Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona se nije potrudio čak ni da doslovno prepiše ono što piše u Ustavu Republike Srbije, vezano za ostavku predsednika Republike, nego je pokušao da improvizuje, odnosno da na jedan prilično nevešt način protumači ono što je Ustav hteo da kaže. Ustav je, kada je reč o ostavci predsednika Republike, uglavnom jasan i ne izaziva bilo kakvu konfuziju.
U članu 116. Ustava Republike Srbije kaže se: ''Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem''. Poslednji stav člana 116. kaže: ''Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine''. Ako je predlagač zakona već odlučio da popuni tekst Predloga zakona sa što većim brojem odredbi iz Ustava, onda je makar mogao da ovu jasnu odredbu Ustava prepiše. Ovako je stvorio samo dodatnu konfuziju.
Član 14. u stavu 1. kaže: ''Predsednik Republike može podneti pismenu ostavku, koju dostavlja predsedniku Narodne skupštine''. Ako se ostavka dostavlja, onda se valjda podrazumeva da je u pisanoj formi. Ne može se dostavljati nešto što nije u pisanoj formi. Ako i zanemarimo ovaj terminološki, jezički problem – da li treba kazati ''pismena ostavka'' ili ''pisana ostavka'', ne znam da li možda postoji nepismena ostavka – ostaje problem suštine.
Kako predsednik Republike dostavlja tu pismenu ostavku predsedniku Narodne skupštine? Da li je on lično nosi, da li to radi neka služba, da li se ostavka dostavlja na ruke predsedniku Narodne skupštine ili se najpre zavodi na pisarnici Narodne skupštine – to je u ovom članu ostalo potpuno nejasno. A da to uopšte nije nebitna stvar potvrđuje nam sam Ustav, koji kaže: ''Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat''.
Predlagač zakona je verovatno trebalo da dodatno, odnosno detaljnije objasni ono što piše u Ustavu, dakle, koji dan će se smatrati kao dan podnošenja ostavke – da li onaj dan kada je predsednik Republike potpisao tu ostavku i stavio datum na nju, da li dan kada ju je poslao predsedniku Narodne skupštine, da li dan kada je ostavka zaprimljena u pisarnici Narodne skupštine ili dan kada je predsednik Narodne skupštine zaista faktički primio, odnosno upoznao se sa sadržinom te ostavke? Predlagač zakona po ovom pitanju apsolutno nije jasan.
Još je smešnija formulacija u stavu 2. člana 14. Predloga zakona. O njoj sam govorio i u načelnoj raspravi. Evo, sada ću pokušati da vas ubedim da ono što piše u Predlogu zakona nije dobro.
''Mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka'' – i sad pazite formulaciju, ne znam gde su ovo izvukli – ''prispe u Narodnu skupštinu''. Zaista ne razumem kako to ostavka, koja nije živo biće, može prispeti u Narodnu skupštinu. I šta znači sama reč ''prispeti'' u kontekstu člana 14. Predloga zakona? Verovatno je predlagač zakona hteo da kaže: kad se ostavka nađe u Narodnoj skupštini. Ali, iz ovakve formulacije nije jasno na koji način ostavka dolazi u Narodnu skupštinu.
Može ostavka da bude ostavljena na vratima Narodne skupštine, jednostavno da je vetar odnese. Da li to znači da je ona prispela u Narodnu skupštinu? Da li znači da je ostavka prispela u Narodnu skupštinu onoga dana i časa kada je zaprimljena u pisarnici Narodne skupštine ili, pak, onoga dana i časa kada se predsednik Narodne skupštine upoznao sa sadržinom te ostavke?
To uopšte nisu naivne stvari. Vi se ovde u Predlogu zakona na više mesta frljate raznim izrazima koji uopšte nemaju utemeljenje u pravničkoj terminologiji. Umesto da upotrebite neke realne izraze koji su već duže godina u normativnoj tehnici, vi izmišljate raznorazne izraze, neke novotarije koje u praksi mogu da izazovu izuzetno veliku konfuziju.
Podsećam vas, mi donosimo zakon o predsedniku Republike. Tom pojedincu je Ustav stavio u nadležnost čitav niz poslova, izuzetno važnih po interese države i nacije, i uopšte nije naivna stvar od kog dana će se smatrati da je predsednik Republike u ostavci. Umesto da Predlogom zakona tu stvar objasnite, vi je dodatno komplikujete.
U stavu 3. se kaže: ''Predsednik Republike dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da obrazloži ostavku''. Funkcija predsednika Republike je jedna od najvažnijih državnih funkcija. Bilo bi logično da ta ostavka mora biti obrazložena. Dakle – koji su to razlozi zbog kojih predsednik Republike podnosi ostavku?
Ne možemo se igrati sa državom. Ne može neko danas da bude izabran za predsednika Republike, da mu se u ruke stavi ogromna politička moć, i da posle izvesnog vremena kaže: ja više ne želim da budem predsednik Republike, uopšte me ne zanima u kakvom su stanju država i nacija, da li postoji opasnost od ugrožavanja teritorijalnog integriteta zemlje, da li postoji opasnost od nekih vanrednih događaja koji mogu da uslede zbog toga što ja podnosim ostavku, mene to apsolutno ništa ne zanima, ja podnosim ostavku i ne želim da je obrazložim.
Vi ste tom budućem predsedniku Republike jednostavno ostavili mogućnost da se igra sa državom, da on odlučuje o tome da li će tu svoju ostavku da obrazloži ili ne.
Narodni poslanik Sulejman Spaho nije imao nikakvo drugo i pametnije rešenje nego da vam amandmanom predloži da se član 14. briše. Ako već niste uspeli da nađete adekvatne izraze kojima biste detaljnije objasnili ono što piše u članu 116. Ustava Republike Srbije, onda je bolje da ne postoji ni ova formulacija iz člana 14. Predloga zakona, koja samo unosi dodatnu konfuziju.
Ovu priliku bih hteo da iskoristim i da skrenem pažnju predlagačima zakona da vode računa o terminologiji i o jeziku koji koriste u svojim predlozima koje dostavljaju Narodnoj skupštini Republike Srbije. Svaki iole obrazovan pravnik, svako ko ima iskustva u pisanju pravnih akata, terminima koje koristi predlagač zakona u ovom predlogu zakona može samo da se smeje. To može da bude smešno na prvi pogled, ali ta neprecizna terminologija, nesavršena terminologija, ta dvosmislenost u izražavanju može u praksi da izazove prilično opasne posledice. Naravno, vas to očigledno ne zanima.
Evo, danas raspravljamo o Predlogu zakona o predsedniku Republike. Većina poslanika DS-a ni ne pokušava da obrazloži da je dobro ono što piše u Predlogu zakona. Mi danas dva i po sata vodimo pravi pravni i politički rat sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dokazujemo mu da to što piše u Predlogu zakona nije dobro, i gotovo nijedan narodni poslanik iz DS-a, odnosno iz vladajuće koalicije, nije se našao tu da kaže: jeste, gospodine ministre, u pravu ste, vaša argumentacija je ispravna, a ovo što pričaju poslanici SRS-a nije tačno.
Ovoga časa, u 16.30, pričamo o Predlogu zakona o predsedniku Republike. Demokratskoj stranci su puna usta izbora za predsednika Republike, kako jedva čekaju da usvoje taj zakon u Narodnoj skupštini, kako je taj zakon bitan, evropski, demokratski, korak napred itd. Sve smo to mogli da čujemo u medijima. I onda, niti ima ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, niti ima njegovog državnog sekretara.
Prosto se čovek pita zbog čega mi danas pričamo, ima li to bilo kakve svrhe. Ministar, i kada je tu, priča sa svojim stranačkim kolegama, telefonira, šeta se, ne sluša ono što mu se govori.
Moguće je da su narodni poslanici ponekad i maliciozni prema ministru, moguće je da su ponekad i zajedljivi, sve je to deo političke borbe, ali mislim da je on i danas i juče mogao da čuje mnogo toga što može da mu koristi i u njegovoj funkciji vršenja te značajne državne delatnosti kao što je biti ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Sutra će ovaj predlog zakona, ukoliko se usvoji u Narodnoj skupštini, a vi većinu imate, u praksi da izazove izuzetne probleme. Onda ćete opteretiti budućeg predsednika Republike, koji neće biti Boris Tadić, lošim rešenjima koja su sadržana u zakonu o predsedniku Republike. Vodite računa o tome da se zakon o predsedniku Republike ne donosi ad personam, ne donosi se on za Borisa Tadića, donosi se za neke buduće predsednike Republike, koji će biti daleko odgovorniji i prema državi i prema naciji, i koji će biti svesni odgovornosti koju im je dao Ustav. Poslanici vladajuće većine toga očigledno nisu svesni, niti o tome razmišljaju.
Samo ne želim da dozvolim da ljaga za ono što se dešava u Narodnoj skupštini, vezano za ovaj predlog zakona o predsedniku Republike, padne na narodne poslanike SRS-a. Mi smo učinili sve što je do nas bilo da popravimo loš Predlog zakona o predsedniku Republike. Potrudili smo se da vodimo računa i o pravnim i o jezičkim kvalitetima Predloga zakona. Zaista smo uložili svu svoju pravničku energiju, znanje i iskustvo da popravimo sva loša rešenja u Predlogu zakona.
Sutra, kad ovaj zakon u praksi izazove velike probleme, a izazvaće, u to budite sigurni, odgovornost za to neće snositi niko drugi nego poslanici vladajuće koalicije i Vlada, koja je ovako loš Predlog zakona uputila u Narodnu skupštinu.