Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se pridružujem inicijativi kolege Rističevića da se jednom opsežnom istragom utvrde sve te mahinacije, malverzacije, pogotovo kada je reč o čuvenoj sada već aferi oko preprodaje minuta za koju se sumnjiči „Dajrekt medija“ kao Đilasova firma, da istraga jednom pokaže da li se Dragan Đilas obogatio upravo na taj način što je, kupoprodajom sumnjivom minuta i sekundi reklamnog prostora, zaradio one milione za koje, inače, izbegava da nam da odgovor odakle mu.

Kada je reč o uređivačkoj politici RTS-a, ona je, najblaže rečeno, problematična i o samoj uređivačkoj politici moglo bi baš mnogo da se priča. Posebno se RTS isticao u nekoj antisrpskoj histeriji u nekim ranijim godinama, kada je DOS preuzeo vlast od 2000. godine, pa na dalje. Danas je ta slika nešto malo blaža, ali ni na koji način ne možemo da kažemo da je zadovoljavajuća i da je normalna, i taj žuti Bujke i ta žuta Olja i o svemu onome o čemu je malopre gospodin Rističević pričao.

Gospodine Rističeviću, ne znam da li ste ispratili da tokom jučerašnjeg dana na RTS-u nije bilo n i reči o tome da je Skupština Srbije zasedala, da je Skupština raspravljala o nekim amandmanima, da je Skupština raspravljala o nekim zakonima? To za RTS odavno nije vest.

Ja ću vas podsetiti, gospodine Rističeviću, da prvog dana redovnog prolećnog zasedanja ove godine RTS ni sekundu nije izvestio o tome. Izveštavali su o raznim parlamentima u svetu. Za njih su to bile vesti u njihovom Dnevniku, a da je srpski parlament zasedao, da je otpočeo redovno prolećno zasedanje ni sekunda jedna.

Moram da vam kažem, Rističeviću, još nešto. RTS je na sajtu svom objavio juče izveštaj o poslaničkim pitanjima na jučerašnjoj sednici. Da li znate čije poslaničko pitanje jedino nije obrađeno? Kolege Atlagića. Jedino poslaničko pitanje koje se nije našlo u izveštaju na RTS-ovom sajtu je pitanje gospodina Atlagića. Naravno, neki drugi poslanici su preneseni, čak i neki poslanici koji nemaju ni dva glasa, koji ne znaju ni sami kojoj poslaničkoj grupi pripadaju. Evo, recimo, ovaj Đorđe Vukadinović. Piše lepo šta je poslanik Pokreta za spas Srbije-Nova Srbija, Đorđe Vukadinović pitao, lepo objašnjenje, sve, a o poslaničkom pitanju narodnog poslanika Marka Atlagića ni reči, apsolutno ni reči.

Dakle, krajnje su čudni ti kriterijumi za odabir vesti koje će RTS da prenosi i zbog svih ovih razloga zaista bih želeo da istraga otpočne i da se istraga podrobno bavi svim onim temama koje je malo pre inicirao gospodin Rističević. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kaže, gospodin Rističević da sam se zagonetno smeškao. Jesam se smeškao zato što ste gospodine Rističeviću sve u pravu što ste rekli u vaša dva malopređašnja javljanja, pogotovo kada je reč o onom delu da Đilas hoće potpunu kontrolu i kada je reč o REM-u i naravno da hoće potpunu kontrolu, baš onakvu kontrolu nad medijima kakvu je imao u vreme dok je vršio vlast u Srbiji.

Vi se dobro gospodine Rističeviću sećate tog vremena i tog medijskog mraka u pravom smislu te reči. Ono što danas, ta tzv. opozicija ima na raspolaganju, kada je reč o medijskom prostoru, to je neuporedivo više nego što je SNS imala dok smo bili u opoziciji.

Podsetiću vas gospodine Rističeviću, da SNS nije imala prostora ni u jednom jedinom mediju dok smo bili u opoziciji. Imali smo jedan simboličan prostor na jednom radiju, u pitanju je radio Foks. Jedino mesto gde je za to vreme mogao da se pojavi neko predstavnik SNS bio je radio Foks i to, mislim nekoliko puta nedeljno, ali smo uprkos tome uspeli da dopremo do građana tako što smo vredno i radili, i obilazili građane od vrata do vrata. Sve smo radili ono što danas ovi koji nam zameraju nekakav medijski mrak ne rade. Znate, njih mrzi i da obilaze Srbiju, i da idu od vrata do vrata, oni ne znaju to da rade. Nikad nisu ni radili, niti će ikad raditi, za njih je to potpuna nepoznanica i zato nikada neće doći na vlast.

Kada je reč o televiziji N1 i o kampanji koja se sprovodi danima protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, poslanika SNS, pa vi ste gospodine Rističeviću videli sinoć jednu emisiju….

(Marijan Rističević: Nisam gledao.)

Niste ništa naročito propustili. Pet nekakvih istomišljenika se okupilo da analizira govore narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada postavljam pitanje, ko ovde zapravo koga targetira. Ko kome crta metu na čelu ili kako to oni vole da kažu, mi njima ili oni nama. Kada izmontiraju razne televizijske priloge, kada istrgnu iz konteksta čitave govore, čitave rečenice, i to predstave na način kako njima odgovara, onda se ne pitaju da li oni time zapravo nama crtaju metu na čelu. Zahvaljujem.

Jako kratko predsedavajući.

U prilog tezi da opozicija u Srbiji ima neuporedivo više sredstava i medijskog prostora, možemo da nabrojimo. Dakle, „N1“, „Nova“, zatim, razne lokalne televizije, na primer, televizija „Šabac“, to niste pomenuli gospodine Rističeviću. Tamo se organizuju emisije koje prednjače po vulgarnosti. Jednu od njih vodi, on se predstavlja kao pisac, mislim da se preziva Vidojković, predstavlja se kao pisac i poznat je po tome što je u stanju da u jednoj rečnici barem 10 psovki onako izbaci, kao minimum. Znate, on je pripadnik te elite, te kulturne elite, te inteligencije, pa verovatno kao elitista, misli da je to nešto što treba tako da bude.

Dakle, da u jednoj rečenici 10 najvulgarnijih psovki onako izbaciš ko iz rukava što se kaže. Zatim, spomenuli ste i sami nekoliko nedeljnika i „Nin“ i „Vreme“ i „Nedeljnik“ i taj novi magazin imamo tu i „Danas“, koji je odavno prestao da bude dnevni list u pravom smislu te reči, već jedno, da kažem, bilten, glasnik Saveza za Srbiju i imamo društvene mreže.

Dakle, u vreme kada je SNS bila u opoziciji, kada smo se borili za naklonost birača, kada smo se bori da od vrata do vrata dopremo do svakog građanina, ne bili smo predstavili program SNS, mi nismo u to vreme mogli da računamo na društvene mreže u onoj meri koje su danas prisutne u svakodnevnom životu svih građana Srbije.

Osim društvenih mreža, ono što je ovde simptomatično, najmonstruoznije optužbe, najmonstruoznije uvrede trpimo svakodnevno, upravo na ovim medijima koje smo naveli i nikom od njih ni dlaka sa glave ne fali. Oni pričaju uporno o nekakvoj cenzuri, o nekoj neslobodi, o nekom gušenju medija, a niko od njih nije dobio ni tužbu, niko od njih nije završio ni u zatvoru, nikome dlaka sa glave ne fali. Onda, ja vas gospodine Rističeviću pitam - kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak? Kakvo je to gušenje i ugnjetavanje slobode medija kada nikom od njih dlaka sa glave ne fali na najmonstruoznije optužbe i uvrede koje trpimo bukvalno svaki dan.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, mi smo se i u načelnoj raspravi jasno odredili prema ovom Predlogu zakona i najavili snažnu podršku. Podržaćemo zakon zbog svih onih pozitivnih efekata koje će ovaj zakon proizvesti, i kada je reč o maloprodajnom sektoru, i kada je reč o elektronskoj trgovini, ali i zbog svih rezultata koje smo postigli, i to ne samo u oblasti trgovine, već i u ostalim oblastima, i kada je reč o stanju javnih finansija, i kada je reč o stanju ekonomije, i kada je reč o procentu nezaposlenosti.

Želeo bih da iskoristim priliku da vas pitam, gospodine ministre, za neke najnovije informacije kada je reč o procentu nezaposlenosti u Srbiji trenutno, i o ostalim oblastima, posebno kada je reč o građevinarstvu. Po svim pokazateljima se jasno vidi da se u Srbiji danas neuporedivo više gradi nego nekad ranije. Samo u maju ove godine izdato je 1.822 građevinske dozvole, pričam za Srbiju, što je za oko 6% više nego u maju prošle godine. Prošle godine je opet bilo više nego pretprošle godine i tako redom.

Takođe, indeks predviđene vrednosti radova u maju ove godine je veći za 150,4% u odnosu na maj 2018. godine, kada je opet, takođe, bilo više nego za isti period pretprošle godine. I naravno da je na ovo povećanje vrednosti najviše uticala izgradnja dela auto-puta Preljina-Požega, kao i izgradnja magistralnog gasovoda Bugarska-Mađarska, Deonica 2, ali ogroman procenat zauzima izgradnja zgrada, kako stambenih, tako i nestambenih.

U Beogradu samo se godišnje izda građevinskih dozvola za preko milion kvadrata, i to tri godine zaredom, što je za četiri ili čak možda pet puta više nego u nekim ranijim periodima, kada su žuti upravljali gradom.

O svemu tome govori i drastičan skok na svetskoj Duing biznis listi, gde smo sa 36. mesta dostigli 11. poziciju. I to su konkretne činjenice, konkretni pokazatelji. Samo što sve to nećete čuti na N1. To za njih nije vest. Ako Srbija, ne daj bože, padne za koje mesto na svetskoj Duing biznis listi, onda je to na N1 glavna vest, onda je to glavna tema, onda se organizuju okrugli stolovi, onda se dovode razni stručnjaci da diskutuju o tome. Mada vidim da im poslednjih dana ponestaje polako tih stručnjaka, nemaju više široku lepezu tih stručnjaka za sve i svašta. Vidim da im je glavni u poslednje vreme neki Beširi, mislim da je Naim Leo Beširi. Taj im je sada glavna zvezda. Taj na N1 sada komentariše sve. On je sad stručnjak i za populacionu politiku, on je stručnjak za bezbednost, on je stručnjak za politiku opšte prakse, pa je stručnjak za spoljnu politiku, itd. Verovatno da su im ostali na godišnjim odmorima, oni vole da odmaraju po nekoliko meseci, i ona sa "Utiska nedelje", i onaj Kesić, i svi ostali, uzmu letnju pauzu od nekoliko meseci da se odmore. Valjda su se umorili mnogo u prethodnom periodu, ne znam šta je.

Uglavnom, da ne širim priču, iz svih ovih razloga koje sam naveo, želeo bih da izrazim snažnu podršku ovom Predlogu zakona, ali i svim ostalim naporima Vlade Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Iako visoko cenim većinu, gotovo sve amandmane kolege Rističevića, moram da kažem da predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, zbog onog obrazloženja koje je Vlada Srbije dostavila u svom mišljenju.

Međutim, ovo što mene brine, gospodine predsedavajući, to je jedno narastanje agresije, histerije i nasilja u društvu, što možemo da vidimo ovih dana i po medijima i imamo jedan frapantan primer u tom smislu. Naime, funkcioner Narodne stranke Vladimir Gajić, po nalogu njegovih šefova Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, na najprostačkiji način je izvređao poslanicu DS Natašu Vučković.

Milim vas, pogledajte šta je on rekao za nju: „ti si beda, bedina, ti si impotentna amaterka“. Ja sam stvarno, da kažem, zaista i ljudski ganut i uznemiren ovakvim histeričnim, prostačkim i vulgarnim vređanjem narodne poslanice, iz koje god ona stranke dolazila. Dakle, u pitanju je poslanica DS, koju je taj Vladimir Gajić na najvulgarniji način izvređao na Tviteru, i zaista mislim da mi kao društvo treba da se pozabavimo time da smanjimo ovaj stepen nasilja, govora mržnje koji se pojavljuje u medijima. Znate, ja sam zaista jedan izraziti pacifista i gnušam se nasilja svake vrste, dakle, za mene je ovo zaista neprihvatljivo.

Nataša Vučković je u intervjuu u „Novom magazinu“, ako se ne varam, rekla kako bojkot nije politika i to je jedini greh Nataše Vučković. I zaista bojkot nije politika. Bojkot ni na koji način ne može da bude politika, a zaslužila je ovako divljanje i ovakvo vulgarno ponižavanje od strane ostatka tog Saveza za Srbiju. I nije ovo, da vam kažem, predsedavajući, jedini primer. Danima već traje jedna borba u tom Savezu za Srbiju između Jeremićevih i Đilasovih. Verovatno da je u pitanju borba za prevlast u okviru samog Saveza za Srbiju i imamo svaki dan napade jedne grupacije na drugu grupaciju, verovatno da Đilas, znate, on ne voli konkurenciju, verovatno da je u pitanju borba za prevlast, on želi da bude neprikosnoveni lider, pa sad želi na svaki mogući način da ukloni svakog onoga ko mu je na neki način konkurencija.

Ja zaista opet ponavljam da mi kao društvo treba da nađemo načine i modele da se izborimo sa ovakvim vidovima nasilja i govora mržnje koji dolaze od strane ovog Saveza za Srbiju, Đilasa i ostalih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Za razliku od prethodnog amandmana gospodina Rističevića, predlažem da se ovaj amandman prihvati i u danu za glasanje, glasaću za, a istovremeno pridružujem se inicijativi i apelu koji je malo pre pokrenuo kolega Rističević i da se saznaju detalji iz ove, po svemu sudeći, velike pljačke RTS-a.

Ono što bih želeo da predstavim kao svojevrsnu dopunu koleginog apela, a to je da postavim pitanje, da li je istina da je 650 miliona dinara šteta koju je RTS pretrpeo zahvaljujući ovoj pljački i ovoj muljavini sa sekundama i minutama kada je reč o Dajrek mediji i ostalim Đilasovim firmama. Isto tako kako je muljao sa minutama i sekundama kako je preprodavao sekunde i minute, tako isto je u poslednje vreme počeo da kupuje političke stranke. Svi znamo da je Đilas kupio stranku koja je do tada imala naziv, valjda Stranka zelenih ili Zelena stranka ili tako nešto. Došao čovek i kupio stranku. Što da se muči? Što da pravi stranku iz početka, što da obilazi Srbiju, što da gradi stranačku infrastrukturu, što da formira odbore kad može da dođe i da kupi na gotovo. Šta će posle da uradi sa tom strankom, da li će da je preproda, to je već pitanje za njega. Isto kao i njegov kolega Vuk Jeremić, koji je kupio stranku onog Aleksića iz Trstenika, poslanika ovde u Narodnoj skupštini, isto tako, dođe i kupi na gotovo. Šta će posle biti sa tom strankom, pitanje je.

Isto kao što je ranije preko onih dugova i hipoteka u koje je zapala DS došao Đilas i kupio stranku. I sad pokušava da nametne kako predsednika te stranke onog Zelenovića iz Šapca, pa da na taj način stekne apsolutnu kontrolu u svim strankama koje čine taj tzv. Savez za Srbiju.

Dakle, nadam se da ćemo dobiti odgovore na ta pitanja kao što se nadam da će istraga, zvanična istraga koju je najavio ministar unutrašnjih poslova, dati odgovor na ovo pitanje i da li je došlo do te, kako i gospodin Rističević kaže velike pljačke, a ja sumnjam da jeste. Zahvaljujem.

Mislim da sam imao pravo na repliku, s obzirom da sam pogrešno protumačen u jednom mom današnjem izlaganju, a koje se tiče jedne koleginice koja nije danas sa nama, Nataše Vučković. Moram da kažem da nisam advokat Nataše Vučković, niti sam želeo, ni na koji način, da se pozitivno izjasnim o njenom političkom delovanju.

Osetio sam potrebu da osudim jednu pojavu u društvu, a ta pojava je vrlo loša i problematična i tiče se širenja govora mržnje i tiče se jednog nedozvoljenog rečnika koji dolazi od strane ovih iz Saveza za Srbiju, a u pitanju je Vladimir Gajić koji je na najprostačkiji mogući način uvredio jednu damu, jednu poslanicu ili poslanika.

(Nataša Sp. Jovanović: Jednog špijuna.)

Ne bih sada ulazio u takve karakteristike, ali reč je o poslaniku Narodne skupštine, bez obzira iz koje stranke dolazio. Danas poslanik SNS, sutra poslanik neke druge strane, svejedno je u ovom slučaju.

Dakle, ovde imamo jednu brutalnu uvredu od strane predstavnika Saveza za Srbiju koji je rekao za poslanik DS Natašu Vučković da je beda, bedina, da je impotentna amaterka.

Ovo su nedopustive pojave u našem društvu. Mislim da mi kao društvo moramo da nađemo modele da sprečimo ovakvo ponašanje u budućnosti, da se suprotstavimo ovakvom govoru mržnje, širenju histerije, kao potpuno neprihvatljivom ponašanju.

Još jedna stvar, nisam ja jedini koji je reagovao i osudio ovakvo ponašanje. Možda sam jedini kada je reč o ovom konkretnom slučaju, ali mi se sećamo tog Gajića i znamo ko su njegovi nalogodavci, onaj isti Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Ništa on ne radi na svoju ruku, sve radi ono što mu njegovi šefovi kažu. Ali, mi se sećamo i njega kada se zalagao i kada je pozivao na zabranu kompletnih političkih partija, između ostalog i partije čiji prethodni govornik pripada. I tada smo reagovali, i tada smo osudili. Zaista mislim da mi kao društvo moramo da osudimo snažno ovakve pojave da nam se ne bi u budućnosti događale. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne bih želeo da se danas ovo pretvori u takmičenje ko će snažnije osuditi izjave pojedinih kvazi političara, ako tako mogu da kažem, za njihove izjave, kako se u Srebrenici dogodio genocid. Znači, ne želim da se mi sada takmičimo.

Opšte je poznato da se svako u SNS na vreme oglasio povodom takvih besmislenih tvrdnji, tih kvazi političara, da ne spominjem sada i mnogobrojne poslanike ovde koji su istog dana reagovali na takve tvrdnje.

Naravno da niko iz SNS nikada nije mogao da prihvati tezu o tome da se u Srebrenici desio genocid, i nemam nameru da o tome polemišem. Sada, ne treba ovo zaista da bude takmičenje ko će snažnije da se bavi time.

Kada je reč o Nataši Vučković, pa neće biti da se niko nikada iz SNS pozitivno izjasnio o njoj i njenom delovanju. Mi smo ovde njoj nadimak dali „vojvotkinja od Strazbura“, u kontekstu lažnih vojvoda, „vojvoda od Maldiva“, to je bio Balša Božović, jel tako? Pa je bio „vojvoda od pašnjaka“, onaj Šutanovac, e, ona je dobila nadimak „vojvotkinja od Strazbura.

Tako da, SNS se jasno odredila o njenom političkom delovanju. Mi ništa dobro ne mislimo o njenom političkom delovanju, ali smo spremni da odbranimo od surovih i potpuno, dozvoliću sebi da kažem, idiotskih napada od strane nekoga ko je gori od nje još. U ovom slučaju tog Vladimira Gajića. Taj isti Vladimir Gajić je bio spreman da tvrdi, osim njegove besmislene tvrdnje o genocidu u Srebrenici, bio je spreman da tvrdi kako je 60% ljudi u Srbiji nepismeno, i da zato oni nemaju šta da traže na izborima, jer eto imaju posla sa nepismenim narodom, i nije ga sramota što je tako nešto rekao, i da zato neće da izađu na izbore, jer znaju da nemaju šta da traže na izborima i da zato na ulici hoće vlast. O takvoj kategoriji mi ovde govorimo, o takvim ljudima.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo čuli od jedne koleginice kao primedbu, ja stvarno ne znam kakve veze ima i Vlahović i Đelić i ko tu još beše, Labus, Dinkić, Pitić i ostali sa Srpskom naprednom strankom? Ja to zaista ne razumem. Svi u Srbiji znaju da su u pitanju ljudi koji su pokrali Srbiju, ojadili zemlju u svakom smislu, uništili ekonomiju. Tu nema nikakvog spora i to svako u Srbiji zna. Pre toga su, da bi došli uopšte na vlast, izveli puč, zapalili i ovu Skupštinu u kojoj se mi danas nalazimo, i zgradu RTS-a i upadali sa puškama i dugim cevima u razne institucije, prebijali ljude, oformljivali krizne štabove, itd, itd.

Nakon njih, sledeća Vlada koja je došla je nastavila proces devastiranja Srbije u svakom smislu i silne pljačkaške privatizacije o kojima smo malo pre govorili, i stotine i stotine preduzeća koja su ugasili i stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla, kao direktna posledica njihovog štetočinskog upravljanja zemljom.

I sada kada SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da li kao premijerom ili danas kao predsednikom države, pokušava da zemlju vrati na zdrave noge, da popravi ekonomsku sliku, da obnovi razorenu privredu, da ozdravi stanje javnih finansija, da napravi u svakom smislu te reči od Srbije i uspešnu i uređenu zemlju, vi nam sada spočitavate nekog Vlahovića i Đelića.

Dakle, prosto svako ima pravo da ode na taj Kopaonik. Da li je neko bio na Kopaoniku, da li je neko govorio na Kopaoniku, koga to zanima? Nikakve veze sa nama nemaju. Možda imaju veze sa ovima koji nisu danas tu? Možda ima veze sa Đilasom? Možda ima veze sa Vukom Jeremićem? Možda i sa Boškom Obradovićem? Ko će ga znati. Ali, sa SNS to nema nikakve veze. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Da li postoji opasnost da budu otežane evrointegracije Srbije, s obzirom na rastuću netoleranciju agresivne manjine u društvu koja sve otvorenije osporava pravo na mišljenje i pravo govora svima onima koji drugačije misle od njih, a posebno predsedniku Republike Aleksandru Vučiću? Ne moram da napominjem da su u pitanju fundamentalne evropske vrednosti – sloboda izražavanja, sloboda govora i sl.

Zašto ovo pitam? Zato što jedan deo našeg društva, a to je uglavnom onaj deo koji se prepoznao u onoj sintagmi lažna elita, kvazielita, kontinuirano sprovodi hajku protiv svih onih koji ne dele njihove stavove. Ukoliko neko drugačije misli od njih, a još se pri tome usudi da to javno kaže ili napiše, odmah biva prokazan u njihovim medijima i na društvenim mrežama, odmah biva stavljen na stub srama, odmah biva predmet linča i odmah biva označen kao nižerazredno biće. Po pravilu dobija epitet da je neobrazovan, glup, nepismen, retrogradan u svakom smislu, primitivan, krezub i sl. Ako pak nikako ne mogu da mu prišiju takvu etiketu, onda se prelazi na ideološke i političke kvalifikacije – fašista, šovinista, totalitarista, presvučeni radikal itd.

Svedoci smo ovih dana jedne takve kampanje protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer je otišao korak dalje i napisao autorski tekst u kome je analizirao ovaj fenomen koji u Srbiji nije od juče, već postoji decenijama, a to je nastojanje ovih krugova da podele srpski narod na tzv. elitu i običan narod. Već sutradan po objavljivanju ovog teksta, diglo se na noge sve ono što se prepoznalo u tom tekstu, i ala i vrana je odmah požurila da osudi Aleksandra Vučića, usput vređajući ga na najbrutalniji način, a sve to sa dozom njihovog elitizma.

U toj hajci prednjače neke televizije, poput one Šolakove N1, ali ima i raznih štampanih biltena Saveza za Srbiju, i dnevnih, i nedeljnih.

Dnevni bilten Saveza za Srbiju pod radnim nazivom „Danas“ je otišao najdalje u toj histeriji i gotovo nedelju dana već se isključivo i jedino bave ovim tekstom. Toliko ih je zabolela istina. Svaki dan imamo razne nazovi stručnjake, uglavnom te lažne elitiste koji drvlje i kamenje bacaju po Vučiću. Svega tu ima, od samozvanih eksperata, preko potrošenih političara, novinara u pokušaju, do samozvanih intelektualaca. Svako je dobrodošao ako će napasti Aleksandra Vučića, bez obzira i na zanimanje i na opredeljenje, od Ljotićevaca do „Žena u crnom“, od krajnje levice, do ekstremne desnice, i konzervatizam i liberalizam. Sve može ako će napasti Aleksandra Vučića.

Pogledajte kako to izgleda. Evo, „Danas“ kaže – Vučićeva opasna orgija radikalskog populizma. Pa tu imamo razne sagovornike: Vladeta Janković, to nam je ovaj što je bio ambasador po belom svetu, pa bi opet da bude ambasador samo mu ne uspeva, pa Žarko Trebješanin, pa Sanda Rašković Ivić, isto jedna ambasadorka, sve sami ambasadori, a da ih pitate za rezultate njihovog službovanja, rezultati su nula. Pa Marinika Tepić, pa Zoran Lutovac, pa imamo Janko Baljak, Ognjen Radonjić, Branislav Lečić, Marko Šelić Marčelo, kad sam pitao ko je taj, kažu – peva nešto, svira nešto, ne znam ni ja, pevač. Znači, od deset sagovornika imate pet aktivnih političara i jednog pevača. To su njihovi eksperti.

Vidim da su počeli da potpisuju nekakvu peticiju, pa se hvale koliko su potpisa skupili. Hajde da vidimo ko su ti potpisnici peticije, sve sami stranački aktivisti ili ljudi koji su od ranije poznati kao neko ko mrzi Aleksandra Vučića i SNS.

Pazite sad, ovako: Zoran Živković, lider Nove stranke, pa predsednik Stranke Slobode i pravde, čuj slobode i pravde, Dragan Đilas, pa novinar u pokušaju Slaviša Lekić, pa istoričarka Dubravka Stojanović, to je ona što je tvrdila da smo mi počinili genocid u Srebrenici, pa Dušan Petričić, to je onaj karikaturista koji je u direktnom obraćanju na televiziji „N1“ tvrdio da je srpski narod glup, neobrazovan, nepismen. Tu je i bivša predsednica Vrhovnog suda, Vida Petrović Škero, dobro je da je tu, već sam se uplašio.

Moram da priznam da mi je mnogo drago što su se svi tamo okupili na tom mestu. Zaista mi je drago što su svi tamo. Postavlja se pitanje – kako uvek svi ti ljudi da budu potpisnici istih peticija? Ako hoćete, baš ako pogledate, i u novijoj istoriji, uvek su ti ljudi ili bar većina njih bili na strani srpskih neprijatelja. Uvek su bili na onoj strani koja je bila protivnik srpskih nacionalnih interesa. Bili su prvi da se Srbija proglasi jedinim krivcem za ratove devedesetih, prvi su bili da se prizna nekakav genocid u Srebrenici, prvi su bili da se Republika Srpska proglasi genocidnom tvorevinom, da Kosovo bude nezavisno. Očigledno da je u pitanju duboka frustracija i mržnja prema…

Evo, završavam u jednoj rečenici.
… prema sopstvenom narodu, zbog frustracije i nemoći, jer znaju da im narod ne veruje, a znaju da narod veruje i podržava Aleksandra Vučića, zato ga i preziru. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, biću jako kratak zbog ograničenog vremena poslaničke grupe.

Svaki put kada raspravljamo o nekom predlogu zakona, moramo da imamo na umu koje će benefite građani imati od tih zakona i mi smo od ministra ali i od ostalih učesnika u današnjoj raspravi čuli sve one razloge zbog kojih treba da usvojimo ove predloge zakona.

Prvenstveno mislim na Zakon o trgovini i kada je reč o razvoju elektronske trgovine u Srbiji i kada je reč o modernizaciji maloprodajnog sektora i kada je reč o mnogim drugim novinama koje ovaj zakon donosi. Ako uzmemo u obzir ono što je i malopređašnja koleginica Malušić rekla, da je u sektoru trgovine zaposleno gotovo 20% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, onda je potpuno jasno kolika je važnost ovog predloga zakona za građane.

Ono što mislim da je jako važno, to je da uvedemo obavezujuće standarde i naročito kontrolu u ovoj oblasti, da nam se ne desi više da neko poput Dragana Đilasa zaradi milione trgujući sekundama, preprodajući sekunde i minute reklamnog prostora na televizijama i onda kada neko najavi istragu o tome, kada neko najavi istragu o sumnjivoj kupoprodaji minuta u televizijskim emisijama na RTS, onda počinje čitava histerija i kampanja protiv tog koji je najavio istragu.

U ovom slučaju reč je o Nebojši Stefanoviću, kreće odmah iznošenje izmišljotina, kreće fabrikovanje afera, kreće čitava kampanja, onda se tu uključuju Đilasovi i Šolakovi mediji „N1“ i svi ostali i onda danima trpimo histeriju u medijskom prostoru, a sve to da bi se izbegao odgovor na pitanje – kako si prijatelju zaradio onolike milione?

Kako si zaradio onoliki novac, ako znamo da je u Češkoj zaradio 74.000 evra, a danas ima 25 miliona evra, logično pitanje se nameće odakle, kako, na koji način? On uporno izbegava da nam da odgovor na to pitanje i kako je nekada trgovao sekundama i minutama, tako danas kupuje stranke. Kupio je stranku, ovu stranku u kojoj je predsednik, to je bila nekakva Zelena stranka, onda je došao Đilas i kupio je, što da se muči? Možda je i elektronski kupio tu stranku, što da gradi odbore, što da gradi stranačku infrastrukturu, što da obilazi Srbiju, evo poslanici koji se dugo bave politikom znaju o čemu pričam, koliko je to mukotrpan posao. Dođe lepo čovek i kupi gotovo i on i onaj Vuk Jeremić. I Vuk Jeremić isto tako na gotovo došao i kupio stranku od onoga, nije sad tu, poslanik je ovde u Skupštini, Aleksić onaj iz Trstenika.

Vidimo da ovih dana sprema i onog nesrećnika iz Šapca Zelenovića o kome je pričao i kolega Knežević, sprema ga za predsednika DS, te DS koju je isto tako kupio nešto malo ranije. Morate da ga razumete, prosto Đilas ne voli konkurenciju. Nikada je nije ni voleo. Uvek je voleo monopol i obogatio se pomoću monopola.

Zato se nadam da će ovi zakoni i s time završavam, onemogućiti ovakve pojave u budućnosti. Iz svih ovih razloga želim da pozovem da usvojimo ova predložena zakonska akta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici.

Vi ste ministre, ali i ovlašćeni predstavnik SNS gospodin Arsić izneli sve razloge zašto bi trebalo da usvojimo predložena zakonska akta, koji se ciljevi postižu i ono što je najvažnije koji su to benefiti konkretno za građane Srbije koje će ovaj zakon proizvesti. Činjenica da u dosadašnjoj raspravi nismo čuli primedbe niti zamerke na predložena rešenja govori u prilog tezi da treba da usvojimo ove predloge zakona i poslanička grupa SNS će svakako glasati za ove zakone.

Oni koji nisu danas na ovoj sednici, na ovoj raspravi, oni koje inače ne zanimaju niti zakoni koji su u domenu, da kažem, javnih finansija, ali ni ostale teme koje su predmet skupštinskih rasprava poslednjih meseci, oni će naravno nastaviti da na konferencijama za štampu ili putem saopštenja ili raznih performansa itd. pokušavaju da osporavaju dosadašnje rezultate i Vlade Srbije i vas lično ministre i naravno Aleksandra Vučića. Pokušavaće i dalje da tvrde kako belo nije belo i kako crno nije crno. Pokušavaće da predstave kako je prosečna plata od 320 evra ili manje, kolika je bila u njihovo vreme, kako je ona zapravo veća od 460 evra, koliko je danas. U toj i takvoj postavci stvari, 320 je veće od 460. Pokušavaće da predstave kako je minus 3,1% BDP-a veći od plusa u kome se danas nalazimo, od plus 4,5%, kada je reč o privrednom rastu. I za njih je to veće, nije manje. I ubeđivaće nas kako je to istina, kako je to zaista tako. Pokušavaće da predstave kako je bolje imati nulu izgrađenih auto-puteva, kako je nula mnogo veća od 450 izgrađenih kilometara auto-puta. U njihovoj Srbiji to je moguće, nula da bude veća od 450.

I sve ostale rezultate koje je postigla i Vlada Srbije i Aleksandar Vučić, da ne nabrajam sada, ali i priliv stranih direktnih investicija i smanjenje javnog duga i naplata poreza koja je na rekordnom nivou i smanjenje nezaposlenosti, čak sećamo se koliki su procenti bili kada su oni vodili državu, dakle 25, 26%, danas je to mislim čak i ispod 12%, možda 11%, i sve ostale rezultate. Naravno, ministre, nastaviće da iznose razne izmišljotine i o vama i o ostalim članovima Vlade i o Aleksandru Vučiću, fabrikovaće razne afere, pogotovo kada se nađu jednoj bezizlaznoj situaciji, kada nemaju odgovore na svoje afere, onda će nastaviti da fabrikuju neke afere kada je reč o članovima Vlade, taman onako kako je to danas kada je reč o ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.

Đilas kada ne zna kako da pruži odgovarajuće odgovore na neka vrlo jednostavna pitanja, a to je – kako si, prijatelju, uspeo da za jednu deceniju zaradiš 25 miliona evra, koliko sam priznaje da poseduje, samo u nekretninama, ako znamo da dok si se navodno obogatio radeći u Češkoj, da si tamo zaradio 74.000 evra i taman da nijedan dinar od toga nije potrošio u Češkoj, on je mogao da donese u Srbiju 74.000 evra, i kako danas imaš 25 miliona evra? Ja ne vidim zašto je to kompleksno i složeno i komplikovano pitanje. To je vrlo jednostavno pitanje, potreban je jednostavan odgovor, ali odgovora nema. Ali zato imamo fabrikovanje raznih afera.

Isto kada je reč o autorskom tekstu predsednika Srbije koji je izazvao neverovatnu količinu nervoze, neverovatnu količinu histerije u nekim medijima, mislim na televiziju N1, mislim na dnevni list „Danas“. Taj dnevni list „Danas“ je zapravo odavno prestao da bude dnevni list, on se pretvorio u politički bilten DS, odnosno Saveza za Srbiju, zovi ga kako hoćeš. Kuso i repato se diglo nakon Vučićevog teksta, jednog teksta, a hajka koju oni vode protiv Aleksandra Vučića govori o nemoći te lažne elite protiv Vučićeve istine koju je izneo u tom tekstu, istine da oni već decenijama dele srpski narod na tzv. elitu i na običan narod.

Da ne bih dužio, zbog vremena poslaničke grupe, ostalo je još dosta govornika, želeo bih da istaknem da će SNS u danu za glasanje glasati za predložena zakonska akta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo poslednjih dana hajke koja se vodi protiv ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića od strane i Dragana Đilasa i Boška Obradovića i ostalih iz tog Saveza za Srbiju, zatim nekih medija, poput televizije N1, lista „Danas“ i mnogih drugih i nekih nazovi nezavisnih stručnjaka. Ono što je tu krajnje simptomatično, to je to što je ta kampanja otpočela jedan dan nakon najavljene opsežne istrage protiv Dragana Đilasa, koji je najavio upravo Nebojša Stefanović. Očigledno je da je Nebojša Stefanović tako tamo gde ne treba, da je tako u svojevrsno osinje gnezdo, što bi narod rekao, i izazvao neverovatnu količinu histerije i nervoze kod Dragana Đilasa, koji je momentalno dao nalog da se krene u kampanju.

Šta je greh Nebojše Stefanovića? To što se usudio da pokrene istragu da postavi pitanje kako je moguće da neko ko je godinama tvrdio kako se on zapravo bogatio u Češkoj, kako je tamo postao milioner, kako je on u politiku ušao kao bogat čovek već, kao ostvaren čovek i slično, a onda se ispostavilo, i o tome su novinari pisali, da su sve njegove firme u Češkoj za sve vreme poslovanja i postojanja imale ukupnu dobit od 74.000 evra. Dakle, sve vreme nije potrošio ni jedan jedini dinar u Češkoj.

On je u Srbiju mogao da donese maksimalno najviše 74 hiljade evra, ni dinara više. E, sad se nameće glavno pitanje - kako je od tih 74 hiljade evra došao do 25 miliona evra, koliko on sad zvanično tvrdi da ima, odnosno priznaje da ima, 25 miliona, iako mi znamo da je mnogo više, čak desetostruko više, ali on priznaje 25 miliona?

Sad se postavlja pitanje - prijatelju, imao si 74 hiljade, danas imaš 25 miliona, kako? To je sve u vreme vlasti njegove stranke, a za čije vreme je i on sam obavljao mnoge važne državne funkcije, direktor one nepostojeće kancelarije, ministar, ako se ne varam, za NIP, pa onda gradonačelnik Beograda itd. Tu odgovora nema, tu ćutimo. Umesto odgovora imamo hajku na ministra Stefanovića, imamo kampanju o nekakvom falsifikatu i sve ostalo što danima gledamo na N1, u "Danasu" čitamo. Ne sumnjam da će sutrašnja izdanja "Vremena" i NIN-a biti posvećena tome.

O čemu se ovde zapravo radi? Radi se o pukom skretanju pažnje sa najavljene istrage, a sve zbog straha šta će ta istraga zapravo pokazati.

Moje pitanje je upravo upućeno ministru unutrašnjih poslova i glasi - da li će tom istragom biti obuhvaćen i period kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda?

Zašto ovo pitam? Zato što je upravo taj period obeležen mnogobrojnim višemilionskim aferama u kojima je Dragan Đilas bio glavni akter. Slobodno možemo reći da je ceo njegov mandat bio zapravo jedna velika afera. Više puta smo i ovde u Narodnoj skupštini govorili o tim aferama, iznosili smo i konkretne podatke, navodili konkretne iznose. Postoji osnovana sumnja da je rezultat upravo ove razlike o kojoj sam govorio od 74 hiljade do 25 miliona proizvod ovih afera o kojima pričam - "Bus plus", "Pazl grad", nabavka i ugradnja podzemnih kontejnera, nabavka španskih tramvaja, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, Most na Adi itd, i još mnogo drugih afera koje treba da dobiju konačni epilog.

Dalje, ova istraga treba da pokaže i da li je Đilasova "Dajrekt medija" stekla protivpravnu imovinsku korist, a na štetu RTS-a u iznosu od 650 miliona dinara u periodu od 2009. do 2018. godine. U pitanju je, kako se navodi, nelegalno poslovanje oko zakupa televizijskih sekundi, a u vreme kada je Dragan Đilas bio na vlasti.

I o Đilasovom karakteru i o njegovim ambicijama možemo da pročitamo i u knjizi Ivana Stankovića, "Kakodalogija" se zove knjiga. U pitanju je suvlasnik, svojevremeno, marketinške agencije "Sači i Sači", starije generacije se verovatno sećaju iz 90-ih godina, koji kaže - tada je u našu agenciju došao jedan od vođa studentskih protesta 1991-1992. godine, jedan od osnivača Radio B-92, budući gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Imao je veoma jasne političke ambicije. Jedna od prvih stvari koju je rekao bila je da želi da bude premijer. Živi bili, pa videli.

Taj isti Ivan Stanković posle u jednom intervjuu kaže da je profesor Ivan Štajnberger, koji je u to vreme bio i dekan Filozofskog fakulteta, jednog dana došao i rekao nam - imam jednog momka, on je lider, odlično misli, misli na Dragana Đilasa, trebalo bi da se upoznate i radite sa njim. Đilas je nakon toga otišao u Češku da nosi gajbice, a onda se vratio kod nas u agenciju i to kao direktor medija. Nije ga interesovao sam advertajzing, ali on je fantastičan trgovac, izuzetan menadžer, pronašao je sebe u medijskom biznisu.

Kako je on pronašao sebe, možemo da vidimo kako je mađioničarski od 74 hiljade evra napravio 25 miliona evra.

Svima ste produžili nekoliko sekundi, pustite i mene još par sekundi da završim.

Dakle, imamo situaciju u kojoj je neko, po svemu sudeći, na krajnje sumnjiv način stekao bezobrazno bogatstvo, bezobrazno bogatstvo, na krajnje sumnjiv način, i to dok su građani Srbije rapidno siromašili. I sad bi opet da se vrati na vlast, da nastavi sa ličnim bogaćenjem. Ali, ima jedan problem, građani Srbije dobro znaju sve ono o čemu sam govorio i građani Srbije dobro znaju da procene ko je zaslužio da vodi Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa kada smo vas birali, gospodine Pašaliću, za Zaštitnika građana 2017. godine, ovde u Narodnoj skupštini, ja sam u toj raspravi istakao da je najvažnije da se kao Zaštitnik građana pridržavate zakona, odnosno da radite sve ono što Saša Janković pre vas nije radio i da ne radite sve ono što je Saša Janković radio. To je bio recept da sam siguran uspeh.

Isto to sam juče rekao prilikom rasprave o izveštajima Poverenika za informacije od javnog značaja i poručio sam na taj način, budućem Povereniku, da je potrebno da radi sve ono što nije radio Rodoljub Šabić i da ne radi sve ono što je radio Rodoljub Šabić.

E, sada zašto pravim paralelu između Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića? Zato što su obojica zloupotrebljavali svoju funkciju, baveći se isključivo dnevnom politikom i obojica su pripadali i još uvek pripadaju jednom širokom frontu, širokom pokretu koji je formiran, a koji za cilj ima jedino, isključivo i samo napade na Aleksandra Vučića i SNS.

U tom pokretu su bile i razne političke stranke, odnosno još uvek su i razni političari, ali i neki mediji, i neke nevladine organizacije, i neki pojedinci, a Rodoljub Šabić i Saša Janković u tom pokretu imaju ulogu da glume nekakve nezavisne stručnjake. Krili su se godinama iza svojih funkcija, glumili nedodirljive, glumili apsolutno zaštićene i svaki dan se bavili napadom na Aleksandra Vučića, na Vladu Srbije, poslanike SNS i Srpsku naprednu stranku, i za svoj angažman primali bezobrazno visoku platu od građana Srbije.

Ne daj Bože da se neko tada usudio da postavi pitanje, kolika je plata Poverenika za informacije ili Zaštitnika građana, odmah bi bio razapet. Dakle, i kuso i repato bi se diglo momentalno protiv njega, odmah bi on bio neko ko guši ljudska prava, slobodu, demokratiju itd. Taman onako kako se danas stvara hajka protiv Aleksandra Vučića, što se drznuo, zamislite drznuo, da u jednom autorskom tekstu opiše jedan fenomen, koji je u Srbiji već decenijama na snazi, a to je ta podela na elitu i na narod. Ja bih dodao na lažnu elitu i narod.

Naravno da ove novine, koje su prestale davno da to budu danas, prednjači u toj histeriji i u toj kampanji, i pogledajte samo današnje izdanje ovog „Danasa“. Pri tome, neću se osvrtati na antisrpsku histeriju koja je kod njih tradicionalno već zastupljena, kada je reč o pokušaju da se Srbi predstave kao genocidni narod, pa imamo tu nekog Veselinovića, koji kaže – nazovimo stvari pravim imenom, genocidom. To je onaj čupavi, maloumnik iz one inicijative – ne davimo Beograd. Dakle, on može kući svojoj da naziva stvari pravim imenom.

Ono što sam želeo zapravo da istaknem, to je naslov i današnjem „Danasu“, kaže – Vučićeva opasna orgija radikalskog populizma. To vam je današnji naslov u „Danasu“ apropo Vučićevog autorskog teksta u „Politici“. Tu onda imamo nekakve stručnjake, Vladeta Janković, zamislite Vladetu Jankovića, to je onaj što je bio ambasador po belom svetu, pa je prestao da bude ambasador, pa bi sada opet da bude ambasador, pa u svojoj nemoći drvlje i kamenje po Vučiću, kaže – autorski tekst Aleksandra Vučića je jedna besramna, podla i ozbiljno opasna orgija radikalskog populizma. Imamo tu dežurnu stručnjakinju, da se tako rodno senzitivno izrazim, Sandu Rašković Ivić, koja kaže – to nije državnički, tako rade vođe navijača. Imamo Žarka Trebješanina, koji kaže – predsednik je otvorio lov na veštice. Imamo dežurnu Mariniku Tepić – unosi dodatnu podelu među ionako podeljene ljude. Naravno, imamo Vesnu Pešić, koja kaže – muči ga elita zato što je prava. Jeste, ti si prava elita, baš je Vesna Pešić pravi primer elite. Možda je i pravi primer, ali one lažne elite o kojoj je Vučić pisao u autorskom tekstu. Zašto je stručna, kakvi su ovo stručnjaci? Zašto je stručna Sanda Rašković Ivić? Zašto je stručna Marinika Tepić? Da menja stranke? Sama ne bi umela da kaže koliko je stranaka promenila samo u ovom mandatu u Narodnoj skupštini.

Setimo se onog Petričića, karikaturiste u pokušaju, koji je pre neki dan na onoj „N1“ televiziji omalovažavao ceo narod, govorio kako je ceo narod glup, zatucan, nepismen, neobrazovan, mazohističan čak i to sve uživo na „N1“. Jutros je na „N1“ bio onaj stručnjak za lažna istraživanja javnog mnjenja, ne znam mu prezime, i potvrdio sve ono što je Aleksandar Martinović juče u Narodnoj skupštini iznosio, a to je da pokušavaju da predstave da samo glupi, neobrazovani, nepismeni ljudi u Srbiji glasaju za SNS. Ko ovde onda pravi podelu? Ko ovde deli srpski narod? Aleksandar Vučić ili oni? Ako ta podela postoji, pa sa zadovoljstvom ću da pripadam tom delu glupog, neobrazovanog i nepismenog naroda koji je pošten i ovih lažnih elitista koji pokradoše sve u zemlji godinama, decenijama dok su vladali. Sa zadovoljstvom ću da pripadam tom delu naroda.

Dakle, sasvim je jasno da ovi lažni elitisti, elitisti u pokušaju, neće oprostiti Aleksandru Vučiću što se drznuo da napiše ovo, što je takao u osinjak gnezdo na ovaj način i sasvim je sigurno da ćemo imati još snažnije i snažnije napade na njega. Zahvaljujem.