Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika zbog obraćanja i preporuke da pitam ja Gorana Ćirića. Pitao bih Gorana Ćirića sve ono što ste i vi u vašoj diskusiji zamerili kada je reč o funkcionisanju JP „Pošta Srbije“, ali nije tu, ne dolazi na sednice Narodne skupštine, bojkotuje rad parlamenta, prima paušalni dodatak. Moram da budem potpuno iskren pa da kažem – ne prima platu ovde, dakle, nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, ali prima paušalni dodatak i sve ostale prinadležnosti u tom smislu, ali ne dolazi na svoj posao. Ne dolazi na posao za koji su ga građani birali, ne dolazi na posao za koji uredno, kažem, prima prinadležnosti, ni on, ni ostale kolege iz tog dela opozicije koja sebe naziva Savezom za Srbiju.

Neki bi od njih da se vrate, neki bi od njih da dođu, ali ne dâ Dragan Đilas. Ne dâ im, čvrsto ih drži u šaci, preko onog koji se naziva predsednikom toga što je ostalo od te DS preko Zorana Lutovca. Mnogi bi da se vrate, i kada bi se vratili imali bismo mi pitanja i za ostale. Pitao bih ja i Kenu za Smederevsku Palanku, dosta toga bih imao da ga pitam. Pitao bih i Zorana Živkovića za vinograde i mnoge od njih, i Balšu Božovića za Maldive, ali nisu tu i neće verovatno ni doći, neće dok god je na čelu tog Saveza za Srbiju Dragan Đilas.

Želeo bih vezano za ovo drugo izlaganje koje smo malo pre čuli da samo skrenem pažnju na svojevrsnu neobaveštenost, gospodine predsedavajući, pa, budite, molim vas, ljubazni pa prenesite koleginici našoj da smo mi kao Srbija primljeni u Evroazijsku uniju pre nekoliko dana. Zahvaljujem.

Replika je u pitanju, na lično pominjanje imena. Čini mi se da i kolega Filipović ima pravo na repliku.

Osetio sam potrebu da se javim zbog onog dela izlaganja prethodnog govornika koji je rekao kako mi nismo primljeni ili potpisnici Sporazuma sa Evroazijskom unijom, pa bih ja u tom smislu samo želeo jedno objašnjenje kolegi da dam, a tiče se teme i naslova u jednom ne srpskom već ruskom portalu. Naslov je - Evroazijska unija i Srbija potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini. Datum je 25. oktobar, pre tri dana.

Kaže - Evroazijska ekonomska unija potpisala je sa Srbijom Sporazum o slobodnoj trgovini. Potpise ispod dokumenta su stavili predsednik Kolegijuma Evroazijske ekonomske unije, premijeri zemalja i premijerka Srbije Ana Brnabić. Ja ovo čitam zbog građana, a ne zbog kolega koje dobacuju uporno i ometaju me.

U materijalima pripremljenim za ceremoniju potpisivanja, ističe se da ovaj trgovinski sporazum ne samo da u potpunosti usklađuje uslove trgovine Belorusije, Kazahstana i Rusije sa Srbijom, s kojom ove zemlje već imaju bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, nego i stvara ekvivalentan režim prometa jermenske i kirgijske robe.

Ja ovo pričam za građane Srbije, da shvate značaj ovakvog jednog sporazuma. I ne bih želeo da se mi ovde takmičimo u rusofilstvu. Nego je veći rusofil, neko je manje, ali opšte je poznato da je većina građana Srbije tradicionalno rusofilski nastrojena i mislim da tu nema nikakve dileme. Ali Srbija je jasno opredeljena za saradnju sa svim važnim političkim činiocima u svetu, i sa Rusijom i Kinom, kao i sa EU, kao i sa svim ostalim zemljama. Mi imamo tradicionalno dobre odnose i sa afričkim zemljama, sa azijskim zemljama, sa zemljama Južne Amerike i mi to svakog dana demonstriramo na svakom koraku.

Kada je reč o tome da se građani nikada nisu opredeljivali da li smo za EU ili ovakvu ili onakvu politiku, naprotiv, građani se non stop opredeljuju i izjašnjavaju na svim izborima do sada, i 2014. godine, i 2016. i 2017. godine, na predsedničkim, i uvek nedvosmisleno i jasno apsolutnu podršku daju politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sve možete možda i da zamerite, ali ne možete ni na koji način da zamerite SNS nedostatak želje za razvojem dobrih i prijateljskih odnosa sa Rusijom. Dakle, zaista ne mogu da prihvatim takvu vrstu argumentacije. Ne možete da kažete da smo mi evropski fanatici, iako nikada ni u jednoj izbornoj kampanji mi nismo krili da smo strateški opredeljeni za evropski put Srbije. To je jasno, to se zna.

Nama Rusi nikada nigde nisu zamerili to što idemo putem evropskih integracija, naglašavam, evropskih integracija. Nikada nigde nisu zamerili što plediramo da budemo članovi EU. Rusi nam to ne zameraju, a vi ste sad našli da nam to zamerite.

S druge strane, nikada nisu bili bolji odnosi Srbije sa Rusijom, nikada u novijoj političkoj istoriji, nego što je danas, nego što je zadnjih nekoliko godina od kada je Vučić predsednik ili premijer Srbije. Podsetiću da se Vučić sa Putinom u poslednje vreme video 19 puta. Recite mi kada je neki srpski državnik imao tako česte i dobre odnose sa nekim ruskim predsednikom ili premijerom ili zvaničnikom ili državnikom? Nikada, ja ću vam to reći. Devetnaest puta u poslednje vreme. Ponavljam, Rusi nam nikada nisu zamerili to što je naš strateški put približavanje EU.

S druge strane, ponoviću i ono što sam malopre rekao, taj naš strateški evropski put ni na koji način ne ugrožava dobre, i više nego dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom, ali i sa Kinom i sa SAD i sa svim ostalim bitnim političkim faktorima u svetu. Zato što nam je stalo jedino do dobrobiti građana Srbije i srpske države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ta mantra da Evropa ili EU nema alternativu o kojoj je pričao prethodni govornik, to je, kako da vam kažem, čista izmišljotina da je to mantra SNS.

Nikada, nikada, ni na jednom niti predizbornom skupu, niti na bilo kom javnom pojavljivanju ili učestvovanju, niko iz SNS nije rekao da Evropa nema alternativu. Pomešali ste nas sa nekim drugima. Pomešali ste nas sa nekim drugim političkim partijama kojima je to bila mantra, bio predizborni program, koji su to na svakom koraku govorili. S nekima od njih ste vi lepo i sarađivali, ali to je druga tema. Ne želim da otvaram tu temu.

Dakle, u svakom slučaju, nikada SNS to nije govorila. Mi smo uvek jasno i nedvosmisleno isticali da smo za ravnopravan odnos sa svim zemljama u svetu.

Pomenuli ste Island. Čudi me što ste pomenuli Island. Island je zemlja, članica NATO pakta i Island je zemlja poznata po tome da je u faktičnom smislu te reči, parkiralište za NATO avione. Da li to hoćete od nas? Da li to želite za Srbiju? Da li želite da Srbija uđe u NATO, onda kažite. Biće izbori, kažite - mi smo za primer Islanda, mi smo za to da budemo zemlja članica NATO pakta. Ne verujem da vam je to politički program, ali moram da kažem.

Kada je reč o EU, kako EU priznaje nezavisnost lažne države Kosovo, to nije tačno. Postoji pet zemalja, važnih zemalja EU koje nikada nisu priznale lažnu državu Kosovo. Hoćete da kažete da to nije istina? Pet zemalja u EU nikada nije priznalo.

Da vam kažem predsedavajući, meni je malo degutantno da ponavljam, odnosno da demantujem sve ono što neki godinama govore na račun SNS, pogotovo Aleksandra Vučića, a to je kako će Vučić da prizna nezavisnost Kosova. Sedam godina traje kampanja – Vučić će da prizna nezavisnost, Vučić će da potpiše nešto. Sedam godina. Pa onda idu s datumima, u novembru će on to da uradi, pa će u februaru da uradi, ali nikako sedam godina Vučić da prizna to Kosovo.

Neće ni priznati. Apsolutno neće. Zato prestanite više sa takvim optužbama. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, po toj logici, sledeći je, onda bi i Kipar i Grčka trebali da izađu lepo iz EU, trebali bi da napuste EU, ali oni to nisu uradili, nego su ostali u institucijama i u EU i nastavili da se bore za svoje nacionalne interese.

Prethodni govornik, gospodine predsedavajući, je bio, odnosno, još uvek je mlad, ali tada je baš bio mlad pa se ne seća tih partnera o kojima smo govorili gospodin Filipović i ja, partnera SRS, do duše na gradskom nivou.

Iskoristio bih priliku da ga podsetim. U pitanju je Dragan Đilas i to je bio period od 2009. do 2012. godine, gde je političkom trgovinom Dragan Đilas postao gradonačelnik Beograda. Dakle, nije pobedio na izborima, već je političkom trgovinom uspeo, a pre toga su promenili Zakon o izboru gradonačelnika. Ukinuli su mogućnost direktnog biranja gradonačelnika, jer su znali da će Aleksandar Vučić pobediti i postati gradonačelnik. Onda su oni to promenili, ne bi li na svaki mogući način sprečili Vučića da postane gradonačelnik i nekako volšebno, Dragan Đilas je postao gradonačelnik.

Ali, momenat koji je najzanimljiviji u ovoj diskusiji je taj, 2009. godine Nemanja Šarović, koji je tada bio predsednik Gradskog odbora, a danas je narodni poslanik, donosi odluku o ulasku SRS u vlast na nivou Grada Beograda, sa Draganom Đilasom. Oni su jako lepo sarađivali, vrlo uspešno sarađivali. Proizvod te saradnje je bio deljenje upravnih i nadzornih odbora na nivou Grada Beograda, upravnih odbora u javnim preduzećima, komunalnim preduzećima, u ustanovama Skupštine Grada Beograda.

Međutim, ono što je najzanimljivije, želeo bih prethodnog govornika da uputim, on ima načine da to sazna, da li je istina da Vojislav Šešelj kao predsednik stranke nikada nije dao saglasnost i dozvolu da Šarović zapravo uđe u koaliciju sa Đilasom na novu grada?

Zahvaljujem predsedavajući.

Gomila članova Poslovnika je prekršena. Ne znam odakle da krenem.

Imali smo prvo član 107.

(Poslanici SRS dobacuju.)

Molim vas, smirite ih.

Član 107. – dostojanstvo. Povređeno je dostojanstvo tako što je prethodni govornik dok je pričao ministar Đorđević urlao sa svog mesta, mahao rukama i nogama i papirima koje je vrteo, kako je ministar lepo i primetio. To je prva povreda Poslovnika.
Druga povreda Poslovnika se ogleda u tome što ste mu dali da priča dokle je on želeo da priča. Znam da Poslovnik detaljno reguliše koliko vremena narodni poslanik može da provede u reklamaciji Poslovnika. To su do dva minuta. Ne čak ni dva minuta, nego do dva minuta, a on je četiri minuta pričao. Pričao je o svemu, samo ne o onome po kom osnovu se javio, a to je povreda Poslovnika. Zaista mislim da ste trebali da ga upozorite.
Šta je ovde problem, gospodine predsedavajući? Problem je u tome što je ministar u svom odgovoru rekao jednu istinu, a to je da je prethodni govornik u svom obraćanju iznosio demagogiju i jeste u pitanju demagogija i to ne može da bude uvreda ako je istina. Ta demagogija se ogleda u tome što on po svaku cenu i na svaki način …
(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)
…. objasnio sam u čemu je povreda Poslovnika, želi da prikaže kako nešto što je dobro za građane Srbije, što je dobro za milion i 700 hiljada penzionera za njega nije dobro. Nije dobro kada vršimo povećanje penzija zasnovano na realnim osnova, nezadužujemo se.
Nije dobro za vas kada povećavamo penzije i kada smo u prilici da pomažemo penzionerima sa jednokratnom isplatom od 5.000 dinara. Još se usuđuje da kaže kako 5.000 dinara nije ništa, kako je to bez značajna suma. Pa kako ga nije sramota? Pa ja bih voleo da pitam ovih milion i sedamsto hiljada penzionera, pitajte njih da li im je malo 5.000 dinara i da li je to za njih bez značajna suma? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 298 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, iako uredno primaju platu.

Meni je jasno da jedan od prethodnih govornika, koji nije u ovom trenutku u sali, a koji je danas satima reklamirao povredu Poslovnika, pati za nekim starim vremenima, neki bi rekli starim dobrim vremenima, verovatno su njemu bila ta stara vremena i dobra. To su bila vremena kada je uspešno sarađivao sa Draganom Đilasom, kada su u Skupštini grada Beograda lepo sarađivali, kada su delili upravne i nadzorne odbore u javnim preduzećima i ustanovama grada Beograda.

Ali, ono što nije dobro, proizvod te saradnje bio je ekonomska katastrofa i Beograda ali i Srbije. Ono što nikako ne mogu da razumem to je da njemu smeta kada povećavamo penzije ili kada u ovom slučaju isplaćujemo jednokratnu pomoć penzionerima, ali iz realnih osnova, dakle bez zaduživanja, bez preskupih kredita, već tako što smo ozdravili našu ekonomiju, ozdravili stanje javnih finansija, popravili privrednu sliku, napunili budžet. Za razliku od njegovih prijatelja iz DS koji kada su bili na vlasti uzimali su skupe i preskupe komercijalne kredite, kredite u visini sa kamatnom stopom od 7,5%, pa i 8% da bi isplaćivali pred izbore penzije.

Mi danas, dakle možemo da pomognemo penzionerima jednokratnom pomoću od 5.000 dinara, koliko god se on trudio da to prikaže kao beznačajna suma, a građani Srbije vrlo dobro znaju da to nije beznačajna suma i da povećavamo plate i u javnom sektoru od 8% do 15%, kako smo i rekli i da povećavamo penzije od sledeće godine, dakle, govorim o redovnom povećanju penzija za više od 5% i da pomognemo građanima zaduženim u švajcarskim francima i da nastavimo ulaganja u infrastrukturu, u autoputeve, mostove, bolnice, zdravstvene ustanove, škole, vrtiće, sve ostalo.

Sve su to dobre vesti za građane Srbije, ali je to, pre svega, rezultat teškog i napornog rada i teških reformi koje su započete u vreme kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade Srbije. Danas možemo da kažemo da ubiramo plodove tog rada.

Ima još dobrih vesti. Na primer skok na svetskoj Duing biznis listi, kako smo i čuli juče, i upravo na toj vesti, poslednjoj u nizu dobrih vesti se prelamaju, odnosno rekao bih razlikuju se one političke partije, oni politički faktori, ali neki mediji koji se iskreno raduju svakom uspehu Srbije, svakom zajedničkom poduhvatu i oni politički predstavnici ali i neki mediji koji prosto mrze svaki uspeh Srbija, pa je većina medija tu vest prenela onako kako ta vest zapravo i treba da izgleda, a to je da je Srbija ostvarila skok sa četiri mesta na toj svetskoj Duing biznis listi.

Nije u pitanju sama vest i sam naslov te vesti, tu ima nekoliko više kategorija i parametara po kojima se određuje uspeh na toj svetskoj Duing biznis listi. Dakle, razni su parametri u pitanju. Recimo, postoji kategorija dobijanje građevinskih dozvola i tu je Srbija napredovala za dva mesta, a sada zauzimalo devetu poziciju, kako smo i čuli od nekog od prethodnih govornika. U oblasti registrovanja imovine Srbija je 58 mestu. Što se tiče dobijanja kredita tu smo na 67 mestu. Kada je reč o plaćanju poreza - 85. pozicija. U prekogranično trgovanje - 23 mesto, pa kaže prema izvršnoj u obavljenom na zvaničnom veb sajtu Svetske banke, Srbija spada među 42 svetske ekonomije koje su u periodu 2018. - 2019. godina, sprovela je regulatorne reforme u tri ili više od 10 ocenjivanih oblasti, unapredivši uslove lakoće i poslovanja, pa se ističe da je Srbija olakšala dobijanje građevinskih dozvola, uvođenje novog onlajn portala, smanjivanje administrativnih taksi, pa je poboljšala pouzdanost napajanjem električnom energijom obnavljanje trafostanica, instaliranjem sistema daljinskog upravljanja i poboljšanjem održavanja mreže.

Sve su ovo delovi istog izveštaja. U tom izveštaju se navodi da je naša zemlja ojačala zaštitu manjinskih investitora, zahtevajući sprovođenje eksterne revizije, obelodanjivanje transakcija povezanih lica, objavljivanje vlasničkih i kontrolnih struktura, i tako dalje. Pa, se dodaje da smo olakšali plaćanje poreza uvođenjem internih rokova za povraćaj poreza na dodatu vrednost.

Čitav niz parametara koji utiču na ovaj skok o kome smo pričali. Ali, jedan mediji, jedna televizija „N1“ je u pitanju, je drugačije izvestila o ovom događaju. „N1“ je izabrala jednu kategoriju od svih ovih pobrojanih kategorija. Jednu kategoriju samo u kojoj Srbija nije ostvarila napredak i to prikazala kao glavnu vest. Pa su čak pokušali da predstave kako smo mi zapravo nazadovali na ovoj listi, pazite, nismo napravili skok od četiri mesta, već smo zapravo nazadovali za jedno mesto.

Kao što sam rekao malopre, u tome je razlika između onih kojih se iskreno raduju našem uspehu i onih koji mrze uspeh rođene zemlje u kojoj žive. Oni mrze uspehe Srbije, oni se raduju eventualnim neuspesima, oni se raduju elementarnim nepogodama, oni se raduju kiši, poplavama, a najviše se raduju kada se desi neki komunalni problem, ne daj Bože, pukne cev ili tako dalje, to je onda radost, to je onda veselje kod njih.

Zato kažem da se neuspesima naše zemlje raduju samo oni koji ne žele dobro ni građanima Srbije, ni državi Srbiji. Njihova politika je - što gore Srbiji, to bolje njima. Ali, u praksi se uspostavilo da je što lošije njima, to je bolje Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti veoma kratak s obzirom da su moje kolege iznele sve one argumente koji idu u prilog tezi da treba da usvojimo predložena zakonska rešenja.

Danas je 297. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, a uredno primaju platu. Ono što sam očekivao, to je da bar Marinika Tepić i Boško Obradović dođu danas u Skupštinu kada govorimo o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Zašto baš oni? Zato što su oni ovih dana iznosili najgore izmišljotine po pitanju onog neuspelog pokušaja da se iskonstruiše afera oko naoružanja, a koja zapravo predstavlja običan napad na ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, ali i na članove njegove porodice. Prvenstveno tu mislim na oca, ali vidim da u poslednje vreme, da su predmet napada i ostali članovi njegove porodice, konkretno brat.

Tako smo od Marinike Tepić mogli da čujemo scenarije i teorije zavera koje su u rangu naučno-fantastičnih filmova. Čak je nadmašila i Boška Obradovića. Ko je slušao sve ono što je Marinika Tepić pričala pre neki dan na konferenciji za novinare ovde u holu Narodne skupštine, mogao je da pomisli da ona zapravo čita scenario za neki film naučne fantastike, sa elementima trilera, ali zapravo se ispostavilo da je upitanju komedija, jer Marinika Tepić nije ni pokušala da pruži neki dokaz ili bilo šta smisleno da kaže da potkrepi te njene teorije zavere.

I nema veze, pričaj šta god hoćeš, optužuj koga god hoćeš, nema veze što to nema nikakvog osnova, nema veze što nema nikakvog smisla, nema veze što su sve nadležne i merodavne institucije u Srbiji momentalno reagovale, demantovale sve moguće navode, pružile konkretne podatke o ovoj nazovi aferi.

Nema veze čak što se time ugrožava odbrambena industrija Srbije. Nema veze, što ovaj nazovi uzbunjivač, a posle se ispostavilo da on nije uzbunjivač, jer zna se kako se po zakonu stiče status uzbunjivača, koliko se god ovaj Gajić trudio da ga predstavi kao uzbunjivača, a od prvog momenta je znao da on nema taj status i taj godinama snima, fotografiše, iznosi poverljiva dokumenta iz ko zna kojih razloga, uopšte ne želim da ulazim u to, dakle, ništa to nije važno, važno je samo da se svaki dan i po svaku cenu napadne Nebojša Stefanović, ostali članovi rukovodstva SNS, Aleksandar Vučić, koji im je svakodnevna meta.

Zzašto? Zato što im je tako naredio njihov šef, Dragan Đilas. Valjda računaju da je bolje da pokušaju da izmisle i konstruišu neku aferu, ne bi li skrenuli pažnju sa najvećih mogućih afera u zemlji, a u svakoj je akter upravo Dragan Đilas. Valjda misle da će javnost u Srbiji da zaboravi da duguje odgovore na pitanja kako je stekao 619 miliona evra. Odakle 25 miliona evra lične imovine, ako je, kako tvrdi, zaradio u Češkoj samo 74 hiljade evra? Onaj njegov potrčko što divlja po Beogradu, Marko Bastać, on je malo dete za njega. Njega su uhvatili samo sa 13 hiljada evra. Pokušao je da ih prošvercuje, pa ga uhvatili. On je valjda još mlad, pa sve misli kada poraste, biće kao šef, Dragan Đilas.

Za sam kraj, želeo bih Mariniki Tepić da dam neke preporuke, s obzirom da je ona vatreni pobornik ovih teorija zavera, evo, ja joj kandidujem nekoliko svetskih popularnih teorija zavera. Ima teorija da zemlja nije okrugla, ima teorija da čovek nije ni sleteo na mesec, postoji na internetu i teorija da reptili vladaju svetom. E, pa pun je internet tih stvari, pa ona pošto voli, a dokona je i zanima se za to, eto, ja joj preporučujem, pa ako ima prilike da čita i da se zanima, bilo bi lepo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 296 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, za koji uredno primaju platu. Ali, ono što sam očekivao, to je da bar šef poslaničke grupe DS, Goran Ćirić danas napravi izuzetak i dođe u Skupštinu kada razgovaramo o pošti, poštanskim uslugama, poštanskom saobraćaju. Ako se pitate zašto baš on, zato što je on visoki rukovodilac JP „Pošta Srbije“, nekada je bio i direktor tog preduzeća, a danas je visoki rukovodilac, ako se ne varam specijalni savetnik direktora. Prima veliku platu tamo, mislim da je u pitanju 150.000 dinara, pa je bila idealna prilika da dođe u Narodnu skupštinu da nam da najnovije informacije, kada je reč o funkcionisanju tog preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u dosadašnjoj raspravi čuli sve argumente zašto bi trebalo da usvojimo predložene zakone, kako će oni uticati i na građane kao korisnike poštanskih usluga i na privredu, privredne subjekte, poštanske operatore i sve ostale subjekte koji su obuhvaćeni, da kažem, predloženim rešenjima.

Sva rešenja o kojima ste i vi ministre govorili idu u pravcu razvoja malih i srednjih preduzeća koja će svoje proizvode moći da plasiraju i prodaju putem elektronske trgovine, obzirom na razvoj elektronske trgovine. Zatim, implementaciji direktiva poštanskih EU, prilagođavanju novim zahtevima tržišta, davanju doprinosa u sprečavanju nelegalne trgovine putem poštanskih paketa, zaštite prava potrošača, korisnika poštanskih usluga itd.

Jako je važno da modernizujemo oblast poštanskih usluga, poštanskih saobraćaj, da modernizujemo ne samo JP „Pošta Srbije“, već svaku oblast koja pripada tzv. Javnom sektoru. Tu mislim i na javna preduzeća i ustanove i na državnu upravu i na lokalnu samoupravu i sve ostalo.

Jedan od osnovnih preduslova za to je da sprečimo sve vidove nepotizma. Evo, ovih dana je aktuelan jedan snimak koji se širi na društvenim mrežama, u kome je glavni akter upravo onaj Marko Bastać o kome je pričao jedan od prethodnih govornika, Veroljub Arsić, koji gostujući u jednoj emisiji potvrđuje da mu je skoro cela uža i šira rodbina bila na izbornoj listi koju je predvodio. Dakle, izbornoj listi za lokalne izbore na opštini Stari Grad.

Evo ovako to izgleda. Voditeljka pita – kada je reč o DS, na 12. mestu vaše liste DS za izbore na Starom Gradu je sestra vaše supruge Milica Lazić. Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka dalje pita – vaša supruga je na 18. mestu na toj listi. Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka pita dalje – da li je na 14. mestu suprug vaše sestre Bojan Dimitrijević, po zanimanju frizer, a vaša sestra Ana Dimitrijević na mestu iza njega? Marko Bastać – tako je. Voditeljka dalje pita – vaš rođak Nemanja Janković je na 16. mestu? Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka dalje pita – da li su tačni sledeći podaci, da je na 19. mestu venčana kuma vaše supruge? Marko Bastać kaže – e, to nije tačno. Voditeljka – na 21. mestu je majka vašeg venčanog kuma i iza nje dve sestre vašeg venčanog kuma Dejana Stojanovića? Marko Bastać kaže – majka jeste, ali dve kume nisu.

Dakle ovo je vrhunski primer nepotizma i nije to sve. Mediji uveliko pišu o Bastaćevom nepotizmu, pa je tako „Alo“ i objavio detaljan spisak svih onih koje je zaposlio kako u opštini Stari Grad, tako i u sportskom centru „25. maj“. Tu imamo i da je njegova sestra Ana Bastać pune tri godine radila u sportskom centru.

Nemanja Janković, Ugovor o radu na neodređeno vreme, zarada 40.000 dinara. Imamo, Marko Mandić, taj je valjda odbornik na Starom gradu, Ugovor o radu na neodređeno vreme, zarada oko 76.000 dinara. Pa, Nikola Rodić, Ugovor o radu na neodređeno vreme, 76.000 dinara. Pa, Milica Vulić, Ugovor o privremeno povremenim poslovima, pa Nikola Vilotijević, pa Igor Majer, Nemanja Švabić, Iva Pajić. Dakle, ovi poslednji su ugovori o privremeno povremenim poslovima.

Ana Dimitrijević je sestra Marka Bastaća, dok je Nemanja Janković njegov rođak. Dakle, ovo su vrhunski primeri nepotizma u beogradskoj opštini Stari Grad. Ja bih želeo da kažem da dok imamo ovakve primere vrhunskog nepotizma ne možemo da računamo na efikasan javni sektor, na efikasnu upravu i to je nešto sa čime moramo da se izborimo u narednom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim da je danas 295 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu. Dakle, deseti mesec kako ne obavljaju posao za koji su ih građani birali.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno tužilaštvu zbog ugrožavanja sigurnosti i raznih pretnji koje su ovih dana postale svakodnevnica u našem političkom životu i dolaze od strane određenih opozicionih lidera.

Naime, član 131. Krivičnog zakonika kaže - ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ko deluje iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Zašto je ovo važno? Zato što smo poslednjih dana imali prilike da svedočimo o jednom bizarnom trendu predstavnika Saveza za Srbiju, a to su pretnje Aleksandru Vučiću i članovima rukovodstva SNS, pa da vidimo kako to izgleda.

Evo ga, Boško Obradović, koji je napisao, citiram, da na KiM nije sve naše, kaže predsednik koji se zakleo na Ustavu i jevanđelu da će čuvati KiM u sastavu Srbije, za ovo si moj i imaš šamar prvom prilikom kada se vidimo, citiram, đubre jedno izdajničko, plus ti sleduje višegodišnja robija kad tad. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Idemo dalje. Marko Bastać. To je onaj što divlja mesecima već po Beogradu, a u poslednje vreme je postao poznat po tome što švercuje desetine hiljada evra iz inostranstva, a on kaže - obećavam Vesić Goranu da će dobiti jednu šamarčinu od mene, pa nek onda razmišlja šta će da radi, pošto mislim da je to prava vaspitna mera, rekao je Bastać.

Zamislite tu smejuriju da Bastać nekoga ošamari. Bolje neka objasni od koga je dobijao novac iz Dubaia.

Imamo onog lažnog sindikalca Željka Veselinovića koji se odmah pridružio ovoj nesrećnoj grupi, kako to bez njega inače da prođe, pa on kaže - s obzirom da je moj drug Bastać obećao šamar Goranu Vesiću, onda je vreme da i mi ostali nađemo svog naprednjaka, ja recimo šamarčinu obećavam Vladimiru Orliću, on mi je prvi pik na draftu.

Mnogo smo se uplašili i kolega Orlić i ja. Svi smo se mnogo uplašili, dakle, drhtimo od straha zbog njegovih pretnji.

Moje pitanje je upućeno Zagorki Dolovac kao Republičkom javnom tužiocu- ima li nameru ikada da se oglasi i preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonom ne bi li se sprečile ovakve pojave?

Zaista smatram da jednom mora da se stane na put ovom ludilu. Daleko od toga da se iko iz SNS uplaši od ovih, da kažem, tragikomičnih likova, ali se mora poslati poruka da je Srbija pristojna i uređena zemlja u kojoj pretnje fizičkim nasiljem ne mogu biti tolerisane.

Odavno je svima jasno da je politika Saveza za Srbiju jedino isključivo pretnje, nasilje, pozivi na linč, progone itd, ali utoliko više moramo da preuzmemo nešto da stanemo na put i da se ovo izbaci prosto iz javnog diskusa.

Zašto ovo navodim? Zato što je ono što se dešava poslednjih dana kulminacija onoga o čemu smo mesecima govorili i upozoravali, a to je narastajuća agresija histerične manjine u društvu koja iz nemoći pokušava nasiljem i pretnjama da ostvari svoje političke ciljeve, jer kako objasniti da grupa ludaka predvođena Markom Bastaćem, bukvalno juri Gorana Vesića na ulicama sa namerom da ga linčuju?

Podsetiću u tom smislu na naslovnu stranu „Danas“-a, kaže – obistinjuje se da ćemo ih juriti po ulicama. Tu podsećaju na onu izjavu onog nesrećnog Jova Bakića. Kako objasniti da malo, malo, pa dolaze ispred zgrade u kojoj živi Goran Vesić? Kako objasniti paljenje njegovih knjiga? To su samo nacisti radili. Do koje mere mržnja može da.

Kako objasniti najmonstruoznije uvrede upućene novinarki RTS, Oliveri Jovićević, ma šta ja mislio o uređivačkoj politici RTS, a ne mislim ništa dobro, ali kako objasniti takve monstruozne uvrede? Pazite šta ovaj Sergej Trifunović kaže – emisija koju vodi Olivera Jovićević postoji isključivo da Olivera Jovićević ne bi radila za 150 evra na sat na poziv. Zamislite ovo. Na šta ovo liči, kako ga nije sramota. Kako te bre nije sramota da se bilo kojoj ženi obraćaš na ovaj način? Sramota za ceo muški rod je Sergej Trifunović. Bolje da objasni šta radi na Baliju i odakle mu pare da letuje na Baliju i još se ruga srpskom narodu. Predsedavajući, završavam s tim, ruga se srpskom narodu i kaže – Bali je prilično jeftin i dostupan, par soma evra dve nedelje, šta je to - sitnica. Nije ga sramota. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi smo u dosadašnjoj raspravi čuli i naša ovlašćena predstavnica, gospođa Kovačević Žarić je u svom izlaganju istakla sa koliko problema se suočavamo u oblasti pravosuđa, imajući u vidu kakvu smo situaciju zatekli, imajući u vidu sve ono što smo nasledili i posebno kakve napore ulažemo ne bismo li popravili takvo stanje koje je posledica, pre svega, katastrofalne reforme pravosuđa sprovedene od žutih štetočina tokom 2009. godine.

Tu ocenu katastrofalna reforma, to nije ocena nekoga iz SNS, to je ocena Venecijanske komisije. Dakle, više od 700 sudija je bilo razrešeno zbog tzv. nepodobnosti, nisu bili članovi žutog preduzeća, pa su razrešeni. E, zatim su te sudije tužile, povele postupke, dobile presude, pa je na taj način državni budžet oštećen za preko 30 miliona evra.

Dakle, postavljene su sudije po partijskom ključu isključivo stranačkim predlozima i svi se sećate sada već čuvenog slučaja iz Vlasotinca, kada su predsednik opštinskog odbora zajedno sa predsednikom opštine predlagali, odnosno slali dopise razne u kojima su okarakterisali kandidate za tužioce i sudije. I još mnogo sličnih problema koji su nastali takvim odnosom prema pravosuđu, ali i takvim odnosom prema državi.

Ima pomaka, ima i dobrih rezultata. Čuli smo i da je efikasnost sudstva na znatno višem nivou danas i da je danas prosečno trajanje sudskih sporova 253 dana, za razliku od njihovog vremena kada je bilo duplo više, dakle, 500 i nešto dana je bio prosek, ali mislim da moramo permanentno da radimo na vraćanju poverenja građana, prvenstveno, u naš pravosudni sistem, u naše pravosuđe, iako to nije lak posao, s obzirom na to šta su nam ostavili u nasleđe.

Pri tome, najsmešnije su mi zamerke koje stižu na račun stanja u pravosuđu, na račun narušenosti nezavisnosti pravosuđa od strane perjanica stranaka bivšeg režima. Evo, npr, ovaj Majić, o kome je i gospođa Malušić malopre govorila, ja ne znam više da li je on sudija ili je posao pisac ili je bloger, kako se predstavlja, ali je učestvovao u oslobađanju tzv. Gnjilanske grupe, tzv. bivše oslobodilačke vojske Kosova. I on je glavni kritičar. Ili, na primer, onaj Vladimir Gajić. Taj je valjda predsednik pravnog saveta Narodne stranke onog Vuka Jeremića, koji je, osim što po ceo dan samo lupeta nešto na tviteru, osim po tome, poznat je još jedino samo po tome da je bio hapšen u onoj velikoj aferi Geneks mafija ili Geneks grupa tokom 2007. godine, kada su uhapšeni zbog višemilionskog oštećenja državnog budžeta. Muljali su sa kvadratima, muljali su sa građevinskim parcelama, sa objektima. U svakom slučaju, budžet je oštećen za više od 20 miliona evra tom prilikom.

To su te pravničke i moralne gromade koje danas nama nešto zameraju, a umeli su jedino da otimaju. Ili ima onaj slučaj Boža Prelević. Taj je dežurni govornik na ovim njihovim smešnim okupljanjima „Jedan od pet miliona“ ili Savez za Srbiju ili kako se već zovu, nije ni važno.

Kažu ljudi da ima ozbiljnih indicija, u tom smislu, da je taj Boža Prelević oteo ljudima ribnjak u Bajinoj Bašti, ribnjak velike vrednosti. Iskoristio svoje advokatske veze sa upravo onim ostacima bivšeg režima, koji i danas rovare u našem pravosuđu, i oteo ribnjak ljudima.

Po drugi put apelujem i na Odbor za pravosuđe Narodne skupštine, pošto su se građani i njima obratili, sa predstavkom, dakle, da razmotre tu predstavku, jer iz dokumentacije koja mi je stigla, odnosno koju su mi dostavili, mogu da vidim da je u pitanju jedna ozbiljna afera. Nekoliko sudskih postupaka je u ovom slučaju aktuelno, te ovom prilikom ne bih komentarisao same predmete, ali moram da pitam – čemu razvlačenje postupka preko osam godina? Osam godina traje ovaj sudski postupak. Da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ili neko namerno pokušava da razvlači, da maksimalno odugovlači i produžava ovaj sudski postupak?

Kaže taj Prelević pre neki dan na N1, gde drugde nego na N1, kako zakoni ne važe za članova SNS. Ja ga pitam, a važe li zakoni za njega i njegove prijatelje, pogotovu njegove prijatelje iz Saveza za Srbiju i ove iz tog „Jedan od pet miliona“ koji očigledno mogu nekažnjeno da upadaju u institucije? Upadaju u RTS, upadaju u Rektorat, jure ljude po ulicama s namerom da linčuju i nikom ništa. Da li zakoni za njih važe?

Iz svih ovih razloga, želim da naglasim koliko je važno da svi zajedno radimo na popravljanju svih onih loših elemenata koji su godinama razarali naše pravosuđe, a u cilju vraćanja poverenja naših građana u naše pravosuđe i u sudijsku funkciju na prvom mestu. Zahvaljujem.

Vidim da su neki oduševljeni.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o investicijama, o investicionim fondovima treba istaći dosadašnje rezultate Vlade Srbije na ovom polju. Rezultati su odlični. I, podatak da smo dobili 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci ove godine i da je to za 43% više nego prošle godine za isti period, ali i to da je prošla godina bila, takođe rekordna kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija, ako se ne varam 3,5 milijardi evra.

Ono što je jako važno, da sve međunarodne finansijske institucije priznaju da smo lider u privlačenju stranih direktnih investicija. Dakle, to su sve činjenice koje niko ni ne pokušava da ospori. Kada kažem niko, tu svakako mislim na kredibilne učesnike u javnim diskusijama kada je reč o stanju ekonomije, kada je reč o stanju privrede naše zemlje, dakle, stručna javnost i svakako one političke partije koje učestvuju u javnom i političkom životu naše zemlje, ali i kroz institucije sistema. Tu svakako ne ubrajam one čiji je krajnji domet lepljenje nalepnica po saobraćajnim znakovima i po ulazima, odnosno ulaznim vratima u institucije.

Oni svoju ozbiljnost i svoj politički program pokazuju svaki dan, tako što lepe te nalepnice. Dobro je što oni to rade. Na taj način se najbolje vidi sva bezidejnost Dragana Đilasa i tog Saveza za Srbiju. Najhrabriji među njima, neki bi rekli i najbestidniji među njima je svakako Boško Obradović koji je prevazišao sve ostale iz tog tužnog saveza, pa je iskoristio pre neki dan priliku da na konferenciji za novinare u holu Narodne skupštine zalepi nalepnicu tu na pano Narodne skupštine. Nije mi jasno zašto obezbeđenje nije reagovalo tom prilikom, ali nadam se da se to više neće ponavljati.

Ono što je zanimljivo u tom smislu, a to je kako je Goran Ješić iz DS prokomentarisao ovaj Boškov performans. Pazite, ovo Goran Ješić kaže, ne ja – kako da ispadneš idiot, moron i glupan. Uputstvo sa pratećim tekstom u tri slike. Te tri slike su Boško Obradović u akciji lepljenja nalepnice na pano Narodne skupštine. Ponavljamo ovo su reči Gorana Ješića.

Tu ne ubrajam ni one spodobe koje cepaju srpsku zastavu, pa to posle pravdaju nekakvom umetničkom slobodom. Ma ne moj, umetnička sloboda. Umetnička sloboda je cepanje srpske zastave. Tu mislim na onog Trifunovića. Kako ga nije sramota. Koliko je predaka naših poginulo za tu srpsku zastavu, za tu istu zastavu, koliko očeva, dedova, pradedova je dalo život za srpsku zastavu, tu istu zastavu koju je on cepao pre neki dan. Zaista ne znam šta je potrebno u ovoj zemlji da tužilaštvo konačno pokrene postupak protiv ovog Trifunovića.

Tu ne ubrajam one koji javno puše marihuanu. Evo imamo i sliku. Ne znam da li kamera to može da zumira. Lepo se vidi ovaj jedan pskurni lik koji divlja zadnjih meseci po Beogradu, a u krajnjem slučaju građani su imali prilike da to vide u dnevnim listovima. I ako se neko pitao zašto ovaj čovek divlja mesecima po Beogradu, evo sada imamo odgovor. Verovatno su u pitanju neka sredstva, verovatno su u pitanju neke supstance, verovatno ima dodatni podsticaj nakon korišćenja ovoga, pa onda juriš na saobraćajne znakove. Onda napada gradilišta, onda napada ograde, saobraćajne znakove i sve ostalo.

Zaista sam zabrinu gospodine predsedavajući zbog narastajuće agresije u našem društvu, pa u poslednje vreme imamo prilike da su i neke javne ličnosti predmet napada, uglavnom na društvenim mrežama, ali u poslednje vreme se to dešava i u svakodnevnom životu. Evo imamo priliku da vidimo kako su se okomili na našeg slavnog glumca Nenada Jezdića, kome su napali privatnu imovinu, automobil, lokal u kome radi. Prosto moram da se pitam šta je sledeće? Ako su mu danas napali imovinu, da li je sledeće što sledi fizički napad. Apelujem na nadležne organe da se pozabave ovim i ovakvim pojavama. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da ćemo podržati predloge zakona o kojima i danas raspravljamo i istakli da pozdravljamo sve one mere koje Vlada Srbije sprovodi na polju ekonomskih reformi.

Posebno pozdravljamo sve one dosadašnje rezultate koje smo ostvarili kada je reč o stanju javnih finansija, a koji se ogledaju u finansijskom redu i disciplini, kao i u uštedama koje smo ostvarili. Zahvaljujući tim uštedama, danas možemo da povećamo plate u javnom sektoru, penzije od sledeće godine, možemo da pomažemo penzionerima, da ulažemo u kapitalne investicije, u infrastrukturu i sve ostalo o čemu smo govorili poslednjih dana i ovde u Narodnoj skupštini.

To je ta suštinska razlika između nas i onih koji su uništili i ekonomski razorili Srbiju dok su bili na vlasti. Dakle, imamo sa jedne strane odgovornu ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada Srbije predvođena SNS na čijem čelu je Aleksandar Vučić i imamo sa druge strane, kako da kažem, politiku lepljenja nalepnica po saobraćajnim znakovima širom Srbije. Evo, ovako to izgleda, kada ta tužna ekipa tog Saveza za Srbiju krene da sprovodi svoju politiku u praksi.

Evo ga, Dragan Đilas, lepi čovek nalepnicu. To je vrhunac politike koju nudi i zastupa Dragan Đilas i Savez za Srbiju. Na pitanje o fiskalnoj konsolidaciji, ovo je njihov odgovor. Evo, saobraćajni znak, uspešno su i stručno nalepili nalepnicu. Lutovac je i na sebe nalepio nalepnicu.

Na pitanje o privrednom rastu oni daju odgovor, evo, ispred Pančeva, zalepili su uspešno nalepnicu, vrlo stručno oni to rade, dakle, niko ne osporava njihovu stručnost u tom smislu. Na pitanje - kako biste rešili problem situacije na KiM, oni nude odgovor evo, to su njihovi odgovori na sva pitanja u državi Srbiji. Dakle, eto to je politički program SZS. Dakle, imamo sa jedne strane onog što javno puši marihuanu, i ne stidi se toga, u istoj toj grupi je i onaj što cepa srpsku zastavu i ponosi se sa time, cepa čovek srpsku zastavu, i imamo ove, ovu tužnu ekipu koja lepi nalepnice po Srbiji.

Dakle, to je ta suštinska razlika između nas i njih, i meni je drago što građani Srbije imaju prilike da to vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa kada govorimo o investicijama treba istaći da su strane direktne investicije u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, a što je za 43% više nego u istom periodu prošle godine. I, ako se ne varam, upravo ste vi ministre izneli ovaj podatak, kao i to da smo u toku prošle godine privukli 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je opet više nego u svim zemljama regiona.

Ove rezultate je potvrdio i ugledni svetski list „Fajnenšel tajms“, koji je po drugi put Srbiju proglasio za lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. Oni priznaju da privlačimo skoro 12 puta više stranih direktnih investicija nego druge ekonomije, da kažem, slične veličine.

Sve međunarodne finansijske institucije potvrđuju da imamo odlične rezultate kada je reč o stanju javnih finansija i kada je reč o ukupnoj, da kažem, privrednoj slici Srbije.

Sve ovo govori da smo povratili poverenje u našu zemlju, ali prvenstveno zahvaljujući reformskim merama i reformskoj politici Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Investicioni rejting naše zemlje će dovesti do još više investicija, još veće zaposlenosti, samim tim većeg privrednog rasta, samim tim većeg životnog standarda. I, zato smo danas u situaciji da možemo da povećavamo plate u javnom sektoru, da možemo i da pomažemo penzionerima, da od sledeće godine možemo da povećavamo i penzije, da možemo da nastavimo sa ulaganjima u infrastrukturu, dakle da gradimo autoputeve, da obnavljamo dosadašnju putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, da gradimo mostove, bolnice, vrtiće, škole i sve ostalo.

Ali ono što sam još želeo vama, ministre, da kažem, a to je što više i bolje budete radili, što bolji rezultati Vlade budu bili, to ćete više biti predmet kritika, bićete više optuživani, napadani od strane onih koji ništa dobro ne misle ni Srbiji, ni srpskom narodu. Tu mislim i na neke političke stranke, ali i na neke medije koji se jedino i samo svakodnevno bave napadima na Aleksandra Vučića i SNS. Svaki dan će izmišljati nove optužbe, konstruisati nove afere, a sve u cilju diskreditacije svakoga ko sledi politiku Aleksandra Vučića. Sve dok nas oni budu napadali, znajte da radite dobar posao za Srbiju.

Imate i primer, recimo, prošlonedeljnog "NIN-a", ceo broj su posvetili onoj izmišljenoj aferi protiv Nebojša Stefanovića. Pazite, ne jedan ili dva teksta, ceo broj su posvetili toj aferi. Ne mora NIN, možete da uzmete "Danas" bilo koje izdanje, dakle, svakog dana, svaki tekst je usmeren isključivo i direktno ka napadu na Aleksandra Vučića i funkcionere Vlade Srbije i SNS, isto kao i "N1" i još neke televizije, koje od ujutru do uveče jedino, samo i isključivo plasiraju lažne optužbe i neke konstruisane afere.

Njihova politika se i bukvalno pretvorila u priželjkivanje i iščekivanje kad će nešto loše da se desi u Srbiji, kad će neka kiša, nevreme, elementarna nepogoda, pa da onda mogu da seire i da se raduju tome i da se rugaju posle tome na svojim medijima i društvenim mrežama. Najviše vole kada pukne cev ili se desi neki sličan komunalni problem u Beogradu. Tad su najsrećniji, tad polude, prosto, od radosti. Zamislite, pukne cev u dvomilionskom gradu, pulla cev, ko zna koliko decenija stara i onda danima posle sledi radost i euforija u njihovim medijima na društvenim mrežama.

Tako je kada politiku doživljavate na način što gore za Srbiju, to bolje za nas. Samo što je u praksi drugačije. U praksi je - što je bolje Srbiji, to je njima gore. Zahvaljujem.