Pošto je ovde bilo reči o tome da bi neki narodni poslanici nešto želeli da saznaju od predstavnika pravosudnih institucija, od tužilaštva, od sudova, evo, valjda imam i ja pravo kao narodni poslanik da pitam šta je sa ovim slučajevima o kojima sam govorio.
Ja bih voleo da svoj sudski epilog dobije i priča oko toga ko je opljačkao Razvojnu banku Vojvodine, da svoj sudski epilog dobije i pojava kao što je pljačkanje Fonda za razvoj AP Vojvodine i Fonda za kapitalna ulaganja i kako je moguće da npr. 2007, 2008, 2009, 2010. godine imate asfaltiranja po Vojvodini koja se vrše noću, u zimsko doba, kada niko živi ne asfaltira, bez javnih nabavki, kada su ti poslovi plaćeni, a nikada nisu urađeni i onda je budžet Vojvodine oštećen za ko zna koliko miliona evra.
Ja bih voleo da svoj sudski epilog dobije i pojava kao što je izgradnja Doma za smeštaj dece ometene u razvoju u Novom Bečeju, u tzv. dvorcu Heterlend. To je dvorac samo po imenu. Na licu mesta to je jedna ruševina, koja apsolutno nije podobna ne da se smeste deca ometena u razvoju, nego golubovi i vrapci.
Juče je jedan od poslanika bivšeg režima nama navodno ispostavio račun da mi treba da odgovaramo zašto nije urađen taj dvorac u Novom Bečeju za decu ometenu u razvoju. Ja samo želim da ga podsetim da je rok za završetak radova bila 2012. godina, kada je DS suvereno vladala AP Vojvodinom i ona je finansirala taj projekat.
Dakle, ima mnogo pojava u Srbiji koje nisu dobile sudski epilog, a evo mi narodni poslanici SNS, a verujem i ogromna većina građana Srbije bi volela da to dobije svoj sudski epilog i da vidimo ko je to pljačkao Srbiju, ko je to pljačkao Vojvodinu punih 12 godina, a da za to nikada nije odgovarao. Juče je bilo reči o tome kako država navodno pljačka lokalne samouprave zato što, Bože moj, opštinama više neće ostajati 80% od poreza na zarade, nego 74%, a gradovima 77%.
Voleo bi da svoj sudski epilog dobije i pojava, kao što je npr. pljačkanje Inđije, da svoj sudski epilog dobije i pojava kao što je pljačkanje Kragujevac, kao što je pljačkanje Novog Sada, kao što je pljačkanje Niša. Samo da vas podsetim, grad Niš je u jednom periodu svoje istorije vođen od čoveka čije je najveće političko dostignuće bilo to što je rekao građanima Niša – sve račune za struju u bure, zapalite te račune u buretu i tako se borite protiv režima Slobodana Miloševića, a kad je došao na vlast, onda je za 600 puta povećao cenu električne energije i zaboravio na to kako je u buretu u Nišu palio račune za električnu energiju.
Ja bih na primer voleo, žao mi je što, izvinjavam se vama, gospođo predsednice, ću to sada da uradim sa mobilnog telefona, znam da nije pristojno, ali nemam drugi način pošto nisam uspeo da odštampam. Juče me je kolega Ješić uputio na neki stočni vašar gde treba da ričem i mučem i nemam ništa protiv, radiću i to ako treba, ali evo, crno na belo. Dakle, iz Agencije za privredne registre, da ne mislite da sam ovo dobio ne znam ni ja od kakve tajne službe – „Milk republik“ D.O.O. Novi Sad, aktivno privredno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, sedište – Novi Sad, Temerinska 50, datum osnivanja – 14. septembar 2015. godina, PIB taj i taj, jedan od suvlasnika, i to udeo od 45%, Goran Ješić.
(Milorad Mirčić, s mesta: Ko je krao?)
E sad, ko je krao, gospodine Mirčiću? Krao je onaj ko je snabdevao KC Vojvodine mlečnim proizvodima, a da prethodno nije sproveden postupak javne nabavke i onda je KC Vojvodine, do pre nekoliko meseci, dok nismo promenili vlast u Vojvodini, po tri, četiri, pet puta većim cenama plaćao za bolesnike, za ljude koji se leče u KC Vojvodine mleko, jogurt, sir, itd, ovoj firmi čiji je jedan od suvlasnika gospodin Goran Ješić, koji mene šalje na Novosadski sajam da ričem i mučem, i ja ću to da radim, ali nikad neću da se bavim ovakvim stvarima.
Ja bih npr. voleo da ovo dobije svoj sudski epilog. Da vidimo kako je moguće da neko ko je do 2000. godine bio apsolutni anonimus, sad odjedanput ima penthaus u Beču, vilu na Tatarskom brdu i firmu koja je do pre nekoliko meseci, bez tendera, snabdevala KC Vojvodine mlečnim proizvodima.
Što se tiče diskusija nekih drugih kolega, ja imam razumevanje za to što nisu do kraja u toku sa zakonima koji važe u Republici Srbiji, ali prosto zbog građana Srbije želim da kažem da se pravosudni sistem u Srbiji promenio. Prekršajni sudovi su deo sudske vlasti, a to je definisano Zakonom o uređenju sudova i mislim da je to sasvim logično. Prekršaji su delikti, neko za delikte mora da odgovara i neko delikte mora da sudi. Ko to drugi može da radi nego sudovi. Dakle, prekršajni sudovi su sastavni deo sudske vlasti. Ovo govorim da oko toga ne bi bilo bilo kakvih dilema.
Konačno, kada je reč o samim kandidatima, neću pominjati ničije ime. Prosek studiranja je važan, ali ne i jedini kriterijum za izbor nekoga na funkciju zamenika javnog tužioca ili za izbor sudija. To kažem kao neko ko je i sam imao visok prosek na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Zbog građana Srbije, želim da kažem da je to samo jedan od kriterijuma. Jedan od kriterijuma koji je, nadam se, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imao u vidu prilikom predlaganja ovih kandidata.
Pored ovog kriterijuma, postoje i neki drugi kriterijumi.
(Milorad Mirčić, s mesta: Koji?)
Koji, gospodine Mirčiću? Trebali ste malo da se uputite kad već dolazite na sednicu Narodne skupštine. Visoki savet sudstva je razgovarao sa svim kandidatima za sudije koji su se prijavili na konkurs i traženo je mišljenje od sudova u kojima su ti kandidati radili, odnosno od drugih organa u kojima su radili pre nego što su se kandidovali za sudijsku funkciju. Dakle, Visoki savet sudstva se rukovodio unapred definisanim kriterijumima i merilima. Ja se nadam da ćemo mi izabrati najbolje moguće kandidate koji su nam predloženi od strane Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, a praksa će da pokaže da li se ti ljudi snalaze na poslu koji će da rade ili ne.
Nemojte da zaboravite, ovi ljudi koje mi, verovatno sutra, biramo na sudijsku funkciju biraju se na period od tri godine. To je neka vrsta probnog rada, oni će za te tri godine da pokažu da li su sposobni da budu sudije ili ne.
Samo još jednu malu digresiju da napravim, a opet zbog građana koji prate ovaj prenos. Jedan od kolega narodnih poslanika je rekao da su ljudi studirali po 28, 24, 25 godina. To su godine života u kojima su oni završavali svoje studije. Dakle, nije to dužina studiranja, nego godine života kada su stekli fakultetsku diplomu. Idealno bi bilo da svi završe fakultet u roku, ali s druge strane ne upišu svi fakultet sa 18 i 19 godina i nisu svačije životne okolnosti podjednake.
Ja sam upisao fakultet sa 18 godina, a znam neke moje kolege koje su ga upisale sa 22. Onaj ko je upisao fakultet sa 22 godine ne može da ga završi u 23 godini. Mora da ga završi malo kasnije. Neko se zaposlio, nakon što je završio srednju školu. Neko je zasnovao porodicu. Ima i takvih kandidata. Ne želim da spominjem imena, nije pristojno. Neko je dobio dete. Sve je to malo prolongiralo završetak studija, ali prosto ne radi se o tome da je bilo koji kandidat studirao 28 godina. To je mislim i fizički nemoguće, nego su to godine života kada su ljudi stekli svoju fakultetsku diplomu.
Naravno, gospodo, vi iz Državnog veća tužilaca i iz Visokog saveta sudstva, sada je na vašoj savesti da ste nam predložili najbolje moguće kandidate. Kao odgovorna politička stranka, kao stranka koja je duboko svesna da upražnjena mesta u našim tužilaštvima i sudovima moraju da se popune da ne bi došlo do paralize pravosudnog sistema, poslanička grupa SNS će glasati za sve predložene kandidate u najboljem uverenju da glasamo za one koji su zaista najbolji, a još jedanput vas molim, vas iz Državnog veća tužilaca i gospodina Tomića iz Visokog saveta sudstva, ako možemo da dobijemo odgovore na ova dva pitanja koja sam postavio, jer mislim da su to pitanja koja interesuju i ljude koji rade u javnim tužilaštvima i ljude koji rade u sudovima. Zahvaljujem se još jedanput.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)