Ne znam da li ste primetili, predsedavajući i vi ministre, jednu zakonomernost. Kad god opozicija nema nikakav argument, onda ide – zašto nije bilo javne rasprave i zašto hitan postupak, u nedostatku argumenata.

Hajde da demistifikujemo malo taj pojam javne rasprave. Prvo, kada je reč o izmenama zakona, kao što je slučaj sa ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona, koje nisu velikog obima, gde se menja nekoliko članova, nema potrebe za javnom raspravom te vrste. Ali, ovde uopšte nije ni bila poenta da se uđe sada u meritum stvari, već da se kaže kako nije bila javna rasprava, kako oni nisu imali vremena da se pripreme, a imali su vremena da se pripreme. Dakle, 6. maja je ovaj zakon ušao u proceduru. Koji je danas maj? Dvadeset drugi maj. Dakle, 15 dana su imali da se pripreme, da napišu amandmane, da pročitaju, da diskutuju. To što su oni vreme provodili u šatorima, u parkovima, na ulici, to je njihov problem, sa njihovim prijateljima.

Ovo je zakon o kome se priča jako dugo u Srbiji, i stručna javnost i obična javnost. Predmet je interesovanja širokih slojeva. Stari zakon je donesen 2007. godine, nismo ga mi doneli, doneli su ga vaši prijatelji. Od tada traje svojevrsna javna rasprava, ako baš hoćete, o ovom zakonu. Ja to dobro znam, 12 godina sam zaredom bio odbornik jedne gradske opštine, učestvovao u radu lokalne samouprave i znam da postoji potreba za promenom ovog zakona i znam da sve vreme se oseća neka vrsta javne rasprave i polemike o donošenju novog zakona, naročito od trenutka kada je sprovedena najstrašnija moguća centralizacija grada Beograda i oduzimanje nadležnosti gradskim opštinama, a koju je sproveo opet vaš prijatelj Dragan Đilas, neko sa kim ste sada u savezu, ili više niste, nije ni važno u krajnjem slučaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada smo već kod nerazumevanja, imali smo primedbu kako odbornici Skupštine grada nisu konsultovani i nisu dostavili mišljenje, ne umem da definišem tu vrstu nepoznavanja stvari koju smo mogli da čujemo od prethodne govornice, ali tu nalazim vezu sa izvesnim Nikolom Jovanovićem koji je valjda šef odborničke grupe ovog Saveza za Srbiju u Skupštini grada koji je jutros istovetnu primedbu izneo. Pazite šta kaže taj genijalac. Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini grada Beograda izjavio je danas da je donošenje novog zakona o glavnom gradu bez javne rasprave, bez znanja odbornika, dakle, tu primedbu je i prethodna govornica malopre iznela. Kakvog znanja odbornika? Koga zanima mišljenje odbornika lokalne skupštine kada je reč o predlogu zakona? Ovde je reč o vrhunskom nepoznavanju stvari u Srbiji. Ovo je Narodna skupština. Narodna skupština je jedina vlasna i jedina ima tu mogućnost da donosi zakone. Hajde sada da pitamo i da konsultujemo sve lokalne skupštine, dakle svih 17 gradskih opština, da sazovu sednice skupština opština i da daju mišljenje na ovaj predlog zakona.

O čemu pričate? Kakvi odbornici? Ili je to možda posledica frustracije što prethodna govornica nije gradski odbornik, a za to su vam krivi građani Beograd. Građani Beograda nisu želeli da vi postanete gradski odbornik, a bila je kandidat, visokopozicionirana na listi Dveri.

Da se vratimo još samo kratko na temu javne rasprave i primedbi kada je reč o javnim raspravama. Imali smo, predsedavajući, više javnih rasprava upravo od grupacije kojoj prethodna govornica pripada. To su bile javne rasprave, vrlo iscrpne javne rasprave u raznim predlozima zakona, između ostalog, javna rasprava na predlog Tijaninog zakona. Kako se to završilo? Tako što prethodna govornica nije došla da se izjasni, nije došla da glasa za taj zakon, a vodi nevladinu organizaciju „Mame su zakon“.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi gospodine Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam i ove golubare u parku ispred Predsedništva, koji nisu danas sa nama.

Danas je pred nama veoma važan predlog zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, čije će usvajanje omogućiti kvalitetnije i efikasnije obavljanje poslova grada Beograda, a imajući u vidu posebnost ustavno-pravnog položaja grada Beograda, koja dosadašnjim zakonom nije, da kažem, dosledno sprovedena, ali i specifičnost Beograda u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave, kako zbog svoje veličine, tako i zbog broja stanovnika.

Naročito, možda zbog toga što je Beograd privredni, finansijski, saobraćajni i kulturni centar Srbije. Srpska napredna stranka snažno podržava predložene izmene, zato što one prvenstveno omogućavaju ono što je najvažnije, a to je decentralizacija grada Beograda. Povećavaju nadležnosti opština, jednom rečju spuštaju nivo odlučivanje bliže građanima i samim tim povećavaju kvalitet života Beograđana.

Srpska napredna stranka je građanima obećala, upravo ono što danas sprovodimo, decentralizacija grada i mogućnost da građani budu uključeniji u proces donošenja odluka u njihovim opštinama.

Za razliku od nekih drugih koji su to isto obećavali, koji su se deklarativno zalagali za decentralizaciju, a onda su u praksi radili sve suprotno od toga. Najbolji primer za to je Dragan Đilas, koji je Statutom grada 2011. godine, sproveo, kao što smo rekli, najbrutalniju centralizaciju grada Beograda, čime su Beogradske opštine, kako gradske tako i prigradske, svedene bukvalno na nivo mesne zajednice.

Tako smo došli u jednu paradoksalnu situaciju, a to je da bilo koja opština u Srbiji, pa i najmanja ona, ima veće nadležnosti nego, recimo, gradska opština Novi Beograd, ili Vračar, ili Mladenovac, Obrenovaca, Lazarevac ili bilo koja druga gradska opština u Beogradu.

Potpuno je, na taj način, obesmišljeno postojanje gradskih opština. Možda se to drastičnije videlo na primeru tzv. prigradskih opština, kada za sve morate da idete u grad. Objektivno se postavlja pitanje svrsishodnosti tih opština, dakle - čemu izbori za skupštinu opštine, čemu skupština opštine, čemu predsednik, veće, organi? Čemu sve to ako ta opština nema nadležnosti i ako nema šta da radi?

Sada to menjamo i uvodimo dve zone u Beogradu, prigradsku i gradsku. Dakle, gradsku zonu će činiti 10 opština: Vračar, Stari grad, Savski Venac, Zvezdara, Palilula, Voždovaca, Rakovica, Čukarica, Novi Beograd i Zemun. Prigradsku zonu sedam opština: Barajevo, Grodska, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin i biće jasno uređena podela nadležnosti i stvaranje mogućnosti da grad Beograd ovim opštinama prenese veći broj poslova nego što je to do sada bio slučaj.

Da krenemo redom. Mogućnost da komunalne mreže na teritoriji grada Beograda mogu biti u svojini vršioca komunalne delatnosti. Naime, do sada smo imali određene probleme u praksi, jer je ulaganje u izgradnju i rekonstrukciju komunalne mreže mogao da vrši isključivo subjekt u čijoj su svojini te mreže, a ne vršilac komunalne delatnosti. Davanjem mogućnosti da komunalne mreže budu u svojini vršioca komunalne delatnosti, kako bi iz svojih sredstava, samostalno sprovodio aktivnosti u cilju finansiranja, obavljanja te delatnosti, ostvarujemo dodatnu efikasnost i poboljšavamo kvalitet u pružanju tih komunalnih usluga.

Dalje, mogućnost osnivanja javnih komunalnih preduzeća od strane pojedinih gradskih opština. Dakle, ovde je reč o ovih sedam prigradskih opština i ako uzmemo u obzir da je uređivanje i obezbeđivanje komunalnih delatnosti jedna od izvornih nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, i ako se ima u vidu da je reč o prigradskih opštinama, koje su nekada imale ovakvu mogućnost, dakle zakonsku mogućnost da osnivaju preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti, onda je jasno da ćemo ovim rešenjem postići efikasnije i kvalitetnije obavljanje komunalnih delatnosti na području ovih opština.

Dalje, mogućnost da se pojedini urbanistički planovi donose i od strane gradskih opština, ovde smo već dosta čuli o ovome, prigradske opštine sada dobijaju pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove za svoje područje, naravno uz prethodnu saglasnost grada koja je neophodna. Ovo je, takođe jedna značajna novina koja će doprineti bržem razvoju prigradskih opština i boljem privlačenju investitora.

Dakle, prigradska opština će na ovaj način postati konkurentnija. Imaju mogućnost da urade plansku dokumentaciju. Imaju mogućnost izrade planova, za to dobijaju saglasnost. Imaju već mogućnost da izdaju dozvolu za izgradnju. Imaju mogućnost da vrše legalizaciju. Sve to kada uzmemo u obzir, neće postojati ni jedan osnov zašto bi neko izbegavao od investitora prigradske opštine. Dakle, nema razloga više da iko od investitora ima bilo kakvu sumnju u tom smislu.

Ovo smo već rekli, dakle, mogućnost za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata i ostalih akata u postupku objedinjene procedure i davanje mogućnosti gradu da Statutom utvrdi podelu poslova između grada i gradskih opština.

Dakle, ovo je značajna odredba koja daje mogućnost gradu da izvrši raspodelu ovih poslova između grada, sa jedne strane, i gradskih opština, a u cilju efikasnijeg obavljanja posla.

Kao što smo rekli, ali da naglasimo još jednom, gradske opštine će moći da izdaju građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, što do sada nije bio slučaj, a prigradske opštine do 5.000 kvadrata.

Takođe, gradskim opštinama biće omogućeno da legalizuju objekte do 400 kvadrata, a prigradskim opštinama to će biti omogućeno do 3.000 kvadrata.

Pored navedenog, ovde imamo i čitav niz novih ovlašćenja po pitanju poljoprivredne inspekcije: ovlašćenje o obrazovanju, sportu, kulturi, po pitanju podsticanja nataliteta, po pitanju smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, ekologije, protivgradne zaštite, itd, a sve u cilju efikasnijeg rada gradskih organa i gradskih opština, kao i u cilju, da kažem, ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih Beograđana i interesa svih Beograđana.

Ovim zakonom se vrši i usaglašavanje, kako smo i čuli od ministra, sa čitavim nizom drugih resornih zakona, kao što su Zakon o javnoj svojini, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o autonomnim pokrajinama i zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnoj samoupravi i mnogim drugim zakonima.

Ono što treba još istaći je da sledeći korak koji treba da prati ovaj zakon jeste donošenje novog Statuta grada Beograda, koji će dalje razraditi podelu nadležnosti i dalju decentralizaciju grada.

Kao što smo rekli, ovde nije kraj decentralizacije. Decentralizacija se neće završiti samo time što će prigradske i gradske opštine dobiti veći broj ovlašćenja, dakle i veće nadležnosti.

Sledeći korak je da opštine, pogotovo prigradske opštine, krenu da prave uslužne centre kako bi najveći deo posla koji građani treba da obave u opštini, mogli, zapravo da obave u svojim naseljima u kojima i žive, a koji su deo te opštine.

Dakle, dalja decentralizacija, jačanje nadležnosti gradskih opština, brži razvoj prigradskih opština i spuštanje nivoa odlučivanje bliže građanima, to je ono što je suština ovog zakona i to je ono za šta se SNS zalaže, za razliku od nekih drugih, evo, opet ću ponoviti Dragana Đilasa, koga je dok je bio gradonačelnik Beograda zanimao samo novac i kako će da se obogati i to se jasno vidi iz nebrojeno mnogo afera u kojima je bio akter u to vreme, a posledice su takve da je grad Beograd ostao zadužen u iznosu od preko milijardu evra.

Đilas je, naravno, u nekoliko navrata pokušao vrlo nespretno da ospori tu činjenicu, pa je iznosio kako je zapravo dug Beograda negde oko 400, 450, možda 500 miliona evra. Ali je zaboravio da u tu cifru uračuna odnosno ubroji i dugove gradskih javnih preduzeća i ustanova i gradskih opština.

Ako uzmemo podatak da je od 2013. godine uhapšeno i procesuirano 44 Đilasovih saradnika ili ljudi koji su radili u gradskoj administraciji ili u gradskim strukturama, i članova i funkcionera Demokratske stranke i povezanih lica, onda je sasvim jasno, i tih 44 uhapšenih je bilo u osam različitih afera, kada je grad oštećen u iznosu od preko osam i po miliona evra, onda su jasne razmere lopovluka prethodne gradske vlasti.

Setimo se nekoliko slučajeva, čuvene afere rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, u kojoj je uhapšen tadašnji odnosno dotadašnji gradski menadžer i Đilasova desna ruka, zajedno sa još osam lica, zbog sumnje da su zloupotrebili položaj i oštetili grad za oko šest miliona evra.

Setimo se afere „bus plus“ i ugradnje onih validatora u kojoj je načinjena ogromna šteta građanima Beograda. Stručnjaci su procenjivali da je tom prilikom grad oštećen za šest miliona evra.

Setimo se afere nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera, koji su plaćeni isto šest miliona evra. I tu je bilo nekih hapšenja. Uhapšen je direktor javnog preduzeća „Gradska čistoća“ i neki njegovi saradnici, a epilog je da je oštećen gradski budžet za šest miliona evra. Rezultat – nit kontejnera, nit para.

Setimo se nabavke 30 tramvaja, tzv. „španaca“, mislim da se javnost dobro seća toga, koji su bili i bezobrazno preplaćeni i preskupi za održavanje, a gotovo nefunkcionalni. Procena stručnjaka je da je u ukupnom zbiru u ovoj transakciji načinjena šteta gradu od čak 53 miliona evra.

Setimo se kako je Đilas na prevaru izgradio onu kuću „Velikog brata“, dok je bio suvlasnik one firme „Emošn prodakšn“, ako se tako zvala.

Setimo se afere „Pazl grad“.

Setimo se na kraju najveće afere, afere Mosta na Adi, simbola lopovske vlasti Dragana Đilasa i Demokratske stranke.

Ono što je važno naglasiti je da građani Beograda i dan-danas trpe posledice pljačke i razaranja Beograda. Mi i dan-danas vraćamo dugove koje nam je ostavio Dragan Đilas i ta štetočinska ekipa iz Demokratske stranke.

Ali, danas grad funkcioniše neuporedivo bolje, i to u svakom smislu te reči. Skoro da smo anulirali prethodne dugove, one ogromne dugove Đilasa i ekipe. Doveli smo finansije u red i smanjili budžetski deficit. Značajno smo smanjili nezaposlenost u Beogradu. Slobodno možemo reći da je gotovo na istorijskom minimumu.

Imamo neuporedivo više kapitalnih investicija, neuporedivo više gradilišta, preko 1.500 aktivnih gradilišta u ovom trenutku. Godišnje se izda preko milion kvadrata građevinskih dozvola u Beogradu.

Imamo više izgrađenih vrtića, domova zdravlja. Više od milijardu dinara je uloženo u obnovu i izgradnju domova zdravlja. Preko 50 zdravstvenih objekata je obnovljeno i adaptirano. Novi domovi zdravlja su u Labudovom brdu, Malom Mokrom Lugu, naselju Stepa Stepanović, Jajincima, Borči, Ugrinovcima, Kumodražu, Banjici.

Neuporedivo je više obnovljenih škola, parkova, dečijih igrališta, ustanova kulture. U krajnjem slučaju -–više radnih mesta.

Iz svega ovoga se jasno vidi razlika između prethodne gradske vlasti oličene u Draganu Đilasu i gradske vlasti Srpske napredne stranke.

Iz svih ovih razloga, želim da pozovem sve narodne poslanike da u danu za glasanje daju podršku Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iscrpna je bila ova celodnevna rasprava. Svako je izneo svoje viđenje ovog Predloga zakona. Čuli smo sve one bitne razloge koji idu direktno u prilog tome da ovaj Zakon treba podržati, ali zamerke u ovoj sali nismo čuli zato što su golubari ponovo odlučili da im je bolje da idu u park da hrane golubove, nego da dođu na svoj posao za koji inače primaju platu. Neki od njih su, ipak pokušali da iznesu neke nazovi kritike predloženih zakonskih rešenja, mada je uglavnom reč o besmislicama i neistinama.

Čuli smo, o tome je pričao i moj uvaženi kolega Orlić, čuli smo onog Nikolu Jovanovića, Jeremićevog odbornika u Gradskoj skupštini, kako se žali da nije mogao da da mišljenje na ovaj Predlog zakona. Jedan savet za njega, a to - je neka se kandiduje za narodnog poslanika. Možda će nekad njegova politička opcija, za nekoliko desetina godina, biti u stanju da pređe cenzus, pa će onda lepo postati narodni poslanik, pa će onda moći da da mišljenje na svaki predlog zakona koji dođe na dnevni red Narodne skupštine. Do tada neka prvo nauči kako funkcioniše Skupština grada u kojoj je odbornik, a kako čujem teško se on tamo snalazi, ne zna ni gde je pisarnica, ni gde je sala, ni gde je upravna zgrada.

Dalje, imamo Sandu Rašković Ivić koja je, takođe, morala danas biti na svom poslu, ali nije došla, ali je pokušala da tvituje. Namerno naglašavam pokušala, jer mislim da niko živ nije uspeo da shvati o čemu je pisala.

Na tvitu piše – izmene Zakona o glavnom gradu predlažu: glasanje javno, a ne tajno, proširenje nadležnosti grada sa sedam na 23, nema obaveze izveštaja, grad. V, pa onda boldovano će rešava žalbe…

Niko živ ne razume šta je ona, ja smatram da ona ništa nije razumela, kada je reč o samom Predlogu zakona.

Imamo onog Bastaća. I taj je tvitovo, pa kaže – tu se ne slažem sa prethodnim govornikom, Komlenskim, mislim da je ovo nešto najgluplje što je do sada rekao. Rekao je da je večiti zamenik, tu misli na Gorana Vesića, klinički lud i da krade centar grada. Zaista ne znam kako je moguće da neko ukrade centar grada.

Tom Bastaću, mislim da bi pametnije bilo da se pozabavi činjenicom da je opština Stari Grad, čiji je predsednik, jednina opština, pazite, ne u Beogradu, jedina opština u Srbiji koja ne primenjuje elektronsko izdavanje dokumenata, verovali ili ne. Mislim da mu je pametnije bilo da objasni građanima Starog grada zašto je to tako, nego što se bije sa saobraćajnim znakovima i što ometa radove.

Imamo ovog genijalca, to je prava poslastica za kraj, genijalac Balša Božović, koji je na konferenciji za štampu rekao – Srpska Napredna Stranka, a povodom današnjem zakona, ne dozvoljava Beograđanima da biraju neposredno gradonačelnika. Ja sam ostao bez teksta kada sam ovo pročitao. Pa, njegova Demokratska stranka, za izbore 2008. godine, sigurno ćete se toga setiti gospodine predsedavajući, za lokalne izbore 2008. godine je promenila zakon da Đilas ne mora da se kandiduje neposredno, jer da se kandidovao neposredno nikada ne bi postao gradonačelnik Beograda. Oni su promenili zakon zbog toga da bi išli na lokalne izbore, ali ne po neposrednom odelu, nego je lista bila u pitanju i tako je Đilas svojevremeno uspeo nekako da postane, nažalost svih građana Beograda, gradonačelnik. On danas govori da SNS ne dozvoljava Beograđanima da biraju neposredno gradonačelnike.

Dakle, ovo je stvarno velika sramota.

S obzirom da mi vreme ističe, želim samo zbog građana da podvučem u jednoj rečenici ono što je i najvažnije, dakle i za SNS, a to je – ovim zakonom omogućavamo dalju decentralizaciju, znam da je ovo ponovljeno nekoliko puta, ali imam potrebu zbog građana još jednom da ukažem na to, dalja decentralizacija, jačanje nadležnosti gradskih opština, brži razvoj, pogotovo prigradskih opština i spuštanje nivoa, odlučivanja bliže građanima.

To je suština ovog zakona i to je ono za šta se SNS snažno zalaže. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam i ove golubare u parku ispred Predsedništva, koji nisu danas sa nama.

Više stvari je problematično kada je reč o ovom amandmanu. Između ostalog, i sam naziv poslaničke grupe koja je podnosilac ovog amandmana. Naime, ovde piše - Socijaldemokratska stranka. To je valjda ova Tadićeva stranka, a mi smo imali priliku da čujemo juče u vestima jednu tragikomičnu situaciju, a to je da je došlo do nekakvog ujedinjavanja ili objedinjavanja Demokratske stranke.

Ako je verovati medijima, ovi poslanici koji su podneli ovaj amandman, odnosno većina njih, je od juče u tom, rekao bih, unapred propalom projektu, ponovo u Demokratskoj stranci. Sada ja pitam - kako da glasam za njihov amandman, kada je on pogrešno potpisan?

Dakle, ovde imamo klasičan primer lažnog predstavljanja i moramo to da razjasnimo, jer možemo doći u situaciju da prilikom rasprave i o narednim amandmanima imamo pogrešno potpisane poslanike.

Sad bi stvar bila donekle ublažena kada bi se predstavnici, odnosno predlagači amandmana pojavili na ovoj sednici, ali oni imaju pametnija posla, treba nahraniti te golubove u parku ispred Predsedništva, ili se bave sada ovim ujedinjavanjem tog unapred propalog projekta obnove te Demokratske stranke.

Zašto kažem unapred propali projekat? Da su oni mogli zajedno da funkcionišu, ne bi ni napuštali svojevremeno Demokratsku stranku. Setimo se samo šta su svojevremeno govorili jedni o drugima. Setite se šta je sve Boris Tadić govorio o toj Demokratskoj stranci kada je napuštao. Boris Tadić kaže - Odluku sam doneo upravo zbog toga što se u politički blok Demokratske stranke vraćaju ljudi koji su doneli epitet aferaške korupcionaške stranke. I sad taj Boris Tadić se vraća u tu aferašku i korupcionašku stranku.

Uzgred budi rečeno, kad je on tako nešto izjavio, Šutanovac je na to prokomentarisao - Putuj, igumane.

Tadić je, obrazlažući odluku da izađe iz Demokratske stranke, naveo da se stranka godinama suočava sa sintagmom o žutim lopovima, koja postoji u javnosti, a da su za takav teret zaslužne afere i pogrešne privatizacije. Ovo sve Tadić govori o Demokratskoj stranci svojevremeno.

Predsednik Demokratske stranke kaže - Napravili bi od partija akcionarsko društvo. Tačno sam znao ko će krenuti protiv mene. Moj tim je iznenađenje, nema mesta za stare. Očigledno ima mesta za stare.

Ovde sad Tadić govori o tajkunima - Pre mene oni su finansirali Demokratsku stranku, i to je jasno, to vam kažem i to je uostalom bilo jasno i nekim od mojih prethodnika, i saradnje njihove sa nekim od tajkuna. Tadić kaže: "Dragan Đilas, bivši predsednik DS-a, zajedno sa tajkunom Miroslavom Miškovićem, bio je suvlasnik lista "Pres", priznao je lider Boris Tadić.

Zatim, Tadić kaže - Mišković bi preko Demokratske stranke da uđe u politiku, itd, itd.

Zašto sve ovo iznosim? Oni koji su godinama sve najgore govorili jedni o drugima, danas glume nekakvo ujedinjavanje, mada suštinske razlike između njih nikada nije ni bilo. Dakle, nikada nije bilo razlike između Demokratske stranke, niti one Zelenovićeve ili Petrovićeve stranke, niti Tadićeve stranke. Ali oni koji su bili u stanju da sav prljav veš, koji je uzgred budi rečeno potpuna istina, iznose u javnost, da sve najgore govore jedni o drugima, danas glume nekakvo ujedinjavanje i glume neku alternativu vlasti.

Ja mislim da je to jedan krajnje licemerni potez, krajnje nemoralan potez, a kada je reč o samom amandmanu, želeo bih da kažem da se potpuno slažem sa svim onim razlozima koje je Vlada Republike Srbije dostavila u mišljenju kada je reč o neprihvatanju ovog amandmana. Zahvaljujem.

Nema predlagača ovog amandmana danas u sali. Ne znam gde su. Da li su u parku hrane golubove kao ostalih dana ili se možda bave tim ujedinjavanjem kako oni kažu, tog unapred propalog projekta te Demokratske stranke, ujedinjene ili kako je već zovu, o čemu pričaju ovih dana, ali to nije ni važno.

Ovaj amandman je takođe paradigma situacije u kojoj smo našli, a o čemu je malopre govorio gospodin Orlić i on na najbolji mogući način pokazuje, zapravo, pravo lice predlagača ovog amandmana ali i ostalih članova tog tzv. Saveza za Srbiju i tog dela opozicije, da se neki ne naljute.

Imamo nekoliko problema kada je reč o ovom amandmanu, ali ja bih onda redom da krenem da iznosim. Dakle, prvo, problematično je i obrazloženje samog amandmana. Drugo, što je problematično je kako glasi taj amandman. On glasi – u članu 6. stav 4. briše se. Ja nemam šta drugo da uradim nego da pročitam obrazloženje Vlade Srbije, koja nam je dostavila u formi mišljenja, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što je stavom 4. članom 6. Predloga zakona, prihvaćena inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“, koja je podneta sa ciljem oštrijeg kažnjavanja učinilaca najtežih krivičnih dela protiv života i tela i krivičnih dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene i nemoćnog lica.

Ovo je jako važan deo. Pored toga, po praksi Evropskog suda za ljudska prava, ovakvo zakonodavno rešenje je moguće, pod uslovom da postoje drugi odgovarajući mehanizmi za preispitivanje izrečene kazne, a u pravnom sistemu Republike Srbije takvi mehanizmi postoje. Na primer, Institut pomilovanja, gde je ponašanje osuđenog tokom izdržavanja kazne, o čemu se obavezno izjašnjava ustanova u kojoj osuđeni izdržava izrečenu kaznu, upravo jedna od najznačajnijih okolnosti za donošenje odluke da li osuđenog treba ranije otpustiti sa izvršenja kazne.

Šta je ovde takođe problem? Jedan genijalac od tih pet potpisnika odnosno predlagača ovog amandmana, u pitanju je Nenad Konstantinović, on im je verovatno najpametniji u toj njihovoj grupi, je pre neki dan dok je kampovao tamo u parku ispred predsedništva Srbije, dok je hranio golubove, održao je i konferenciju za štampu. Na toj konferenciji za štampu on je rekao da je ovo vrlo opasan zakon.

Citiram: „Uvođenje doživotne kazne zatvora bez mogućnosti za uslovni otpust, to maltene nema ni u jednoj zemlji EU“. To kaže Konstantinović. „Nema među zemljama Evrope koje su članice Saveta Evrope“, i to je rekao.

Pazite sada šta kaže: „I mi zbog toga ćemo morati da menjamo taj zakon jednog dana“. Verovatno kada dođe na vlast, znači nikada. „Taj zakon predstavlja kršenje ljudskih prava“.

Dakle, osim svih ranije navedenih problema mi ovde imamo i još jedan problem, a to je ovo nije istina. Ovo ne odgovara istini. Kao što smo mogli da čujemo i od ministra, gospođe Kuburović, dakle ovakva praksa postoji u mnogim zemljama. Ona je navela i Maltu, Litvaniju, Belgiju, Holandiju kao zemlje koje imaju ovakvu praksu.

Najveći problem sa ovim amandmanom ali i ponašanjem tog dela opozicije je zapravo licemerje. Nismo mogli da živimo od njihovih optužbi kako ne želimo da usvojimo „Tijanin zakon“, kako nas to ne zanima, kako nismo moralni, kako nismo humani, kako štitimo ubice i ko zna još kakve gluposti su godinama iznosili, kada je reč o vladajućoj većini.

Danas, kada upravo to radimo, danas su spremni da pljunu sve ono što su govorili i za šta su se zalagali i da ne dođu, niti da brane svoje amandmane, da nam daju možda neku argumentaciju zašto bi trebali da usvojimo ovakav amandman. Na taj način šalju poruku, njihova politika se svodi i jedino i isključivo i samo, a to je za šta se zalaže Aleksandar Vučić, mi ćemo da budemo protiv toga, bez ikakvog obrazloženja, bez ikakvog argumenta i bez imalo obzira da li je to dobro za građane Srbije ili nije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o veoma važnim predlozima zakona, ugovora, sporazuma i prethodni govornici su izneli gotovo sve one činjenice i argumente zašto treba da usvojimo ova predložena akta i koji su to najznačajniji benefiti za građane i privredu Srbije.

Nažalost, i ova sednica protiče u odsustvu dela opozicije, koji očigledno imaju neke druge obaveze, hrane golubove u parku ispred Predsedništva. Nemam ništa protiv golubova, mada ima više golubova nego njih, ali to je nešto što na najbolji način pokazuje njihov odnos prema Narodnoj skupštini, prema svojim obavezama ovde u parlamentu, ali i prema građanima koji su ih birali.

Kao što su i juče i u utorak izbegli da se izjasne o tzv. Tijaninom zakonu, a nismo mogli da živimo od njih kada su nas optuživali kako ne želimo da usvojimo Tijanin zakon, kako podržavamo ubice i ostale gluposti, tako i danas izbegavaju da se izjasne o ovim važnim ugovorima i sporazumima sa međunarodnim finansijskim institucijama, koji će omogućiti brojne razvojne projekte, kako smo i čuli, unaprediti putnu i železničku infrastrukturu i podstaći dalji privredni rast Srbije.

Takođe, ne mogu a da ne primetim nastavak histerije u jednom delu javnosti u nekim medijima usmerene protiv Srpske pravoslavne crkve, protiv nekih vladika i protiv patrijarha Irineja. Pogledajte ovaj orkestrirani napad jednih novina. Dakle, to je davno prestao da bude list, to je postao politički pamflet Saveza za Srbiju. U pitanju je „Danas“ koji tri dana već vodi orkestriranu kampanju i protiv patrijarha i protiv Srpske pravoslavne crkve i protiv Aleksandra Vučića.

Tri dana za redom na naslovnoj strani ide napad na patrijarha samo zato što se patrijarh usudio da kaže kako se Vučić bori, junački bori i za državu i za narod i za Kosovo i Metohiju. To je jedini patrijarhov greh, ali očigledno neoprostiv. Da je patrijarh rekao nešto loše o Vučiću, odmah bi bio proglašen i za junaka i za heroja i za sveca od istih tih medija. Međutim, pohvalio je požrtvovanje i borbenost predsednika Srbije i sad je odmah proglašen za bota SNS, uskoro će da ga proglase za sendvičara, kako nas zovu.

Pogledajte ovaj skandal. Narodna stranka Vuka Jeremića na Tviteru pravi fotomontažu patrijarha Irineja i izvrgava ruglu patrijarha i mnogo drugih junaka iz Saveza za Srbiju koji se rugaju danima na Tviteru patrijarhu. Nemam vremena sada da čitam sve ove gadosti. Sa takvim ljudima mi imamo posla, sa ljudima koji su spremni da napadnu patrijarha Irineja i Srpsku pravoslavnu crkvu i svakoga ko se bori za srpske nacionalne interese, bez imalo sramota.

Želeo bih zbog mojih kolega, koji treba da govore, iz svih ovih razloga, da pozovem sve narodne poslanike da podrže ova predložena akta i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika i da od Srbije napravimo pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno važni predlozi zakona su pred nama.

Naravno da je tzv. Tijanin zakon najviše pažnje javnosti privukao, ali i ostali predlozi zakona koji su na dnevnom redu, a koji se bave borbom protiv korupcije i kriminala. Mi smo i od vas, gospođo ministre, ali i od naše ovlašćene predstavnice Jelene Žarić Kovačević, kao i od ostalih poslanika koji su učestvovali u raspravi čuli sve one najznačajnije momente koji su predviđeni ovim aktima, ali i svu argumentaciju zbog čega bi trebalo da usvojimo ove zakone i Srpska napredna stranka snažno podržava ove predloge zakona.

Međutim, ja ne mogu a da ne primetim jednu histeriju koja se ovih dana pojavljuje i vlada kod dela opozicije i kod dela medija koji su spremni da kritikuju čak i ovo što mi danas radimo. Ne mogu da ne pitam do koje mere ide njihovo licemerje. Prvo su nas optuživali da nećemo da usvojimo Tijanin zakon, najglasniji su bili u toj optužbi, a danas kada je Tijanin zakon na dnevnom redu, danas ih nema, nema ih ovde u Skupštini. To nije ono što je najgore. Osim što ih nema, oni ovih dana otvoreno kritikuju ove predloge zakona, te nije u skladu sa evropskim standardima, te nije humano, čitava gomila gluposti koja može da se čuje od njih. Zašto to rade? Samo zato što ovaj predlog dolazi od Vlade Republike Srbije. Neverovatno je da šta god predložimo oni će naći način da budu protiv toga, bez obzira da li je to dobro za građane Srbije.

Kada je reč o antikorupcijskim zakonima koji su na dnevnom redu, meni je potpuno jasno da su oni protiv toga. Ne može Dragan Đilas da bude protiv korupcije, on je sinonim za korupciju u Srbiji. On ne može da objasni odakle mu stotine miliona evra nakon mandata. Kako on može da bude protiv korupcije. Ne može Vuk Jeremić da bude protiv korupcije, pa kada on ne može da objasni odakle mu stotine miliona evra koje je dobio, zapravo milioni evra, da budem tačniji, koje je dobio od onog Kineza koji je osuđen u Americi. Kako on da bude protiv korupcije? Ne može Boško Obradović da bude protiv korupcije kada je on puki izvršilac Đilasove volje, Đilasovih naredbi. Kako Đilas okom, Bole skokom. Kako ti ljudi da budu protiv korupcije? Kako oni da podrže antikorupcijske zakone?

Pogledajte, molim vas, samo ovu histeriju koja se poslednjih dana vodi protiv patrijarha Irineja i Srpske pravoslavne crkve. Sada im smeta i Irinej i Srpska pravoslavna crkva i vladike. Svi im smetaju. Ima tih medija koji su u stanju da najmonstruoznije stvari ovih dana iznose protiv pojedinih vladika i patrijarha. Samo zato što se patrijarh sastao sa Vučićem i samo zato što je dao izjavu da se Vučić junački bori i za državu i za narod i za Kosovo. To je jedini greh patrijarha i zato je on danas njihova meta. Sa takvim ljudima imamo posla. Pitam se šta je sledeće? Hoće li i patrijarha da proglase za bota, za sendvičara? Da li je to sledeće što nas čeka od Saveza za Srbiju?

Želeo bih da, iz svih razloga koje sam naveo, pozovem sve narodne poslanike da podrže ove predloge zakona, od svega onoga što smo danas čuli ali i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika da od Srbije napravimo pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno predstavnicima gradske vlasti u Beogradu i to prvenstveno gospodinu Radojčiću, gradonačelniku, ali i zameniku gradonačelnika, gospodinu Vesiću i ono glasi – kolika je finansijska šteta načinjena do sada građanima Beograda zbog višednevnih blokada radova na rekonstrukciji Trga republike, ali takođe i zbog uništavanja gradske imovine?

Naime, svi smo svedoci da se poslednjih dana i nedelja u Beogradu dešava nešto potpuno šizofreno i do sada nezabeleženo, a to su ove blokade radova na Trgu republike i uništavanje gradske imovine u vidu saobraćajnih znakova i tabli, zaštitnih ograda i sličnih stvari i to od strane predsednika jedne beogradske opštine, u pitanju je Opština Stari grad, Marka Bastaća, koji je od nedavno postao glavni Đilasov jurišnjik. Dakle, ozbiljno preti da zaseni čak i Boška Obradovića, koji je dugo bio bez premca u toj borbi za najvećeg i najpožrtvovanijeg Đilasovog slugu.

Dakle, taj Bastać, borac za Đilasove interese, već danima sa grupom svojih pristalica ometa i blokira radove, maltretira ljude, preti tamo radnicima, svađa se sa građanima koji tu prolaze i bije se saobraćajnim znakovima. Dakle, na delu je potpuna šizofrenija i ludilo kao rezultat potpune političke nemoći i ikakvog političkog programa, a verovatno je i posledica frustracije zbog debakla ovih njihovih subotnjih protesta. E sad, sve to ne bi bio toliki problem da to ne košta građane Beograda i otuda proizilazi moje pitanje, zato što smatram da Beograđani imaju pravo da znaju kolika je šteta načinjena ovim divljanjem Bastaća i ekipe. Ko će to da plati je možda najvažnije pitanje i da li je pokrenuta krivična i prekršajna prijava za ovaj vandalizam?

Evo kako to izgleda. Evo ga ovde Bastać u toku borbe sa parking tablama. Evo na drugoj slici kako ponosno stoji na bageru. Znate ono – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi! Evo ga ovde nakon bitke sa zaštitnim ogradama i evo ga na slici kako se svađa sa građanima koji negoduju zbog ovakvog ponašanja. Potpuno opravdano negoduju.

Ima tu još dosta pitanja. Da li je istina da su ljudi koji se nalaze u njegovoj pratnji, dakle, svi redom, zaposleni u Opštini Stari grad ili u ustanovama čiji je Opština Stari grad osnivač? Ako se ispostavi da je istina, treba utvrditi kako je moguće da zaposleni, umesto da u radno vreme na svojim radnim mestima, vreme provode u ovim sumanutim blokadama? Dakle, ko ih je naterao na to, ko im je omogućio to i ko će za to da odgovara?

Takođe treba utvrditi zašto Bastać ovo radi. Da li mu je neko naredio da blokira funkcionisanje grada? Da li mu je Đilas možda, njegov šef, naredio da blokira radove?

Podsetiću da je Đilas nedavno osnovao nekakvu stranku, a zapravo je kupio stranku. Dakle, kupio je već postojeću već stranku, jer, znate, on ne voli da se muči. Zašto da gradi stranačku infrastrukturu, zašto da skuplja potpise, zašto da obilazi Srbiju? Kupi lepo čovek, gotovo, a para ima, pare mu nisu problem i u toj njegovoj stranci Bastać je član predsedništva i to me navodi na pomisao da je upravo Đilas nalogodavac blokade gradilišta i uništavanja gradske imovine.

Svi znaju da je Đilas neko ko ne mari za interese Beograda i Beograđana. To je, uostalom, i dokazao dok je bio gradonačelnik Beograda, kada je bio akter nebrojeno afera, a rezultat njegove vlasti su bili dugovi od preko milijardu evra. Te dugove još uvek otplaćujemo i dan danas.

Moj predlog je da se račun za ovu štetu ispostavi Draganu Đilasu, koji je šef svim tim štetočinama iz Saveza za Srbiju. I ovde je potpuno jasno da je njihova politika – što gore za građane, to bolje za njih, ali me raduje što su izgubili interesovanje i poverenje građana, jer, kao što vidite, niko više ni ne dolazi na te njihove šetnje i na ta njihova okupljanja. Ostalo je još nekoliko upornih ovih šatordžija, dokonih. Mislim da više golubova u tom parku ima nego protestanata, a nakon ove poslednje Boškove blamaže, kada je pokušao da blokira raskrsnicu Kneza Miloša i Kralja Milana, mislim da će i oni odustati od toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram da istaknem zadovoljstvo što govorim za vreme vašeg ponovnog predsedavanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman koji glasi – član 1. briše se, iz svih onih razloga koje je Vlada Srbije dostavila narodnim poslanicima u vidu mišljenja. Dakle, potpuno sam saglasan sa tom argumentacijom.

Ono što mi posebno smeta to je što amandman dolazi od poslanika poslaničke grupe, iskren da budem, nisam ni siguran više kojoj poslaničkoj grupi pripadaju ti poslanici, da li su se vratili u DS, da li su sa Đilasom u tom Savezu za Srbiju, ali nije to ni naročito važno. Važno je što oni nisu tu. I ja ne mogu da ne pitam – pa gde je Marko Đurišić koji je podneo ovaj amandman, gde je da brani svoj amandman? Gde je Miroslav Aleksić? Kakva to važnija posla danas ima Miroslav Aleksić nego da dođe ovde u Narodnu skupštinu da brani svoj amandman koji je podneo? Gde je Nenad Konstantinović? Gde je Goran Bogdanović? Gde je Zdravko Stanković? Dakle, gde su oni danas da brane svoje amandmane, vrlo pametne amandmane, epohalne amandmane koji glase – član 1. briše se. To su njihovi amandmani. Navodno bojkotuju Skupštinu, imaju pametnija posla.

Međutim, ono što je zabrinjavajuće i ono što je vrlo opasno, to je što se u nekoj štampi danas pojavilo da ti isti predstavnici tog Saveza za Srbiju prave nekakve spiskove, spiskove za odstrel, spiskove nepodobnih ljudi, koje će oni sutra, zamislite, ako dođu na vlast, lustrirati ili zabraniti rad. Dakle, u pitanju je „Srpski telegraf“, koji je došao u posed određenog spiska, preko 100 javnih ličnosti. Tu ima i analitičara i pevača i glumaca i voditelja i novinara. Sve su oni to lepo pobrojali u vidu spiska nepodobnih ljudi koje će oni sutra zabraniti, lustrirati i zabraniti im rad. Ako uzmemo u obzir da su pre neki dan napravili umrlicu za Boru Čorbu, onda možemo da zamislimo sa kakvim ljudima mi imamo posla ovde.

Podsetiću javnost da su slični ovakvi spiskovi pravljeni za vreme HDZ-ove vlasti u Hrvatskoj početkom 90-ih godina, spiskovi nepodobnih Srba i znamo šta je to posle izrodilo. Onda se ljute i onda imaju da zamere nešto kada ih optužimo za fašističke metode. Pa ako ovo nije fašistička metoda, ja ne znam šta je fašistička onda metoda. Praviti spiskove nepoželjnih, nepodobnih, e to radi Savez za Srbiju i zato danas nisu na sednici gde treba da budu da brane svoje amandmane, već prave spiskove koje će sutra zabraniti, spiskove ljudi kojima će zabraniti rad. Ovako nešto je nezabeleženo do sada u političkoj istoriji Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman iz svih onih razloga koji su sadržani inače u mišljenju Vlade Srbije, a koje je dostavljeno narodnim poslanicima. Ne mogu da prihvatim brisanje ni jednog člana predloženog zakona, jer bi time bili poništeni svi oni pozitivni efekti koje ovaj zakon proizvodi.

Ovaj zakon predstavlja direktan benefit za više od 15.000 građana koji su zaduženi u švajcarskim francima. Želim na ovaj način da podržim napore Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da pomognemo na ovaj način ovim ljudima.

Upravo se na ovom Predlogu zakona pokazuje razlika između ove Vlade, vlasti i bivšeg režima. Bivši režim ni na koji način nije pokazivao interesovanje da se uhvati u koštac sa ovim problemom. Ni na koji način nije pokazivao interesovanje da pomogne ovim ljudima.

Doduše, oni nisu pokazivali interesovanje ni za ostale probleme građana. Dakle, oni nisu želeli da saslušaju te ljude, da razmotre mogućnost, da na bilo koji način pomognu ovim ljudima i to je ta suštinska razlika između nas i njih.

Šta rade oni ovih dana? Imali smo prilike pre nekoliko dana da čujemo da je formirana navodno neka nova stranka na čijem je čelu Dragan Đilas, a u stvari nije formirana nikakva nova stranka, nego je preregistrovana postojeća partija koja već postoji. Čovek lepo uzeo u kupio stranku. Zašto da se muči, da pravi odbore stranačke, da gradi i stranačku infrastrukturu, da skuplja potpise? Čovek lepo uzeo i kupio stranku postojeću. Oni su to navikli da rade. To su u pitanju ljudi koji ne znaju da se pomuče malo, da se potrude. Kupio čovek na gotovo stranku, kao pre njega Vuk Jeremić kada je kupio onu stranku onog svog potrčka iz Trstenika, odakle je već.

Ko su sva ta nova lica? Borko Stefanović kao prvoborac te nove stranke, lažni levičar, čovek koji je preko noći odlučio da postane levičar, a pre toga se zalagao za sasvim suprotne ideološke ciljeve.

Marinika Tepić, koja ni sama ne bi znala da kaže u koliko je partija do sada bila ili onaj Bastać koji danima divlja po centru Beograda, a verovatno i danas ima plan da blokira grad.

Svaki dan čovek izaziva neke incidente i postao je poznat javnosti po vandalizmu. To su ta nova lica. To nisu nikakva nova lica, već su upravo to ljudi koji su godinama uništavali Srbiju i sada pokušavaju da se prikažu kao neki novi ljudi koji će Srbiju izvući iz propasti, a koju su oni izazvali.

Dakle, isti oni koji su decenijama vodili Srbiju, uništavali je na svaki mogući način, danas su oni nova politička snaga. Nisu, građani Srbije vrlo dobro znaju ko je Dragan Đilas i ko je njihov šef kome polažu račune.

Iz svih ovih razloga, želim da podržim i ovaj zakon, ali i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja i sva ona su upućena MUP-u i sva ona se odnose na učestalo divljanje opozicionih lidera poslednjih dana i nedelja u Beogradu.

Prvo moje pitanje je – da li je pokrenuta istraga i da li će biti procesuirani organizatori sramnog napada na žene 4. aprila ispred Skupštine grada Beograda.

Tog dana, da podsetim javnost, trebalo je da se održi sednica Saveta za rodnu ravnopravnost u Skupštini grada Beograda, ali je ta sednica prekinuta jer su Đilasovi jurišnici Boško Obradović, Nikola Jovanović, Marko Bastać i ostali pokušali da upadnu u zgradu Skupštine grada. Dakle, pokušali su nasilno da uđu u zgradu isto onako kako su upali u zgradu RTS pre toga. Na sreću, prisutne žene su pokazale zaista ogromnu hrabrost i požrtvovanje i sprečile ih u tome, ali je tom prilikom nažalost došlo do povređivanja dve žene i ja želim da se utvrdi odgovornost za taj događaj.

Posebno uznemiruju brojni snimci i slike, koje pokazuju da su Đilasovi jurišnici najmonstruoznije vređali, pretili, psovali čak te prisutne žene. Samim tim i ne čudi što su spremni čak i na fizičke napade.

Uostalom, bar je Boško Obradović poznat po napadima na žene. Gde god se obreo bila je povređena neka žena da ne nabrajam sad sva njegova nepočinstva u tom smislu, dakle, nemam dovoljno ni vremena, a javnost se dobro seća svih njegovih napada na žene. Dakle, evo, ovako je to izgledalo. Ovo je odbornik u Skupštini grada Jeremićem koji pokazuje srednji prst, to je onaj ludak što je fizički nasrnuo na žene tog dana. Sa takvim ljudima mi imamo posla.

E sad, kad nisu uspeli da se obračunaju sa ženama onda su prešli na ograde i na saobraćajne znakove u Beogradu i to je moje sledeće pitanje MUP-u i vezano je za divljanje lidera opozicije u centru Beograda 6. aprila, kada su uništavali gradilišta, rušili zaštitne ograde, lomili kocke kojima se popločava trg, uništavali mašine i sve tako redom. Evo, ovako to izgleda. Evo, ga ovaj junak Bastać sa svojim trofejom. Taj isti Bastać je inače i za danas najavio u 12.05 časova neku blokadu Beograda, to je inače predsednik beogradske opštine Stari Grad.

Onda, imamo Boška nakon bitke sa saobraćajnim znakom. Evo, ponosno drži trofej saobraćajni znak, tu je i Đilas, on je herojski nasrnuo na zaštitnu ogradu i evo ih ovde svi skupa Nikola Jovanović, Dragan Đilas, Boško Obradović i tu im se priključio i nesrećni Borko Stefanović, posle herojske bitke sa ogradama i znakovima.

Nadležni iz gradske uprave su procenili da je ovom prilikom načinjena šteta od oko 10.000 evra i ja postavljam pitanje – ko će da plati ovo? Ko će da plati tu štetu i da li će Đilas, Obradović, Jeremić i svi ostali odgovarati za sve ovo.

Zašto sve ovo potenciram? Zato što je važno da se jednom za svagda prestane sa politikom terora i nasilja koji sprovode Đilas, Boško Obradović i ostali. Da se jednom za svagda prestane sa izazivanjem haosa i nereda, da prestanu da izazivaju incidente i blokade grada, da prestanu da fizički napadaju svakoga ko u Srbiji misli drugačije od njih, da se pošalje poruka da političari treba da se bave politikom, da predstavljaju svoj program i da to treba da rade ovde u Skupštini, dakle gde je mesto za tako nešto, ali očigledno je da Đilas, Obradović i Jeremić nemaju nikakav program, da nemaju ništa da ponude građanima, da poznaju jedio jezik mržnje, pretnji i ucena i da jedino što umeju, to je da stvaraju atmosferu linča i haosa.

Koristim priliku da pozovem sve građane Srbije da sutra u 18.00 časova dođu na veličanstveni miting SNS i svi ćete videti sliku koja će pokazati koliko ljudi u Srbiji podržava pristojnu, normalnu i uspešnu Srbiju, Srbiju koju vodi Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su veoma važne tačke na dnevnom redu, naročito Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke. Čuli smo već u dosadašnjoj raspravi, ali i od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Tomić, zašto je važno da usvojimo ova akta. Čuli smo kakve će to benefite doneti Srbiji, srpskoj privredi, građanima Srbije. Čuli smo kakve će efekte to imati za unapređenje ukupnog privrednog ambijenta i priliv novih investicija i potom novih radnih mesta i sve ostalo što predstavlja direktan benefit za građane Srbije. Mi iz SNS ćemo zdušno podržati i ova zakonska akta ali i sve ostale napore i Vlade i predsednika Srbije.

Međutim, mi smo danas u ovoj raspravi, u ovom parlamentu ostali uskraćeni za raspravu sa onima koji sebe nazivaju opozicijom. Oni to nazivaju nekakvim bojkotom. Meni nije naročito žao što njih ovde nema i što ne učestvuju u radu, jer od njih retko kada i čujemo nešto što predstavlja argumentovanu kritiku ili neku argumentovanu raspravu. Oni trenutno očigledno imaju neka druga posla, Đilas je u Vašingtonu, Jeremić u Beču, ako se nije već vratio. Opanjkavaju svoju zemlju, drvlje i kamenje o našoj zemlji tamo govore. Đilas se nije ni udostoji da demantuje da je u Vašingtonu upravo sa ciljem pridobijanja podrške za planove koje imaju, a plan im je kako štampa piše, i to je ono što posebno uznemirava u poslednje vreme, dakle, da tog famoznog 13. aprila pokušaju nekakvim nasiljem, izazivanjem haosa i eventualnog krvoprolića, da nasilno promene vlast u Srbiji.

Molim vas da pogledate samo poslednju izjavu Dragana Đilasa iz Vašingtona, gde tamo kaže – trenutno atmosfera u Srbiji je takva da bi eventualni izbori mogli da dovedu incidenata i nasilja i to sam preneo američkim sagovornicima.

Pazite, on kaže na tim izborima bi bilo 1000 incidenata, verovatno i žrtava. On ovde direktno uprkos uzgred budi rečeno što je u pitanju ozbiljna zamena teza. On ovde direktno poziva na nekakva scenarija, koja bi uključivala nasilje i žrtve, kako sam kaže.

Ja bih želeo, neću se obazirati na to što ima neku maniju gonjenja i što mu se priviđaju neke stvari, pa kaže na svom tviter nalogu – Aleksandre Vučiću, kome si sve naredio da me prate 24 sata dnevno?

Ko te prati, ne bitan si, da bi te bilo ko pratio, ali je to vest za N1. I na toj šifrovanoj televiziji, jedino što možete čuti, to su upravo izjave Dragana Đilasa i njegovi tvitovi. To je merodavno za njih. Međutim, želeo bih da iskoristim priliku, da građanima prenesem jasnu poruku, a to je da se nikakvi nasilni scenariji neće tolerisati. Država Srbija neće tolerisati nikakva krvoprolića, nikakvo izazivanje nereda tog famoznog 13. aprila i želim da im pošaljem poruku da se nikakvi 5. oktobri više u Srbiji neće desiti, jer Srbija danas nije ona ista Srbija iz 2000. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova a povodom nemilih događaja od pre nekoliko dana ispred zgrade RTS, a na protestu koji su organizovali Đilas, Obradović, Jeremić i ostali tzv. lideri opozicije.

Pitanje glasi – da li će biti procesuirani organizatori i inspiratori ovih događaja? Mislim da je jako važno da Đilas, Obradović i ostali odgovaraju zbog svog licemerja ali i kukavičluka. Naime, oni su na najgori mogući način iskoristili mlade ljude, iskoristili decu za svoje političke ciljeve, nagovorili ih da upadnu u zgradu RTS, nahuškali ih da se sukobljavaju sa policijom, a neki od tih momaka su privedeni i uhapšeni, a onaj koji je najodgovorniji za to, upravo onaj koji je najodgovorniji je u maniru najgore kukavice pobegao iz zemlje. Drago mi je što su ta deca puštena i što su mogli da shvate da su zloupotrebljeni od strane onih koji im ništa dobro ne misle i onih kojih su ih samo iskoristili za svoje političke ciljeve. Umesto da muški stane ispred i kaže – ja sam odgovoran, Đilas je pobegao iz zemlje, pobegao u inostranstvo i ostavio tu decu na cedilu.

Dakle, kada je gusto svi su se razbežali, Đilas u London, uzgred budi rečeno, sada je u Vašingtonu, Sergej u Ameriku, Jeremić u Beč, sve sami junaci. Posebno je pitanje šta oni traže tamo, kakva posla svi odjednom imaju po belom svetu? Hajde, za ovog Sergeja znamo da je u Americi, on je otišao tamo na skijanje, ne znam samo od kojih para, jer je u pitanju preskupo skijalište, ali šta traže ovi ostali?

Da li su otišli da traže podršku od svojih prijatelja za rušenje vlasti u Srbiji na ulici? Da li su otišli da traže instrukcije kako da nasilno menjaju vlast? Kako da izazivaju haos i krvoproliće? Da li su otišli da dobiju odobrenje za pokušaje nekakvih makedonskih i sličnih scenarija? Nije tajna da predstavnici opozicije računaju upravo na podršku nekih zapadnih zemalja da ostvare svoje ciljeve tj. da dođu na vlast u Srbiji ali bez izbora.

Evo, ovako to izgleda, ovo je Đilas na aerodromu, putuje u Vašington, a setite se i slika koje su objavljivane na kojima su predstavnici nekih ambasada, dakle, u pitanju je američka ambasada, predstavnici ambasade sa organizatorima ovih protesta. Setite se da je Đilas pre nekoliko nedelja boravio u Skoplju gde se sastao sa svojim prijateljem Zaevim. Evo ih, drugari, Đilas i Zaev, a nije se setio tom prilikom da obiđe i da se susretne sa predstavnicima Srba u Makedoniji. Toga tada nije interesovalo, verovatno ga je zanimalo da od Zaeva dobije savet kako se dolazi na vlast bez izbora. Verovatno je i to deo one strategije, onog čuvenog pakta, balkanskog pakta protiv Srbije, ali Đilasa ne zanima ni Srbija ni srpski narod, njega jedino zanima da po svaku cenu dođe na vlast i da nastavi svoje lično bogaćenje, ovde je sada već očigledno da je otvoren konkurs za srpskog Gvaida, pa su se mnogi prijavili na taj konkurs, ima mnogo kandidata, ali prednjače Đilas i Jeremić. Jer, kako drugačije objasniti to da nije ni pokušao da demantuje da je otišao u Vašington da traži podršku za nasilnu smenu vlasti u Srbiji?

Sad su napali i patrijarha. Sad im smeta i patrijarh. Videli ste svi jučerašnji sramni napad na patrijarha Irineja. I ovde se radi o tome, i to je suština, isti oni koji su godinama uništavali Srbiju, koji su godinama pljačkali Srbiju, sada hoće da se vrate na vlast i da nastave bogaćenje, ali znaju da regularnim putem, dakle, redovnim putem, izborima, ne mogu to da ostvare, pa pokušavaju izazivanjem haosa i na ulici da se vrate na vlast. I znaju da mnogima spora, time završavam, predsedavajući, mnogima spolja ne odgovara jaka i stabilna Srbija i računaju na njihovu podršku i spremni su da se stave otvoreno u službu njih da bi ostvarili svoje interese, a to je dolazak na vlast u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važna tema na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine.

Predlagač je u svom iscrpnom, da kažem, uvodnom izlaganju dao jednu širu istorijsku sliku kada je reč o autonomiji Vojvodine, pa su tu čitani razni istorijski podaci o nastanku i formiranju Vojvodine u Habzburškoj monarhiji. Sa nekim podacima se slažem, sa nekima ne. Kada je reč o Velikoj Narodnoj skupštini u Sremskim Karlovcima 1848. godine, kada je proglašena srpska Vojvodina ili srpsko vojvodstvo koje je obuhvatalo Banat, Bačku, Baranju i Srem, ceo Srem.

Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji 1918. godine, koja je donela odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji, a dan ranije je Skupština Srema 24. novembra, ako se ne varam, gospodine Martinoviću, već donela istu takvu odluku i čitav niz drugih istorijskih događaja koji su se desili u našoj istoriji, kada je reč o ovim prostorima.

Neću komentarisati njegove političke stavove koje je iznosio kada je reč o novijim događajima iz naše istorije, dakle krajem sedamdesetih godina, devedesetih godina itd, samo ću reći da su razlike među nama ogromne. Zaista su ogromne. Spominjao je čak neke nasilne etničke promene koje su navodno sprovođene na teritoriji Vojvodine. Mislim da je čak upotrebljen termin etničkog čišćenja ili etničkog inženjeringa ili slična neka ludorija, ali to je već njegov politički stav, dobro poznat politički stav i ne želim da koristim ovu priliku, odnosno ovu temu da svodim na dnevnu politiku.

Nekako se stiče utisak da je njemu najdraži deo iz naše istorije upravo ta 1945. godina i tadašnji koncept AP Vojvodine koji je regulisan 31. jula 1945. godine, a što je na Trećem zasedanju AVNOJ-a i ozakonjeno, i posebno 1974. godina kada je Ustavom AP Vojvodina praktično dobila status federalnog subjekta u tadašnjoj SFRJ sa elementima državnosti. To je njemu ključni momenat ovde. To je njegova ideja vodilja, odakle on crpi svoju političku ideju. Tu dolazimo do ključne razlike između njega i mene. Dakle, za mene je 1918. godina taj ključni momenat, taj najsvetliji momenat koji predstavlja asocijaciju, kada god neko spomene autonomiju Vojvodine, za mene je 1918. godina, a za Čanka je 1945. godina. Ali ne mogu da postavim pitanje onda – gde je Baranja u toj njegovoj Vojvodini iz 1945. godine? Gde nestade Baranja? Gde nestadoše delovi Srema iz te Vojvodine? Do 1945. su bili, a 1945. godine odjedanput ne postoje više. Neko ih je izbrisao.

Takođe, ja nisam neko ko bespogovorno hvali tzv. „Jogurt revoluciju“ i suštinsko ukidanje autonomije Vojvodine. Istorija će svakako dati svoj sud o tzv. „Jogurt revoluciji“. Ali ne mogu da ne postavim pitanje – da li je bilo održivo stanje pre toga? Da li je realno bilo da tadašnja Vojvodina, takva Vojvodina, ima svoj ustav, predsedništvo, ustavni sud, vrhovni sud, sve moguće elemente državnosti? Da li je to bilo održivo? Ja mislim da nije.

Kada je reč o Predlogu rezolucije, ona je apsolutno neprihvatljiva. U čitavom nizu članova ovog predloga postoje stvari koje apsolutno nisu na mestu i nisu prihvatljive.

U 1. članu se kaže da Vojvodina nikada ne sme biti svedena na položaj regiona, kome će centralna vlast prenositi prava i dužnosti po nahođenju aktuelne političke većine. Dakle, ovo je apsolutno bespredmetno. Vojvodina nije ono što piše ovde. Dakle, to nije po Ustavu. Naime, u članu 182. stav 1. Ustava propisano je da su autonomne pokrajine autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju, dok je u članu 183. stav 1. propisano da autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i svojim statutom uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju.

Dalje, član 2. kaže – predstojeća promena Ustava Republike Srbije mora imati za cilj dogradnju pravne države i državnog uređenja na temelju iskustva savremenih demokratskih država. Dakle, ovo je takođe jedna apsolutno nepotrebna formulacija, jer opet Ustavom, važećim Ustavom, u članu 1. propisano je da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Tako da je i ovo apsolutno nepotrebno. Nepotrebna je potreba za usklađivanjem Republike Srbije sa savremenim demokratskim državama, iz prostog razloga što je ona već ograničena Ustavom.

Nadležnosti, u članu 3. kaže – nadležnosti Vojvodine bez finansijskih resursa preko kojih će se u potpunosti ostvarivati znače veoma malo, te će Republika Srbija kontinuirano raditi na tome da obezbedi Vojvodini vraćanje najvećeg dela javnih prihoda koji se na njenoj teritoriji beru. Dakle, i ovo je već garantovano postojećim, važećim Ustavom, i to članom 184. Ustava, kojim je propisano da autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti.

Tu dolazimo i do člana 4, gde kaže – Republika Srbija prioritetno mora usmeriti sve svoje snage na smanjenje talasa iseljavanja mladih ih Vojvodine. Dakle, i ovo je suvišno i nepotrebno, jer već postoji koordinaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija u Republici Srbiji, čija je nadležnost da usmerava rad organa državne uprave, u cilju sagledavanja stanja u oblasti ekonomskih migracija i pronalaženja rešenja za unapređenje ove oblasti. Osim što je nepotrebno, i diskriminatorski je. Dakle, hajde da sprečimo odlazak mladih Vojvodine, a šta nas briga da li će mladi odlaziti iz drugih delova Srbije, da li će mladi odlaziti sa juga, zapada, istoka, važno je samo da sprečimo odlazak mladih iz Vojvodine.

Tako da je to, iz svih ovih razloga, apsolutno neprihvatljivo za poslaničku grupu SNS i mi ćemo, naravno, kao što smo čuli i od našeg šefa poslaničke grupe, glasati protiv.

U duhu svega što sam do sada rekao, završio bih svoj govor citatom, odnosno izvodom iz govora velikog Jaše Tomića, na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, a u Novom Sadu, koji glasi: „Kosovski mučenici! Srećno vam oslobođenje! Nikada u životu nisam bio toliko uzdrhtan kao u ovom trenutku. A vidim vam na licu da ste i vi tako uzdrhtani. Mi nismo sami. Zar može biti a da i vi ne vidite kako se u ovoj dvorani nalazi i srpska petstogodišnja istorija, do sada tužna, a sada ozarena i nasmejana? Može li biti da i vi ne vidite u zraku ovde dvorane naše velike mrtve, duh njihov? Može li biti da i vi ne vidite kako na prozorima ove dvorane udaraju pahuljice belog snega, a u tim pahuljicama je duh onih koji se nisu još ni rodili i koji će tek doći, duh budućnosti naše? Mi nismo ovde danas sami“.

Govoreći o odluci da se Vojvodina priključi Srbiji, Jaša Tomić kaže: „Jesmo li dobro uradili? Ako pitamo srce, kazaće – učinili ste po meni, a ako pitamo pamet, i ona će vam isto to kazati“. Zahvaljujem.