Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ja se apsolutno slažem sa vašim obrazloženjem zašto ste odbili amandman gospodina Janka Veselinovića.
Ono što mi nije do kraja jasno, a kada je reč o intencijama podnosioca ovog amandmana, da li se on zalaže za etatizaciju univerziteta, odnosno visoko školskih ustanova ili se zalaže za afirmaciju principa autonomije univerziteta.
Moje mišljenje je da je predlogom zakona, koji ste vi obrazlagali, Vlada išla za tim da se afirmiše princip autonomije univerziteta, odnosno da se afirmiše princip autonomije visoko školskih ustanova.
Taj princip, između ostalog, podrazumeva i pravo koje do sada nije postojalo, dakle pravo samih visoko školskih ustanova da odrede broj ispitnih rokova.
Ja mislim da je to potpuno u redu. Time je autonomija univerziteta, da kažem, zaokružena u potpunosti.
Postavlja se pitanje – zašto bi uopšte država intervenisala u ovu materiju broja ispitnih rokova.
Dakle, ja ne vidim ni jedan razlog da se zakonom propisuje broj ispitnih rokova. Ako bismo išli tom logikom da se zakonom propisuje broj ispitnih rokova, kao što je sada slučaj, formalno-pravno je to moguće, nije sporno, ali ako bismo tom logikom da se zakonom propisuje broj ispitnih rokova, onda bismo zakonom mogli da propišemo i npr. broj studenata, koji svaki fakultet može da upiše, bilo budžetski, bilo samofinansirajući.
Onda bi se postavilo pitanje - gde bi nas to sve odvelo i šta bi ostalo od te autonomije univerziteta, za koju valjda svaki onaj, ko je nekad bio student, ili ko još uvek radi na univerzitetu i koji ima neke emocije prema univerzitetu, za taj princip treba da se zalaže?
Ono što mislim da je dobro u ovom rešenju, to je da će sada fakulteti, odnosno univerziteti, odnosno ja bih voleo da to tako bude, da kada je reč o broju ispitnih rokova, da se pred početak svake školske godine dogovaraju sa studentskim udruženjima, koja postoje na svakom univerzitetu, odnosno na svakom fakultetu, o tome koji je optimalan broj ispitnih rokova za tu školsku godinu.
Onda ćemo upravo da izbegnemo ovu situaciju o kojoj je govorio gospodin Veselinović, a to je da imamo, možda je teško reći, proteste studenata, ali neko nezadovoljstvo sa brojem ispitnih rokova.
Dakle, kada se univerziteti, odnosno fakulteti, tj. rukovodstvo univerziteta odnosno fakulteta, dogovore sa reprezentativnim udruženjima studenata o broju ispitnih rokova, onda ćemo, ja sam siguran potpuno da izbegnemo masovno nezadovoljstvo studenata sa brojem ispitnih rokova.
Naravno uvek će biti pojedinačnih slučajeva studenata koji su nezadovoljni brojem ispitnih rokova, ali nekog masovnog nezadovoljstva sigurno neće da bude.
Dalje, mislim da je ovo rešenje iz Predloga zakona dobro i zbog toga što se neguju specifičnosti pojedinih visoko školskih ustanova.
Dakle, nije isto kada imate visoko školsku ustanovu koja se bavi društvenim naukama, koja se bavi prirodno-matematičkim naukama, tehničkim naukama, medicinskim naukama itd.
Gospodin Veselinović je govorio o tome da treba postoji dualno obrazovanje i na univerzitetima. Treba da postoji, ali činjenica je da mi do sada taj princip dualnog obrazovanja, kada je u pitanju visoko-školski sistem u Republici Srbiji, nismo implementirali do kraja.
Da budemo potpuno iskreni, i gospodin Veselinović i ja, obojica smo pravnici, obojica smo završili, ako se ne varam isti pravni fakultet, pa nismo nešto mnogo praktikovali praktičnu nastavu ni on ni ja.
Ja mogu da kažem u svoje ime, vrlo malo jesam, ali čini mi se ne baš u nekoj velikoj meri.
Mislim da bi upravo ovakvo određivanje broja ispitnih rokova išlo za tim da se omogući studentima da imaju mnogo više praktične nastave nego što je to do sada bio slučaj.
Potpuno se slažem sa tim da studenti treba da pored teorijskog obrazovanja, da im se ostavi dovoljno prostora i za praktičnu nastavu, ali mislim da rešenje iz Predloga zakona, takvom dualnom visokom obrazovanju apsolutno ne stoji na putu.
Još jedna stvar, i time ću da završim. Rešenje iz Predloga zakona je dobro i zbog toga što imamo, u poslednjih nekoliko godina, sve veći broj studenata koji jednostavno ne žele da budu na teret svojih roditelja.
Ima mnogo vredne i pametne dece koja se školuju na našim univerzitetima i na našim fakultetima, bez obzira da li su državni ili su privatni, koji rade, koji su u radnom odnosu i koji će sada lakše moći svoje obaveze na univerzitetima, odnosno fakultetima, pa i kada je u pitanju polaganje ispita da usklađuju sa svojim, uslovno rečeno, vannastavnim obavezama.
Naravno, ja zaista, bez ikakve namere ne ulazim u dnevnu političku polemiku sa gospodinom Veselinovićem, oko toga smanjili ste plate, penzije, kako će jadni studenti itd.
Ono što su moja iskustva, to je da ima mnogo studenata koji se sami bore i da završe fakultet, a istovremeno da uz fakultet obezbede i neka novčana sredstva, odnosno da obezbede sami, ako su npr. u poziciji samofinansirajućih studenata da obezbede finansijska sredstva iz kojih će se školovati. I nisu na teretu svojih roditelja.
Ima, naravno, i one razmažene dece koja očekuju, ne samo da im roditelji daju novac nego da maltene umesto njih završe fakultete, ali takve razmažene dece uvek je bilo i uvek će biti.
Ono što mene ohrabruje to je da ima mnogo studenata koji se zaista lavovski sami bore i da završe fakultet a istovremeno i da uz fakultet se radno angažuju i da na taj način obezbede sredstva i za svoje školovanje i za džeparac i za plaćanje stana itd. itd.
Dakle, mislim da je ovo rešenje dobro iz čitavog niza razloga i dobro je što niste prihvatili amandman gospodina Veselinovića i što ste ostali dosledni u odbrani ovog principa autonomije univerziteta, jer ponavljam još jedanput, omogućavanje univerzitetima odnosno fakultetima da sami odredbe broj ispitnih rokova.
Ja pretpostavljam i želim da se to desi u dogovoru sa studentskim udruženjima. Mi ćemo tu građevinu koja se zove jedan autonoman i slobodan univerzitet, da završimo do kraja.