za razvoj sela i poljoprivrede – dvoje ljudi.
Na strani 14 ovog zapisnika, odeljak v) oblast radnih odnosa državnih službenika i nameštenika, piše – članom 157. Zakona o državnim službenicima, propisano je da svaki državni organ sprovodi deo kadrovskog plana koji se na njega odnosi. Inspekcijskim nadzorom je utvrđeno da je određen broj zaposlenih zasnovao radni odnos u Ministarstvu suprotno usvojenom privremenom kadrovskom planu za 2007. godinu, i to ukupno troje ljudi.
Članom 88. Zakona o državnim službenicima, pored ostalog, propisano je da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno data ocena – naročito se ističe, a članom 90. navedenog zakona –da državni službenik može, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, ili privremeno premešten u drugi državni organ.
Ovde se navodi ime jedne gospođe koja je diplomirani građevinski inženjer, rešenjem broj 112-01-1/561/06-09, od 14.7.2006. godine. Ta gospođa je raspoređena na radno mesto vodoprivrednog inspektora, u zvanju savetnik u Odeljenju vodoprivredne inspekcije, u područnoj jedinici široj od područja upravnog okruga za Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Braničevski upravni okrug i područnoj jedinici za grad Beograd, sa sedištem u Beogradu, koje je utvrđeno pod rednim brojem 223. Pravilnika.
Trajno je premeštena na radno mesto za upravne i analitičke poslove, u zvanju samostalni savetnik, Odeljenje za upravne i analitičke poslove i standarde u oblasti vodoprivrede, koje je utvrđeno pod rednim brojem 187 Pravilnika, počev od 1.02.2007. godine. Rešenje o premeštaju je broj 112-01-1/31/07-09, od 1. marta 2007. godine. Osnov za donošenje rešenja je član 88. Zakona o državnim službenicima, jer joj je, navodno, dva puta uzastopno određena ocena – naročito se ističe, za 2005. i 2006. godinu.
Međutim, članom 3. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika, propisano je da prvi period za ocenjivanje započinje 1. januara 2007. godine, pa premeštaj državnog službenika po osnovu člana 88. Zakona o državnim službenicima nije mogao biti izvršen 1. marta 2007. godine. Pored toga, postupak popunjavanja radnog mesta za upravne i analitičke poslove, koje je razvrstano u zvanje samostalni savetnik, na koje je imenovana premeštena, nije sproveden na način propisan članom 3. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih meta u državnim organima, ("Službenik glasnik Republike Srbije'', broj 3, iz 2006. godine.
Naime, nije doneto rešenje o popunjavanju izvršilačkog radnog mesta, koje se dostavlja službi za upravljanje kadrovima, a pored ostalog, ni izjava rukovodioca da se izvršilačko radno mesto popunjava premeštajem državnog službenika iz istog organa. Popunjavanje radnog mesta za upravne i analitičke poslove u zvanje samostalni savetnik se ne uklapa ni u donet privremeni kadrovski plan, jer je u 2007. godini predviđeno 15 radnih mesta u zvanju samostalni savetnik i sva radna mesta su popunjena.
Zamislite šta bi vam rekao Havijer Solana ili Oli Ren da čuju ovo.
Uvidom u personalna dosijea imenovanih, utvrđeno je da zaposleni, do isteka probnog rada, odnosno do 20. maja 2007. godine i 18. juna 2007. godine, nisu položili državni stručni ispit i da im radni odnos nije otkazan, što je suprotno članu 130. stav 1. tačka 4. Zakona o državnim službenicima. Zakonitost rešenja o razvrstavanju izvršilačkih radnih mesta u određena zvanja, shodno Zakonu o državnim službenicima, nije se mogla utvrditi, zamislite, jer u personalnim dosijeima zaposlenih nedostaju dokazi o stručnoj spremi zaposlenih, kao i dokazi o potrebnom radnom iskustvu u struci.
Inspekcijskim nadzorom je utvrđeno da određenom broju državnih službenika nisu utvrđena zvanja u koja su razvrstana radna mesta u skladu sa zakonom, pa se onda navode imena ljudi, koja neću da pominjem. Personalna dosijea zaposlenih su nesređena i ne sadrže sve dokaze o ispunjavanju opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa, propisanih članom 45. Zakona o državnim službenicima.
Onda se navodi da nedostaju dokazi o školskoj spremi, overene kopije diploma, uverenja o položenom stručnom ispitu, uverenja o državljanstvu i drugo, radne knjižice su neažurne i za određeni broj zaposlenih nisu date na uvid. Iz stranice u stranicu, bruka i sramota izvršne vlasti u Srbiji.
Vi mislite da na ovaj način uvedete Srbiju u Evropsku uniju. Zapošljavate svoje partijske kadrove bez dokaza o školskoj spremi, kršite Zakon o državnim službenicima, kršite Zakon o državnoj upravi, kršite Ustav Republike Srbije. Jednostavno, za vas ništa ne važi. Ne vas se ne odnosi nijedna pravna norma u Republici Srbiji. Sve što je dobro za DS i G17 plus, to je dozvoljeno. Što je to suprotno važećim zakonskim propisima u Republici Srbiji, šta nas briga!
Dakle, gospodo iz Vlade Srbije, nažalost, ovde nema nikoga, valjda su se umorili, menjajte politiku. Menjajte put kojim mislite da reformišete pravosuđe u Republici Srbiji. Ostavite sudije na miru. To su u najvećoj meri časni i pošteni ljudi, koji hoće da žive od onoga za šta su se školovali, dakle, da budu sudije. Pozabavite se ovakvim stvarima. Na stotine i hiljade ljudi, ovo je samo jedan mali primer, mogu da vam donesem desetine ovakvih zapisnika koji vrve od nezakonitosti, zaposlili ste u vašim ministarstvima kao vaše partijske kadrove. To su potpuno nestručni ljudi, nesposobni, ne ispunjavaju nijedan zakonski uslov, ali zato iz godine u godinu isisavaju budžet Republike Srbije.
Vaši ministri najavljuju, traže od građana Srbije da stežu kaiš. Stežite kaiš vi, gospodo iz vlasti. Lako je stezati kaiš čoveku koji je gladan. Stegnite kaiš najpre sebi. Jedan ruski istoričar je rekao da nije dobra država koja se goji dok narod slabi. Narod u Srbiji je, gospodo, sve mršaviji i mršaviji, a vi, gospodo iz vlasti, sve deblji i deblji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam zadivljen oštroumnošću gospodina Mikovića. Ako ste pažljivo pratili ono što je rekao, on upućuje kritiku narodnim poslanicima SRS-a – zašto ne podnose amandmane kojima se štite prava građana koja su ugrožena predlogom koji je stigao iz Vlade Republike Srbije? Dakle, u životu nisam čuo bolju argumentaciju kako treba štititi prava i slobode građana Republike Srbije.
Gospodine Mikoviću, Vlada Republike Srbije ukida postojeću sudsku mrežu u Republici Srbiji, gasi sudove, doći će do otpuštanja sudija, doći će do otpuštanje velikog broja sudskog osoblja.
Građani će, pod otežanim uslovima, moći da ostvare svoja prava. To je suština ovog predloga zakona.
Ako se ne varam, vi ste pravnik, umesto da predložite vašem ministru, Vladi, da povuče ovaj predlog zakona iz skupštinske procedure, vi ovde trijumfalno izlazite za govornicu i prozivate narodne poslanike zašto svojim amandmanima ne brane prava građana, koja upravo vi ugrožavate ovakvim predlogom zakona.
Potpuno je jasno da poslanici DS-a ulažu amandmane na ovaj predlog zakona samo da bi oprali svoju savest pred građanima onih opština iz kojih dolaze. Posle, poslanici DS-a, posebno, trpe veliki pritisak. Zašto? Zato što su deo vladajuće koalicije. Od njih zavisi da li će ovaj zakon biti izglasan ili ne. Nije to slučaj samo sa gospodinom Vlatkom Ratkovićem.
Svaki poslanik DS-a, verovatno, trpi veće ili manje pritiske od sudija, od ljudi koji su zaposleni u sudovima, od građana, da se zadrži postojeća pravosudna mreža. Onda vi igrate dvostruku igru, kažete tim sudijama, kažete sudskoj administraciji, kažete građanima – evo, daću sve od sebe, napisaću amandman, predložiću da se usvoje vaši zahtevi, ali kada dođe dan za glasanje, vi sami nećete, gospodin Mikoviću, ni gospodin Ratković, niti bilo ko drugi, glasati za svoj amandman, što je nonsens, što je presedan, nego ćete glasati za Predlog ovog zakona, kojim se direktno krše prava sudija, sudskog osoblja i građana opština iz kojih dolazite.
Dakle, gospodine Mikoviću, vi i vaše kolege ste licemerni. Vi nemate iskrenu nameru da popravite Predlog ovog zakona. Vi samo hoćete da napravite dimnu zavesu pred očima javnosti, da se, tobože, zalažete za njihova prava ...
(Predsednik: Vreme.)
...u stvari, vi ćete biti puko sredstvo Vlade Republike Srbije...

Evo, gospođo Dejanović, dve sekunde i završavam.... da se usvoji ovaj predlog zakona koji će pravosudnu mrežu u Republici Srbiji i ceo pravni sistem dovesti u haos. Ako nisam u pravu, evo, građani Srbije će na dan glasanja moći da se uvere. Ako ste ljudi od reči, ako poštujete građane opština iz kojih dolazite, ako ste muško, glasajte u danu za glasanje za vaš amandman.

Gospođo Malović, ja ću pokušati da iznesem svoj opšti utisak, ne samo o amandmanu gospođe Donke Banović, nego i o svim amandmanima narodnih poslanika, čija je suština – da se zadrži  postojeća pravosudna mreža.
Vidite, gospođo Malović, 1963. godine, kada je trebalo da se donese novi ustav SFRJ, tadašnja komunistička garnitura je proklamovala tzv. politiku ''četiri d'' – demokratizacija, decentralizacija, debirokratizacija i deetatizacija. Ta politika je naročito bila intenzivirana 1968. godine, kada su donošeni prvi amandmani na Ustav SFRJ i kasnije, posebno kada je trebalo doneti onaj famozni Ustav iz 1974. godine.
Decentralizacija je, od kako je DS preuzeo vlast 2000. godine, postala jedna floskula koja se neprestano ponavlja, u predlozima zakona, u raznim strategijama koje je usvajala Vlada Srbije i Narodna skupština, u medijima, u javnim nastupima svih političara koji su pripadali vladajućim garniturama od 2000. godine, pa do sada. Sada imate jedan paradoks. S jedne strane, insistirate na decentralizaciji kao neophodnom uslovu za demokratizaciju Srbije, a, na drugoj strani, ukidate opštinske sudove kao par ekselans državne organe.
Valjda je u skladu sa decentralizacijom da ostavite sudove, da sudovi i svi drugi državni organi budu što bliži građanima, a ne da udaljavate te institucije od građana, da građani ili sudije moraju da prevaljuju po 20, 30, 50 ili više kilometara, da bi građani dobili pravdu, odnosno da bi sudije delile tu pravdu.
Gospođo ministar, sudovi su izuzetno važne državne institucije. Imate onu antičku sentencu – ići sudiji, znači ići pravdi. Vi na taj način udaljavate pravdu od građana Srbije.
Na drugoj strani, jedna od osnovnih teza zašto treba usvojiti ovaj predlog zakona jeste da je to vid racionalizacije državnog aparata. Međutim, meni nije jasna jedna stvar, ako ste hteli da racionalizujete državni aparat, da smanjite broj onih koji rade u državnoj službi. Iako formalno-pravno sudija nije državni službenik, suštinski, on to jeste, jer radi neki posao za državu.
Nije mi jasno, zašto onda niste krenuli od izvršne vlasti, od ministarstava, od organa uprave u njihovom sastavu, od silnih agencija, za koje većina, ne samo građana Srbije, nego i pravnih eksperata, ne može da vam kaže kakva je njihova suština. Da li su to organi uprave, da li su posebne organizacije, da li su javne službe? Kakav im je, uopšte, pravni status?
Samo da vam skrenem pažnju, u izveštajima Evropske komisije o stanju u Srbiji, u izveštajima Svetske banke, MMF-a, nigde nisam pronašao, ispravite me ako grešim, da je osnovni problem u približavanju Srbije evropskim integracijama veliki broj sudija. Našao sam nešto drugo, da je veliki broj činovnika, da je veliki broj institucija upravne vlasti, da je veliki broj agencija, da je državna administracija preko svih evropskih standarda, ali vi to ne menjate.
Ne samo da ne menjate, već je, iz godine u godinu, kako se formira koja dosmanlijska vlada, sve veći broj državnih službenika. Vi zapošljavate partijske kadrove u sve državne institucije izvršne vlasti.
Sada ne menjate stanje kakvo je zatečeno u izvršnoj vlasti, a iz godine u godinu sve je gore, nego ste krenuli da racionalizujete državni aparat, tako što smanjujete broj sudija, iz razloga koji je naveo gospodin Zoran Krasić – da biste lakše kontrolisali, pre svega, predsednike sudova.
Dakle, pričate o decentralizaciji, a valjda je suština decentralizacije da sud bude na dohvat građanima. Sećate se od 2001. godine, meni je u početku ta sintagma bila smešna, kasnije je postala opšteprihvaćena, da državni organi treba da budu javni servis građana. Valjda je u suštini te vaše ideologije javnog servisa da taj javni servis bude građaninu na dohvat ruke, a ne da terate ljude koji žive u brdsko-planinskim krajevima da prevaljuju, recimo, u zimskim uslovima, po 50, 60 ili 100 kilometara da bi došli do mesta gde bi, navodno, trebalo da dobiju nekakvu pravdu. Dakle, to za vas nije decentralizacija.
Šta vi smatrate decentralizacijom? Vi ste potpuno pomešali lončiće. Za vas je decentralizacija ovo što se sada radi u Vojvodini. Za vas je decentralizacija isto što i razgradnja države. Na jednoj strani, ono što je suština decentralizacije, a to je da državni organi budu na dohvat građanima, vi ukidate. Na drugoj strani, pod firmom decentralizacije, vi razbijate državu.
DS je glavni krivac zašto je u Skupštini Vojvodine usvojen Statut Vojvodine. Zašto je on usvojen? Kažu da je Neron zapalio Rim da bi lično doživeo kako je to bilo kada je gorela Troja. Sada ispada da treba odvojiti Vojvodinu od Srbije da bi Bojan Pajtić video kako je to biti predsednik države. To je suština onoga što se sada dešava u Vojvodini.
Vi treba da sprečite da se razbije država, pod firmom decentralizacije, jer šta je drugo Vojvodina po ovom statutu, ako ne država, ako ima diplomatska predstavništva u inostranstvu, ako može da zaključuje međunarodne ugovore, da ratifikuje te ugovore, da donosi odluke sa zakonskom snagom itd. To je država.
Vi to možete da nazovete kako hoćete, ali još je rimski pravnik Gaj rekao: „Nije bitno kako se nešto zove, nego kakva mu je suština“. AP Vojvodina je autonomna pokrajina samo po imenu. U suštini, to je federalna jedinica, u najmanju ruku, ili, pak, sutra možda, suverena država.
Kako vi doživljavate decentralizaciju? Ono što je suština decentralizacije, vi gurate pod tepih. Vi izvlačite državne institucije ispred ruku građana, da bi im pravda bila što teže dostupna. Na drugoj strani, pod firmom decentralizacije, vi razbijate državu kroz donošenje Statuta Vojvodine.
Sutra će nekom pametnjakoviću iz dosmanlijske vlasti da padne na pamet da kaže – znate, ne možemo brže da pristupimo EU ako ne damo suviše veliku autonomiju, recimo, Raškoj oblasti ili, ne daj bože, nekoj drugoj oblasti u Srbiji. Nije to, gospođo Malović, suština decentralizacije.
Kada su pitali jednog mađarskog profesora prava da li je bolja centralizacija ili decentralizacija, on im je rekao – zavisi od okolnosti: ako su u centru države pametni ljudi, koji vode računa o državi i interesima građana, onda je bolja centralizacija; ako su u centru budale, onda je bolja decentralizacija.
Imajući u vidu ljude koji sada vode državu Srbiju i koji stoje u centru, SRS smatra da je bolja decentralizacija, jer su u centru države ljudi koji rade protiv interesa države, protiv interesa njenih građana, a dokaz za to je i ovaj zakon, koji izvlači pravdu, udaljava pravdu od građana Republike Srbije.