Kada je reč o toj očigledno najvažnijoj temi, očigledno najvažnijem problemu u Srbiji, tri naprsline na delu autoputa Caričina dolina-tunel Manajle, pri tom predsedavajući, tu ne mislim na podnosioca amandmana, tako da iz ovog mog amandmana neće biti replike, nema potrebe za replikom, neki ljudi, neki mediji, N1 na primer, i još neki mediji jedva čekaju da se nešto takvo desi, prosto jedva čekaju da se nešto nemilo desi u Srbiji da bi imali o čemu da pišu, da bi imali o čemu da pričaju, da bi imali čemu da se raduju, jer oni se raduju kada se nešto loše desi.

Ako se, ne daj Bože, desi neka rupa na autoputu, to je za njih tema, a kada se nešto uradi u Srbiji, kada se nešto izgradi u Srbiji, kada imamo podatak da je 450 kilometara autoputa izgrađeno, to onda za njih nije tema, nije ni vest. Nema potrebe o tome da se priča, nema potrebe o tome da se piše.

Želeo bih zbog građana, predsedavajući, da kažem kada je reč o celom projektu koji je u garantnom roku. Znate, čovek kupi televizor u garantnom roku. Televizor se iz nekog razloga pokvari. On pozove o trošku izvođača ili proizvođača ili ovlašćenog servisera, otkloni se kvar i sve bude u redu – o trošku proizvođača ili onoga ko je dao garanciju.

Ceo projekat je u garantnom roku. Troškovi sanacije su na izvođaču. Utvrđena je odgovornost momentalno. Odmah se pristupilo sanaciji.

Tokom današnjeg dana, ako već nije, izvršena je kompletna sanacija te tri naprsline. I ono što je najvažnije za građane, nijednog trenutka nije bila ugrožena bezbednost putnika, nijednog trenutka nije bio obustavljen saobraćaj u tom delu. Tako da, ovo sam želeo da iznesem zbog građana prosto da se ne bi pisalo i pričalo o temi koja ne postoji. Zahvaljujem.

Čulo se malopre kako nisam govorio istinu, ja bih vas zamolio predsedavajući da vam pročitam nešto, a vi prenesite prethodnom govorniku, da ne bude da se lično obraćam i da izazivam neke nepostojeće replike.

Dakle, u pitanju je RTS, vest od 11 sati i tri minuta jutros, a izvor je Fonet, složićete se da Agencija Fonet nije neko ko je naklonjen SNS, „Sanirane naprsline na autoputu kroz Grdelicu“. U 11 jutros. Koridori Srbije saopštili su da je u roku od 72 sata u potpunosti završena sanacija naprslina na deonici Caričina Dolina – tunel Manajle. U preduzeću Koridori Srbije navode da je deonica autoputa kroz Grdeličku klisuru u potpunosti bezbedna i sigurna za saobraćaj. U saopštenju se navodi da je izvođač „Integral Inženjering“ završio sanaciju o svom trošku, jer je autoput u garantnom periodu. Koridori Srbije će zajedno sa nadzornim organom pratiti kvalitet izvedenih razloga na kompletnoj deonici i u slučaju pojave nedostataka u toku garantnog perioda, izdavaće hitne instrukcije izvođaču za njihovo otklanjanje, dodaje se u saopštenju. Prema tome, zaista ne znam ko ovde ne govori istinu.

Dobro, kao i pre nekoliko dana kada smo vodili jednu debatu pa ste tokom diskusije dokazali da tvrdnje kako mi iznosimo neistine zapravo nisu neistinite nego suprotno, a to je istina, tako i sada imamo jednu sličnu situaciju.

Imali smo tvrdnju kako je Aleksandar Vučić prilikom obilaska jednog zemunskog naselja izjavio nešto, a onda smo mi posle dokazali da nije bilo tako i da je iz svega toga istina samo da je Aleksandar Vučić prisutan tog trenutka. To me podseti na jedan vic iz sovjetske epohe koji otprilike glasi ovako: da li je istina da se u Moskvi na Crvenom trgu dele građanima automobili besplatno? Odgovor na to je bio: pa vest je u osnovi tačna, samo nije u pitanju Moskva, već je u pitanju Tbilisi i nisu automobili, već su u pitanju bicikle i nije da dele, nego kradu, ali vest je u osnovi tačna. E, to me podseća na tu situaciju prethodne govornice.

Kada je reč o sanaciji, ja sam malopre pročitao zvanični izveštaj medijski RTS, koja je to dobila od Agencije Fonet, da su naprsline postojale, cela Srbija zna da su se naprsline pojavile. U najkraćem mogućem roku, otklonjene, sanirane, na teret izvođača i niko nije ni na koji način oštećen, jer je sve vreme put bio u funkciji i ni na koji način nije dovedena bezbednost putnika. To je ovde jedina istina, koliko god neko pokušavao da se vodi ona krilaticom sto puta ponovljena neistina postaje istina. U ovom slučaju to nije tako. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi smo i pre dva dana, kad smo vodili raspravu u načelu, na sličnu konstataciju rekli – nije 500 evra, nego do 500 evra, i da je velika razlika i dokazali, i to se zna, da će postojati stanovi čija će vrednost biti i 400 i 430 evra i 450 evra. Razlika je od grada do grada. Nije ista cena u Beogradu, i ne može biti ista cena u Beogradu, kao u Sremskoj Mitrovici, kao u Vranju, kao u Kraljevu i u svim ostalim gradovima gde se grade ovi stanovi. Dakle, negde će biti 400, negde 430, negde 450, najviše do 500 evra i nigde neće biti više od 500 evra i to je jedina istina.

Još jedna stvar, predsedavajući, ja se više neću javljati. Ako su najveći problem države Srbije tri naprsline, tri pukotine na autoputu, onda to govori da smo mi zemlja na jako dobrom putu ako je najveći problem našeg društva, naše države tri pukotine koje su odmah, momentalno sanirane. Ako je to najveći problem u državi, ja sam srećan čovek. Srbija je svakako na dobrom putu, idemo napred, ako nemamo većih problema nego što su to tri pukotine. Zahvaljujem se.

Predsedavajući, znate i sami, ja se sve vreme vama obraćam i ne znam odakle vam potreba da dajete konstantno mogućnost za replike prethodnom govorniku. Znate i sami, da je najlakše kritikovati nešto. Najlakše je sedeti u hladovini i kritikovati nešto što se dešava, nešto što se događa, nešto što se gradi, itd.

Lično mislim da je mnogo teže izgraditi nešto, mnogo teže uraditi nešto nego kritikovati ako se slučajno desi neka sitna ili krupnija greška u tom smislu. I dalje tvrdim da je ovo sitna greška.

Zašto ovo kažem? Zato što decenijama pre dolaska na vlast SNS, vlast nije izgradila ništa, apsolutno ništa, dakle, ni jedan kilometar puta. Onda SNS preuzme odgovornost za vršenje vlasti, izgradi stotine i stotine kilometara auto puteva kroz Srbiju, obnovi stotine i stotine kilometara pruga i ostalog onoga što pripada putnoj i železničkoj infrastrukturi. Onda se neko nađe, ko posmatra sa strane, iz hladovine i kaže – e, ovo nije dobro, pojavila se ovde naprslina, pojavila se ovde pukotina, a niko ne kaže koliko je potrebno bilo napora i umeća sve to izgraditi što se decenijama nije gradilo.

Ovde postavlja pitanje neko o nekakvoj sramoti. Pa, bila bi me sramota, naravno, da ovo nije izgrađeno. Naravno da bi me bila sramota da, ne daj Bože, pripadam strankama bivšeg režima koje decenijama ništa nisu gradili. Tada bi me bilo sramota, sada me nije sramota. Sada se ponosim što sam član stranke koja vodi Vladu Srbije koja je omogućila da imamo stotine i stotine kilometara autoputeva. Da li se potkrala greška? Potkrala se greška, naravno.

Još jedna stvar, kada je reč o porezu, da razjasnimo to. Osobe koje prvi put stiču mogućnost da kupe nekretninu, oslobođene su plaćanja poreza. Dakle, molim vas, toliko o temi da će tu biti neki porez koji će da utiče na cenu, koji će da poskupi sve to, itd. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Izuzetno mi je drago što smo čuli priznanje onoga što sam malopre rekao, a to je da se onome ko kupuje stan, je li tako, prvi put, vrši povraćaj sredstava i praktično to ne spada u njegov trošak i to ne utiče na cenu stana koji će on kupiti. Dakle, izuzetno mi je drago što smo čuli priznanje u tom smislu.

Želeo bih da čujem samo još jedno priznanje i nadam se da ću ga čuti, a ono se tiče šta je konkretno Vlada Srbije uradila kada je reč o stanovima za te ostale kategorije koje ne pripadaju kategoriji pripadnika snaga bezbednosti.

Dakle, ja ću pokušati najkraći da budem, koliko god da je to moguće. Pre nekoliko dana, 13. jula 2019. godine, u Vršcu su danas svečano uručeni ključevi 20 stanova za izbegličke porodice iz Bih i Hrvatske, dakle Vlada je odlučila 20 stanova u Vršcu, 13. jula ove godine.

Ključeve stanova je dobilo 20 izbegličkih porodica u Ubu, 6. jula, znači, nešto malo ranije, pre 13. jula, još 20 izbegličkih porodica je dobilo stan u Ubu.

Idemo još malo ranije, 20. jun 2019. godine, dakle, pre oko mesec dana, krov nad glavom u zemunskom naselju Kamendin, ključeve su dobile izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, 270 stanova u zemunskom naselju Kamendin uručeno je izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Idemo još malo dalje, 4. maj ove godine, Ministarstvo odbrane dodelilo je 20 stanova aktivnim i penzionisanim vojnicima. Ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba uručili su danas u Beogradu ključeve od 20 stanova aktivnim i penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbrane.

Idemo još koji dan ranije, 21. april, 30 stanova u Loznici.

Idemo još malo ranije, 26. mart, dakle, sve ova godina, 80 stanova je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić dodelila u Kragujevcu za mlade naučnike i istraživače.

Možemo tako redom, mislim da bih do večeras mogao da listam i da čitam, svake nedelje, svakog meseca po neki stan Vlada dodeli. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moramo jednu stvar da raščistimo. Naravno da visoko cenimo ono što je opštinska vlast u Zemunu u mandatu od 1996. do 2000. godine uradila za te ljude, dakle za izbeglice sa prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine, takođe i izbeglice iz Bosne, to niko ne spori, zaista to mislim i to kažem, ali prosto to ne može da se poredi sa ovom današnjom situacijom. Dakle, ono je bilo ustupanje zemljišta na korišćenje fizičkim licima, gde bi posle sam čovek morao da izida kuća, da izgradi celokupnu posle infrastrukturu i to je velika stvar. Dakle, niko ovde ne želi da omalovaži taj postupak i taj trud. Da je ekonomska situacija tada bila bolja, verovatno da biste i vi više u tom smislu uradili. Dakle, zaista ponavljam, niko ovde ne želi to da omalovaži.

Ali, to ne može da se poredi sa ovim. Vi dajemo gotove stanove. Sistem „ključ u ruke“, i to u vlasništvo, momentalno, i to zato što danas 2019. godine država Srbija to može da uradi.

Ozdravili smo stanje javnih finansija, popravili smo privrednu i ekonomsku sliku, danas smo ekonomiju našu stavili na zdrave noge i možemo da radimo ovakve stvari. Bio je potreban jedan mukotrpan period da to sve i učinimo, i taj period je, zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije iza nas, i danas smo u situaciji da možemo da dodeljujemo stanove različitim kategorijama. Dakle, i izbeglicama, ali i ostalim kategorijama, i socijalne stanove i između ostalog ove stanove koji su predmet ovog zakona, a to su stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada je reč o izvršenju sudskih presuda, želeo bih da postavim nekoliko pitanja vezano za izvršenje presude za korupciju u Paraćinu. Sada moram da napravim jednu svojevrsnu hronologiju.

Pre jedno mesec dana otprilike uhapšena je saradnica predsednika opštine Paraćin, onog Paunovića. On je istaknuti demokrata, znate ga sigurno, poznat po brojnim aferama u tom gradu. Dakle, uhapsili su Biljanu Milenović Stojanović, odgovorno lice Centra za socijalni rad u Paraćinu, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Bila je ta afera i medijski propraćena. Dakle, ona se konkretno sumnjičila da je u periodu od 2015. do 2019.godine zaključila ugovore o radnom angažovanju na privremenim i povremenim poslovima i o volontiranju sa četiri osobe iz Paraćina, a zapravo ih je uputila da obavljaju administrativno-tehničke poslove u Odeljenju za lokalnu poresku administraciju opštine uprave u Paraćinu i još mnogo nekih prekršaja s tim u vezi.

Međutim, šta se dešava, prekjuče je na sednici opštinsko veća Skupštine opštine Paraćin donesen jedan zanimljiv zaključak. Slušajte pažljivo, ovo je prava poslastica. Opštinsko veće opštine Paraćin na sednici održanoj 23. jula 2019. godine donelo je zaključak kojim se ocenjuje… Moram da napravim digresiju. Uhapšena je priznala zloupotrebu i na taj način priznala krivicu i osuđena je pravosnažno, možda ima pravo na žalbu, ali u svakom slučaju ona je priznala krivicu za zloupotrebu službenog položaja.

Dakle, opštinsko veće Opštine Paraćin na sednici održanoj 23. jula 2019. godine donelo je zaključak, pazite, Opštinsko veće donosi zaključak, kojim se ocenjuje da postoji osnovana sumnja o postojanju političkih elemenata i uticaja koji su doveli do potpisivanja sporazuma Biljane Milenović Stojanović o priznanju krivice, a koji se sastoji u jasnoj medijskoj zloupotrebi slučaja od strane politički kontrolisanih portala, korišćenju pretnji pritvorom kao sredstvo mučenja da bi se obezbedilo brzo priznanje i na osnovu poređenja sa drugim slučajevima poznatim u javnosti, koji su drugačije ocenjeni od strane nadležnih organa, u pogledu težine kazne.

Takođe, konstatovano da u pogledu materijalne štete stoji činjenica da je radnik Centra bio angažovan na poslovima u skladu sa odlukom o socijalnoj zaštiti Opštine Paraćin, ali ne formalno-pravno potpuno ispravno u prostorijama Centra ili druge opštinske službe uz sporazum, a njegova zarada jeste bila finansirana iz budžeta Opštine Paraćin.

Dakle, oni ovde priznaju da se konkretan prekršaj dogodio. Pa kaže - Opštinsko veće Opštine Paraćin uputilo je apel odborničkim grupama da se pronađe mera solidarnosti sa ovom uhapšenom koja je priznala krivicu, Biljanom Milenović Stojanović, imajući u vidu i okolnosti da je ostavku podnela još 2016. godine, da nije želela da obavlja dužnost direktora, ne znam kakve to veze ima sa svim ovim, da nije njena krivica što do sada nije smenjena sa ove dužnosti, nego upravo institucija opštine i nadležnog ministarstva, da je činjenica da je materijalni teret koji joj je stavljen presudom posledica angažovanja radnika koji jeste bio angažovan na opštinskim poslovima, pa, sad kada se sve to ima u vidu, da odborničke grupe pronađu način da se kroz iskazivanje solidarnosti pruži podrška Biljani, toj uhapšenoj koja je priznala krivicu, da se pruži podrška Biljani Milenović Stojanović da ovaj teret koji se odnosi na materijalne obaveze ne podnese lično.

Onda, skupštinsko radno telo - Odbor za izbor i imenovanja Skupštine opštine Praćin, predlaže da se u dnevni red 62. sednice Skupštine opštine Paraćin, zakazane za 24. jul po hitnom postupku uvrsti tačka dnevnog reda i to – Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine opštine Paraćin i platama izabranih i imenovanih zaposlenih lica. U obrazloženju kaže – Odbor za izbor i imenovanje razmatrajući apel Opštinskog veća upućen odborničkim grupama izradio je Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine opštine Paraćin, kako bi odborničke grupe bile u mogućnosti da iskažu solidarnost prema Biljani Milenović Stojanović, te predlaže Skupštini opštine da u dnevni red 62. sednice po hitnom postupku uvrsti tu tačku u dnevni red.

Onda imamo predlog odluke kaže – u Odluci o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine opštine Paraćin i platama imenovanih i uposlenih lica odbornik u Skupštini opštine Paraćin ima pravo na odbornički dodatak u stalnom mesečnom paušalu u iznosu od 24.000 dinara, a šef odborničke grupe 25.000 dinara.

Dakle, da rezimiramo. Sud osudi direktorku Centra za socijalni rad i to na osnovu njenog priznanja za zloupotrebu. Paunović na sednici Opštinskog veća, donese odluku kako je ta presuda, tobože, politička, onda poveća naknade odbornicima sa 14.000 na 24.000 dinara, a šefovima odborničkih grupa na nešto više, a onda, iz zaključka se ovo jasno vidi, će da natera sve te odbornike da se odreknu svojih primanja, svojih naknada u korist osobe koja je osuđena, i to tako što je priznala krivicu.

Ovo je vrhunski skandal. Ovo je vrhunski skandal, i ja sad postavljam pitanje svima vama, i u sali, i ministru i svima u javnosti – da li je iko ikada čuo za sličnu praksu, ne u Srbiji, u svetu? Ja moram da kažem da nisam. Nikada ni za sličnu praksu čuo. Znam da je taj Paunović poznat po raznim aferama, po toliko afera da stvarno ne znam da kako u ovom trenutku čovek nije smenjen, kako Ministarstvo za državnu upravu u lokalnu samoupravu nije podnelo neke konkretne korake u tom smislu.

Odmah da kažem, lično, nisam protiv toga da odbornik ima naknadu, čak mislim da odbornik treba da ima naknadu za, ipak je u pitanju izabrano lice, dakle, lice koje biraju građani na izborima, mislim da postoji odgovornost u vršenju tog posla, i mislim da treba da ima naknadu, ali ovo što se sada radi u Paraćinu, ovo je skandal zaista velikih razmera.

Prvo pitanje - da li postoji uopšte budžetska osnova da on izvrši povećanje naknade tim odbornicima? Ponavljam, nisam protiv toga da odbornik ima naknadu, ali postoji li opravdanje za ovako nešto, postoji li budžetska osnova, postoji li novac uopšte u budžetu da on može da isplati toliki novac?

Drugo, da se nateraju ti odbornici da se odreknu tog dela iznosa, ne bi li pokrili tu kaznu za osuđenu, koja je pri tom priznala da je vršila zloupotrebu službenog položaja. Dakle, ovo je jedan skandal i mislim da bi svi trebali da se pozabavimo ovim pitanjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Rasprava prethodnog govornika me je ponukala da se javim kada je reč o slučaju koji se dogodio na Vračaru, tom nesrećnom slučaju o kome je pričala prethodni govornik, u pitanju je porodica Petrović, ako se ne varam. Petrović Dobrila, sticajem okolnosti, kao neko ko dolazi sa Vračara, znam ponešto o tom slučaju. Međutim, da se odmah razumemo, prethodna govornica je većinski u pravu za sve ono što je rekla.

Međutim, moram da istaknem još jedan segment čitave te priče, uključio bih i opštinu Vračar, kao neko ko nije direktno odgovoran za to, a pričamo o porodici koja je, kako ste rekli decenijama živela, 45 godina, na Vračaru u tom istom stanu, predsednik opštine Vračar je svojevremeno bio upoznat sa tim slučajem. Kada kažem predsednik opštine, mislim na tadašnjeg predsednika opštine Branimira Kuzmanovića, istaknutog člana DS.

Pouzdano znam i da je gospođa Petrović pokušavala da se na neki način obrati opštini Vračar, njemu, da zakaže sastanak, da zakaže razgovor, da i opština Vračar pokuša da iznađe neko, bilo kakvo rešenje koje bi na neki način rezultiralo nekim dogovorom, nekim rešenjem, nekim kompromisom, da se po svaku cenu izbegne, nažalost, onaj scenario koji je ona i doživela.

Međutim, opštinska vlast na Vračaru tada nije imala sluha za tako nešto. Apsolutno ih nije interesovalo da prime tu ženu i na sastanak, da razmotre problem, da vide koje mogućnosti postoje za prevazilaženje te situacije, da se ne desi da neko u 21. veku u 2018. godini ostane bez krova nad glavom. Dakle, na taj način demonstrirala potpuni nemar, potpuno je ignorisala realne probleme te porodice i na kraju smo došli u situaciju u koju smo došli.

Osećam potrebu da kažem da je opštinski odbor SNS na Vračaru jedini reagovao u ovom nesrećnom slučaju, obezbedivši na vreme jednu pomoć koja nije za potcenjivanje toj porodici, ta porodica se nama, na kraju krajeva, i zahvalila. Ja sad ne želim ovo da koristim u političke svrhe, ali, eto, imao sam potrebu da to kažem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da ste bili u obavezi, gospodine predsedavajući, da reagujete kada su iznošene grube neistine o SNS, kako SNS nije reagovala na štetočinsko delovanje Rodoljuba Šabića dok je obavljao funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Imam dužnost da kažem da to nije istina. Dakle, SNS je prva i najsnažnije reagovala, osudila takvo ponašanje i dokazala da Rodoljub Šabić nije nikakav stručnjak, nikakav nezavisni stručnjak, već jedan običan političar, politikant, da on nije obavljao svoj posao na dobar način, već je zloupotrebljavao svoju funkciju u dnevno-političke svrhe, na Tviter nalogu, da je u radno vreme tvitovao, bavio se dnevnom politikom, uvek na strani onih koji ne žele dobro ni srpskom narodu ni državi.

Uostalom, ko je bio izložen sve ovo vreme najmonstruoznijim napadima od strane, upravo tog Rodoljuba Šabića? Ja ću vam reči ko je bio izložen, Vučić, kao predsednik SNS, ali i kao predsednik države, Vlada Srbije i poslanici SNS.

Setite se samo šta je Šabić svakog dana tvitovao i o šefu naše poslaničke grupe, Aleksandru Martinoviću, koje su to bljuvotine bile, koje su to monstruozne uvrede bile od strane Šabića.

Ko je prvi ovde ustanovio i osudio, u krajnjem slučaju, to što se institucija Poverenika pretvorila u servis raznih KRIK- ova, BIRN-ova, CIS-ova, Nataše Kandić, koju ste pominjali, i svih ostalih? Srpska napredna stranka je prva reagovala i osudila i dokazala da je to tako. I, molim vas, mislim da ste zaista trebali da reagujete. Zahvaljujem.

Biću jako kratak, gospodine Arsiću.

Čuli smo izveštaj nadležnog Odbora za kulturu i informisanje, a čuli smo i od velikog broja narodnih poslanika koji su učestvovali u dosadašnjoj raspravi zašto bi trebalo da izaberemo gospodina Marinovića na funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Ja bih svoj govor započeo na onaj način kako sam govorio kada smo usvajali Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja, a to je da budući Poverenik treba da bude sve ono suprotno od Rodoljuba Šabića, dakle, da ne treba da radi sve ono što je Rodoljub Šabić radio i da treba sve ono što Rodoljub Šabić nije radio dok je obavljao svoju funkciju i da je to recept za siguran uspeh i, naravno, da u svom radu treba samo da se pridržava zakona, ništa više.

Zašto je ovo važno? Zato što smo imali Poverenika koji se dugi niz godina, umesto svojim poslom, bavio isključivo, jedino i samo dnevnom politikom i napadima na Aleksandra Vučića i na SNS, poslanike SNS i Vladu Srbije.

Pripadam onom delu javnosti koji nikad nije ni verovao kada je reč o Rodoljubu Šabiću, da je reč o nekakvom nezavisnom stručnjaku, o nekakvom nezavisnom ekspertu. Zašto to tvrdim? Zato što je Rodoljub Šabić svoje ime i biografiju i svoju prepoznatljivost izgradio jedino i isključivo baveći se politikom i pripadajući političkim partijama.

Čuli smo malopre i od koleginice Kostić jedan deo njegove političke biografije, i da je bio u Vladi još u vreme Ante Markovića, i da je bio visoki funkcioner Socijaldemokratije, potom SDP i da je obavljao čitav niz važnih političkih funkcija, kao što su narodni poslanik, potpredsednik Skupštine.

Ja sam tada bio veoma mlad kada je bio taj mandat od 2001. do 2004. godine, ako se ne varam, kada je on bio potpredsednik Skupštine, ali sam pratio skupštinska zasedanja i sećam se njegove aktivne uloge u tom parlamentu, kada je bio potpredsednik Narodne skupštine. Sećam se i kada je bila ona afera sa Vukom Obradovićem, koji je bio predsednik te Socijaldemokratije, u toj aferi i Rodoljub Šabić je imao vrlo sramnu ulogu, praktično ga je izdao kao predsednika stranke, oteo mu partiju i bio visoki funkcioner te nove partije koja je formirana.

E, onda je preko noći odlučio da više nije političar, proglasio sam sebe za nezavisnog stručnjaka i postao Poverenik za informacije od javnog značaja, ali suštinski on nikada i nije prestao da bude dosovac, nikada nije prestao da pripada tom dosističkom jatu, iz koga je samo formalno izašao, jer mu je bilo potrebno da gradi imidž nekog nezavisnog stručnjaka da bi bio na čelu vrlo važnog organa kakav je Poverenik za informacije od javnog značaja.

Ono što je meni posebno smetalo, o tome smo govorili i nešto ranije, kada sam imao javljanje po Poslovniku, a to je što se institucija Poverenika za informacije od javnog značaja pretvorila zapravo u servis raznih, kako je to i gospođa Kostić malopre rekla, raznih CIS-ova, BIRN-ova, KRIK-ova, Nataše Kandić, „žena u crnom“ i ko zna koga još.

Ono što mi je takođe smetalo, smetalo mi je što je u radno vreme tvitovao, uglavnom iznoseći napade na račun poslanika SNS, Vladu Srbije, predsednika Republike itd. Dakle, bavio se dnevnom politikom. Smetalo mi je i to što je na najmonstruozniji način vređao narodne poslanike. Povod za to bilo je što je, u konkretnom slučaju, kada je reč o Aleksandru Martinoviću, šefu naše poslaničke grupe, Aleksandar Martinović postavio pitanje o trošenju novca. Dakle, postavio je pitanje – kako to Rodoljub Šabić troši državni novac? I umesto da dobije odgovor, dobio je salvu najmonstruoznijih uvreda i smatram da je to krajnje nedopustivo i da je to nešto što je neprihvatljivo u obavljanju javne funkcije.

Iz svega ovoga što sam naveo do sada, želim da podvučem da je potrebno da budući Poverenik, gospodin Marinović, ne radi ono što je radio gospodin Šabić, a da upravo radi sve ono što gospodin Šabić nije radio i da je to recept za siguran uspeh. I želim mu sreću u radu budućeg Poverenika, gospodina Marinovića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Prvo, 2003. godine nije bio Nenad Bogdanović gradonačelnik Beograda, nego, ako se ne varam, 2004, nakon lokalnih izbora, mislim, u septembru 2004. godine. Inače, kuriozitet je da je tad bio na snazi većinski sistem za izbor gradonačelnika Beograda, pa su žuti za izbore 2008. godine brže-bolje promenili način na koji se bira gradonačelnik, samo da Vučić ne bi pobedio. Jer, znali su i oni da Đilas nema apsolutnu šansu da na direktnim izborima porazi Aleksandra Vučića. Ali, dobro, to sad nije tema.

Ono što smo čuli da je cena stanova 500, nije 500 nego je do 500 evra. Dakle, velika je razlika u pitanju. Mi smo čuli da će u raznim gradovima ta cena biti i 400 i 430 i 450 evra. Dakle, nije 500, nego do 500 evra u protivdinarskoj vrednosti.

Međutim, predsedavajući, mi smo ovde čuli kako ovo nije zapravo nova ideja, kako su ovo stare ideje, kako je postojao niz nekih stručnjaka, nekih sposobnih i pametnih ljudi koji su predlagali ovo i ranije. Ja onda u tom slučaju moram da pitam - a što ti silni, pametni, sposobni stručnjaci nisu realizovali te pametne ideje? Zašto su morale da prođu godine i godine, decenije, čak? Dakle, tek sada, tek kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji, danas smo u situaciji da realizujemo ovaj projekat. Dakle, svi su bili pametni i sposobni, a niko ništa nije uradio, niko živ ništa po tom pitanju nije uradio. Topili su naše oružje, zidali neke zgrade po pašnjacima na Vračaru i tek danas, kada smo praktično na pola ovog posla, na pola ovog projekta, se jasno vidi ko je jedini u stanju da završi ovaj veoma ozbiljan i veoma odgovoran posao, a to je Vlada Srbije, na čelu sa Srpskom naprednom strankom, predvođena Aleksandrom Vučićem. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo, nakon nešto više od godinu i po dana, od novembra 2017. godine, kada je Zaključkom Vlade Srbije formirana Komisija za pripremu Predloga programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pa zatim decembra 2017. godine, kada je ta Komisija donela Zaključak da je radi brže i efikasnije realizacije projekta neophodno izraditi i poseban zakon kojim će se urediti uslovi i kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, zatim utvrditi javni interes, utvrditi postupak eksproprijacije, propisati obaveze učesnika u postupku donošenja ili izmena postojećih planskih akata i mnoge druge elemente koji su obuhvaćeni Predlogom zakona.

Konačno, tokom maja 2018. godine, dakle, prošle godine, Narodna skupština je usvojila zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Zatim, oktobra 2018. godine, Zaključkom Vlade Srbije, obrazovana je Komisija za koordinacija aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Jedan od zaključaka te komisije je da je zbog svrsishodnije realizacije projekta, potrebno izmeniti i dopuniti važeći zakon na način da se proširuje krug lica koja mogu ostvariti mogućnost kupovine stanova pod povoljnijim uslovima. Dakle, do sada su zakonom obuhvaćeni bili pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, policije, BIA, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dakle Ministarstva odbrane, a sada se proširuje krug tih lica i to na borce, članove domaćinstva palog borca, ratne vojne invalide, mirnodopske vojne invalide.

Ja bih želeo da pročitam kako je to precizno definisano kada je reč o pojmu borca, pa kaže u Predlogu zakona: „Borac u smislu ovog zakona jeste državljanin Republike Srbije, koji je kao pripadnik oružanih snaga SFRJ vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za druge ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, u periodu od 17. avgusta 1990. godine do 27. aprila 1992. godine“. Zašto do 27. aprila 1992. godine? Zato što je tada definisana Savezna Republika Jugoslavija „Žabljačkim ustavom“.

Pa, onda : „Za pripadnike oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji Bosne i Hercegovine do 19. maja iste godine“. Dakle, u tom vakuumu, kada je deo SFRJ snaga ostao u Bosni i Hercegovini, dakle do povlačenja vojske SFRJ iz Bosne i Hercegovine.

Onda: „Kao pripadnik oružanih snaga SRJ, zatim državne zajednice SCG, odnosno Republike Srbije, vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira, radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ ili SCG, odnosno Republike Srbije“.

Onda: „Kao pripadnik oružanih snaga SRJ vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ, od 24. marta 1999. godine do 26. juna iste godine“, dakle, kada je reč o agresiji NATO pakta na SRJ, „kao i lica iz člana 23a Zakona o odbrani, odnosno i lice koje je dobrovoljno učestvovalo u ratu, odnosno oružanim akcijama preduzetim u miru ukoliko je bilo uključeno u sastav zvaničnih jedinica snaga bezbednosti SFRJ, SRJ, zajednica Srbije i Crne Gore i Republike Srbije“, napokon.

Dakle, ovde vidite kolika je širina u pitanju. Ovde vidite da su obuhvaćeni svi koji su trebali biti obuhvaćeni. Dakle, nema govora ni o kakvoj diskriminaciji, nema govora o tome da neko je izostavljen iz ovog predloga zakona. Dakle, rekli smo - borci, članovi domaćinstva palog borca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalide.

Činjenica je da su i ova predložena lica, koja sam malo pre spominjao, dala veliki doprinos nacionalnoj bezbednosti i odbrani suvereniteta države i to je ključni razlog zašto su bile neophodne ove izmene i dopune važećeg zakona. Jednostavno, ne bi bilo fer, ne bi bilo pošteno da su ova lica izostavljena kada je reč o mogućnosti kupovine stana pod povoljnijim uslovima.

Dodatan razlog za izmene i dopune važećeg zakona je i potreba za preciziranjem na kom području navedena lica mogu ostvariti pravo na kupovinu stana, pod povoljnijim uslovima.

Dakle, propisuje se da prioritet za kupovinu stana na teritoriji Grada Beograda ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti, kome je mesto zaposlenja na teritoriji Grada Beograda, dok drugi pripadnici snaga bezbednosti koji su obuhvaćeni ovim Predlogom zakona, prioritet za kupovinu stana na teritoriji Grada Beograda ostvaruju ukoliko imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda, na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Još jedna važna izmena važećeg zakona ogleda se u preciziranju određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje građevinske parcele.

Dakle, razlog za ovo je što se u praksi dešavalo da ne postoje tehnički uslovi za formiranje parcele na ranije propisan način, pa se stvara mogućnost da nadležni organ može izdati građevinsku dozvolu za tu parcelu sa obavezom formiranja katastarske parcele do izdavanja rešenja o upotrebnoj dozvoli. Površina građevinske parcele utvrdiće se na osnovu kopije plana parcele, sa ucrtanom osnovom budućeg objekta.

Sve su ovo razlozi, uz prepoznavanje značaja rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti zbog kojih se pristupa izmenama i dopunama važećeg zakona, a što za krajnji cilj ima svrsishodnu, uspešnu i efikasnu realizaciju ovog projekta.

Ako imamo u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, posebno njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su ranijim ratnim dejstvima značajno doprinela bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i integriteta države, ako posebno imamo u vidu da je najveći broj nerešenih stambenih potreba upravo među ovim licima, upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, pogotovo ako znamo da ovaj problem nije od juče, da ovaj problem traje već decenijama u Srbiji, onda je potpuno jasno da predložena rešenja, u stvari ovde je potpuno jasno koliko je važno da usvojimo ova predložena rešenja, a u cilju sistemskog rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti.

Ja imam ispred sebe i izveštaj o realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti na dan 22. jul ove godine, dakle na jučerašnji dan. Želeo bih tu da istaknem neke najznačajnije momente, a to je da je nakon utvrđivanja broja pripadnika snaga bezbednosti, koji su zainteresovani za kupovinu stana, doneta je odluka da se sa izgradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti prvo otpočne u sedam gradova – Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu.

U tom smislu, izgradnja stanova u navedenim gradovima predstavlja prvu fazu ovog projekta, dok je u drugoj fazi realizacije ovog projekta predviđeno da se stanovi izgrade i u Leskovcu, Čačku, Kruševcu, Zrenjaninu, kao i u drugim gradovima koji imaju iskazane ili budu imali iskazane realne potrebe i dovoljan broj zainteresovanih pripadnika snaga bezbednosti za izgradnjom stanova.

U prvoj fazi, iako je ovo već rečeno, želeo bih, prosto, mnogo je važno i želeo bih zbog građana da ponovim, u prvoj fazi projekta planirano je da se izgradi ukupno 8.022 stana u sedam gradova i to na početku realizacije, odnosno u prvoj A fazi 1.530 stanova, od čega se već počelo sa izgradnjom 792 stana, dok je u prvoj B fazi planirano da se izgradi još 6.492 stana. Dakle, tu sada postoji jedan tabelarni pregled koji govori o svim ovim ciframa koje sam malo pre govorio. Dakle, ukupno je 8.022 stana.

Radovi su, kao što je ministarka malo pre i rekla, započeti već u četiri grada – Vranju, Nišu, Kraljevu i Kragujevcu. Ukupno 792 stana su u izgradnji. Njihova vrednost je tri milijarde dinara, dok će se u narednom periodu otpočeti i sa izgradnjom stanova u Sremskoj Mitrovici i u Novom Sadu, napokon posle toga i u Beogradu.

Sada ne bih oduzimao vreme ni poslaničke grupe čitajući kako to izgleda u ovom trenutku kada je reč o Nišu, kako to izgleda kada je reč o postupku u Vranju i u svim ostalim nabrojanim gradovima, nego bih želeo za kraj ovog prvog dela obraćanja da kažem da ovaj zakon donosi benefit za one ljude koji su svoj život dali za državu, za Srbiju, za odbranu zemlje. Za one koji su radili i rade na jačanju bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta države, kao i za članove njihovih porodica.

Ovim zakonom šaljemo jasnu poruku da brinemo o tim ljudima, da izuzetno cenimo njihov poziv, da nismo zaboravili njihovu žrtvu, da su nam izuzetno visoko na listi prioriteta i šaljemo poruku novim generacijama da vole svoju državu i da država voli njih i da sutra, ako ne daj Bože, bude potrebe da je brane, da budu spremni da je brane i da je odbrane, a država će znati do da nagradi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nekoliko stvari ima problematičnih, ali ja bih želeo zbog građana Srbije da istaknem onako kako je zaista bilo kada je reč o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kada je reč o obilasku zemunskog naselja, Zemunske kapije.

Dakle, u pitanju je naslov iz dnevnog lista jednog, Vučić je pogledao ogledni stan za bezbednjake i poručio – ovako bi mogli i medicinari i mladi bračni parovi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, obišli su danas ogledni stan iz državnog projekta stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti u naselju Zemunske kapije. Vučić je pozvao pripadnike snaga bezbednosti koji su zainteresovani da kupe stan uz pomoć Vlade Srbije, da pogledaju ogledni stan u tom naselju i da se uvere šta će moći da kupe. Takođe, poručio je Vladi Srbije da ispita mogućnosti da se na sličan način i pod sličnim uslovima obezbedi da stanove mogu da kupuju medicinske sestre, lekari, mladi bračni parovi i tako dalje.

Dakle, istina je samo u onom delu da je Vučić bio u zemunskom naselju, Zemunske kapije, sve ostalo prestavlja dezavuisanje javnosti.

Kada je reč o zdravstvenim radnicima, obrazovanim radnicima, odnosno zaposlenima u obrazovanju, u prosveti, mladim bračnim parovima, porodicama sa više dece, naučnim istražiteljima, itd. to su sve kategorije kojima je zaista potrebna pomoć, ali to su kategorije o kojima SNS brine i misli. Konkretnim delima smo do sada u više navrata pokazali da brinemo i da smo jedini u stanju da nešto i uradimo od silnih obećanja koji su prethodnici iznosili. Ko je povećao plate svim tim ljudima? Pa, SNS, odnosno Vlada koju predvodi SNS i Aleksandar Vučić, i povećanja plata, dakle, i naučni istražitelji koji ste pominjali, ja ću podsetiti da je 12.000 ili 12.500, čak ljudi koji pripadaju kategoriji naučnim istražiteljima, danas pomognuto od strane projekata koju sprovodi Vlada Srbije.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Samo još jednu rečenicu i završavam.

Kada je reč o zgradama koje će biti građene, navodno, samo po periferijama, dakle, nije tačno. Evo, konkretno za Niš i to mogu da kažu naši poslanici koji su iz Niša. Dakle, u Nišu se stanovi grade na tri kilometara od centra. Dakle, to pripada širem centru. To nije periferija i nije istina, prosto, da se grade stanovi samo po nekim perifernim delovima grada. Zahvaljujem.

Nisu prodate, gospodine predsedavajući, kasarne sve. Nismo prodavali nikakve kasarne, to su žuti radili pre nas. Dakle, pomešali ste nas sa nekim drugima.

Kada je reč o nepovoljnim cenama ovih stanova, kada je reč o nepovoljnim kreditima, kada je reč o pitanju koje će banke uopšte kreditirati tako nešto, ja moram da pročitam da je Poštanska štedionica izradila i oštampala brošuru gde su navedeni uslovi, potrebna dokumentacija za preliminarno finansijsko odobrenje, uslovi odobrenja stambenog kredita, stambeni kredit indeksiran u evrima sa osiguranjem, troškovi klijenta, struktura stanova itd.

Evo, uzećemo jedan reprezentativan primer kako primer. Dakle, za jednosobni stan od 36 kvadrata i bruto kupoprodajnom cenom od 440 evra po metru kvadratnom, kupoprodajna vrednost nepokretnosti će biti 15.840 evra. Učešće klijenta u tom slučaju 1.584 evra. To će biti učešće. To će biti obaveza onoga ko pledira da dobije kredit. Rok otplate maksimalno 360 meseci, a mesečna rata 52,69 evra.

Ako sada meni želite da kažete da je ovo nepovoljno, stvarno ne znam šta bih odgovorio. Zar nije nešto što će direktno predstavljati benefit za nekoga ko nema nekretninu, ko celog života nije uspeo da obezbedi nekretninu? Dakle, sada će moći za 1.584 evra, a 52 evra će mu biti mesečna rata. Ako ovo nije povoljno, ja stvarno ne znam šta bih rekao na to. Zahvaljujem.

(Vjerica Radeta: Replika.)