Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. želim da obavestim narodne poslanike o jednoj drastičnoj nelogičnosti koja je sadržana u članu 8. Predloga zakona.
Vidite, gospođo Malović, bez neke velike pravne mudrolije, šta je napisano u stavu 1. člana 8: ''Ako pravno lice prestane da postoji pre okončanja krivičnog postupka, novčana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi mogu se izreći pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik, ako je prethodno utvrđena odgovornost pravnog lica koje je prestalo da postoji.'' Pa, nije utvrđena, zato što nije okončan krivični postupak.
Ovo što je rekao gospodin Krasić zaista je tačno. Vi ne samo da uvodite princip objektivne odgovornosti, vi uvodite princip dvostepene objektivne odgovornosti, ne samo da vam nije dosta, sada pravno lice odgovara za radnje odgovornog lica kao fizičkog lica, nego sada odgovara i pravni sledbenik tog pravnog lica koje treba da odgovara za radnje svog odgovornog lica. Vi ste princip objektivne odgovornosti do te mere široko postavili da, prosto, ta odgovornost u pravnom sistemu Republike Srbije više neće poznavati bilo kakve granice.
Tu se više niko živi neće snaći ko je učinio krivično delo, ko za to krivično delo odgovara, ko je pravni sledbenik itd. Još je samo falilo da napišete da i pravni sledbenik pravnog sledbenika odgovara za krivično delo tog prvobitnog pravnog lica koje, opet, treba da odgovara za radnje svog odgovornog lica.
I suviše je široko postavljen princip objektivne odgovornosti. Zaista vam dobronamerno skrećem pažnju, imaćete velikih problema u primeni ovog zakona. Izuzetno velikih problema.
Gospođo Malović, to je bila moja prva dobronamerna primedba. Druga dobronameran primedba – u rukama držim jednu knjigu koja se zove "O državi, osnovi jedne pravne teorije" od Slobodana Jovanovića, treće pregledano i dopunjeno izdanje, Beograd, izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1922. godine. Dakle, gospođo Malović, evo da vide i vaše kolege iz DS, sve što treba jedan dobar pravnik da zna o tome šta je država, šta su državni organi, šta su fizička, a šta pravna lica, kada i pod kojim okolnostima pravni subjekti odgovaraju za učinjena dela itd, između ostalog, sadržano je i u ovoj knjizi.
Kada vam dođe neko iz EU, neki pametnjaković koji uopšte nije pravnik nego ko zna, inženjer elektrotehnike itd, pa vam kaže da morate da uradite nešto, ovo ili ono, vi mu kažite – evo, pronađite u knjizi jednog eminentnog pravnog teoretičara, čoveka koji je govorio više svetskih jezika...
(Predsedavajući: vreme.)
... koji je proputovao po svetu više nego Oli Ren i Havijer Solana zajedno, ako ovde nađete odgovore na te vaše zahteve, evo, Republika Srbija je spremna da na te zahteve odgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, u krivičnom pravu je odavno poznato da krivična sankcija nije sama sebi svrha. Krivična sankcija ima za svrhu prevenciju kriminaliteta – generalnu i specijalnu.
Prošlo je vreme, tako su mislili u Starom veku, da je kazna sama sebi svrha, odnosno da je svrha kazne u odmazdi. To je sadržano u onom biblijskom principu –''oko za oko, zub za zub''. Tako je mislio i nemački filozof Hegel, da kazna nema drugu svrhu nego da izvrši odmazdu prema onome ko je počinio neko krivično delo.
Ali, u modernom krivičnom pravu, i u teoriji i u zakonodavstvu, odavno je odbačen taj princip odmazde, kao svrha izricanja krivične sankcije. Svrha krivičnih sankcija jeste da se ubuduće ne vrše krivična dela. Kako? Putem tzv. generalne i specijalne prevencije kriminaliteta. Generalna prevencija kriminaliteta znači – drugi ljudi vide da se učiniocu krivičnog dela desilo neko zlo, otišao je u zatvor, platio novčanu kaznu, pa će onda ti drugi ljudi koji nisu izvršili bilo kakvo krivično delo da se ubuduće uzdržavaju, da i oni ne bi došli u tu situaciju da se na njih primeni neka krivična sankcija.
Specijalna prevencija kriminaliteta je, kada vi kriminalcu, dakle, fizičkom licu, izreknete krivičnu sankciju – zbog zla koje je pretrpeo on će se ubuduće uzdržavati da vrši krivična dela da ne bi ponovo došao u tu situaciju; da ne bi išao u zatvor, plaćao novčanu kaznu itd. Dakle, to je svrha krivičnih sankcija – generalna i specijalna prevencija kriminaliteta.
Kako mislite da postignete svrhu bilo koje krivične sankcije koje ste predvideli u članu 12. Predloga zakona, kada pravno lice nije podobno da se na njega primeni bilo koja svrha prevencije kriminaliteta – bilo generalna, bilo specijalna.
Krivična sankcija ne može da se izrekne pravnom licu, jer ne postiže svrhu koju treba da postigne, sem ako želite da se vratite na stari princip – da je svrha krivičnih sankcija odmazda.
Ali, u Starom veku su makar bili dosledniji od vas. Tamo su odmazdu primenjivali nad onima koji su zaista izvršili krivično delo, a vi sada odmazdu primenjujete nad onima koji odgovaraju po principu objektivne odgovornosti.
Svi znamo da pravno lice ne može da izvrši krivično delo, ali, evo, stali smo u zakonu na pravnu fikciju, da ipak može, tako što odgovara za radnje svog odgovornog fizičkog lica.
Potpuno ste pomešali neke osnovne institute krivičnog prava. U Predlog zakona ste stavili nešto čega nije bilo do sada ni u krivičnopravnoj teoriji, ni u zakonodavstvu.
Prosto je besmisleno da kažete i da napišete u Predlogu zakona – protiv pravnog lica izreći će se bilo kakva krivična sankcija. Nemoguće je. Po definiciji je nemoguće. Možete da likvidirate jedno pravno lice, da zabranite njegovo postojanje itd, ali da mu izreknete krivičnu sankciju to je, prosto, nemoguće.
Gospođo Malović, morate da pođete od jednog osnovnog principa. Između pravnog lica i fizičkog lica postoji suštinska razlika. Fizičko lice ima biološki subjektivitet, ima svest, ima volju, trpi strah od toga da će mu se desiti neko zlo, pa se uzdržava od izvršenja krivičnog dela itd. Kod pravnog lica je to nemoguće. Čitava koncepcija krivične odgovornosti pravnog lica ili, kako vi to drugačije kažete, odgovornosti pravnog lica za krivična dela je smušena. Stoji na jednoj nozi. Dovoljno je da dune prvi vetrić u sudskoj praksi i ta druga noga ima da se obori.
Ništa od tog od zakona ako ga usvojite, ne sumnjam da hoćete, neće biti u praksi, sem što ćete u glavama sudija, javnih tužilaca i advokata, odnosno ljudi koji će biti u situaciji da primenjuju ovaj zakon, stvorite potpunu konfuziju, da ljudi zaborave sve ono što su učili na pravnom fakultetu.
Nije suština Bolonjskog procesa da vi u glavama pravnika, koji su završili pravni fakultet pre 10, 20, 30 godina, napravite ''tabulu razu'', da obrišete sve ono što su znali i da kažete, e, sad, u pravu postoji neka nova tendencija, neko novo dostignuće, ali samo od trenutka kada smo mi došli na vlast, odnosno kada smo počeli da primenjujemo tu tzv. Bolonjsku konvenciju.
Šta su pisali o krivičnoj odgovornosti Toma Živanović, Slobodan Jovanović, šta su pisali čuveni italijanski, francuski, nemački teoretičari, šta to nas briga, nisu živeli 1999. godine kada je doneta Bolonjska konvencija, nisu živeli 2005. godine kada smo doneli Zakon o visokom obrazovanju, po toj, navodno, Bolonjskoj konvenciji i nisu smo živeli u 2008. godini kada se neko setio, neko jako pametan, da i pravno lice može da odgovara za krivično delo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ono što je rekao kolega Zoran Krasić o tome da je prestanak pravnog lica u stvari smrtna kazna koja se izriče fizičkom licu, da je to zabranjeno Ustavom Republike Srbije, to sve stoji. Međutim, u članu 13. tačka 2. Predloga zakona krije se jedno rešenje koje je krajnje nepravično.
Ako pravnom licu izreknete, kao kaznu, prestanak pravnog lica, postavlja se pitanje šta će biti sa zaposlenima u takvom pravnom licu koji nemaju baš nikakvu odgovornost za počinjeno krivično delo. Te ljude ćete ostaviti na ulici, ostavićete ih bez sredstava za egzistenciju, a oni nemaju nikakve veze ni sa izvršiocem krivičnog dela, a pogotovo, oni sami nisu izvršili bilo koje krivično delo, a ipak će da trpe određenu sankciju, jer će biti onemogućeni da rade svoj posao.
Zamislite da ostavite bez hleba vozača, čistačicu, fizičkog radnika itd. samo zato što je, recimo, direktor ili starešina organa, odnosno pravnog lica, počinio neko krivično delo, pa vi tom pravnom licu kao kaznu izreknete prestanak pravnog lica.
U svim zakonima mora da postoji neka mera pravičnosti. Teško je postići da zakon bude apsolutno pravičan, ali ipak, ako obrišete i onaj minimum pravičnosti u jednom zakonu, postavlja se pitanje da li je to uopšte zakon.
Kompletnu odgovornost za učinjeno krivično delo vi u stvari svaljujete na ljude koji nemaju nikakvu odgovornost, na zaposlene u tom pravnom licu.
Sve štetne posledice činjenice da je neko izvršio krivično delo, u krajnjoj liniji, imaće obični ljudi koji rade svoj posao potpuno savesno i potpuno u skladu sa zakonom, a koje ćete vi da ostavite bez hleba, jer ćete da likvidirate jedno pravno lice koje, navodno, snosi odgovornost za to što je odgovorno lice u tom pravnom licu izvršilo neko krivično delo.
Dakle, rešenje je krajnje nepravično i apsolutno nije u duhu socijalističkog internacionalizma na koji se poziva vladajuća koalicija i DS i SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u prepodnevnom delu rasprave ukazali na činjenicu da je čitava koncepcija krivične odgovornosti pravnih lica nategnuta, beživotna i da svi ovi instituti koji su sadržani u Predlogu zakona verovatno neće moći da budu primenjeni u praksi.
Jedan od takvih instituta jeste i brisanje osuđenog pravnog lica iz registra. Mi smo rekli da pravnom licu ne može, u principu, da se izrekne bilo koja krivična sankcija, zato što ne postiže onu svrhu koju Krivični zakonik propisuje, a to je generalna i specijalna prevencija kriminaliteta.
Sa druge strane, mera prestanka pravnog lica, koje je, navodno, krivično odgovorno, u krajnjoj liniji svaliće se na zaposlene u tom pravnom licu, na potpuno obične ljude, koji apsolutno ne snose bilo kakvu odgovornost, za bilo koje krivično delo. Svrha ovog zakona neće biti postignuta, jer će u principu u jedan težak ekonomski i socijalni položaj biti dovedeni ljudi koji sa bilo kojim krivičnim delom nemaju bilo kakve veze.
Pošto nije bilo vremena, iskoristiću priliku samo da se kratko osvrnem na ovaj član 35. Predloga zakona. Ne znam da li ste primetili, gospođo Malović, ceo član 35. je protivrečan u svojim stavovima, jedan drugome. U stavu 1. člana 35. vi kažete da se, za isto krivično delo pokreće i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica jedinstven postupak i donosi jedna presuda. Dakle, to je na tragu one važe početne koncepcije, da pravno lice odgovara zbog učinjenog krivičnog dela od strane odgovornog lica u tom pravnom licu.
U stavu 2. vi već odstupate od te svoje koncepcije, pa kažete: ''Ako zbog postojanja zakonom određenih razloga nije moguće pokrenuti ili voditi krivični postupak protiv odgovornog lica, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv pravnog lica.''
Gospođo Malović, ovakvim stavom vi direktno idete protiv samog naziva Predloga zakona, jer vi ste u obrazloženju zašto ne prihvatate naše amandmane rekli da se ovde ne radi o krivičnoj odgovornosti. Ovde se radi o odgovornosti pravnih lica za krivična dela njihovih odgovornih lica. Sada ispada da je to nešto sasvim drugo u odnosu na krivičnu odgovornost, ali u članu 35. stav 2. vi kažete da može da postoji odgovornost pravnog lica i bez odgovornosti odgovornog lica. To znači da ovo više nije objektivna odgovornost nego subjektivna.
Postavlja se pitanje, kako je moguće da u krivičnom postupku za sebe odgovara pravno lice, kada ono uopšte ne može da bude okrivljeni? Nema svest, nema volju, ne može da bude uračunljivo, ne može da postupa ni iz umišljaja ni iz nehata, ni iz eventualnog, ni iz direktnog umišljaja itd. To automatski anulira i prethodnu odredbu člana 34. Krivičnog zakonika, gde ste vi naveli da se na pravna lica primenjuju određeni instituti iz opšteg dela Krivičnog zakonika.
Gospođa Vjerica Radeta je dobro primetila, ako ne postoji odgovornost odgovornog lica, nego postoji samo krivična odgovornost pravnog lica, što je moguće po ovome što ste napisali u članu 35, onda se postavlja pitanje, npr. kako to pravno lice koje je odgovorno samo za sebe može da bude u krajnjoj nuždi? Kako će ono da proceni da li postoji krajnja nužda ili ne postoji? Za to je potrebna svest i volja, u psihološkom smislu te reči.
Pravno lice kao pravna fikcija tu svest i volju i bilo koju drugu psihološku kategoriju, jednostavno, ne može da poseduje.
Ne može pravno lice, ako odgovara samo za sebe, bez odgovornosti odgovornog lica, kako može na njega da se postigne svrha uslovne osude. Vi ste naveli da će se na pravno lice primeniti jedan od instituta opšteg dela Krivičnog zakonika, ''i svrha uslovne osude'', član 64. Krivičnog zakonika.
Kako može na pravno lice da deluje bilo koja krivična sankcija kada ono nije živo biće?
Dakle, kada se kaže fizičko lice onda se misli da je to živo biće, koje poseduje određene elemente psihološkog života, kao što su svest i volja, pa može na odgovarajući način da se odnosi i prema krivičnom delu, ali isto tako i prema svrsi krivične sankcije koja mu se izriče.
Ako usvojite ovo što ste predložili da pravno lice može da odgovara krivično u krivičnom postupku, a da pri tome ne postoji odgovornost odgovornog lica, onda bih zaista voleo da mi objasnite kako zamišljate da će sudovi u praksi moći da primene jednu ovakvu odredbu? Zaista bih voleo da izađete za skupštinsku govornicu i da nam date jedno suštinsko pravno objašnjenje onoga što ste napisali.
Vi ste nama dali jedno političko objašnjenje – mi smo napisali u Predlogu zakona čitav niz novotarija zato što to traži EU. To je političko objašnjenje. Razumem da vi na taj način zadovoljavate određene političke zahteve. Kažete – moramo da stavimo čitav niz potpuno nepoznatih pravnih rešenja i pravnih instituta u nešto što se zove Predlog zakona zato što to od nas neko traži. To je političko objašnjenje.
Voleo bih da mi objasnite – na koji način zamišljate da će pravno lice moći da odgovara samo za sebe, da procenjuje da li se nalazi u krajnjoj nuždi ili se ne nalazi, da njega pogađa svrha uslovne osude itd. Ti instituti ne mogu mehanički da se primenjuju na pravna i fizička lica podjednako, jer između pravnih i fizičkih lica postoji nešto što ih suštinski razdvaja.
Pravna lica, gospođo Malović, nemaju biološki identitet i biološku supstancu, nemaju svoj psihološki život, nemaju svest i volju i protiv tih lica ne može se voditi krivični postupak. Nećete ga moći voditi u praksi.
Možete da stavite u zakon šta hoćete, u praksi sudovi neće moći da vode krivični postupak parcijalno i odvojeno samo protiv pravnog lica.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao ovog amandmana je da se isprave krupne povrede Ustava Republike Srbije koje su sadržane već na početku Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naime, abeceda je ustavnog prava da u jednoj državi mogu da postoje samo oni državni organi koji su kao takvi definisani Ustavom.
Koji su državni organi u Republici Srbiji to je definisano Ustavom Republike Srbije: Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike, pravosudni organi i organi uprave. Dakle, Ustav Republike Srbije ne odstupa od nekih klasičnih postavki kada je reč o organizaciji državne vlasti. Međutim, mi se ovde sad suočavamo sa činjenicom da se Predlogom zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa osnivanje nekog novog državnog organa, odnosno nove državne institucije koja nema svoje uporište u Ustavu Republike Srbije.
Ne može zakon, pa ni ovaj predlog zakona da izmišlja neke nove državne organe koji nisu predviđeni Ustavom. Ustav ne poznaje nikakvu agenciju za borbu protiv korupcije. Takav državni organ je neustavan, nema svoj osnov u Ustavu Republike Srbije i Narodna skupština nema pravo da donese zakon kojim bi predvidela osnivanje nekog državnog organa koji nije već predviđen važećim Ustavom. To je jedan problem.
Drugi problem je što se osnivanjem ove agencije zadire u jedno temeljno načelo koje je garantovano i našim Ustavom, a to je načelo podele vlasti. Danas sam ovde pokazao narodnim poslanicima jedno klasično delo Slobodana Jovanovića o državi, Osnovi jedne pravne teorije. To delo u mnogim svojim aspektima do danas nije prevaziđeno, kada je reč o osnovnim pojmovima države i prava.
Ono što je problem, to sam, takođe, rekao, posleratnih generacija, jeste činjenica da su klasični srpski pisci uglavnom bili proterani iz udžbenika sa pravnih fakulteta zato što uglavnom ideološki nisu odgovarali režimu koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata.
Da vas podsetim, taj isti Slobodan Jovanović koga sam danas citirao i čiju sam knjigu ovde pokazao, posle Drugog svetskog rada, tačnije, 1946. godine osuđen je kao ratni zločinac zato što je za vreme Drugog svetskog rata jedno vreme bio, otprilike godinu i po dana, predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu i zastupnik ministra vojnog, generala Draže Mihajlovića. Komunisti to nisu mogli da mu oproste i on je već '46 godine u odsustvu osuđen kao ratni zločinac, saradnik okupatora, na 20 godina.
Dobro, gospodine Milivojeviću, vi se, očigledno, bolje razumete u to komunističko pravosuđe.
Ja vam kažem da je osuđen kao ratni zločinac, na kaznu zatvora od 20 godina, lišavanje svih građanskih prava, oduzimanje imovine itd. Zbog tih ideoloških razloga Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski pisci bili su proterani iz naših udžbenika i uglavnom su njihova dela, praktično, sve do početka devedesetih, ostala u tami, u zaboravu, a dobrim delom i danas njihova pravna razmišljanja nisu poznata široj javnosti, pa i stručnoj javnosti, a da je ta činjenica zaista takva dokaz su i predlozi zakona koje nam šalje Vlada Srbije.
Zaista ne želim da krivicu za loša zakonska rešenja pripišem aktuelnom ministru, Snežani Malović, verovatno nije ona pisala ovaj predlog zakona, verovatno je nasleđen od nekih drugih vlada, ali ostaje činjenica da se ovim predlogom zakona zadire u načelo podele vlasti, koje je garantovano i Ustavom Republike Srbije. Šta kaže Ustav Republike Srbije, odnosno šta kaže citirani Slobodan Jovanović? U svakoj državi pa i u Republici Srbiji postoje tri funkcije državne vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska. Kad god se govori o nekom državnom organu, vi unapred znate u koju kategoriju možete da ga svrstate imajući u vidu njegovu osnovnu funkciju. Dakle, u zakonodavnu vlast spada Narodna skupština, u izvršnu vlast predsednik države, Vlada i organi uprave, u sudsku vlast pravosudni organi.
Postavlja pitanje, ako imamo u vidu to klasično načelo o trojnoj deobi državnih funkcija na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, u koju državnu funkciju spada funkcija koju bi trebalo da vrši Agencija za borbu protiv korupcije? Da li je zakonodavni organ? Nije, to je jasno na prvi pogled. Da li je sudski organ, odnosno pravosudni? Nije, ni pravosudni organ, ali nije ni izvršni. Izvršni organi su šef države, Vlada i organi uprave, odnosno ministarstva.
Agencija za borbu protiv korupcije nije organ koji može da se svrsta ni u jednu od ove tri kategorije državnih organa.
Sad se postavlja pitanje, šta je to Agencija za borbu protiv korupcije? Ako analizirate izjave zvaničnika i Vlade Srbije, Borisa Tadića i raznih nevladinih organizacija koje pružaju stručnu potporu ovoj vladi, doći ćete do zaključka da Srbija ne može da vodi borbu protiv kriminala i korupcije ako ne donese hiljadu različitih zakona kojima se odstupa od osnovnih instituta krivičnog prava, i ako ne osnuje hiljadu različitih agencija koje bi trebalo na jedna ili drugi način da se bore protiv kriminala i korupcije.
Jutros sam rekao i ostajem pri tome, ukoliko ova vlast ima volju i želju da se bori protiv kriminala i korupcije ona to već sada može da radi bez bilo kakvih specijalnih sudova, tužilaštava, bez bilo kakvih agencija, bez bilo kakvih zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, bez bilo kakvih novotarija koje su unete u pravni sistem Republike Srbije od 2001. godine pa do danas. Međutim, vlast nema iskrenu želju da suzbije kriminal i korupciju u Republici Srbiji. To je sasvim jasno.
Sada, da bi sakrili nedostatak te želje osnivaju razne agencije. Evo, kad bude set zakona koje će da zastupa Milan Marković, ja ću mu postaviti pitanje – zna li on, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko agencija uopšte ima u Republici Srbiji, šta te agencije rade, kakvi su im rezultati, u koju kategoriju državne vlasti te agencije spadaju itd.? Sumnjam da ministar to zna.
Ako ministar to ne zna, kako očekujete da građani Srbije znaju koje su agencije i koja im je nadležnost?
Vi sad osnivate ponovo jednu agenciju, ovoga puta Agenciju za borbu protiv korupcije, što je potpuno nejasna pravna priroda. Da li je državni organ? Nije. Da li je javna služba? Nije. Da li je javno preduzeće? Nije. Kakva je pravna priroda Agencije za borbu protiv korupcije? Šta će ta Agencija da radi?
Ne možete vi svakim novim zakonom da predvidite neku novu agenciju i da kažete – to je državni organ. A, na pitanje, koju funkciju vrši taj državni organ vi kažete – pa, ne znamo, treba da piše neke izveštaje, da daje mišljenja itd. To nije funkcija državnog organa.
Državni organ vrši vlast, izdaje neke pravno obavezujuće akte. Može li ova Agencija za borbu protiv korupcije tako nešto da radi? Ne može. Ovo je samo fasada da bi se sakrio nedostatak želje aktuelne Vlade da se ozbiljno obračuna sa kriminalom i korupcijom. Da je to tako svedoči i ova maločas završena rasprava o Predlogu zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Mogu i pravna lica da budu krivično odgovorna, ali videli ste tamo na početku Predloga zakona ne može Republika Srbija, ne mogu državni organi, ne može autonomna pokrajina. Zašto? Najveći kriminalci i korupcionaši nalaze se upravo u epicentru državne vlasti. Lako ćemo se mi obračunati sa kriminalom i korupcijom na periferiji. Lako je obračunati se sa kriminalom i korupcijom običnih ljudi koji nemaju veze u političkoj vlasti itd. Lako je obračunati se sa politički nepodobnim funkcionerima DS.
Obračunajte se vi sa ministrima koji su glava korupcije u Srbiji. Obračunajte se, koji su 2000. godine došli u Srbiju bez igde ičega, zaspali na tetkinom kauču i probudili se sa 11 miliona evra.
Sa njima se vi obračunajte. Pitajte Bojana Pajtića kako se u Novom Sadu troše pare Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, kako se iz Fonda finansira predizborna kampanja DS. Pitajte ko finansira ova transportna preduzeća koja prevoze ''žuto-plave'' paketiće napunjene parama opljačkanog naroda, uoči izbora. Sa tim se vi, gospodo, obračunajte.
Ali, vi ste se unapred ogradili – može i pravno lice da bude odgovorno, ali pod uslovom da nisu naši ministri, šefovi države, pokrajinski sekretari, predsednici izvršnog veća, budući pokrajinski premijer itd.
To je suština cele priče. Nikakvu borbu protiv kriminala i korupcije vi nećete voditi. Vi samo pokušavate da obmanete javnost Srbije donošenjem čitavog niza zakona i pri tome potpuno gubite iz vida onu čuvenu sentencu Cicerona "Sumum ius, suma iniuria" – što više zakona, to više nepravde.
Pitajte jednog iole kvalitetnijeg pravnika u Republici Srbiji koliko imamo zakona u Srbiji, šta se tim zakonima reguliše itd.
Imamo najglomazniji pravni sistem u Evropi. Naš pravni sistem je daleko glomazniji nego pravni sistem EU. Recimo, vi odstupate, i ovim zakonom i zakonom o odgovornosti pravnih lica, od nekih osnovnih postavki krivičnog prava. Vi pravite čitav niz novih supsidijarnih krivičnih zakona. To opet odstupa od nekih ustaljenih normi krivičnog zakonodavstva, ali to vas baš briga, vi mislite da ćete zamazati oči javnosti u Srbiji.
Nema nikakve suštinske borbe protiv kriminala i korupcije. Glavni korupcionaši i kriminalci sede u Vladi, sede na Andrićevom vencu, ne može im niko ništa, ali, zato ćemo mi da obmanemo javnost Srbije – eto donosimo zakon o odgovornosti pravnih lica, osnivamo Agenciju za borbu protiv korupcije itd.
Ovom agencijom vi, u stvari, supstituišete nadležnost Odbora za rešavanje sukoba interesa. Da nije možda neko iz tog odbora rekao nešto što ne odgovara vladajućim partijama?
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predsednika Odbora za rešavanje sukoba interesa, koji uopšte nije sklon SRS, naprotiv, da ovde u Skupštini Srbije sede ljudi koji ne bi mogli da sede zato što su istovremeno predsednici opština, odnosno gradonačelnici. Sada treba ućutkati one koji govore nešto što ne odgovara vladajućoj garnituri, treba ukinuti taj odbor za rešavanje sukoba interesa, pa osnovati agenciju, a te ljude koji pričaju nešto što nama ne odgovara, zameniti partijskim poslušnicima.
Sada ćete vi u ovu agenciju, kao i u hiljade drugih agencija, da zaposlite svoje šefove kabineta, razne partijske saradnike, nesposobnjakoviće koji pojma nemaju o borbi protiv kriminala i korupcije, ali ćete u javnosti da se predstavljate kao veliki zagovornici ustavnosti i zakonitosti i borbe protiv korupcije.
U praksi se ništa od toga neće desiti. Kriminal i korupcija će cvetati iz dana u dan sve više, zakona u Srbiji će biti sve više, ali ćete vi zato moći da mesta u državnoj administraciji popunjavate sa vašim partijskim kadrovima.
To je suština vašeg zakonodavnog rada. Baš vas briga i za EU, za standarde EU i za dostignuća EU – daj da formiramo što više agencija, da zaposlimo što više naših partijskih kadrova, da potrošimo što više državnog novca i, naravno, da od građana Srbije sakrijemo da, u stvari, nemamo bilo kakvu nameru da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Slavica Đukić-Dejanović je, kao predsednik Narodne skupštine, raspisala vanredne lokalne izbore u četiri opštine u Srbiji – Knjaževcu, Prijepolju, Vrnjačkoj Banji i Rumi. Već sad je jasno da Tomislav Nikolić i DS, bar što se tiče izbora u opštini Ruma, nameravaju da drastično prekrše Zakon o lokalnim izborima. Evo, o čemu se radi.
Dana 6. oktobra 2008. godine, predstavniku, odnosno kandidatu grupe građana ''Napred Srbijo'', Tomislavu Nikoliću, gospođica Biljana Damjanović je, navodno, potpisala izjavu kojom se prihvata njegova kandidatura za odbornika SO Ruma. Ona je 5. oktobra, oko 13 časova, avionom otputovala u Grčku, dakle, fizički nije bila prisutna na teritoriji Republike Srbije. Neko drugi, umesto nje, stavio je njen potpis.
Mi smo podneli prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji da je došlo do falsifikovanja potpisa kandidata za odbornika, zato što Zakon o lokalnim izborima traži svojeručan potpis na izjavi da se prihvata kandidatura. To je u ovom slučaju izostalo. Međutim, većina u izbornoj komisiji, koju čini DS, glasala je protiv našeg prigovora i naš prigovor je odbijen. Odbijen je s pozivom na faks koga je iz Grčke poslala gospođica Biljana Damjanović, ovde, čak, imate i grčka slova, grčki alfabet, da ona ostaje saglasna da prihvata kandidaturu za odbornika na listi Grupa građana ''Napred Srbijo – Tomislav Nikolić''. Faks je poslat iz Grčke, 13. oktobra 2008. godine u 13,28 časova.
Onda je potpisala još jednu izjavu, koju je, takođe, poslala putem faksa i njen potpis na izjavi koju je poslala iz Grčke blage veze nema s potpisom koji je stavljen na izjavu da se prihvata kandidatura za odbornika.
Dakle, ovde je, evidentno, reč o krivičnom delu falsifikovanja. Mi smo podneli žalbu Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici i nadamo se da će rešenje izborne komisije biti poništeno. U svakom slučaju, podnećemo i krivičnu prijavu zbog falsifikovanja potpisa. Inače, ovo nije jedini slučaj.
Jedan drugi kandidat Grupe građana – Tomislav Nikolić, u vreme kada je, navodno, potpisao izjavu da prihvata kandidaturu za odbornika, bio je u Češkoj, pošto vozi za neko transportno preduzeće iz Srbije.
Čovek se, u vreme kada je, navodno, potpisivao izjavu da prihvata kandidaturu, nalazio u Češkoj. Ovi koji su stvorili Tomislava Nikolića, iz DS-a, svojevremeno su glasali iz Soluna, iz Bodruma...

...ovi sad su otišli korak dalje. Oni daju izjave iz Grčke. Ali, narod će da proceni ko je ko i da iza ove ujdurme stoji niko drugi do DS, odnosno njihova većina u izbornoj komisiji.

Gospođo Čomić, vi ste prekršili član 100. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika".
Vi ste me onemogućili da odmah dobijem reč, a tražio sam reč zbog povrede Poslovnika. Pustili još neke narodne poslanike da govore.
Dakle, nastaviću tamo gde sam stao. Koristim svoje poslovničko pravo da obavestim narodne poslanike o činjenici da se krši Zakon o lokalnim izborima, da se potpisi kandidata za odbornike falsifikuju, i to na vrlo grub način. Falsifikuju se na način koji mnogo podseća na nekadašnji način rada DS-a.
Poslanici DS-a su svojevremeno glasali iz Bodruma i Soluna. Sada kandidati Tomislava Nikolića izjave o tome da žele da budu kandidati na njegovoj izbornoj listi daju putem faksa iz Grčke.
To je, zaista, veliko demokratsko dostignuće i sigurno je da će to dostignuće u velikoj meri da unapredi politički život u Srbiji.
Jedan drugi kandidat za odbornika Tomislava Nikolića je izjavu da prihvata kandidaturu potpisao iz Češke, tako da je to, takođe, jedno dodatno demokratsko dostignuće. Tomislav Nikolić i DS, izgleda, krupnim koracima grabe ka demokratiji. Oni su prevazišli, čak, i fizičke granice i granice vremena. Oni mogu da glasaju iz raznih delova sveta. A, ono što je najžalosnije, to je da se takav način rada legalizuje na sednici izborne komisije, u kojoj većinu ima DS.
U stvari, to je najbolji dokaz da ono što je uradio Tomislav Nikolić i ono što i dan-danas radi u opštinama u Srbiji, gde se održavaju vanredni izbori, u stvari, radi po nalogu svojih gospodara iz DS-a. SRS je potpuno ubeđena da će narod na izborima to da prozre i da će da žigoše one koji su u najtežem trenutku za Vojislava Šešelja izdali njega, ideologiju i samu SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam postavio pitanje, na osnovu člana 226, predsedniku Narodne skupštine - gde je pravni osnov da se uvaži zahtev lažnog predsednika lažne poslaničke grupe Tomislava Nikolića, da se njegov poslanički klub "Napred Srbijo" označava skraćenicom SNS? Tražio sam da predsednik Narodne skupštine objasni šta znači skraćenica SNS.
SNS ne može da bude naziv. Jasno je svima da se radi o nekom skraćenom nazivanju nečega što bi trebalo da bude nekakva politička partija.
Takođe sam podsetio na odredbe najmanje dva zakona koji sprečavaju i prete kaznenim odredbama građanima koji se predstavljaju da su članovi političke stranke koja nije registrovana.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi i danas dozvoljavate da se ispod imena i prezimena ne narodnih poslanika koji su ukrali mandate SRS ide oznaka SNS. Ponovo vas pitam šta znači SNS? Da li to znači da biste vi sutra, ako vam neko uputi zahtev da se skine grb Republike Srbije, da se stavi šestar i svevideće oko, da se ispiše neka masonska lozinka "epulibusunum" ili "ordoaphao" itd, da li biste vi prihvatili taj zahtev?
Ne možete vi svaki dopis nekoga ko se lažno predstavlja da uvažavate i da ga potpisujete onako kako on to želi. Juče sam rekao, nesporno je da građani u demokratiji uživaju određena prava, ali samo ona prava koja su definisana Ustavom i zakonom. Niko u demokratiji nema apsolutnu slobodu. Apsolutna sloboda je ravna anarhiji. Parlamentarni život podrazumeva određena pravila koja su definisana Ustavom, zakonom i Poslovnikom.
Zaista vas molim, gospođo Đukić-Dejanović, da nam objasnite, nadam se da to nije ništa teško, šta znače ta famozna slova SNS, da li imaju neku političku težinu i politički značaj, ili metafizički, ili masonski, ili je to oznaka za nekakvu versku sektu, terorističku organizaciju? O čemu se ovde radi?
Ako se radi o tome da se iza SNS krije Srpska napredna stranka, ta stranka ne postoji. Ta stranka postoji samo u glavama pojedinaca, nema je u registru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Da li to znači da jedna pravila, kada je reč o političkim strankama, važe za sve političke stranke u Srbiji, samo za Tomislava Berluskonija važe nekakva druga pravila? Ako je SRS morala da se upiše u registar, da bude zaveden datum od kada stranka legalno deluje, da se napiše ime i prezime čoveka, dr Vojislava Šešelja, koji je ovlašćen da zastupa SRS, od kada ta pravila ne važe za Tomislava Berluskonija ili Tomislava Tadića ili građanina Tomislava Nikolića, već ne znam kako da ga nazovem?
Dakle, tražim od vas da nam objasnite na osnovu čega ste uvažili njegov zahtev i šta znači SNS?

Znam da je vama teško, gospođo Đukić-Dejanović, ne smatram da ste vi odgovorni za ono što se desilo sa mandatima SRS. Činjenica je da je sada vama zapao taj vrući krompir u ruke da odgovarate na vrlo teška pitanja, škakljiva, na pitanja koja u suštini nisu tako teška, zato što se odgovor unapred zna. Znam da vi znate taj odgovor. Bilo bi dobro da nam date odgovor kao narodnim poslanicima, a to je inače pitanje koje zanima sve građane Srbije.
Dakle, ako se poslanički klub koji je formiran neustavno, kršenjem zakona, prekrajanjem izborne volje građana, zove Napred, Srbijo, kako je moguće da se onda za taj klub koji se zove Napred, Srbijo koristi skraćenica SNS. Dakle, nema nikakve logike. Ovo je jasno maloj deci. Nemoguće je da se nešto zove sa dve reči, a u skraćenom nazivu se koriste tri slova.
Dakle, ako se zovu Napred, Srbijo, šta znači SNS? Šta im znači ono "S" ispred NS? Dakle, objasnite građanima Srbije, narodnim poslanicima, gde je pravni osnov da se koristi oznaka SNS i šta ta oznaka znači?
Ponovo vas podsećam, ako to znači naziv partije koja ne postoji, kako je moguće da vi dozvoljavate, kao predsednik Narodne skupštine, da u parlamentu deluje politička stranka koja nije registrovana. Nije moguće.
Nije moguće da pravila iz Zakona o političkim organizacijama važe za sve političke stranke u Srbiji, samo ne važe za jednog čoveka i grupu od 18-19 ljudi oko njega. Ne mogu da razumem tu stvar.
Nadam se da vi, kao žena koja je visoko obrazovana, kao lekar, kao predsednik Narodne skupštine, možete da objasnite narodnim poslanicima šta znače ta famozna slova SNS.
Dakle, ne tražim ništa drugo od vas. Ako mi pružite kvalitetan odgovor na to pitanje, evo dajem vam reč, više se neću javljati po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 23. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Ta odredba glasi: "Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika".
Ako se ispred pojedinaca koji se ovde predstavljaju kao narodni poslanici, ispod njihovog imena, ispisuje tekst "SNS", pitam vas, gospođo Đukić-Dejanović, imajući u vidu odredbu člana 23. stav 2. Poslovnika - da li se ovde radi o političkoj stranci, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana?
Ako se radi o grupi građana, grupa građana može da bude formalna ili neformalna. Ako se ovde radi o formalnoj grupi građana, zaista molim najljubaznije, bez teških reči, bez povišenog tona - gde je ta grupa građana registrovana, kod kog ministarstva, ima li ta grupa građana ili politička organizacija svoj statut, ima li ovlašćeno lice, koje je ovlašćeno da u javnosti zastupa tu političku organizaciju ili grupu građana, ima li dakle bilo koji elemenat koji je propisan Zakonom o političkim organizacijama, a koji je ispunjen na strani ovih ljudi koji se predstavljaju kao nešto što se zove ili što se skraćeno naziva SNS?
Teško da mi možemo danas da pređemo na dnevni red, kao što biste vi želeli, u situaciji kada je parlament u haosu. Ako vi kao predsednik Narodne skupštine ne znate koje poslaničke grupe postoje u Skupštini Srbije, kako se zovu, šta znače skraćenice pojedinih poslaničkih grupa, pa kako onda mislite da pričamo o zakonu o obezbeđivanju državne granice, zakonu o strancima, visokom obrazovanju ili bilo kojoj drugoj temi?
Ne možete vi da uvesti parlament u haos i kada ga uvedete u haos, onda da kažete - sada idemo da radimo po dnevnom redu, imamo tačke dnevnog reda, usvojili smo teme koje su značajne za građane Srbije itd. Parlament je, gospođo Đukić-Dejanović, u haosu. Prekršeni su Ustav, Zakon o izboru narodnih poslanika, prekršena je odluka Narodne skupštine o verifikaciji mandata narodnih poslanika, pogažen je izveštaj RIK-a o sprovedenim izborima 11. maja 2008. godine, pogažen je Zakon o političkim organizacijama.
Ovde, praktično uz vašu saglasnost, vrše se krivična dela. Vi dozvoljavate da se pojedinci lažno predstavljaju. "SNS" ne znači ništa. Ta politička partije ne postoji. Vi dozvoljavate ilegalno delovanje u parlamentu Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme, gospodine Martinoviću.)
Zaista molim da odgovorite na ova pitanja. Imate sekretara Narodne skupštine koji je diplomirani pravnik, imate stručne službe.
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju.)
Hoću da završim, evo za dve sekunde, ali vas zaista molim da odgovorite na ova pitanja, jer je parlament u teškoj situaciji, parlament je u haosu.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da se nadovežem na diskusiju šefa poslaničke grupe SRS gospodina Dragana Todorovića i da ponovo skrenem pažnju, i vama gospođo Đukić-Dejanović, a i narodnim poslanicima i građanima Srbije - da u Narodnoj skupštini Republike Srbije sedi određeni broj građana koji ne pripadaju nijednoj političkoj stranci. Isključeni su iz SRS, iako su izabrani na listi SRS za narodne poslanike, a nekakva nova politička stranka kojoj navodno pripadaju još uvek nije formirana i nije upisana u registar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Vi to kao predsednik Narodne skupštine ne biste smeli da tolerišete. Na to vas obavezuje veliki broj odredaba ovog poslovnika, između ostalog i ovaj citirani član 239, u kome se kaže - da će predlog odluke o sastavu stalnih delegacija utvrditi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.
Ta politička stranka, kojoj ste vi dozvolili da se ovde skraćeno naziva SNS, ne postoji, nije upisana u registar, nema svoj statut, ne postoji ovlašćeno lice koje može da zastupa tu stranku u javnosti i u političkim odnosima.
Skrećem pažnju i na član 55, koji je u stvari jedan opšti okvir za ono što piše u Poslovniku:
"Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ u skladu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruženja."
Mi ovde imamo jednu navodno političku organizaciju koja je nastala suprotno Ustavu i zakonu. Prvi članovi te neke nove političke stranke su u stvari poslanici izabrani na izbornoj listi SRS-dr Vojislav Šešelj. Nezabeleženo je u demokratskom svetu da se stranke tako prave, da njeni prvi članovi budu narodni poslanici neke druge političke partije, sa čije izborne liste su izabrani u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ponovo vam skrećem pažnju i ukazujem da ono što vam je rekao gospodin Dragan Todorović potpuno stoji.
Dakle, Demokratska stranka će se potpuno izvući iz cele ove situacije. Oni će da kažu - pa ne mešamo se mi u to, predsednik Narodne skupštine je dozvolio da postoji neka poslanička grupa koja je nelegalno formirana, da se u Skupštini Srbije formira neka politička stranka koja nije upisana u registar.
Vi ste praktično legalizovali upotrebu nekakve skraćenice, koja u stvari ne znači ništa, i zaista vam skrećem pažnju da rad parlamenta Srbije uvedete u legalne okvire, da poštujete Ustav, Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o političkim organizacijama i naravno... (Predsednik: Vreme.) ... Poslovnik, koji vas obavezuje na to da se delegacije, stalne delegacije Narodne skupštine sastavljaju srazmerno broju predstavnika...
(Predsednik: Gospodine Martinoviću hoćete da privedete kraju, jer govorite minut duže.)
... koje u Narodnoj skupštini imaju političke stranke. Srpske napredne stranke nema ni u Skupštini Srbije, ni u registru nadležnog ministarstva.

Gospođo Đukić-Dejanović, ne javljam se zbog replike nego zbog Poslovnika, član 226. i tražim od vas jedno obaveštenje koje zanima ne samo narodne poslanike nego, verujem, i sve građane Srbije. Dakle, prilikom televizijskog prenosa kada govori neko iz poslaničke grupe koju je obrazovao Tomislav Nikolić ide tekst SNS. Tomislav Nikolić je obavestio predsednika Narodne skupštine Republike Srbije 24. septembra 2008. godine jednim dopisom da će poslanička grupa ''Napred, Srbijo'' u skupštinskoj komunikaciji koristiti skraćenicu SNS.
Potrebno je da izdate nalog da se ta skraćenica koristi prilikom potpisivanja narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkoj grupi ''Napred, Srbijo'', kao i u svim drugim zvaničnim aktima Narodne skupštine – tačka, pa onda zagrada, malim slovom skupštinski materijali, sajt itd., predsednik poslaničke grupe Tomislav Nikolić.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ja sam dužan da vas upozorim na odredbe najmanje dva važeća zakona koji ste prekršili, ako je uz vašu dozvolu omogućeno da ispod imena i prezimena poslanika koji pripadaju poslaničkoj grupi Tomislava Nikolića ide skraćenica SNS.
Dakle, SNS ne može da bude skraćenica od ''Napred, Srbijo'', to je jasno i maloj deci. SNS je verovatno skraćenica od Srpske napredne stranke.
Srpska napredna stranka, po mojim informacijama, nije upisana u registar političkih stranaka Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Evo šta kaže Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije: član 11. stav 5 – organizacija nema pravo da deluje pre upisa u registar; u član 22 – propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 9-99.000 dinara kazniti politička organizacija koja deluje pre upisa u registar; Zakon o političkim organizacijama član 17. stav 2 – novčanom kaznom od 5-50.000 dinara kazniće se za prekršaj građanin ako obavlja aktivnost u ime političke organizacije koja nije upisana u registar, niti je podnela nadležnom organu prijavu za upis u registar, koja je prestala sa radom ili kojoj je odbačena prijava za upis u registar.
Dakle, ako ta fantomska stranka, koja još uvek nije upisana u registar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ne postoji, tražim od vas obaveštenje da li ste vi izdali nalog da se ispod imena i prezimena poslanika te fantomske poslaničke grupe ispisuje skraćenica SNS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratija je politički režim koji podrazumeva određena prava i slobode, ali ta prava i slobode se ostvaruju u okviru Ustava i zakona.
Sloboda u demokratiji nije apsolutna sloboda, ne znači da sad svako može da radi šta mu je volja. Građanin je slobodan da radi ono što je dozvoljeno Ustavom i zakonom. Ne možemo mi sada od Parlamenta praviti lakrdiju.
Poslanička grupa se zove ''Napred, Srbijo'', a skraćeno se zove SNS.
Ne znam da li to u nekom mondijalističkom ili evropejskom parlamentu postoji da se poslanička grupa zove jednim imenom a skraćenica je nešto što blage veze nema sa nazivom te poslaničke grupe, koja je, uzgred budi rečeno, formirana tako što je potpuno pogažena izborna volja građana Srbije.
Dakle, zakoni koji regulišu osnivanje i rad političkih organizacija potpuno su jasni. Ne može sad svaka neformalna grupa da sebe smatra političkom strankom, ne upiše se u registar, ima svoju poslaničku grupu u Skupštini Srbije, poslanička grupa se zove jednim imenom a ta famozna stranka se zove nekim drugim imenom. Ne možemo mi sad da se igramo sa zakonima. Zakon je jasan. Nije sporno da stranka može da funkcioniše, ali ona mora pre toga da bude upisana u registar. Registar, odnosno evidenciju svih političkih stranaka u Srbiji vodi nadležno ministarstvo, to je Ministarstvo za državnu upravu.
Nijedna stranka ne može da deluje pre nego što bude upisana u registar. Ministarstvo kad upisuje u registar određenu političku stranku upisuje kako se ta stranka zove, pod kojim datumom je osnovana i koje je ovlašćeno lice da u ime te stranke istupa u javnosti. Dakle, zakon je potpuno jasan i precizan. Voleo bih da mi objasnite šta znači ta skraćenica SNS. Da li je to neka tajna oznaka, neka marsovska lozinka, o čemu se radi?

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam šta je sporno u ovome što sam rekao. Nije sporno da političke stranke koje imaju svoje poslaničke grupe u Skupštini Srbije koriste skraćenice; Srpska radikalna stranka, skraćenica SRS, znači, prva slova, odnosno date reči Srpska radikalna stranka – SRS, Demokratska stranka – DS. Ništa nije sporno, ali objasnite mi kako je moguće da je skraćenica od ''Napred, Srbijo'' – SNS.
Ne može jedna poslanička grupa da se naziva jednim imenom, a da se potpisuje nekim drugim imenom.
Pri tome, ovo drugo ime se i ne koristi u punom nazivu, nego se koriste nekakva slova. Ne znam da li je u pitanju neki okultni obred, masonska loža... o čemu se ovde radi?
Zamislite, sada neki poslanici obrazuju ovde u Skupštini Srbije neke nove poslaničke grupe pa da se potpisujemo KPJ, HDZ itd. Gde će otići Skupština Srbije? Ako se potpisuju kao SNS, tražim da mi objasnite šta znače ta slova. Da li znače ''Srpska napredna stranka''? Nemam ništa protiv da Tomislav Nikolić osnuje svoju političku stranku, ali ta politička stranka ne može da bude zastupljena u Parlamentu, ne može da deluje u javnosti, da po novinama objavljuje poziv građanima da se upisuju u tu političku stranku a stranka uopšte nije upisana u registar.
Vas, kao predsednika Narodne skupštine, oba zakona koja sam citirao i te kako obavezuju. Mi smo svi ovde predstavnici određenih političkih partija. Šta će biti sa Parlamentom Srbije ako sam parlament bude gazio zakon na osnovu koga se poslanici biraju u Narodnu skupštinu Republike Srbije?
Dakle, tražim od vas precizno objašnjenje, moje pitanje je sasvim jasno. Ako se poslanička grupa ''Napred, Srbijo'' skraćeno potpisuje kao SNS, što je suludo, šta znače ta slova i šta se krije iza te lozinke?