Imam još minut i po od vremena ovlašćenog predstavnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pri samom kraju rasprave možemo da konstatujemo da suštinskih primedbi na ovaj predlog zakona nije bilo. Ako izuzmemo one primedbe koje manje-više uvek slušamo od jednog dela opozicije, ne znam, nedostatak javne rasprave, pa smo onda u raspravi utvrdili da to nije primedba koja je na mestu, pa zašto hitan postupak, pa onda kako nisu imali vremena da se pripremaju, pa smo opet ustanovili da to nije istina, da su imali više nego dovoljno vremena da se pripreme i za amandmane i za sam Predlog zakona, ali ih to verovatno nije interesovalo.

Imamo situaciju da jedan deo tog dela opozicije koji navodno bojkotuje rad parlamenta nije pokazao apsolutno nikakvo interesovanje, oni su vreme proveli u šatoru ili u parku ili gde već, a drugi deo je ipak pokazao neku vrstu interesovanja pa je napisao i predložio neke amandmane, uzgred budi rečeno, pogrešili su zakon, oni su podneli amandmane na sasvim drugi zakon, ali i to takođe govori o njihovoj stručnosti i o kompetentnosti i o želji da se na kvalitetan način bave poslom za koji su ih građani birali, a koji oni, uzgred budi rečeno, ne obavljaju.

Tako da mi je drago, to sve pokazuje da je ovo dobar Predlog zakona, da će ovaj Predlog zakona dati izvanredne benefite za građane Beograda prvenstveno i da ovim zakonom uspostavljamo dalju decentralizaciju, jačanje položaja gradskih opština, precizno uređujemo odnos grada Beograda, s jedne strane, rekli smo, kao jedinice lokalne samouprave koje Ustav prepoznaje i gradskih opština, dajemo veća ovlašćenja i više nadležnosti gradskim opštinama, kako gradskim tako i prigradskim.

Ono što je meni lično najvažnije, iako dolazim iz centralne gradske opštine, na ovaj način jačamo upravo prigradske opštine. Dakle, te prigradske opštine sada dobijaju mogućnosti, rekli smo, i za osnivanje javnih komunalnih preduzeća i mogućnosti da izdaju gradske građevinske dozvole i da vrše poslove legalizacije i urbanistički planovi, što će sve zajedno dovesti i do veće konkurentnosti tih opština i do boljeg i kvalitetnijeg života ljudi koji u tim opštinama žive.

Iz svih ovih razloga, evo prekoračio sam malo vreme, izvinjavam se, želim da kažem da SNS pruža snažnu podršku ovom Predlogu zakona, ali i svim ostalim naporima Vlade Srbije i predsednika Srbije da od Srbije napravimo modernu, pristojnu i uspešnu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, nije niko iz vladajuće koalicije pogrešio ništa i niko iz vladajuće koalicije, jedan govornik nije rekao da u Beogradu postoji 17 jedinica lokalne samouprave. Dakle, mi znamo i kakav je ustav po tom pitanju, mi znamo kakav je dosadašnji zakon bio u glavnom gradu i znamo za taj problem koji je prethodni govornik iznosio, da se negde ne prepoznaje gradska opptina, bilo koja od ovih 17, kao jedinica lokalne samouprave.

Ovaj zakon upravo ima za cilj da bolje uredi taj odnos između grada, glavnog grada kao jedinice lokalne samouprave koju i Ustav prepoznaje i gradskih opština. Mi ne možemo da prihvatimo brisanje ovog člana kao rešenje tog problema, o čemu je prethodni govornik govorio.

Upravo ovaj zakon pokušava da na najbolji mogući način uradi ono u realnim uslovima u kojima se nalazimo. Ovaj član predloga zakona upravo to i vrši. Dakle, daje mogućnost svojine vršiocu komunalne delatnosti, u ovom slučaju prigradske opštine, kad već vršilac komunalne delatnosti, vrši svoju komunalnu delatnost, a podsetiću da je vršenje komunalne delatnosti jedna od izvornih nadležnosti opština onda ne vidim ni jedan problem da vršilac komunalne delatnosti bude, odnosno da komunalna mreža bude u njegovoj svojini, ne bi li na kvalitetniji način i finansirao aktivnosti u tom smislu i sprovodio sve ostale aktivnosti, a u cilju boljeg vršenja komunalne usluge.

Zašto inače opština postoji, ako ne zbog toga? Hajde onda da ukinemo sve opštine. U načelnoj raspravi sam govorio o tome, govorio o jednoj delikatnoj situaciji u kojoj se nalazimo, o jednom paradoksu, zapravo, a to je - čemu izbori za skupštinu opštine, čemu skupština, čemu predsednik, čemu svi organi opštinski, ako nemaju baš nikakve nadležnosti i ako nemaju šta da rade? Jeftinije je onda da ukinemo opštine. Ali, nije to rešenje. Rešenje je ovaj zakon, rešenje je da damo opštinama nadležnosti, a u cilju poboljšanja kvaliteta života ljudi koji žive u toj opštini.

Prema tome, iz svih ovih razloga, meni je potpuno neprihvatljivo da obrišemo stav jednog člana ovog predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja znam za manir prethodnog govornika da često voli da izvrće tuđe reči, ali ono što je ovde jedino važno i ono što mi smeta, to je što je u svojoj replici rekao kako smo mi, ne znam na koga je mislio kada je rekao „mi“, ukinuli nadležnosti gradskim opštinama. To je ono što ne odgovara istini iz prostog razloga što svi znaju da je Statut grada Beograda donesen 2011. godine, dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas i upravo je Dragan Đilas taj koji je ukinuo nadležnosti gradskim opštinama i sproveo tu, kako smo jednom rekli, najbrutalniju centralizaciju grada Beograda.

Međutim, šta je ovde važno? Ovde je važno što je u tom periodu Dragan Đilas imao podršku upravo prethodnog govornika koji je bio gradski odbornik, mislim da je bio čak i šef odborničke grupe jedne stranke u Skupštini grada Beograda u tom periodu. I, taj period je ostao poznat po tome, po toj podršci prethodnog govornika, na taj način što su učestvovali u radu, odnosno u članstvu upravnih i nadzornih odbora javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je grad osnivač, a dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas. Naknade u upravnim i nadzornim odborima u tom trenutku bile su, mislim, između 30.000 i 50.000 dinara.

(Vjerica Radeta: E, lažeš kao pas.)

Evo, sad sam doživeo i uvredu od jedne govornice, ali nije to ni važno. Upravo ta vladajuća većina u gradskoj skupštini, oličena u Draganu Đilasu, s jedne strane, i prethodnom govorniku, s druge strane, je izvršila najstrašniju moguću centralizaciju grada Beograda i ukinula te nadležnosti nad kojima sada lamentira prethodni govornik.

Ja mislim da je to zaista nemoralno da on sad nama spočitava nešto za šta mi apsolutno nismo krivi, a zakonom pokušavamo da ispravimo tu njihovu grešku. Zahvaljujem.

Ovde se čulo zaista dosta neistina i ne znam odakle bih počeo.

Prvo, nikakvu uvredu ja nikome od njih nisam uputio, već sam bio predmet vređanja. Ja sam jedini ovde doživeo uvredu da, ako se ne varam, lažem kao pas, ili šta je već rekla prethodna govornica.

Jedina istina koja je ovde izrečena od poslanika koji se nalaze preko puta mene je ta da sam bio gradski odbornik u tom periodu. Da, jesam bio gradski odbornik, izabran na listi Srpske radikalne stranke, ali samo 2008. godine i prva dva meseca 2009. godine, kada sam vratio mandat, jer sam učestvovao u osnivanju Srpske napredne stranke, za koju sam tada verovao, ispostavilo se da sam bio u pravu, da jedina može da izvuče Srbiju iz ekonomske krize i da jedina može da povede Srbiju napred.

Nisam znao da se demokratija ogleda u tome da vlast deli sa opozicijom mesta u upravnim i nadzornim odborima. To stvarno nisam znao, do danas. Dakle, da je to merilo demokratije u Srbiji.

Ja ne znam ni za jedan takav primer, osim za primer Skupštine grada u vreme dok je Đilas bio gradonačelnik, a prethodni govornik šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke tada. Znam samo za jedan takav primer, i to samo sa tom strankom. Nije Đilas tada ponudio svim opozicionim strankama da učestvuju u radu upravnih i nadzornih odbora, već samo sa Srpskom radikalnom strankom.

Imam još jedno pitanje za prethodnog govornika, a to je – da li je 2012. godine u kancelariji onog Šapera, znate dobro na kog Šapera mislim, da li je dobio 350 hiljada evra na ruke za kampanju njegove stranke? Iz tog primera se jasno vidi ko je koga zapravo u Srbiji politički pomagao i sa kojim ciljem. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Kaže jedan od prethodnih govornika, spominjao je neka srebrna vremena, bronzana vremena, ja znam da je ono vreme za njega bilo zlatno vreme. Vreme kada je učestvovao u Đilasovim upravnim i nadzornim odborima i ovde pokušava nama da prikači to da mi smatramo upravne i nadzorne odbore stranačkim plenom ili kako je on to već rekao.

Pa on je ovde jedini koji upravne odbore, članstvo u upravnim i nadzornim odborima doživljava kao stranački plen, jer hrli u njih. On je jedini koji je pristao da bude deo Đilasove koalicije, zarad upravnih i nadzornih odbora. A, onda je genijalno smislio jedno obrazloženje koje glasi, od prilike – mi smo hteli da kontrolišemo tamo to, mi smo hteli da utvrdimo eventualne malverzacije ili nezakonitosti u radu tih javnih preduzeća.

Mogu da ga pitam a, koje si to nezakonitosti tamo utvrdio? Koje ste vi to informacije dobili u članstvu u tim upravnim i nadzornim odborima? Koju ste aferu razotkrili, koju nezakonitost, koju malverzaciju? Gde ste to objavili? Hajde da pitamo Dragana Todorovića, koji je svojevremeno pitao Vojislava Šešelja - kako to, da Nemanja Šarović ulazi u koaliciju sa Đilasom? Po kom osnovu? Ko je dao saglasnost za to, ko je dao dozvolu? Nijedan stranački organ u tom trenutku nije raspravljao o tome. Pitamo Dragana Todorovića da li je to istina ili ne? Siguran sam da će reći istinu. Nijedan stranački organ o tome nije raspravljao. I on je pitao Šešelja, - otkud Šarović u koaliciji sa Đilasom i ko mu je to uopšte dozvolio? I ne samo Šarović.

I za kraj, opet nismo dobili odgovor na pitanje - šta je sa 350 hiljada evra? Jel dobio ili nije u Šaperovoj kancelariji? Gde je potrošio te pare? Zahvaljujem.

Jako kratko.

Prethodni govornik je pokazao izvesnu dozu nervoze i počeo da tvrdi da sam nešto tvrdio. Može da pogleda steno beleške, ovde sam postavio vrlo jasno pitanje i nekoliko puta sam ponovio da pitam prethodnog govornika šta je sa tim parama? Da li je dobio te pare, na šta ih je potrošio itd. Ako mi ne veruje, može da pogleda steno beleške.

Moje pitanje je i dalje otvoreno, mogu da ga ponovim i ovom prilikom ga ponavljam, sve ono što sam malopre rekao još uvek važi.

Kada je reč o tome da li sam bio u SRS, da li sam ostao veran principima ili već kako je to formulisao, da, istina je da sam bio u SRS, istina je da sam bio uvek ...

(Vjerica Radeta: Ukrao si mandat.)

Ne, nisam ukrao nikakav mandat i molim vas, nemojte mi to spočitavati.(Vjerica Radeta: Ne,ukrao si kišobran.)

Bio sam gradski odbornik, vratio mandat kada sam prešao, odnosno učestvovao u osnivanju SNS za koju sam ponavljam, i tada i sada verovao, ispostavilo se da sam bio u pravu da jedina može da izvuče Srbiju iz ekonomske krize, da jedina može da povede Srbiju napred. Uostalom to se sada jasno i vidi.

Imam još jedno dodatno pitanje – što se toliko nervira prethodni govornik ako ono što sam rekao je neistina? Čemu tolika nervoza, čemu toliko ushićenje, čemu ove malopre pretnje, uvrede itd? Ako nije istina, nikom ništa. Postavljam pitanje i mislim da bi bio red da i odgovorite na to. Hvala.

Taman kad pomisli čovek da je sve čuo, iznenadi se količinom kreativnosti koju neki mogu da izmisle.

Dakle, prvo da razjasnimo jednu nedoumicu koja muči prethodnog govornika kada je reč o tom famoznom mandatu i u toj famoznoj ostavci u Skupštini grada Beograda. Neće biti da je istina da je meni, da ja nisam vratio mandat, iz prostog razloga što su tada postojale one blanko ostavke ako se sećate, koju sam ja blagovremeno potpisao, overio, dakle, čak ugovor napravio sa strankom, koji je takođe overen. Po toj blanko ostavci, meni je konstatovan prestanak mandata, ali po blanko ostavci.

Tako da sam ja podneo ostavku, gospodine Šaroviću, i to je jedina istina. Podneo ostavku kada sam video način na koji gazite principe upravo te SRS koju ste tada predstavljali u Skupštini grada. Ovamo ste protiv Đilasa, a ovamo jedva čekate da uđete u upravne i nadzorne odbore.

Zašto sam rekao zlatno doba? Postoji još jedno zlatno doba u životu prethodnog govornika, bio je tada narodni poslanik, tada nije učestvovao u upravnim, nadzornim Đilasovim odborima, već je bio narodni poslanik ovde, a kada je svaki dan putovao, navodno putovao iz Vranja u Beograd, ne bi li naplaćivao putne troškove, to svi znaju, to svi znaju u Srbiji, i tom prilikom je 19.000 evra ostvario kao dodatan trošak. Zato sam rekao da je u pitanju zlatno doba, ali ne zlatno doba za Srbiju, već zlatno doba za prethodnog govornika. Što se tiče onog kišobrana, zaista ne znam o čemu pričate.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman prati intenciju predloga zakona kada je reč o propisu po kome će gradske opštine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Surčin i Sopot moći da osnuju javna komunalna preduzeća, uz naravno prethodnu saglasnost Skupštine grada Beograda, a u skladu sa statutom grada koji će se utvrditi organ gradske opštine, koji vrši prava osnivača.

S obzirom na navedeno, neophodno je urediti uslove za pribavljanje saglasnosti, kao i postupak pribavljanja saglasnosti statutom grada Beograda, a u cilju potpunijeg uređenja tog odnosa između grada sa jedne strane i gradskih opština sa druge strane. Dakle, to je suština ovog amandman.

Podsećam ovom prilikom koliko je važno davanje većih nadležnosti i koliko na taj način jačamo položaj prigradskih opština, ali i brži razvoj samih opština.

Kada je reč o mogućnosti da osnivaju javna komunalna preduzeća, a podsetiću da je ta komunalna delatnost jedna od izvornih nadležnosti upravo prigradskih opština, ali i kada je reč i o pribavljanju saglasnosti, kada je reč o tome da će moći da izdaju građevinske dozvole, da vrše postupak legalizacije i sve ostale poslove koje im na ovaj način omogućavamo, odnosno poveravamo.

Zašto da opština, recimo Paraćin, može da osnuje javno komunalno preduzeće? Rekao samo Paraćin zato što je Paraćin poznat po tome da onaj Paunović i ove štetočine oko njega, su potpuno uništile tu opštinu, pokrale i samu opštinu, ali i javna preduzeća. Dakle, zašto da Paraćin može da osniva javna preduzeća, a recimo Lazarevac ili Obrenovac ili Surčin ne može? Nema nikakve logike. Ovim zakonom upravo otklanjamo te nelogičnosti i dajemo mogućnost da se opštine na taj način brže razvijaju, ali i da budu konkurentnije i da budu privlačnije investitorima.

Kada smo već kod investicija, podsetiću za sam kraj, da je fabrika „Meita“ u Obrenovcu prva fabrika posle desetina godina, ja mislim posle 12 godina, „Meita“ je prva fabrika otvorena na teritoriji grada Beograda. Ona zapošljava preko 1.000 ljudi. Zamislite kada budemo imali još meita, jednu „Meitu“ u svakoj prigradskoj opštini. Tako su Đilas i ekipa vodili grad Beograd, ni jednu investiciju nisu mogli da dovedu, za ceo mandat ni jednu fabriku nisu otvorili. Tu je upravo razlika između Đilasa i ovih štetočina i nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Opet je došlo do izvesnog nerazumevanja stvari od strane prethodnog govornika, na šta smo već navikli danas.

Samo da preciziram, pojam štetočine u mom malopređašnjem obraćanju bio je usmeren ka Paunoviću, predsedniku opštine Paraćin, istaknutom demokrati. Moguće je da od strane prethodnog govornika postoje neke simpatije prema Paunoviću, to ne znam, to nismo utvrdili, možda i sa njim ima neku saradnju, ali je on verovatno osetio potrebu da priča o tom svom zlatnom dobu kada je sa Đilasom sarađivao u Skupštini grada, kada je vršio vlast sa Draganom Đilasom u Skupštini grada Beograda. Jel znate, predsedavajući, upravni i nadzorni odbori su kategorija izvršne vlasti, dakle, samo vlast kontroliše upravne i nadzorne odbore javnih komunalnih preduzeća. Dakle, nije to skupštinska kategorija pa da se srazmerno rezultatu, srazmerno broju poslanika ili odbornika mogu popunjavati upravni i nadzorni odbori.

Ali imam jedno drugo pitanje za prethodnog govornika – ko je dan danas, 24. maja 2019. godine u 11.30, ko je danas na vlasti sa tim istim Đilasom? Evo, ja ću vam reći, stranka prethodnog govornika u opštini Stari grad. Je li tako? Divno sarađuju, imaju članove veća, imaju verovatno i upravne i nadzorne odbore koje obožavaju i ostale elemente jedne opštinske vlasti. Participiraju lepo, super sarađuju, pomažu Bastaću u svemu ovome što radi. Je li tako ili nije? Ko je danas na vlasti u opštini Stari grad? Bastać, Đilasov potpredsednik ili možda mu nije potpredsednik, možda je član predsedništva te Đilasove partije, i stranka prethodnog govornika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Opet je prethodni govornik pomešao sve moguće kategorije i skupštinske odbore i upravne odbore i nadzorne odbore i sve je to spakovao u ovaj njegov govor. Dakle, ali čisto zbog građana Srbije da pokušamo da raščlanimo i da razjasnimo.

Kada je reč o skupštinskim odborima, to je potpuno druga kategorija i ona je regulisana Poslovnikom o radu Narodne skupštine, važećim Poslovnikom. Prethodni govornik inače je poznat kao neko ko se najčešće ovde javlja upravo po Poslovniku, ali mu izgleda nije palo na pamet da pročita taj Poslovnik, da sazna kako se i po kom modelu popunjavaju, odnosno imenuju predsednici skupštinskih odbora.

Mislim da je u pitanju to što je predsednik njegove stranke insistirao da bude predsednik jednog skupštinskog odbora ili to ili ništa. I onda kada je, znate, nije ovo fontana želja, znači sad meni se sviđa nešto i po svaku cenu hoću da budem u tom odboru ili predsednik tog odbora ili član neke delegacije. Kad već to nije dobio, onda je nastao problem o kome sada prethodni govornik govori.

Međutim, kada je reč o upravnim i nadzornim odborima Skupštine Grada Beograda u periodu od 2008. do 2012. godine u kojima je prethodni govornik učestvovao. Gradska vlast tadašnja većinom u kojoj su bili neke razne stranke, dakle, donela je odluku o imenovanju direktora javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je grad osnivač i upravnih i nadzornih odbora. To je prerogativ, vlast. Međutim, u jednom trenutku kada je ta gradska vlast Dragana Đilasa odlučila da im je potrebna podrška još jedne do tada opozicione stranke, ona je otvorila prostor da u tu vlast uđu i predstavnici te stranke i samo te stranke u kojoj se istakao prethodni govornik.

Ali, opet to nismo čuli gde je 19.000 evra koje je dobio na ime putnih troškova u ono zlatno doba i ko je danas na vlasti sa Markom Bastaćem, Đilasovim članom predstavništva te njegove stranke u opštini Stari Grad? Zahvaljujem.

Pa, dobro evo predsedavajući konačno smo čuli neke istine. Jedna od istina, kaže prethodni govornik, ja nisam učestvovao lično za sebe, kaže, u tim upravnim i nadzornim Đilasovim odborima. Da, nije on, istine radi, učestvovao lično, samo je bio šef odborničke grupe koja je donela odluku da se uđe u saradnju sa Đilasom na nivou grada Beograda i tu odluku je doneo bez saglasnosti predsednika svoje stranke, tako bar kaže Dragan Todorović, ja verujem Draganu Todoroviću. Verujem Draganu Todoroviću koji kaže da Šešelj tada nije znao i nije odobrio ulazak u koaliciju sa Đilasom u vreme kada je grad Beograd ostao zadužen za iznos od preko milijardu evra. Dakle, mislim da su čak neke cifre 1,2 milijarde evra što dan danas vraćamo. Ova gradska vlast dan danas vraća dugove te nakaradne vlasti u kojoj je učestvovao prethodni govornik.

Druga stvar, druga istina koju smo danas čuli, drago mi je što je priznao saradnju sa Markom Bastaćem, drago mi je što je priznao da je njegova stranka danas u vlasti kao ravnopravni partner Đilasove stranke u kojoj je Bastać član predsedništva. Dakle, drago mi je što je to obelodanjeno. Drago mi je što sada građani mogu da znaju ko sve čini opštinsku vlast u Starom Gradu. Imam pitanje za njega - da li onda oni učestvuju u ravnopravnoj i u ovim akcijama Bastaćevim po gradu što vrši? Da li blokiraju gradilišta, da li se tamo biju sa saobraćajnim znakovima, da li kradu one ograde, itd? Da li sve to podržava, ali aktivno učestvuje i da li misli da to građani Starog Grada odobravaju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U duhu ove dosadašnje rasprave ja ću vrlo kratko neka zapažanja.

Ovde ima više problema kada je reč o ovom amandmanu. Prvi problem je – gde su predlagači amandmana? Dakle, gde je Đurišić Marko, gde je Aleksić Miroslav, gde je Konstantinović Nenad, gde je Goran Bogdanović, gde je Zdravko Stanković? Tog Zdravka Stankovića inače nismo viđali u ovom mandatu u ovom parlamentu. Kakva to pametnija posla imaju i kakav je to bojkot uopšte ako tako možemo da ga nazovemo, kada oni uredno podnose amandmane, a s druge strane govore kako bojkotuju sednice Narodne skupštine? Ja to ne mogu da razumem.

Postoji i drugi problem kada je reč o samom potpisu ovih amandmana. Opet imamo primer lažnog predstavljanja. Ovde piše za ove poslanike kako pripadaju nekakvoj SDS. To je valjda ona Socijaldemokratska stranka Tadića. Opet, u medijima smo čuli da je došlo do nekakvog ujedinjavanja ili unije bivše DS, unapred propao projekat. Sada se to opet Socijaldemokratska vraća u jedinstvenu Demokratsku stranku.

U svakom slučaju, ja sada vama, predsedavajući, želim da skrenem pažnju da prilikom narednih njihovih amandmana obratite pažnju na to.

Kada je reč o samom amandmanu, klasičan primer kozmetičkih amandmana. Dakle, oni ovde menjaju dosadašnji član 28, odnosno deo člana 28. gde se kaže da reči: „najmanje dva puta godišnje“, menjaju se rečima: „najmanje jednom u tri meseca“.

Sada da ih čovek pita zašto su oni to napisali, zašto baš tri meseca, zašto nisu stavili mesec dana ili dva meseca ili jednom godišnje, svejedno, oni ne bi znali šta da kažu. Znači, apsolutno nikakvu argumentaciju u tom smislu ne bi dali, osim što sada moram da postavim pitanje gde je odjedanput nestala ona zamerka kako gradonačelnik i gradsko veće više neće morati da podnose izveštaj itd?

Dakle, probiše nam uši ovde pričom kako mi na ovaj način ukidamo obavezu gradonačelnika i gradskog veća da oni podnose izveštaje o radu Skupštini grada, a sami priznaju da postoji ta vrsta obaveze, kao što i postoji dva puta godišnje, ali, eto, oni su se pametno dosetili zašto da to bude samo dva puta godišnje, zašto ne bi bilo jednom u tri meseca.

Dakle, ovde se radi o tome da oni nisu imali ni jednu jedinu realnu primedbu kada je reč o ovom zakonu. Da se ne vraćamo na onaj deo što su pokušali da kritikuju hitnost postupka, ne znam, nedostatak javne rasprave itd. Ovo je jedan, da kažem, licemeran amandman koji treba odbiti i dati podršku ovom Predlogu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nadovezao bih se na argumentaciju koju su iznele koleginice Kovačević Studenka i Jelena Žarić Kovačević, kada je reč o ovom amandmanu, opet imamo nekoliko problema, opet imamo lažno predstavljanje od predlagača ovog amandman, koji ni sami ne znaju u ovom trenutku kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da li SDS, da li DS, da li SZS, da li Đilasu, to su verovatno neke dileme.

Ali, nije to ono što je najgore, nije čak najgore ni to što ih nema, o čemu smo već pričali, o tome što imaju verovatno neka pametnija posla, što hrane golubove u parku ispred Predsedništva, najgore je to što su oni ovim amandmanom pobrkali zakone. Dakle, podneli su amandman na pogrešan zakon.

Pročitaću obrazloženje zbog kojeg Vlada predlaže da se odbije ovaj amandman i ono glasi ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem vrši usklađivanje sa članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, a pitanja finansiranja finansijskog izveštaja i nadzora nad poslovanjem mesne zajednice uređena su članom 75. i 76. istog zakona. Dakle, ova pitanja reguliše Zakon o lokalnoj samoupravi, a ne Predlog zakona o kome danas raspravljamo.

Dakle, e, to su te političke i intelektualne veličine i moralne gromade koje podnesu amandman na pogrešan zakon. Tako su isto pametno vršili vlast i oni i Đilas dok je vršio vlast, ali i oni neki koji su ga podržavali u tome, neke poslaničke grupe koje su, kako smo rekli, između 2008. i 2012. godine pružale podršku Draganu Đilasu u uništavanju grada. Iz svih ovih razloga prelažem da se odbije ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Apsolutno neprihvatljiv amandman iz onih razloga koje je i ministar malopre izneo. A, ono što je posebno neprihvatljivo, to je i usmeno obrazloženje prethodnog govornika, reći ću, da mi ne zameri, a to je da ovaj zakon treba povući, da ovaj zakon ništa dobro ne donosi itd.

Mislim da ovaj zakon upravo jeste zakon koji će omogućiti bolje funkcionisanje grada Beograda, gradskih opština, efikasnije zadovoljenje potreba i interesa građana i jednom rečju bolji život svih građana Beograda.

Ono sa čime se slažem, to je da Beograd ne treba zaista posmatrati kao centar Beograda ili, kako ste to rekli, krug dvojke i sa tim se, iako i sam dolazim iz centra Beograda, iz tog kruga dvojke, sa tim se slažem. Upravo zato i donosimo ovaj zakon, da bi decentralizovali Beograd, da bi poboljšali položaj prigradskih opština, da bi ojačali njihove nadležnosti i njihova ovlašćenja i da bi u budućnosti doveli do toga da svaka prigradska opština bude primamljiva za život podjednako kao i centralna gradska opština, da svaki građanin Beograda bude apsolutno ravnopravan i jednak i da ima iste uslove kao i onaj u centru Beograda.

Ovim zakonom dajemo veća ovlašćenja i nadležnosti tim prigradskim opštinama. Urbanistički planovi van plana generalne regulacije, pomenuli smo već osnivanje javnih komunalnih preduzeća, mogućnost da izdaju građevinske dozvole do 5.000 kvadrata, kada je reč o tim prigradskim opštinama, legalizacija do 3.000 kvadrata. Legalizaciju ste naročito pominjali, pa bih ja s tim u vezi isto nešto rekao, kada je reč o legalizaciji.

Prvo, slažem se da je svojevremeno došlo do zagušenja, mislim da je jedan od prethodnih govornika upotrebio taj termin, zagušenja Sekretarijata za poslove legalizacije, ali to zagušenje je rezultat Đilasove centralizacije Beograda, Đilasove izmene Statuta grada Beograda. Tada je to sve centralizovano u jedan sekretarijat koji se bavio poslovima legalizacije, pa i takav zagušen Sekretarijat za legalizaciju je uspeo da reši 25.600 predmeta za ove tri godine, odnosno od donošenja Zakona o ozakonjenju.

To je 16 puta više nego prethodna vlast, odnosno u prethodnom periodu, 16 puta više takav zagušen Sekretarijat za poslove legalizacije.

Država je prihodovala u budžet na ime ozakonjenja u Beogradu milijardu i 300 miliona dinara i to je su fakti. To je činjenica, dakle. Pet hiljada novih prijava poreza na imovinu. Ovo su sve konkretni benefiti rada Gradske uprave i gradske vlasti oličene u SNS. Ako ovo zapravo imamo u vidu, onda možemo da zamislimo koliko će efikasnije biti ako rasteretimo taj Sekretarijat za legalizaciju. Ako poverimo gradskim opštinama malo manje, prigradskim opštinama malo više, koliko će onda ceo sistem efikasnije funkcionisati i koliko ćemo omogućiti efikasniji rad Gradske uprave i gradskih organa.

Iz svih ovih razloga želim da pozovem da odbijemo ovaj amandman i da damo podršku Predlogu zakona o glavnom gradu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana orkestrirane kampanje od strane nekih medija i raznih nevladinih organizacija protiv Aleksandra Martinovića, šefa poslanike grupe Srpske napredne stranke, Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine, narodnog poslanika Marijana Rističevića i, naravno, Aleksandra Vučića, koji je dežurna meta tih istih, kako je u pitanju, tobože, neki napad na jednog sudiju, izvesnog Miodraga Majića, pa kako je to, tobože, diskreditacija profesionalnog rada, kako je to napad na dostojanstvo sudijske funkcije, napad na nezavisnost sudstva, napad na integritet sudske vlasti, ugrožavanje slobode izražavanja, kršenje etičkih standarda i ko zna šta još su navodili u svojim saopštenjima.

Pogledajte kako to izgleda, jedan dnevni list koji je odavno prestao da bude novina u pravom smislu te reči nego već predstavlja jedan politički pamflet jedne stranke, odnosno jedne grupacije političkih stranaka, pogađate, u pitanju je dnevni list „Danas“, koji se danima bavi ovom temom. Tu možemo da pročitamo saopštenje nekakvog CEPRIS-a, to je neka nevladina organizacija, ali o tome ćemo nešto kasnije da kažemo, kako su neprihvatljivi napadi vlasti na sudiju Majića. Taj sudija Majić im je sada glavna politička figura.

U tom istom „Danasu“ oglasio se i taj Majić, pa kaže - ministarka mi je bila pripravnica, pa zna da li sam stručan. Ne znam kako ga nije sramota da se na ovakav način obraća i da omalovažava ministra Nelu Kuburović?

Taj isti Majić kaže u tom istom „Danasu“, gostujući na nekakvoj tribini, jer, znate, on u slobodno vreme gostuje po političkim tribinama, gostuje u političkim emisijama, komentariše dnevnopolitičke događaje, ima svoj blog, dakle, u slobodno vreme je bloger, pa kaže – mi nemamo sudsku vlast u Srbiji. To tvrdi on. Sudija tvrdi da mi nemamo sudsku vlast?

„Danas“ mu je dao i rubriku – ličnost dana, gde takođe nastavlja sa orkestriranim napadima na pomenute.

Moram da iznesem duboko neslaganje sa ovakvim stavovima, prvenstveno zato što sve to nije istina.

Jedini greh Aleksandra Martinovića je to što se kao narodni poslanik, i to u raspravi o Tijaninom zakonu osvrnuo na ove maliciozne i zlurade Majićeve komentare i nazvao ih pravim imenom. Nazvao ih je „licemerjem i lažnim humanizmom“ jer to one i jesu.

Ko god je imao priliku da pogleda tu političku emisiju, emisiju u kojoj od tri gosta uglavnom budu prisutna sva tri istomišljenika, po raznim političkim temama, on bi mogao da se složi sa ovakvim Martinovićevim navodima.

Ja sad pitam, šta je pogrešio Aleksandar Martinović? Šta je netačno u onome što je rekao? Da li Majić kao sudija sme da baljezga gluposti i na televizijskoj emisiji da komentariše rad Narodne skupštine i narodnih poslanika, a narodni poslanici ne smeju ništa da kažu o njemu, čak ni da postave neka pitanja nikakva?

Šta je to Maja Gojković netačno rekla pa je predmet napada ovih dana? To što je rekla da je ona „Utiska“, da je taj Majić član nevladine organizacije? Pa on to i jeste i ne samo član, već i predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije CEPRIS. To vam je nekakav Centar za pravosudna istraživanja.

Evo da vidimo, dakle, to su informacije sa njihovog sajte, dakle nije u pitanju ničije mišljenje. Centar za pravosudna istraživanja Miodrag Majić – predsednik Upravnog odbora i onda njegova biografija.

Sada pazite, taj Centar za pravosudna istraživanja se inače usaglasio sa nekakvim saopštenjem, kojim se osuđuju tobožnji napadi na Miodraga Majića. Dakle, Miodrag Majić kao predsednik Upravnog odbora svoje nevladine organizacije daje saopštenje u kome brani koga? Miodraga Majića. Ili, možda ga je zabolelo to što je Marijan Rističević narodni poslanik, kolega, postavio pitanje - da li je svojevremeno taj Majić dobio pare za jednu od najskandaloznijih presuda ikada? Najskandaloznijih presuda ikada kada je oslobođena tzv. „Gnjilanska grupa“, o čemu smo slušali.

Ja lično mislim da ga je najviše zabolela činjenica da je on deo jedne šire kampanje. Kampanja je usmerena protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS i u toj kampanji razni ljudi imaju razna zaduženja. Tako neki glume da su nezavisni novinari, neki glume da su političari, neki glume da su nezavisni intelektualci, neki glum, danas to više nije slučaj, ali da su na čelu nekakvih tzv. „nezavisnih institucija“ poput onog Zaštitnika građana, bivšeg, poput onog poverenika za javne informacije, bivšeg, a očigledno da u toj grupi ima i nekih koji glume da su sudije. Zahvaljujem.