Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, javnost u Srbiji je zainteresovana da saznamo kako se Zoran Živković obogatio. Zato sam predložio formiranje anketnog odbora koji bi utvrdio sve činjenice i okolnosti vezanih za aferu „Vinograd“, a čiji je akter prethodni govornik, bivši premijer Zoran Živković.

To će biti idealna prilika, ako usvojite predlog za obrazovanje anketnog odbora, idealna prilika da dobijemo širu i potpunu sliku o tome kako je bivši premijer uspeo da se obogati u vreme kada su građani Srbije naglo siromašili.

To je bilo vreme pljačkaških privatizacija, to je bilo vreme kada su zatvarane i gašene firme i fabrike, to je bilo vreme kada su radnici ostajali bez posla, ali, eto, nije svima loše bilo to vreme. Neko je uspeo i da se obogati, poput prethodnog govornika, ali građani Srbije imaju pravo da znaju istinu na koji način se obogatio. Građani Srbije imaju pravo da znaju kako je dobio bespovratne subvencije od 41 milion dinara ili po tadašnjem kursu 525.000 evra i to bespovratnih subvencija.

Dakle, treba da dobijemo širu sliku o tome da li je bilo trgovine uticaja, da li je bilo zloupotrebe službenog položaja, da li je on uticao na nekoga da mu omogući da dobije toliki novac.

Šta je zatim uradio sa tim novcem? Šta je bilo na kraju sa tim vinogradima? Ja se bojim, a anketni odbor bi trebalo da to istraži, da je od svih subvencija, od svih vinograda, na kraju ostao samo ogroman stan na Vračaru, dupleks na Vračaru.

Informacije kojima mi raspolažemo govore u prilog tome da je ozbiljna korupcija i ozbiljan kriminal, jer znamo sa kim imamo posla. Imamo posla sa čovekom koji je dugo u politici. Nije se Zoran Živković juče pojavio ovde, pa da mu verujemo na reč. Znamo ga još dok je bio savezni ministar unutrašnjih poslova, u vreme kada su puštani na slobodu teroristi iz tzv. OVK i braća Mazreku i Aljbin Kurti i Fljora Brovina itd. On je tada obavljao funkciju saveznog ministra unutrašnjih poslova. Znamo ga još dok je bio gradonačelnik Niša, kada je pozivao građane Niša da ne plaćaju račune za komunalne usluge, pa na kraju kada je ušao u vlast, onda ih je ostavio na cedilu, onda je zaboravio da su palili u buradima, teatralno onako, račune za struje.

Znamo ga i dok je obavljao funkciju premijera, kada je zaveo vanredno stanje, kada je hapsio ljude, zaveo strahovladu, teror, cenzuru, medijski mrak i sve ostalo. Zato mislim da Skupština treba da... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javnost je uznemirena i postoji potreba da se utvrdi, da se formira anketni odbor koji bi utvrdio činjenice i okolnosti vezanih za nenamensko trošenje sredstava dodeljenih za predizbornu kampanju kada je reč o pokretu Dveri, pokretu prethodnog govornika koji je državni novac koji je dobio za sprovođenje izbora trošio na skupa odela, trošio po poznatim prestoničkim restoranima. Dakle, izvlačio novac iz privatnih firmi, ali i preko advokata koje je navodno plaćao i po nekoliko miliona dinara, a koji su posle te pare vratili njemu u kešu.

Dakle, ovo je jedna afera koju je uznemirila javnost i ja bih želeo da se formira anketni odbor koji bi ovo potanko utvrdio i dao jednu širu sliku o tome kako se zloupotrebljava državni novac.

Imamo situaciju da je Obradović na ime pokreta Dveri samo u jednom prestoničkom klubu, februara prošle godine napravio ceh od čak 501 hiljadu dinara. Dakle, više od 500 hiljade dinara je potrošio u kafani. Nije se štedelo, pa je popijeno između ostalog čak 91 čaša vina Šardone, preko 1200 flaša piva, dakle, on je nadmašio i Kenu po broju popijenih piva iako je to teško. Onda, 53 koktela Plava Laguna, 64 koktela Mai Tai, 163 flašice vode, 297 Koka-kole, 43 Red bula, pa flaša viskija Balantaj, „DŽek Denijels“ i tako dalje.

Ne razbacuje se na provod Boško Obradović samo u Beogradu, pa je tako u jednom čačanskom restoranu „Top spid“ potrošio 93 hiljade dinara na četiri bureta piva, preko stog gaziranih sokova i isto toliko negaziranih, zatim, 24 energetska pića, šest flaša rakija, nekoliko vrsta viskija i tako dalje.

Dakle, on za izbornu kampanju dobije pare od države i te pare onda potroši u kafani. Potroši tako što kupuje nekakva odela, pa ne znam, imamo ovde tri sakoa, dvoje pantalona, jedan kaput i tako dalje. To je sve koštalo 109 hiljade dinara. Postavljam pitanje kakav je to sako od 109 hiljade dinara. Mi nosimo sakoe domaće proizvodnje sa nekom umerenom cenom, dakle, ne plaćamo sako 109 hiljade dinara.

Na spisku troškova koje pokrivaju Dveri su i advokatske usluge za koje je tokom 2017. godine plaćeno čak 700 hiljade dinara čak. Dakle, možete li da zamislite predsedavajući, završavam, kako bi tek trošio novac kad bi bio na vlasti, ne daj bože.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz naslova ovog predloga se vidi potreba da se obrazuje anketni odbor koji bi utvrdio sve okolnosti i činjenice koje su dovele do nenamenskog trošenja u predizbornoj kampanji,a gospodin Ševarlić je poslanik koji je izabran na listi DSS – Dveri. Opet, kao i malopre, dolazi do toga da, gde god su Dveri u pitanju, tu imamo nenamensko trošenje, zloupotrebu u trošenju budžetskih sredstava.

Moram da podsetim javnost da je Boško Obradović, lider tog lažnog patriotskog pokreta Dveri trošio državni novac na razne žurke, na žurke u Beogradu, na žurke u Čačku, po skupim restoranima, gde su točili litre i litre alkohola najrazličitijeg, pa ćemo navesti samo jedan primer. Dakle, u jednom prestoničkom klubu, februara 2017. godine, napravio je ceh od čak 500 hiljada dinara. Pet stotina hiljada dinara je potrošio na alkoholna i bezalkoholna pića, pa imamo 91 čašu vina šardone, preko 1.200 flaša piva, 53 koktela Plava laguna, 64 koktela Mai Tai, 163 flašice vode, 297 Koka-kole, 43 flaše Red bula, pa flaša Balantajnsa, flaša DŽek Denijelsa, kao i još stotine vrsta vina, sokova i alkoholnih bića. Dakle, dobije novac za sprovođenje predizborne kampanje, a onda ga on potroši na žurke i na pijančenje.

Drugi deo novca su trošili na šoping, tako da su tri sakoa, dvoje pantalona i jedan kaput platili 109 hiljada dinara. Državne pare koje su bile opredeljene za sprovođenje predizborne kampanje potroši na sako, pantalone. To je stil te lažne patriotske organizacije Dveri, i to nije prvi put.

Setimo se da ga je Dragan Đilas finansirao godinama, dok je bio gradonačelnik Beograda, a kada su ovi glumili nekakvu desničarsku organizaciju. Setimo se samo kako su se Dveri godinama finansirale u Kolubari, u godinama kada je Kolubara bila jedan od najvećih gubitaša, kada je beležila ogromne gubitke, samo su u jednoj godini dobili 4,2 miliona dinara, a u vreme kada je DSS vodio Kolubaru. Setimo se kako ga je opština Inđija finansirala, a kada su imali onaj ugovor sa Ninamedijom. Dakle, to je njegova poslanica danas u njegovom poslaničkom klubu. Tako ih je Goran Ješić finansirao godinama.

Ovo sve govorim, jer Dveri ne biraju gazdu. Dveri rade za onoga ko ih plati, bio to Dragan Đilas, bila to DS, danas je opet Dragan Đilas. Dakle, ko ih plati, oni su svuda.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Saša Radulović je jedan od bivših partnera prethodnog govornika Boška Obradović. Znate, kod njega se nikada ne zna, on te partnere političke menja, što bi narod rekao, kao čarape.

Ali, kada je reč o Studiju B, moram da priznam da sam lično gledao nekoliko puta, prethodnog govornika, kako gostuje na Studiju B u kampanji za beogradske izbore. Nekoliko puta sam ga lično gledao kako gostuje tamo i priča koje kakve gluposti. Ali, on neka najbolje pita svog sadašnjeg šefa, neka pita Đilasa za Studio B, on mu je prava adresa. Pitaj Đilasa, on će ti sve reći, on sve zna o Studiju B.

Dok je Đilas bio gradonačelnik niko, apsolutno niko iz SNS, ni sekunda jednog, nije smeo da bude na Studiju B, bila je apsolutna zabrana, ni sekunda jednog niko iz SNS nije smeo da gostuje.

Da se vratimo mi na temu finansiranja Dveri, dakle ono što malopre nisam rekao, tu je Ministarstvo dijaspore. Ministarstvo za dijasporu je 2009. godine dalo 300 hiljada dinara lažnoj patriotskoj organizaciji Dveri. Godine 2008. Ministarstvo vera 400 hiljada dinara je uplatilo lažnoj patriotskoj organizaciji Dveri. Onda imamo 2008. godine opet Ministarstvo za dijasporu isto 300 hiljada dinara. Sve ukupno milion dinara su dobili od Ministarstva za dijasporu i Ministarstva vera u toku jedne godine za svoj rad.

Imamo i inostrane sponzore, pazite sad ovako, Drago Kovačević kaže – Dveri su u Moldaviji bile na političkom skupu zajedno sa Željkom Markić iz hrvatske organizacije „U ime obitelji“. Ta Željka Markić inače je poznata kao neko ko se zalaže da se Srbima u Hrvatskoj zabrani da mogu uopšte da glasaju o izboru Vlade i o donošenju budžeta. E, sa takvima Dveri rado sarađuju, zajedno putuju po belom svetu, zajedno učestvuju na kojekakvim seminarima i organizacijama. Vrlo lako nađu zajednički jezik, verovatno i tu ima nekog novca, verovatno i od njih dobijaju neke pare.

Kada je reč o nasilju i kada je reč o tome kako Boško Obradović ne napada žene. Evo, ja ću navesti četiri primera, Gordana Uzelac, Mara Dragović kao novinarka „Pinka“, Maja Pejčić u RIK-u, Maja Gojković kao predsednica Skupštine i to ovde u Narodnoj skupštini. Dakle, četiri slučajeva, četiri napada na žene. Gde god se Boško pojavi, tu imamo nasilje, a danas nas optužuje za nekakvo nasilje, a nikad se nije oglasio povodom ubistva Ranka Panića koga su ubili ovi njegovi sa kojima je on danas na vlasti. Oni su ga ubili. Isti oni koji danas prete vešanjem, silovanjem i ubistvom i premijeru i predsedniku.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, među svim sumnjivim poslovima gospodina Ješića u Inđiji je svakako i jedan ugovor. U pitanju je ugovor između opštine Inđija, dok je predsednik bio Goran Ješić, i „Ninamedia kliping“ preduzeća, a na čelu tog „Ninamedia klipinga“ se nalazi upravo poslanica Dveri, opet Dveri, Marija Janjušević. Evo, dolazimo do jedne zakonomernosti. Gde god je nenamensko trošenje sredstava, gde god je nekakva mućka sa novcem, odmah dođemo do toga da su u pitanju Dveri i Boško Obradović.

Moram da kažem da pre izvesnog vremena kada je Uprava za sprečavanje pranja novca u redovnom postupku kontrolisala finansijsko poslovanje lažne patriotske organizacije Dveri, Boško Obradović je odmah na sav glas zakukao kako je u pitanju politički napad, kako je u pitanju napad na njega, čak je to nazvao nekakvim državnim udarom na Dveri. Konferencije za štampu, odmah je zakukao.

Evo šta su državni organi otkrili. Evo šta nam Boško Obradović nije rekao. Dakle, državni organi su vrlo transparentno otkrili kako Srpski pokret Dveri na ime nekakvih fiktivnih faktura silne milione dinara uplaćuje određenim firmama na ime prometa robe i usluga.

Dakle, ovde postoji čitav jedan tabelarni prikaz, čitava šema kako je to organizovano. Zatim, te firme taj novac pretvore u keš, a onda u kešu vrate Bošku Obradoviću taj novac i onda imamo kako su četiri miliona i 200 hiljada 23. marta 2017. godine iz Dveri prebacili preduzeću „Mintel“ iz Borče, Verica Cvijanović je vlasnik. Dakle, onda je ta Verica Cvijanović dalje kroz neke transfere to pretvorila u novac, njemu vratila naravno taj keš. Pa, onda imamo 23. marta iste godine „Futskon“ iz Borče takođe, pazite sad, vlasnik Ivan Cvijanović, nije Verica, nego Ivan Cvijanović, pa onda imamo preduzeće „Veluks“ d.o.o. Beograd 24. maja 2017. godine tri i po miliona dinara, pa je u pitanju opet Ivan Cvijanović, dakle, u pitanju je jedna porodica, a posle kada smo se raspitali ko su ti ljudi, to su sve aktivisti Dveri, to su kandidati za odbornike Dveri. E, tako oni posluju.

Državni novac prebace nekakvim sumnjivim firmama, oni to pretvore u keš, onda Bošku Obradoviću vrate u kešu, onda Boško Obradović organizuje žurke, troši taj novac na pića, na žurke, na provode, na odela, na kapute, na pantalone, itd, itd.

Predsedavajuća, Đođre Vukadinović je još jedan od koalicionih partnera prethodnog govornika i Boška Obradovića iz te lažne patriotske organizacije Dveri. Isto je u pitanju jedan sumnjiv posao vezan za isisavanje novca iz jednog državnog preduzeća. U pitanju je „Lutrija Srbije“, ali to je već manir.

Meni je drago što je i građanima Srbije jasno da gde god su Dveri, tu je nenamensko trošenje sredstava, tu je neka zloupotreba položaja i tu je neko isisavanje novca iz različitih državnih preduzeća.

Želim samo zbog javnosti da pročitam kako je glasio ugovor između Gorana Ješića, odnosno Opštine Inđija i ove njihove perjanice ovde Marije Janjušević, poznate kao „Nina medija“.

Dakle, član 1. tog ugovora je od 21. februara 2005. godine tretirao zajednička prava i obaveze između naručioca i izvršioca, ali član 5. je zanimljiv. Kaže: „Naručilac priznaje izvršiocu usluge naknadu za usluge iz ovog ugovora za ukupne troškove u visini od“, pazite sad, „toliko i toliko“, namerno neću cifru da pominjem, „toliko i toliko evra“, pa onda slovima „toliko i toliko evra za praćenje 307 štampanih i 42 elektronska medija“. Mislim da prvi put u životu vidim ugovor koji je zaključen, a da se u njemu spominje cifra u evrima, dakle u devizama.

Kada je reč o prethodnom govorniku, govorniku koji je malopre komentarisao beogradske izbore, ja ne znam zašto je on pristao na očigledan zadatak koji je dobio od svog šefa Boška Obradovića, pristao da komentariše beogradske izbore. Pa, upravo na beogradskim izborima su Dveri doživeli potpuni debakl. Njihov debakl na izborima je upravo bio u Beogradu. Najočigledniji je bio u Beogradu. Dva posto nisu dobili, dakle.

Boško se posle izbora izvukao, na Nogu se slomila kola, pa je morao da bude smenjen sa mesta predsednika beogradskog odbora ili koju je već funkciju obavljao. Ako tada Srđan Nogo nije shvatio da Boško Obradović prodaje svoje prijatelje, da izdaje svoje stranačke kolege, onda verovatno nikada neće ni shvatiti.

Dakle, Boško Obradoviću je bitan samo novac. On radi za onoga ko mu da novac, bio to Đilas, bio to bilo ko.

Predsedavajuća, ostavku njegovu svakako ćemo prihvatiti. Ostavku koju je pominjao malopre svakako prihvatamo, ali iz drugog razloga – zato što je gnusno pozivao na ubistvo predsednika i premijera i na sve njihove laži, predsedavajuća, koje slušamo o nekakvom nasilju na nekim skupovima, ja želim samo jednu istinu da kažem – Ranka Panića je ubila čizma Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, ali i Boška Obradovića, koji je danas s njima u koaliciji.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa Šutanovac dok je bio na čelu DS je zdušno pomagao Dveri, kao i Dragan Đilas, kao i Goran Ješić u Inđiji, o čemu smo sve pričali. I ovde je još jednom jasno da Dveri ne biraju za koga će da rade, odnosno biraju samo na osnovu kriterijuma, a to je novac. Ko im da više oni onda rade za njega.

Želeo bih da iskoristim priliku da podsetimo šta je nekada Boško Obradović pisao i pričao za Dragana Đilasa. Kaže Boško Obradović – Dragan Đilas je lako i brzo prešao put od studentskog lidera do tajkunskog medijskog magnata. Dakle, ovo je Boško Obradović, ovaj isti Boško Obradović danas koga gledamo ovde Đilasov udarni jurišnik, najbolji plaćenik Đilasov u Skupštini Srbije. To je nekada pričao za tog istog Đilasa.

Kaže – Dragan Đilas je ušao u posao sa medijima u vreme režima Slobodana Miloševića, kada su to mogli ili strani agenti, poput njegovog kompanjona s početka B92 Verana Matića, ili pouzdani ljudi bračnog para Milošević, poput Slavka Ćuruvije ili Željka Mitrovića, koji su kasnije promenili stav. Ovde se radi o tome da je čovek spreman da sve ono za šta se zalagao, da sve ono što je govorio danas pogazi i da otvoreno služi nekome za koga je nekada govorio sve najgore.

Da se vratimo samo oko onog dela vezano za nenamensko trošenje sredstava, što ovaj predlog za formiranje anketnog odbora i predviđa. Dakle, želeo bih da istaknem da je za advokatske usluge tokom avgusta 2017. godine, Dveri su platile 700.000 dinara, pa onda na istu advokatsku kancelariju, samo mesec dana ranije je leglo 1,1 milion dinara, a u spisku pruženih usluga piše da toliko košta pravna obuka članova stranke, na šta je dodato još 25.000 dinara.

Državna revizorska institucija je konstatovala da je nenamenski potrošeno čak 39 miliona dinara, 39 miliona dinara. U prilog toj tvrdnji obelodanjena su dokumenta u kojima je samo za digitalni marketing i gugl usluge sa računa Dveri otišlo 2,6 miliona dinara. Dakle, uzme od države, potroši na izlaske, na provode, na kafane, ono što preostane izvlači u svoj džep. I onda ne mora da čudi zašto mu je važna saradnja sa Draganom Đilasom. Važan mu je samo sopstveni džep koji puni od tajkuna poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 106, deo koji govori da je govornik dužan da se drži tačke dnevnog reda.

Iako ste pokušali da intervenišete, niste uspeli, jer prethodni govornik iz lažne patriotske organizacije Dveri je pokušao ovde da glumi nekog patriotu, pokušao je da glumi nekog zaštitnika srpskih nacionalnih interesa, zaštitnika države, ali nemojte vi, gospodine Vesoviću, da štitite državu, zato što postoje organi …

Evo, obraća ću se vama, pa mu vi prenesite.
Postoje organi države Srbije, postoje institucije koje to treba da rade. Podsetiću da su upravo predstavnici SNS ovde prvi zauzeli stav, prvi reagovali, prvi osudili skandalozno ponašanje gospodina Ugljanina, a takođe ću podsetiti i da je predsednik države, Aleksandar Vučić još pre nekoliko meseci jasno poručio – Suljo, nema za tebe fotelje, Suljo ne možeš računati na učešće u vlasti.
Dakle, pre nekoliko meseci je Vučić to još poručio, poslao poruku na taj način, osudio njegovo skandalozno ponašanja, a kao što ste malopre i vi rekli, gospodine predsedavajući, i premijerka je danas na vrlo jasan način zauzela stav i poslala političku poruku i zato mislim da su oni poslednji koji treba ovde da glume neke patriote i neke zaštitnike srpskih nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman koji sam podneo na predloženi zakon i on naglašava potrebu za modernizacijom Sektora za vanredne situacije.

Ja mislim da je to jako važno, ali bih u tom smislu želeo da istaknem dosadašnje neke napore u tom pravcu, kao što je činjenica da su policijske uprave u Srbiji dobile u toku ove godine 72 nove marice, ali i to da je Sektor za vanredne situacije već dobio 14 novih vatrogasno-spasilačkih vozila tokom ove godine, ali da nas do kraja godine očekuje nabavka još 60 novih vatrogasno-spasilačkih vozila kojima ćemo u najznačajnijoj meri popraviti situaciju samog voznog parka. Mislim da je to jako važno.

Što se tiče samog zakona, želeo bih posebnu pažnju da usmerim na odnos lokalnih samouprava u Srbiji kada je reč o samom Predlogu zakona. Dakle, mi imamo problem sa određenim brojem lokalnih samouprava čije rukovodstvo se ponaša na jedan krajnje neodgovoran način i mislim da je tu najdrastičniji primer gradonačelnika Šapca, koji je i juče, umesto da bude na svom radnom mestu, dan proveo u Strazburu. Tamo je tužakao svoju zemlju, svoje građane, svoju državu. Optuživao državu zbog svoje sopstvene nesposobnosti i zbog svojih sopstvenih neuspeha i to mu nije prvi put.

Ja ću podsetiti da je on i letos bio, zajedno sa onim Paunovićem nesrećnim iz Paraćina, u Istambulu, da je takođe tužio svoju državu, ali šta ćete, to je danas opozicija u Srbiji, opozicija koja, umesto da se raduje izborima, beži od izbora kao đavo od krsta, što kaže naš narod.

Dakle, čuli ste verovatno, gospođo ministre, da je opozicija odlučila da bojkotuje izbore u ove četiri opštine koje su u decembru mesecu sa nekim obrazloženjem kako su neregularni, a u stvari nemaju ni kandidate. Nisu sposobni da skupe ni potpise, ni sve ostale zakonom predviđene proceduralne stvari i onda je najlakše optužiti nas da su neregularni izbori, da ne postoje uslovi, a u stvari na taj način žele da prikriju svoju nesposobnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno MUP, povodom događaja u Vranju pre dva dana kada su, kako mediji navode, funkcioneri Jeremićeve Narodne stranke fizički i verbalno napali predsednika i članove biračkog odbora na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Naime, predsednik odbora Jeremićeve Narodne stranke u Vranju, izvesni Đorđe Ristić i njihov odbornik izvesni Dragan Pavlović su u dvorištu Narodnog univerziteta, gde je bilo sedište biračkog mesta, bez ikakvog povoda vređali i provocirali predsednika i članove biračkog odbora nazivavši ih Ciganima i Bugarima uz povike „počistićemo vas kao što je Đilas počistio Cigane u Belvilu“, kao da je sramota biti pripadnik nacionale manjine, kao da je sramota, kao da je nešto loše u Srbiji biti Rom ili Bugarin ili pripadnik bilo koje druge nacionalne manjine.

Zatim, su fizički napali i pretukli predsednika biračkog odbora Popović Božidara, kome su tom prilikom povredili ruku, nos, a po licu od silne udaraca ima podlive. To je saopštila Gradska uprava Vranja, potpisao načelnik Gradske uprave Vranja, a prenelo je više medija, te ja pitam MUP-a da li su sproveli odgovarajuće postupke za rasvetljavanje ovog događaja i da li je podneta krivična prijava protiv ovih siledžija.

Posebno treba razmotriti zašto su uopšte bili tamo za vreme izbora? Zašto su bili na biračkom mestu? Kakvu su ulogu imali Jeremićevi funkcioneri na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina? Kakve veze Vuk Jeremić ima sa ovim izborima? Šta je tražio tamo?

Ako uzmemo u obzir da ovo nije prvi put, da od pripadnika tog njihovog Saveza za Srbiju doživljavamo razne fizičke napade, onda je jasno da su nasilje, divljanje i iživljavanje jedina politiku koju Savez za Srbiju nudi.

Setite se napada na novinarke TV „Pink“ Gordanu Uzelac i Maru Dragović od strane pripadnika tog lažnog patriotskog pokreta Dveri, kada su organizovali onaj protest.

Setite se divljanja Boška Obradovića u RIK, u izbornoj noći, kada je takođe povređena jedna žena, članica RIK-a. Setite se kad su poslanici Dveri divljački upali u kancelariju kod predsednika Skupštine Maje Gojković. Setite se napada na Aleksandra Martinovića na sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine. Setite se kada su Šutanovac i Balša Božović fizički nasrtali i napali građane na Đeram pijaci, samo zato što su imali drugačije političko mišljenje.

Pre nekoliko nedelja je onaj Borislav Novaković, što je poverenik Jeremićeve stranke za Vojvodinu fizički napao policajce u Vrbasu prilikom redovnog izvršenja njihovog posla. LJudi obavljali svoj posao i napao ih Borislav Novaković. Setite se kada je Đilas izvređao i fizički nasrnuo na jednog građanina u Ralji samo zato što se taj građanin drznuo da postavi pitanje oko malverzacija prilikom tendera za vodovod i kanalizaciju. Dakle, čovek postavio pitanje i umalo nije fizički prebijen od Dragana Đilasa. Nije to tako davno bilo, bilo je 2011. godine

Ima još mnogo primera i svi oni govore da lideri Saveza za Srbiju poznaju jedino jezik nasilja. Ne smem da zamislim kako bi to izgledalo kada bi ne daj Bože, bili u prilici da vrše vlast, kakve bi razmere to sve poprimilo. Verovatno bi nas vešali kao ovi njihovi što pozivaju na vešanje.

Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i tiče se gradonačelnika Šapca koji se danas nalazi u Strazburu, gde će drvlje i kamenje da baca na svoju državu i građane. Želim odgovor na pitanje – ko plaća njegov put u Strazbur, smeštaj, ishranu i sve ostalo, dakle njegov boravak u Strazburu? Da li troškove tog njegovog puta plaćaju građani Šapca, odnosno da li je plaćeno iz budžeta tog grada? Ako se ispostavi da jeste, mora se tražiti njegova politička i krivična odgovornost, jer budžet grada nije njegovo privatno vlasništvo. Nije to njemu njegov otac ostavio u nasledstvo ili Dušan Petrović, pa da putuje po belom svetu i da se žali na svoju državu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je jasno da iz svih onih razloga, odnosno iz svih onih argumenata koje smo čuli, kako od vas ministre, tako i od ovlašćene predstavnice SNS, da ovim zakonom vršimo nadogradnju postojećeg sistema koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama.

Kao što je jasno da će se ovim zakonom otkloniti sve ono što se u praksi pokazalo nedovoljno efikasnim, i ono što bih istakao to je da se daje mogućnost u slučaju neblagovremenog reagovanja lokalnih štabova, da Republički štab za vanredne situacije može da raspusti i uspostavi hitne vanredne štabove.

Dakle, ja želim posebnu pažnju da skrenem na odnos lokalnih samouprava kada je reč o ovoj temi, jer svedoci smo da postoji određen broj lokalnih samouprava u Srbiji čije rukovodstvo se na krajnje neodgovoran način ponaša.

Evo, možemo da uzmemo na primer, gradonačelnika Šapca, tog Zelenovića, koji je danas umesto da je na svom poslu, umesto da radi nešto za dobrobit građana Šapca, on je danas u Strazburu. Ako vas zanima zašto je u Strazburu, otišao je da se žali, otišao je da tuži svoju državu nekakvom komitetu i otišao da sve najgore priča o svojim građanima i o svojoj državi.

Jutros sam postavio poslaničko pitanje koje mogu i da ponovim sada, dobra je prilika, dakle, od čijih para on putuje u Strazbur? Dakle, ko snosi troškove njegovog puta u Strazbur, njegovog boravka tamo, smeštaja, ishrane i svega ostalog?

Dakle, ako se ispostavi da građani Šapca snose troškove njegovog putovanja po belom svetu i kukanja na račun države Srbije i svojih građana, mislim da je to za svaku moralnu osudu, mislim da je to za momentalnu ostavku, ali mislim da je u pitanju, odnosno da postoji potreba da se povede i krivična odgovornost u tom smislu, jer građani Šapca ga ne plaćaju da se bavi putovanjem po belom svetu i da kuka i da se žali na svoju državu, već da radi nešto dobro za same građane Šapca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman ide u pravcu pružanja podrške ovom predlogu zakona, Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. On konkretno afirmiše modernizaciju Sektora za vanredne situacije MUP. Mislim da je to jako važno i mislim da je u skladu sa aktuelnom politikom koju sprovodi MUP i ja želim da istaknem da je i do sada ministarstvo učinilo po ovom pitanju, dakle, po pitanju modernizacije Sektora za vanredne situacije po pitanju nabavke novo opreme, po pitanju nabavke tehnike, po pitanju nabavke novih vozila i sve ostalo.

Važno je to naglasiti zato što to u pojedinim medijima uglavnom ne možete da čujete. To za neke medije u Srbiji nije vest. Kada policijske uprave u Srbiji dobiju 72 nove marice, to za njih nije vest. Kada Sektor za vanredne situacije dobije 14 novih vatrogasno spasilačkih vozila to za njih nije vest, kada dobijemo garancije i očekivanja da ćemo do kraja Nove godine nabaviti još 60 novih vatrogasnih spasilačkih vozila, to za njih nije vest.

Za njih je vest nešto drugo. Oni imaju neke druge prioritete, kada je reč o tome, Lepomira Bakića, itd. Dakle, oni se bave uglavnom napadima na SNS i Aleksandra Vučića. A kao što možemo da vidimo, počeli su i fizički napadi u poslednje vreme. Videli ste svi šta se desilo juče u Vranju, dakle, predsednik Odbora Narodne stranke u Vranju, Đorđe Ristić i odbornik Narodne stranke, valjda Dragan Pavlović, bez ikakvog povoda vređali provocirali predsednika i članove biračkih odbora, kada je reč o izborima za Savet nacionalnih manjina. I to je saopštila gradska uprava Vranja, dakle načelnik gradske uprave.

U dvorištu ustanove gde se održavalo glasanje, predsednik Odbora Narodne stranke bez ikakvog povoda je napao vređajući i nazivajući ih Ciganima i Bugarima. Dakle, ovako se ponaša predsednik Odbora Narodne stranke u Vranju. I ja sad moram da postavim pitanje, kakve veze izbori za savete nacionalnih manjina imaju sa Narodnom strankom? Ja ovo ne mogu nikako da razumem, u kakvoj vezi je Narodna stranka sa izborima za savete nacionalnih manjina? Ja znam neke druge političare koji su pokušali da se lažno predstavljaju kao pripadnici nacionalnih manjina i to negde donekle mogu da razumem, ali evo ne mogu da razumem kakve veze Vuk Jeremić ima sa izborima za savete nacionalnih manjina.

Dakle, želim samo još jednom da izrazim punu podršku naporima koje MUP ulaže kada je reč o Sektoru za vanredne situacije i da podržim ove predloge zakona. Hvala.

Predsedavajući, zloupotrebljen je Poslovnik, član 104. koleginica je pokušala kroz reklamiranje povrede Poslovnika da mi replicira.

Pri tom je iznela salvu nekakvih neistina, verovatno u pokušaju da odbrani nešto što je neodbranjivo. Da pokuša da kažem da se nešto nije desilo, što se desilo. Nisam nikakvim okom gledao, pročitao i citirao na koji način se predsednik odbora njene stranke obraćao nacionalnim manjinama.

Dakle, predsednik odbora u Vranju, njene stranke je vređao nacionalne manjine, nazivajući ih Ciganima i Bugarima. Ja sam to citirao. A kada je reč o oku, levom ili desnom oku, ne znam na kakve oči misli prethodna govornica, ali bih želeo da pitam kojim okom je njen predsednik Vuk Jeremić gledao, verovatno trećim okom, kada je najavljivao da će 4. novembra biti nekakav referendum. Samo da je podsetim da je 4. novembar prošao, danas je 5. novembar i nikakvog referenduma nije bilo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, opet je prethodni govornik, mislim na prethodnog govornika po listi, koji upravo napušta salu, dobio zadatak od svog šefa da danas na svaki mogući način, kako zna i ume, napadne i Aleksandra Vučića i Vladu Srbije i ministre i SNS. Znate kako to funkcioniše? NJima Đilas, to je šef cele ove tužne skupine prekoputa nas, daje dnevne zadatke koje oni moraju da izvršavaju, svidelo se to njima ili ne i namerno ih, predsedavajući, ne zovem opozicijom, zato što se opozicija ne ponaša tako kako se oni ponašaju. Znate, opozicija, kao takva, jedva čeka neke izbore, opozicija se raduje izborima, priželjkuje izbore, a ova naša nazovi opozicija beži od izbora kao đavo od krsta, što kaže narod. Ne daj bože da budu izbori, samo ne daj bože da budu bilo kakvi izbori. A što bežite od izbora? Što nas ne smenite?

Evo, kažete da mi ne valjamo, ništa ne valja, najgora smo vlast. Evo, smenite nas na izborima. Evo vam prilika, sada će biti izbori u četiri lokalne samouprave u decembru, evo vam prilika, kandidujte se, smenite nas kad već ne valjamo, kad smo najgora vlast, imate priliku za to. Ali, neće. Neće, predsedavajući, zato što ne mogu ni kandidate da pronađu. Ne mogu ni kandidate da nađu, a kamoli potpise da skuše. Onda ide priča o bojkotu. Onda ćemo mi da bojkotujemo te izbore, nema sloboda medija, ugnjetavamo ih, ne valjaju zakoni, a to su njihovi zakoni. Pa, mi nismo menjali te zakone, to su njihovi zakoni. Oni su ih doneli, a sad im ne valjaju.

Tako je prethodni govornik ovde minutima iznosio najrazličitije neke optužbe, ko zna o čemu je pričao, neke potpuno paušalne i netačne podatke iznosio. Ali, mene čudi da je on to govorio, s obzirom na to da je u pitanju poslanik koji je član skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove i da, kao takav, ima pristup redovnim izveštajima o radu Ministarstva unutrašnjih poslova na tromesečnom nivou, na šestomesečnom nivou, na godišnjem nivou. U krajnjem slučaju, on ni reč o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova nije rekao, dakle, ni o rezultatima kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, ni kada je reč o borbi protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ni o krijumčarenju i trgovini drogom, ni kada je reč o borbi protiv privrednog kriminala, dakle, borbi protiv korupcije, zloupotrebama službenog položaja, borbi protiv sive ekonomije, ni kada je reč o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama, posebno kada je reč o Sektoru za vanredne situacije, o čemu, između ostalog, i danas raspravljamo. Znate, kada Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavi nova vozila za Sektor za vanredne situacije, kada nabavi novu opremu, kada nabavi novu tehniku, to onda za njih nije značajno, to čak nije ni vest u njihovim medijima. To je onda od drugorazrednog značaja, a na stranu što ništa ni o samim predlozima zakona nismo čuli.

Zašto ja sve ovo govorim, gospodine predsedavajući? Zbog političkom trenutka u kome se nalazimo. Zato što je jasno da se u Srbiji oformio jedan širok front, dakle, u pitanju je širok front, ali sa istim zadatkom, i u tom širokom frontu različiti ljudi imaju različite zadatke i različite uloge. Tako neki glume da su opozicija, neki glume da su novinari, nezavisni novinari, neki glume u tom frontu sindikalce, a neki glume da su nezavisni organi, poput onog nesrećnog Rodoljuba Šabića, ali sa istim zadatkom, sa jednim jedinim zadatkom, a to je kako po svaku cenu i na svaki mogući način napasti SNS i Aleksandra Vučića i to rade svaki dan na onim njihovim medijima, na N1, „Danas“, NIN, „Vreme“ i šta je već tu sve ostalo od tih njihovih medija.

Kolega Orlić je malopre pokazivao naslovnice nekih od tih medija i sramne slike koje smo mogli da vidimo, a ja ću podsetiti na još jednu naslovnu stranu, jer mislim da je idealna prilika za to, i postavljam pitanje – u kojoj još zemlji u Evropi može na naslovnoj strani jednog nedeljnog tabloida da izađe slika oca ministra unutrašnjih poslova, sa najmonstruoznijom nekom optužbom i ni dlaka im sa glave na fali zbog svega toga? Onda ih mi ugnjetavamo, onda oni nemaju slobodu izražavanja, ne postoji sloboda medija, a svaki dan u tim njihovim medijama jedino što rade, to je napad na članove Vlade, napad na Aleksandra Vučića, napad na SNS.

Iz svih ovih razloga koje sam rekao, ali i zbog svih onih benefita koje će ovi zakoni doneti, a o čemu je lepo pričala i ovlašćena predstavnica SNS, želim da podržim predložene zakone. Hvala.