Ukazujem na povredu člana 106, gospodine Arsiću, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Gospodin Boško Obradović je govorio o svemu, samo je najmanje govorio o tački dnevnog reda.
Prvo, gospodin Boško Obradović se nije izvinio ženi koju je tukao u Republičkoj izbornoj komisiji. Mi iz SNS-a ne prihvatamo da nam jedan siledžija i nasilnik drži lekcije o pravima žena.
Nešto da vam kažem, gospodine Obradoviću, možete vi za sebe…

… da tvrdite da ste sto puta veći Srbin od svih nas zajedno i da poznajete srpsku istoriju bolje od svih nas zajedno, ali ja da vam kažem – nemate pojma. Knez Miloš, pa knez Aleksandar Karađorđević, pa knez Mihailo, pa kralj Milan, pa svi drugi srpski kneževi i kraljevi slali su najbolje srpske sinove na školovanje u Beč, Peštu, Berlin i Pariz. I u tom 19. veku postojali su ljudi poput vas koji nisu shvatali značaj novih ideja za razvoj moderne srpske države i zvali su ih, znate kako, pogrdno, „nemačkari“, oni koji su se školovali u Nemačkoj, za takve poput vas, koji misle da su najpametniji i da sve znaju, govorili su „nemačkari“, a za one koji su se  školovali u Parizu „parizlije“. Ali, evo, baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“, napraviše visoku školu u Beogradu, koja 1905. godine postade Beogradski univerzitet. Baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“ su postali najbolji pravnici u obnovljenoj srpskoj državi u 19. veku. Oni su kreatori najboljih zakona koje je kneževina, odnosno Kraljevina Srbija imala.

Prema tome, pre nego što udarite po SNS, molim vas osvrnite se malo u istoriju i pogledajte da ono što danas radi SNS radili su najbolji srpski sinovi koji su u 19. veku obnovili srpsku državu, između ostalog i prosvetu.
Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije bitno šta ja kažem šta je radio Boško Obradović, ali kamere su zabeležile da je Boško Obradović upao u Republičku izbornu komisiju sa galerije tamo u kralja Milana, dobacivao ljudima iz Republičke izborne komisije – bitango, lopove.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Nakon toga je Boško Obradović zavrtao ženu i tukao, Maju Pejčić, u Republičkoj izbornoj komisiji, samo zato što mu izborni rezultati koje je te večeri iznela Republička izborna komisija nisu odgovarali. Sada može Boško Obradović da kaže za mene ili za moje kolege šta god mu padne na pamet, ali koliko ja znam, ni Vladimir Orlić, ni gospodin Bojanić, ni Srba Filipović, ni Marko Parezanović, koliko ja znam, nijednu ženu nisu tukli, nisu im nikad zavrtali ruke i pri tome do iznemoglosti pričali o pravima ženama, o pravima majki itd. Pa, i ta Maja Pejčić je, znate, gospodine Arsiću, žena. Možda je i ona majka. Možda je i ona supruga. Pa, gde je to čojstvo i junaštvo kod Boška Obradovića bilo onda kada je toj istoj Maji Pejčić, koja, žena, nema više od 60 kilograma, zavrtao ruku?
Dakle, neću da dozvolim da neko baca ljagu na poslaničku grupu SNS i da nam govori da smo protiv prava majki, protiv prava žena. Ko? Isti onaj ko tuče žene, isti onaj ko ženama zavrće ruke, samo zato što izborni rezultati nisu po njegovoj volji.

Kada su na jednoj konferenciji za novinare neposredno posle Drugog svetskog rata pitali jednog visokog komunističkog funkcionera, da li u vašim zatvorima biju političke neistomišljenike. On je rekao, ne. Pa, šta im kaže – rade. Mi ih ne tučemo, samo razdvajamo žito od kukolja.
Eto, otprilike tako vam izgleda izjava Boška Obradovića. Nije on nikome zavrtao ruku, nije on nikog tukao, on je čovek samo utvrđivao izborne nepravilnosti, tako što je Maji Pejčić, pokušao da polomi ruku, govorio joj je đubre, lažove, ko zna kakve sve uvrede nije iznosio i na taj način se bavio utvrđivanjem izbornih nepravilnosti i onda u mržnji prema SNS, ne znajući više šta će da kaže, pa kaže – vi ste to pričali u izbornoj kampanji. Čuj, mi pričali u izbornoj kampanji, a on tukao ženu kada su izbori već završeni.
Vi ste gospodine Obradoviću, tukli Maju Pejčić kad su izbori već završeni. O kakvoj izbornoj kampanji vi govorite i odakle vama pravo da vi nama držite lekcije o pravima žena, o pravima majki. Vi imate neki papir da ste vi ekskluzivni zastupnik prava žena i prava majki u Srbiji. O čemu se ovde radi?
Otac sam dve ćerke od deset godina, šta vi više volite moju decu od mene? Vi da ih štitite? Pa, vi biste kada one porastu njima isto zavrtali ruke kao što ste zavrtali ovoj Maji Pejčić, pa i ona je nečija ćerka, i ona je nečije dete, i ona je nečija majka, i ona je nečija supruga, samo vi cokćite? Šta, vi imate sertifikat da ste vi ekskluzivni Srbi, ekskluzivni porodični ljudi? Niko ne voli Srbiju sem vas? Super, samo onda što ne dobiste više glasova na izborima.
Vi imate samo jedan problem. Nemate vi problem sa SNS, vi imate problem sa narodom. Narod vas ne prepoznaje za takve kakvima se predstavljate.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je izborna kampanja završena 24. aprila. Posle toga nikakva kampanja nije vođena. Mi smo se okrenuli nastavku rada. Vlada je nastavila da radi svoj posao. Započeli smo pripreme za konstituisanje Narodne skupštine. Kampanju ste vodili vi, gospodine Boško Obradoviću, zajedno sa DS, zajedno sa svim strankama koje su manje-više ostale u opoziciji. Vi ste organizovali skup ispred sedišta RIK-a u Kralja Milana broj 14. Tad vam nisu smetali ni Bojan Pajtić, ni zastave sa duginim bojama. Svi su bili dobrodošli da vas podrže ne bi li prešli cenzus.
Dakle, morate da pravite razliku između vas i SNS. Za nas su izbori završeni 24. aprila. Vi ste izbornu kampanju nastavili i posle 24. aprila i to sa strankama za koje tvrdite da su upropastile Srbiju, da su izvršile pljačkaške privatizacije. Danas ste rekli i gospodinu ministru obrazovanja da su to stranke koje su uništile i naš obrazovni sistem, ali su vam sve te stranke bile dobre u nastavku te vaše izborne kampanje kada su trebale da vam pomognu da pređete cenzus. I super, Bojan Pajtić vam je pomogao, dobili ste nekoliko stotina glasova od njega, prešli ste cenzus i protiv toga nema niko ništa. Ali, nemojte da tvrdite da cela Srbija nije videla ono što je videla, da vi, kako kažete u podrumu RIK, ne znam šta ćete vi u podrumu, tučete ženu, da joj zavrćete ruku, da izgovarate najveće moguće uvrede.
Dakle, to su kamere zabeležile. Nemojte sada da ispadate smešni kao jedan vaš koalicioni partner koji tvrdi da ove koleginice koje vode stenogram nisu zapisale da Kinezi imaju robove u Srbiji.
Dakle, ono što su ljudi videli, ono što su ljudi čuli, to vi ne možete da osporite. Možete sto puta da kažete da vi to niste radili, kamere su to zabeležile.

Uvažena predsednice, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Gospodin Zoran Živković, je izrekao neistinu vezano za izlaganje gospodina Gavrilovića, mog kolege iz poslaničke grupe SNS zato što kada je govorio o premijeru, one nije mislio o Zoranu Đinđiću, nego o Zoranu Živkoviću. Zato što je Zoran Živković, i mi smo ovde pokazivali fotografije, bio veliki prijatelj sa Miloradom Ulemekom Legijom.
On je sa Legijom đuskao na jednom koncertu u Kuli gde su bile smeštene Crvene beretke zajedno sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Dušanom Mihajlovićem. I, sve je tačno ovo što je rekao gospodin Gavrilović. Problemi u putnoj privredi su započeli 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. godine kada su Mišković i Milo Đurašković privatizovali PZP Užice, PZP Beograd, Niš, Kragujevac, 2005. godine napravljena „Nibens grupa“, finansirana od strane Miroslava Miškovića. To je bila Centralna Srbija, a u Vojvodini je ekskluzivno pravo da asfaltira preko Fonda za kapitalna ulaganja, to vi gospođo Gojković dobro znate kao i ja, dobio Dušan Borovica. Tako se radilo 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. godine sve do 2012. godine u Srbiji, odnosno do 2016. godine u Vojvodini, a onda se pitamo zašto nisu napravljeni putevi.
Gde su nam autoputevi, gde su koridori? Pojeli ste gospodo, pokrali…

To je odgovor na ono što je gospodin Živković pričao.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja potpuno razumem zašto je gospodin Milojičić zainteresovan za izgradnju puteva zato što je on, kao predsednik opštine, za prvih pet meseci iz budžeta opštine Smederevska Palanka potrošio tri miliona i 200 hiljada dinara sipajući benzin u svoj privatni auto i prešao sa tolikom količinom goriva oko 32.000 kilometara.
Gospodin Milojičić ne zna da međunarodne ugovore ne zaključuju stranke, nego međunarodne ugovore zaključuju vlade i u svakoj civilizovanoj državi, u svakoj dobro uređenoj pravnoj državi Vlada poštuje ugovore koje je zaključila neka prethodna Vlada.
Što se tiče izgradnje puteva i problema u izgradnji puteva, ja sam vam juče, pa ste ovde vikali na mene, psovali, nazivali me idiotom, citirao sam neke od naslova iz jednog lista na koga se vi danas pozivate ceo dan o tome da tuneli, da ova dva tunela nisu dobra. To je isti onaj list koji je rekao, na naslovnim stranama je pisalo „Vučić je zlikovac“, „Vučić je diktator“, „Vučića je trebalo ubiti“, „Fahrijin sin“, „Čitulja za živog čoveka“, itd.
Juče ste rekli da ste vi te novine cepali, palili, da nikada u životu niste čitali te novine. Danas su vam te novine glavni izvor informacija o tome da dva tunela nisu dobra. Čekajte, da li su te novine istinite, da li te novine prenose tačne informacije ili ne prenose?
Dakle, ovde se radi o tome da se SNS…

Završavam.
… Ministarstvu koje vodi gospođa Zorana Mihajlović i celoj Vladi Republike Srbije imputira nešto što je napisano u jednom dnevnom listu. To jednostavno nije tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da gospodinu Milojčiću treba odati orden za hrabrost, jer je čovek smogao hrabrosti da izgovori ime, navodno najvećeg tajkuna koji finansira SNS i koji navodno asfaltira po celoj Srbiji. Doduše, to je malo izgovorio nekim glasom koji malo drhti, ali nema veze. Treba mu odati orden za hrabrost.
Vi gospodine Milojičiću nikako da odgovorite na jedno suštinsko pitanje. Iz kojih novina ste vi to pročitali da je „Elektroprivreda Srbije“ uradila to što je uradila? Vi se o tunelima informišete iz „Kurira“. To smo već ustanovili. E, sad, nije mi jasno iz kojih novina se informišete o tome šta radi „Eelektroprivreda Srbije“?
Juče ste ceo dan pričali o rijaliti programima, o tabloidima, kako ne valja REM, kako ne valja medijska slika, danas su vam glavni izvori informacija novine za koje vaši koalicioni partneri kažu da ih u životu nisu čitali. Ovaj jedan što je rekao sad Maji Gojković da je đubre i da je parlament VC, tvrdio je da je te iste novine palio u buretu, da te novine ne valjaju ništa. Danas su vam te novine glavni izvor informacija.
Nego, gospodine Milojičiću, kada dobijete taj orden za hrabrost, hajde kažite mi kako je moguće da za pet meseci pređete 32.000 kilometara i da vam to plati budžet Smederevske Palanke, 3.200.000 dinara? Dobićete još jedan orden ako na ovo pitanje odgovorite.

Malo je dve minute da se odgovori na ovoliko količinu genijalnih izjava. Evo, sad smo čuli, dragi građani Srbije, da je SNS devedesetih godina bombardovala Srbiju. Ja sam, ako niste znali, predsednik Upravnog odbora Agencije za privatizaciju, koja inače ne postoji već godinu dana.
Nego, gospodine Ćiriću, ne odgovori mi juče vaš predsednik poslaničke grupe, hoće li on ili ja podneti ostavku zato što je Balša Božović, jedan od lidera koji, evo, na svu sreću vašu nije napustio Srbiju, rekao – 1.500 zaposlenih zato što je došao investitor koji u Kini ima robove, pa ih traži sada u Srbiji da mu budu jeftiniji nego oni u Kini. Onda, što se tiče „Meite“, kineske kompanije koja je došla u Obrenovac i zaposlila 1.500 ljudi – tamo pokušavate da napravite robovsku snagu.
Ostalo je juče u vazduhu ko će da ide u pisarnicu da podnese ostavku, gospodin Ćirić ili ja, pa bih voleo da mi, ne zbog mene, nego zbog građana Srbije, objasnite da li je politika DS da se Kinezi nazivaju robovlasnicima, a građani Srbije koji rade u kineskim kompanijama robovima. Onda ćemo da nastavimo dalje.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se više neću javljati za reč.
Gospodine Božoviću, shvatite ovo zaista krajnje dobronamerno. Morate da vodite računa o tome šta pričate. Juče ste rekli, citiram – 1.500 zaposlenih zato što je došao investitor koji u Kini ima robove.
(Radoslav Milojičić, s mesta: To je rekao vaš kolega iz Obrenovca.)
Dakle, juče ste rekli da nije tačno da ovaj kineski investitor ima robove, a lepo su ove devojke zapisale, dakle, stenogram ne vodim ja, nego ove devojke, da kineski investitor „Meita“ ima robove i da je zaposlio 1.500 ljudi. Kaže, druga stvar – 1.500 zaposlenih. Danas vi kažete – u Obrenovcu nije niko zaposlen. Evo, ponovo ću da izvadim stenogram.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Jel jeste zaposleno?)
To vi meni odgovorite. Juče ste rekli da je zaposleno 1.500 ljudi, a danas kažete da nije zaposlen niko. Ako hoćete da budete lider, gospodine Božoviću, ako hoćete da budete lider, ali lider koji će ostati u Srbiji, ne koji će da ode iz Srbije, onda morate da stanete iza svojih reči. Ne možete da kažete da ovo što je zapisano u stenogramu nije tačno. Dakle, ove devojke su to zapisale. Ako je njihov rad nepotreban, gospodine Arsiću, dajte da im damo neki drugi posao, da rade nešto drugo u Narodnoj skupštini, a ne da se na svakih pola sata dve devojke smenjuju vodeći stenogram u koji se unosi svaka reč koja se ovde izgovori, čak i kada nije izgovorena sa govornice.
Dakle, vi ste rekli da je kineski investitor „Meita“ robovlasnik koji ima robove u Kini, a sada ih ima i u Srbiji.

Juče je bilo 1.500 robova, a sada ispada da u Obrenovcu tih robova u stvari nema jer niko nije ni zaposlen.