Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su veoma važne tačke na dnevnom redu, naročito Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke. Čuli smo već u dosadašnjoj raspravi, ali i od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Tomić, zašto je važno da usvojimo ova akta. Čuli smo kakve će to benefite doneti Srbiji, srpskoj privredi, građanima Srbije. Čuli smo kakve će efekte to imati za unapređenje ukupnog privrednog ambijenta i priliv novih investicija i potom novih radnih mesta i sve ostalo što predstavlja direktan benefit za građane Srbije. Mi iz SNS ćemo zdušno podržati i ova zakonska akta ali i sve ostale napore i Vlade i predsednika Srbije.

Međutim, mi smo danas u ovoj raspravi, u ovom parlamentu ostali uskraćeni za raspravu sa onima koji sebe nazivaju opozicijom. Oni to nazivaju nekakvim bojkotom. Meni nije naročito žao što njih ovde nema i što ne učestvuju u radu, jer od njih retko kada i čujemo nešto što predstavlja argumentovanu kritiku ili neku argumentovanu raspravu. Oni trenutno očigledno imaju neka druga posla, Đilas je u Vašingtonu, Jeremić u Beču, ako se nije već vratio. Opanjkavaju svoju zemlju, drvlje i kamenje o našoj zemlji tamo govore. Đilas se nije ni udostoji da demantuje da je u Vašingtonu upravo sa ciljem pridobijanja podrške za planove koje imaju, a plan im je kako štampa piše, i to je ono što posebno uznemirava u poslednje vreme, dakle, da tog famoznog 13. aprila pokušaju nekakvim nasiljem, izazivanjem haosa i eventualnog krvoprolića, da nasilno promene vlast u Srbiji.

Molim vas da pogledate samo poslednju izjavu Dragana Đilasa iz Vašingtona, gde tamo kaže – trenutno atmosfera u Srbiji je takva da bi eventualni izbori mogli da dovedu incidenata i nasilja i to sam preneo američkim sagovornicima.

Pazite, on kaže na tim izborima bi bilo 1000 incidenata, verovatno i žrtava. On ovde direktno uprkos uzgred budi rečeno što je u pitanju ozbiljna zamena teza. On ovde direktno poziva na nekakva scenarija, koja bi uključivala nasilje i žrtve, kako sam kaže.

Ja bih želeo, neću se obazirati na to što ima neku maniju gonjenja i što mu se priviđaju neke stvari, pa kaže na svom tviter nalogu – Aleksandre Vučiću, kome si sve naredio da me prate 24 sata dnevno?

Ko te prati, ne bitan si, da bi te bilo ko pratio, ali je to vest za N1. I na toj šifrovanoj televiziji, jedino što možete čuti, to su upravo izjave Dragana Đilasa i njegovi tvitovi. To je merodavno za njih. Međutim, želeo bih da iskoristim priliku, da građanima prenesem jasnu poruku, a to je da se nikakvi nasilni scenariji neće tolerisati. Država Srbija neće tolerisati nikakva krvoprolića, nikakvo izazivanje nereda tog famoznog 13. aprila i želim da im pošaljem poruku da se nikakvi 5. oktobri više u Srbiji neće desiti, jer Srbija danas nije ona ista Srbija iz 2000. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova a povodom nemilih događaja od pre nekoliko dana ispred zgrade RTS, a na protestu koji su organizovali Đilas, Obradović, Jeremić i ostali tzv. lideri opozicije.

Pitanje glasi – da li će biti procesuirani organizatori i inspiratori ovih događaja? Mislim da je jako važno da Đilas, Obradović i ostali odgovaraju zbog svog licemerja ali i kukavičluka. Naime, oni su na najgori mogući način iskoristili mlade ljude, iskoristili decu za svoje političke ciljeve, nagovorili ih da upadnu u zgradu RTS, nahuškali ih da se sukobljavaju sa policijom, a neki od tih momaka su privedeni i uhapšeni, a onaj koji je najodgovorniji za to, upravo onaj koji je najodgovorniji je u maniru najgore kukavice pobegao iz zemlje. Drago mi je što su ta deca puštena i što su mogli da shvate da su zloupotrebljeni od strane onih koji im ništa dobro ne misle i onih kojih su ih samo iskoristili za svoje političke ciljeve. Umesto da muški stane ispred i kaže – ja sam odgovoran, Đilas je pobegao iz zemlje, pobegao u inostranstvo i ostavio tu decu na cedilu.

Dakle, kada je gusto svi su se razbežali, Đilas u London, uzgred budi rečeno, sada je u Vašingtonu, Sergej u Ameriku, Jeremić u Beč, sve sami junaci. Posebno je pitanje šta oni traže tamo, kakva posla svi odjednom imaju po belom svetu? Hajde, za ovog Sergeja znamo da je u Americi, on je otišao tamo na skijanje, ne znam samo od kojih para, jer je u pitanju preskupo skijalište, ali šta traže ovi ostali?

Da li su otišli da traže podršku od svojih prijatelja za rušenje vlasti u Srbiji na ulici? Da li su otišli da traže instrukcije kako da nasilno menjaju vlast? Kako da izazivaju haos i krvoproliće? Da li su otišli da dobiju odobrenje za pokušaje nekakvih makedonskih i sličnih scenarija? Nije tajna da predstavnici opozicije računaju upravo na podršku nekih zapadnih zemalja da ostvare svoje ciljeve tj. da dođu na vlast u Srbiji ali bez izbora.

Evo, ovako to izgleda, ovo je Đilas na aerodromu, putuje u Vašington, a setite se i slika koje su objavljivane na kojima su predstavnici nekih ambasada, dakle, u pitanju je američka ambasada, predstavnici ambasade sa organizatorima ovih protesta. Setite se da je Đilas pre nekoliko nedelja boravio u Skoplju gde se sastao sa svojim prijateljem Zaevim. Evo ih, drugari, Đilas i Zaev, a nije se setio tom prilikom da obiđe i da se susretne sa predstavnicima Srba u Makedoniji. Toga tada nije interesovalo, verovatno ga je zanimalo da od Zaeva dobije savet kako se dolazi na vlast bez izbora. Verovatno je i to deo one strategije, onog čuvenog pakta, balkanskog pakta protiv Srbije, ali Đilasa ne zanima ni Srbija ni srpski narod, njega jedino zanima da po svaku cenu dođe na vlast i da nastavi svoje lično bogaćenje, ovde je sada već očigledno da je otvoren konkurs za srpskog Gvaida, pa su se mnogi prijavili na taj konkurs, ima mnogo kandidata, ali prednjače Đilas i Jeremić. Jer, kako drugačije objasniti to da nije ni pokušao da demantuje da je otišao u Vašington da traži podršku za nasilnu smenu vlasti u Srbiji?

Sad su napali i patrijarha. Sad im smeta i patrijarh. Videli ste svi jučerašnji sramni napad na patrijarha Irineja. I ovde se radi o tome, i to je suština, isti oni koji su godinama uništavali Srbiju, koji su godinama pljačkali Srbiju, sada hoće da se vrate na vlast i da nastave bogaćenje, ali znaju da regularnim putem, dakle, redovnim putem, izborima, ne mogu to da ostvare, pa pokušavaju izazivanjem haosa i na ulici da se vrate na vlast. I znaju da mnogima spora, time završavam, predsedavajući, mnogima spolja ne odgovara jaka i stabilna Srbija i računaju na njihovu podršku i spremni su da se stave otvoreno u službu njih da bi ostvarili svoje interese, a to je dolazak na vlast u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važna tema na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine.

Predlagač je u svom iscrpnom, da kažem, uvodnom izlaganju dao jednu širu istorijsku sliku kada je reč o autonomiji Vojvodine, pa su tu čitani razni istorijski podaci o nastanku i formiranju Vojvodine u Habzburškoj monarhiji. Sa nekim podacima se slažem, sa nekima ne. Kada je reč o Velikoj Narodnoj skupštini u Sremskim Karlovcima 1848. godine, kada je proglašena srpska Vojvodina ili srpsko vojvodstvo koje je obuhvatalo Banat, Bačku, Baranju i Srem, ceo Srem.

Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji 1918. godine, koja je donela odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji, a dan ranije je Skupština Srema 24. novembra, ako se ne varam, gospodine Martinoviću, već donela istu takvu odluku i čitav niz drugih istorijskih događaja koji su se desili u našoj istoriji, kada je reč o ovim prostorima.

Neću komentarisati njegove političke stavove koje je iznosio kada je reč o novijim događajima iz naše istorije, dakle krajem sedamdesetih godina, devedesetih godina itd, samo ću reći da su razlike među nama ogromne. Zaista su ogromne. Spominjao je čak neke nasilne etničke promene koje su navodno sprovođene na teritoriji Vojvodine. Mislim da je čak upotrebljen termin etničkog čišćenja ili etničkog inženjeringa ili slična neka ludorija, ali to je već njegov politički stav, dobro poznat politički stav i ne želim da koristim ovu priliku, odnosno ovu temu da svodim na dnevnu politiku.

Nekako se stiče utisak da je njemu najdraži deo iz naše istorije upravo ta 1945. godina i tadašnji koncept AP Vojvodine koji je regulisan 31. jula 1945. godine, a što je na Trećem zasedanju AVNOJ-a i ozakonjeno, i posebno 1974. godina kada je Ustavom AP Vojvodina praktično dobila status federalnog subjekta u tadašnjoj SFRJ sa elementima državnosti. To je njemu ključni momenat ovde. To je njegova ideja vodilja, odakle on crpi svoju političku ideju. Tu dolazimo do ključne razlike između njega i mene. Dakle, za mene je 1918. godina taj ključni momenat, taj najsvetliji momenat koji predstavlja asocijaciju, kada god neko spomene autonomiju Vojvodine, za mene je 1918. godina, a za Čanka je 1945. godina. Ali ne mogu da postavim pitanje onda – gde je Baranja u toj njegovoj Vojvodini iz 1945. godine? Gde nestade Baranja? Gde nestadoše delovi Srema iz te Vojvodine? Do 1945. su bili, a 1945. godine odjedanput ne postoje više. Neko ih je izbrisao.

Takođe, ja nisam neko ko bespogovorno hvali tzv. „Jogurt revoluciju“ i suštinsko ukidanje autonomije Vojvodine. Istorija će svakako dati svoj sud o tzv. „Jogurt revoluciji“. Ali ne mogu da ne postavim pitanje – da li je bilo održivo stanje pre toga? Da li je realno bilo da tadašnja Vojvodina, takva Vojvodina, ima svoj ustav, predsedništvo, ustavni sud, vrhovni sud, sve moguće elemente državnosti? Da li je to bilo održivo? Ja mislim da nije.

Kada je reč o Predlogu rezolucije, ona je apsolutno neprihvatljiva. U čitavom nizu članova ovog predloga postoje stvari koje apsolutno nisu na mestu i nisu prihvatljive.

U 1. članu se kaže da Vojvodina nikada ne sme biti svedena na položaj regiona, kome će centralna vlast prenositi prava i dužnosti po nahođenju aktuelne političke većine. Dakle, ovo je apsolutno bespredmetno. Vojvodina nije ono što piše ovde. Dakle, to nije po Ustavu. Naime, u članu 182. stav 1. Ustava propisano je da su autonomne pokrajine autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju, dok je u članu 183. stav 1. propisano da autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i svojim statutom uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju.

Dalje, član 2. kaže – predstojeća promena Ustava Republike Srbije mora imati za cilj dogradnju pravne države i državnog uređenja na temelju iskustva savremenih demokratskih država. Dakle, ovo je takođe jedna apsolutno nepotrebna formulacija, jer opet Ustavom, važećim Ustavom, u članu 1. propisano je da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Tako da je i ovo apsolutno nepotrebno. Nepotrebna je potreba za usklađivanjem Republike Srbije sa savremenim demokratskim državama, iz prostog razloga što je ona već ograničena Ustavom.

Nadležnosti, u članu 3. kaže – nadležnosti Vojvodine bez finansijskih resursa preko kojih će se u potpunosti ostvarivati znače veoma malo, te će Republika Srbija kontinuirano raditi na tome da obezbedi Vojvodini vraćanje najvećeg dela javnih prihoda koji se na njenoj teritoriji beru. Dakle, i ovo je već garantovano postojećim, važećim Ustavom, i to članom 184. Ustava, kojim je propisano da autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti.

Tu dolazimo i do člana 4, gde kaže – Republika Srbija prioritetno mora usmeriti sve svoje snage na smanjenje talasa iseljavanja mladih ih Vojvodine. Dakle, i ovo je suvišno i nepotrebno, jer već postoji koordinaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija u Republici Srbiji, čija je nadležnost da usmerava rad organa državne uprave, u cilju sagledavanja stanja u oblasti ekonomskih migracija i pronalaženja rešenja za unapređenje ove oblasti. Osim što je nepotrebno, i diskriminatorski je. Dakle, hajde da sprečimo odlazak mladih Vojvodine, a šta nas briga da li će mladi odlaziti iz drugih delova Srbije, da li će mladi odlaziti sa juga, zapada, istoka, važno je samo da sprečimo odlazak mladih iz Vojvodine.

Tako da je to, iz svih ovih razloga, apsolutno neprihvatljivo za poslaničku grupu SNS i mi ćemo, naravno, kao što smo čuli i od našeg šefa poslaničke grupe, glasati protiv.

U duhu svega što sam do sada rekao, završio bih svoj govor citatom, odnosno izvodom iz govora velikog Jaše Tomića, na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, a u Novom Sadu, koji glasi: „Kosovski mučenici! Srećno vam oslobođenje! Nikada u životu nisam bio toliko uzdrhtan kao u ovom trenutku. A vidim vam na licu da ste i vi tako uzdrhtani. Mi nismo sami. Zar može biti a da i vi ne vidite kako se u ovoj dvorani nalazi i srpska petstogodišnja istorija, do sada tužna, a sada ozarena i nasmejana? Može li biti da i vi ne vidite u zraku ovde dvorane naše velike mrtve, duh njihov? Može li biti da i vi ne vidite kako na prozorima ove dvorane udaraju pahuljice belog snega, a u tim pahuljicama je duh onih koji se nisu još ni rodili i koji će tek doći, duh budućnosti naše? Mi nismo ovde danas sami“.

Govoreći o odluci da se Vojvodina priključi Srbiji, Jaša Tomić kaže: „Jesmo li dobro uradili? Ako pitamo srce, kazaće – učinili ste po meni, a ako pitamo pamet, i ona će vam isto to kazati“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, veoma su važne tačke današnjeg dnevnog reda, važni predlozi zakona, predlozi zakona koji će omogućiti brojne benefite kako za građane Srbije, tako i za privredu o čemu smo u dosadašnjoj raspravi čuli već dosta toga, kako od predstavnika Vlade, tako i od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa i od narodnih poslanika.

Nažalost ponovo smo ostali uskraćeni za debatu sa nekim kolegama koji ne žele da prisustvuju sednici Narodne skupštine. Oni kažu da bojkotuju rad parlamenta iako uredno naplaćuju putne troškove i sve ostale prinadležnosti u tom smislu, što je u najmanju ruku licemerno.

Razvijaju nekakve transparente, izvode nekakve performanse tu ispred Skupštine, pričaju razne nebuloze na tim njihovim konferencijama za štampu ovde u holu Narodne skupštine šta god kom od njih padne na pamet, kao da su ih građani birali da se šetkaju ovde.

Građani su ih birali da bi zastupali njihove interese upravo ovde u sali Narodne skupštine, ali to je njihov problem kako će objasniti biračima da ne dolaze na svoj posao, da ne obavljaju svoj posao za koji su ih građani i birali, za koji primaju platu, ne tako malu platu.

Međutim, šta je ovde mnogo ozbiljniji problem? To što ta njihova lupetanja na tim konferencijama za štampu postanu vest. Okupe se, održe konferenciju za štampu, nalupetaju se i to postane glavna vest u medijima, glavna vest. Upravo na tim neslobodnim medijima, upravo na tim ugnjetavanim medijima, na tim istim medijima za koje oni kažu da su pod kontrolom vlasti.

Na gotovo svim medijima juče ali i danas ste mogli da pročitate i da vidite kako tzv. „opozicija“ bojkotuje rad parlamenta. Gotovo ni reč o tome da je počelo redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine. Gotovo ni reč o tome šta je na današnjem dnevnom redu Narodne skupštine, koji su zakoni na dnevnom redu, gotovo ni reč o tome šta je izneo neki pripadnik vladajuće koalicije, a svuda ste mogli da vidite tu njihovu sliku nekakvog transparenta koji su razvili. Ja sada očekujem svojstveno tome u narednim danima da jednu detaljnu reportažu kolike su dimenzije tog transparenta, od kakvog je materijala napravljen taj transparent, kolika je dužina, kolika je širina, šta je doručkovao Boško Obradović, šta je ručao Dragan Đilas. To je taj medijski mrak, to je to rušenje medijskih sloboda, to je ta diktatura o kojoj oni uporno pričaju.

RTS, RTS je poseban slučaj. U 23. minutu jučerašnjeg Dnevnika oni daju prilog o redovnom prolećnom zasedanju Narodne skupštine i naravno, opet je glavna vest da pojedini predstavnici opozicije bojkotuju rad parlamenta, to je za njih glavna vest i opet imamo transparent. Glavna vest im je da poslanici koji imaju podršku građana koja se meri u promilima, ne u procentima, nego u promilima, da su oni bojkotovali parlament.

Koga to zanima? Koga zanima šta ima Boško Obradović da kaže, koga zanima u Srbiji da li Boško Obradović bojkotuje parlament ili ne bojkotuje parlament? Ne glasa ni šira rodbina za njega.

Evo jedan primer klasičnog medijskog spina u jednom tabloidu koji podržava taj Savez za Srbiju, kaže, „Danas“ je u pitanju, na naslovnoj strani „Debata u Srbiji je ugušena“. Klasičan medijski spin. Ko je ugušio, kakvu debatu? Ko guši koga uopšte? Vi bežite od debate. Danas su pobegli od debate. Svaki dan oni beže ovde od debate.

Dakle, u pitanju je jedna klasična zamena teza u kojoj oni koji su uništili ovu zemlju, oni koji su opljačkali ovu zemlju, surovo je opljačkali, napunili svoje džepove, sada hoće da se vrate na vlast.

Sad, znaju da ne mogu to na izborima nikako da ostvare i zato izmišljaju nekakve bojkote, nekakve proteste, hoće na ulicu po svaku cenu da se vrate na vlast, samo što vam to neće poći za rukom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imam nekoliko poslaničkih pitanja i sva ona su upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u vezi sa učestalim napadima na ovim protestima.

Prvo pitanje je vezano za napad na radnike JP „Gradska čistoća“, koji se dogodio u subotu, 23. februara ove godine u Beogradu u Terazijskom tunelu, a nakon protesta koji su organizovali Đilas, Jeremić, Boško Obradović i ostali iz tog Saveza za Srbiju.

Moje pitanje glasi – da li je policija obavila istragu o ovom događaju i da li su obavljene sve ostale neophodne radnje da se utvrde sve okolnosti pod kojima se desio ovaj napad, da li su utvrdili ko su vinovnici ovog incidenta i posebno ko su organizatori i nalogodavci ovog napada?

Javnost u Srbiji je uznemireni zbog ovog slučaja zato što je u pitanju napad na ljude koji su radili svoj posao. Radili su ono što rade svaki dan. Čistili su grad, kao što čiste grad svaki dan. To je ozbiljan, častan i veoma težak posao, a pri tome niko od njih nije ni na koji način izazvao bilo koga. Nisu izražavali nikakav stav. Jednostavno, ljudi radili svoj posao i umalo da dožive linčovanje. Umalo da ih prebije rulja bez ikakvog povoda. Zašto? Zato što su se drznuli da čiste svoj grad, zato što se neko drznuo da radi svoj posao za koji je plaćen, zato što to nije po volji demonstrantima.

Da li neko treba da dobije batine zbog toga što čisti svoj grad? Da li treba neko da strada zato što obavlja svoj posao? Da li treba da strada svako ko iz bilo kog razloga nije po volji Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću i ostalima? Da li je to Srbija za koju se vi zalažete? Da li je to vaša politika? Da li je to sistem vrednosti koje vi zastupate?

Posebno uznemirava podatak koji je objavljen u medijima da su napadnuti radnici „Gradske čistoće“ vređani tom prilikom i na verskoj i rasnoj i nacionalnoj osnovi. Imamo izjavu jednog od radnika. Bekaj Elvis je u pitanju, jedan od radnika „Gradske čistoće“, koji kaže da su on i kolege, kao i svaki dan, došli da očiste tunel nakon protesta kada su napadnuti. Kaže: „Nas je bilo petnaestak, a njih je bilo stotinak“, to su te junačine, njih stotinak na njih petnaest, „počeli su da nas vređaju i da nam viču - što bežite?“ Ili je to možda bilo onako čuveno kako Boško kaže - gde bežiite. „Gurali su nas, ali nisu stigli da nas udare, jer smo jedva uspeli da pobegnemo. Mi smo uplašeni pobegli ka Zelenom vencu, čak je i kolega ostavio i kamion samo da bismo spasili živu glavu“.

To je Srbija koju žele Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić onaj nesrećni Borko Stefanović, Janko Veselinović i ostali iz Saveza za Srbiju, Srbija u kojoj bi se svakodnevno prebijali neistomišljenici.

Moje sledeće pitanje se odnosi na još drastičniji primer napada na ljude koji rade svoj posao. Ovaj put je u pitanju novinarka i desila se u Prokuplju 2. marta, dakle, pre nekoliko dana, opet za vreme tog protesta koji organizuju Đilas, Jeremić, Obradović i ostali.

Naime, da li je utvrđeno ko je odgovoran za napad na novinarku prokupačkih „Vesti“ Sonju Pešić, koja je tog dana izašla na teren kako bi izveštavala sa tog njihovog protesta.

U trenutku napada imala je identifikacionu karticu novina za koje izveštava. Stajala je na mestu na kome su se nalazili i ostali novinari i radila svoj posao i umalo da dobije batine. Doživela je šikaniranja, maltretiranja, najrazličitije uvrede i pretnje samo zato što to nije po volji Đilasa, Obradovića, Vuka Jeremića i ostalih.

To se jasno vidi iz Službene beleške koja je sačinjena iste večeri u Policijskoj upravi u Prokuplju. Dakle, jako je važno da sve ovo bude procesuirano i sankcionisano, jer fizički napadi predstavnika Saveza za Srbiju postaju svakodnevnica u Srbiji. Politika Saveza za Srbiju je odavno postala politika nasilja i mržnje svima koji drugačije misle od njih.

Svako ima pravo da šeta i da protestvuje, ali niko nema pravo da preti i da ugrožava bilo koga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, uvaženi kolega Orlić je taksativno izneo danas u svom izlaganju sve one benefite koje ovi predlozi zakona donose i za građane, i za privredu, kako kada je reč o predlozima zakona, tako i kada je reč o brojnim sporazumima, memorandumima i protokolima koji su danas na dnevnom redu.

Svakako da SNS pruža snažnu podršku ovim zakonskim predlozima, ali i svim ostalim naporima Vlade Srbije i predsednika Srbije kada je reč o sveukupnom razvoju Srbije, kada je reč o ekonomskom ozdravljenju, kada je reč o privrednom rastu, smanjenju nezaposlenosti, podizanju životnog standarda naših građana i sve ostalo.

Na žalost ili na sreću, danas smo uskraćeni za prisustvo nekih poslanika koji sebe nazivaju opozicijom. To su ovi Đilasovi poslanici koji navodno bojkotuju rad parlamenta, navodno bojkotuju rad Narodne skupštine, a ustanovili smo da je u pitanju lažni bojkot. Lažni bojkot zato što uredno naplaćuju troškove, uredno naplaćuju, odnosno uredno primaju platu i sve ostalo za posao koji, uzgred budi rečeno, ne obavljaju. Verovatno da imaju neke druge obaveze, verovatno da dogovaraju scenario za ove njihove proteste koje organizuju poslednjih dana, ali nemaju hrabrosti da priznaju da su oni organizatori tih protesta, pa se onda kriju iza nekih nazovi glumaca, pa se kriju iza nekih nazovi umetnika, nazovi pisaca itd.

To sve ne bi bio toliki problem da ovih dana nije isplivala fotografija na kojoj tzv. lideri ovih protesta sede sa predstavnicima jedne strane ambasade u jednom beogradskom hotelu, pogađate, u pitanju je američka ambasada. Ovde se vide Sergej Trifunović, za njega inače kažu da je glumac, a pre nekoliko dana je izabran za predsednika nekog pokreta, tu je i neka Jelena Anasonović, ako sam ja to dobro zapamtio, ona je valjda organizatorka, formalna organizatorka tih protesta, sa trećim sekretarom američke ambasade Katarinom Virdžinijom Valzak. Sada se ovde postavlja logično pitanje – šta će predstavnici američke ambasade na sastanku sa organizatorima ovog protesta? Kakav to zajednički posao imaju predstavnici američke ambasade sa organizatorima protesta? Da li i kakvo učešće ima američka ambasada u ovim protestima? Ako ima učešća, onda bi bio red da nam kažu kakvo je njihovo učešće i da li će se bar ograditi od vešala i poziva na vešanje koje organizatori uporno sprovode. Bilo bi fer da dobijemo odgovore na ova pitanja i da se američka ambasada zvanično izjasni o tome.

Sve ovo neodoljivo podseća na neke ranije proteste, neodoljivo podseća na neke ranije scenarije, na neko ranije mešanje nekih ambasada u Srbiji u unutrašnje stvari Srbije. Međutim, ovo više nije ona ista Srbija. Ova Srbija, današnja Srbija, neće dozvoliti nikakve scenarije, nikakve pete oktobre, a posebno neće dozvoliti nikakav scenario koji predviđa krvoproliće.

Za sam kraj da podvučem da na sve njihove pozive na vešanja, mi odgovaramo našom pristojnošću, još marljivijim i upornijim radom i što je najvažnije rezultatima koji su vidljivi na svakom koraku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo, apropo Tonija Blera, i ja imam pitanje u vezi toga, za Ministarstvo pravde – koja vlast je oslobodila pravosnažno osuđene Tonija Blera, Bila Klintona i sve osuđene za zločinačko bombardovanje Srbije 1999. godine? Koja vlast je to bila?

Koja vlast je oslobodila 2.108 šiptarskih terorista iz tzv. oslobodilačke vojske Kosova? Koja vlast je to uradila? Da li je to ista ona vlast, je li to ista ona politička opcija koju danas podržava upravo ovaj Đorđe Vukadinović i ovi njegovi iz Saveza za Srbiju? To je ista ta politička opcija.

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a povodom očigledno politički motivisanog napada u Lučanima na aktivistkinju SNS Nadu Jovanović, kandidatkinju za odbornika na lokalnim izborima sa liste „Aleksandar Vučić – Zato što volim Lučane“. Odmah moram da kažem, gospodine predsedavajući, da za razliku od ovih licemera iz lažnog patriotskog saveza Dveri, mi ne relativizujemo napade. Istog dana su svi osudili napad na Borka Stefanovića. Mi nismo licemeri kao oni da kažemo – osuđujemo napad, a onda dovodimo u pitanje da li se napad uopšte desio i da li je neka ujdurma u pitanju. Nadam se da će Ministarstvo unutrašnjih poslova biti podjednako efikasno kada je reč o ovom slučaju kao kada je bio u vezi Borka Stefanović.

Dakle, moje pitanje glasi – da li su otkriveni i uhapšeni počinioci i eventualni nalogodavci ovog gnusnog napada, jer je u pitanju žena koja ima 64 godine, mučki napadnuta sa leđa, ugurana u mračni deo hodnika u stambenoj zgradi, a onda brutalno prebijena, i to dok je delila stranački materijal? Znači, delila je letke i dobila batine. Zašto ovo ističem, predsedavajući? Zašto ističem posebno nalogodavce ovog napada? Zato što je napadač, mlađi muškarac je u pitanju, dok ju je tukao sve vreme pretio kako će pobiti sve vučićevce i kako će j* majku Vučiću i zato je sasvim jasno da je u pitanju politički motivisan napad i jasno da su govor mržnje, koji i ovi prekoputa mesecima sprovode nažalost urodili plodom i nažalost rezultirali na terenu.

Ja vas molim sada da prestanete da širite mržnju, prestanite da stvarate atmosferu straha u Srbiji, prestanite da stvarate atmosferu progona, linča i nasilja u Srbiji. Upozoravam vas da to ne radite, jer to ništa dobro ne može da proizvede. Ništa dobro iz toga ne može proizići, a posledice mogu biti opasne. Šta radite zadnjih dana? Šta radite zadnjih dana i šta radite ovde u parlamentu? Da li treba neko da pogine u Srbiji da biste vi došli na vlast? Da li je to ideja, da li je to cilj? Da li je to cena, da neko pogine u Srbiji da bi Đilas došao na vlast? Evo, ja vam kažem da niko neće poginuti i da ćemo vas sprečiti u tome. Nemojte to da radite, nećemo vam to dozvoliti.

Srbija 2018. godine nije ona vaša Srbija u kojoj su ubistva političkih neistomišljenika, u kojoj je nasilje bilo svakodnevnica, to nije ta Srbija. Zato što je Đilas nervozan, jer nije uspeo da kupi sa Šolakom dve televizije, „O2“ i „Prvu“, propala mu poslovna kombinacija i on je sad nervozan i sad treba neko da strada u Srbiji. Sad treba život u Srbiji da stane, sad treba sve da stane, zato što mu je propao poslovni plan i sad treba neko da strada. Malo nam je što imamo sve ovo na Kosovu i Metohiji, malo nam je ostalih problema i ostalih pritisaka iz okruženja i sada treba da se stvori haos u Srbiji, da bi se Đilas ponovo obogatio, da bi ponovo stvarao monopole, da ponovo trpao u svoje džepove. Malo mu je 500 miliona evra koje je prihodovao, malo mu je 26 kompanija i firmi koje ima, malo mu je 24 miliona evra koje ima imovine u nekretninama, malo mu je stanova, malo mu je poslovnih prostora, malo mu je lokala, malo mu je imovine.

Ili zato što Jeremić ne zna na koji način da se iščupa iz ove korupcionaške afere sa ovim belosvetskim lopovima, Patrikom Hoom i ostalima. Zato što ne ume da objasni kako je dobio 764.000 dolara na račun svoje firme „Vuk Jeremić PR Agencija za konsalting“. Zato što ne zna da objasni kako je i zašto dobio milion dolara na račun ovog njegovog Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Zato što ne ume da objasni da li je i zašto je dobio 200.000 evra od ambasade Katara u Berlinu.

To su teme. I sad hajde da stvorimo haos u Srbiji, hajde da izazivamo krvoproliće, samo da bi se oni iščupali iz svojih afera. Ja vam kažem, nećemo vam dozvoliti to.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, nema ovih prekoputa nas danas. Ne znam šta je u pitanju, da li koordinator ne radi dobro svoj posao ili nisu dobili dnevnice, ali ne smeta meni predsedavajuća što njih nema nego mene brine što verovatno sada u ovom trenutku smišljaju neku novu strategiju kako da destabilizuju Srbiju, kako da izazovu haos i nasilje.

Sve je to u skladu sa interesima njihovih nalogodavaca, a imamo već ovih dana najave nekih radikalizacija protesta pošto im je propao pokušaj da ovde u Skupštini izazovu destabilizaciju i haos.

Ja želim ovom prilikom da ih upozorim da se ne igraju sa tim. Da ne pozivaju na nasilje, na haos, na krvoproliće jer Srbija danas nije ona Srbija iz 2000. godine. Nećemo dozvoliti nikakav 5. oktobar, nikakav haos, nikakvo nasilje, nikakvo krvoproliće, nikakvo paljenje Skupštine, nikakvo prebijanje ljudi i slične stvari.

Današnja Srbija je drugačija Srbija. Današnja Srbija je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi, a na Balkanu svakako najbolja.

Današnja Srbija beleži privredni rast od 4,9% u samo prvih šest meseci ove godine, budžetski suficit od 28 milijardi dinara bio, strane direktne investicije se mere milijardama, dakle više od 1,3 milijarde evra svake nedelje imamo otvorene fabrike nove i to u svim delovima Srbije.

Stopa nezaposlenosti je rekordna kao što smo i čuli, manja od 11 odnosno oko 11 % i sve je to nešto što oni ne mogu da ospore u raspravi i verujem da je to razlog zašto su da kažem figurativno da se izrazim pobegli sa megdana.

I ja vas pozivam da u danu za glasanje podržimo sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Verovatno nije bila dnevnica danas ovima prekoputa, čim ih nema, ali, ako ništa, lakše ćemo raditi.

Moj amandman, gospodine ministre, pruža direktnu podršku predloženom zakonu i u direktnoj je vezi sa podrškom koju poslanička grupa SNS pruža svim naporima Vlade Srbije, ali i u direktnoj je vezi sa njenim rezultatima. A rezultati su vidljivi na svakom koraku i, što je najvažnije, neosporni.

Niko nije tokom ove rasprave ni pokušao da ospori postignute rezultate Vlade Srbije, i kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija, i kada je reč o stopi privrednog rasta, i kada je reč o smanjenju javnog duga, i kada je reč o smanjenju stope nezaposlenosti koja je na rekordnom nivou, kako smo i čuli od vas, i svim ostalim pokazateljima koji govore da je Srbija danas daleko, daleko uređenija zemlja nego što je to bila i da svakim danom sigurnim koracima ide napred.

Otuda nervoza koja dolazi ovih dana od ovih preko puta nas, jer u nedostatku argumenata, oni prosto nemaju šta drugo da rade nego da ispoljavaju nervozu, da urlaju ovde, galame, vređaju, divljaju, kao što su to činili nekoliko dana unazad. Ali, sreća u nesreći je ta da su građani Srbije imali priliku da to vide i da će na narednim izborima znati da adekvatno nagrade za takvo ponašanje. Zahvaljujem.

Molim vas, predsedavajući, član 103, zloupotreba Poslovnika, da sprečite prethodnog govornika, jer on će verovatno i u narednom toku rasprave pokušavati da opstruiše ovu sednicu, zato što je dobio takve zadatke od svog šefa. Dobio je zadatke od Dragana Đilasa, koji je posebno nervozan ovih dana, a najviše danas, zbog toga što je sprečen u svojoj nameri da kupi dve televizije, zajedno sa svojim prijateljom Šolakom, „Prvu“ i „O2“.

Oni su ovih dana, i to građani treba da znaju, nameravali da kupe televiziju „O2“ i „Prva“, to im je bio plan, i sad kada im je to propalo oni su posebno nervozni i ne znaju šta će od muke. Zato smo imali prilike da i malopre slušamo prethodnog govornika, kao njihovog plaćenika, da divlja ovde, da laže, da izmišlja, zato što oni ne mogu sada da prežale taj gubitak. Znate kako, oni su navikli da se samo oni bogate, da samo njihovi džepovi budu puni i sad ih više ne zanima ništa. Kad im je propala ta poslovna kombinacija, oni ne znaju prosto na koji način da reaguju i sada su im svi krivi. Više ih ne zanima ni srpski narod na Kosovu i Metohiji, više ih ne zanima ni država, ništa drugo, samo njihov džep, samo da oni mogu da zarađuju, da nastave da se bogate, kao što su radili u godinama kada je Dragan Đilas vršio vlast.

Zato vas molim da sprečite pokušaje prethodnog govornika, jer verovatno ćemo do kraja dana imati pokušaje opstrukcije ove rasprave. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Arsiću.

Evo nas na članu 3. Predloga zakona. Tu sam podneo amandman u vidu podrške Predlogu zakona, ali i podrške celokupnim ekonomskim i političkim naporima Vlade Srbije.

Svi ekonomski pokazatelji govore u prilog tezi da je Srbija danas zemlja sa stabilnim stanjem javnih finansija, zaustavili smo ekonomski sunovrati i potpuno oporavili ukupnu privrednu sliku Srbije.

To se najbolje vidi na osnovu odluke o povećanju penzija, kao i povećanju plate u javnom sektoru i ovde je najvažnije istaći da je u pitanju povećanje na osnovu realnih prihoda. Dakle, realnih prihoda bez dodatnih zaduženja, bez dodatnih opterećenja i to je zaista jedan ogroman uspeh.

Bez obzira na to šta govore ovi Đilasovi plaćenici, jer oni su, kako smo rekli ovih dana posebno nervozni jer im je propao plan da kupe dve televizije. Dakle, da kupe O2, to je bivša B92, da bi građani znali, i da kupe Prvu televiziju.

Građani treba da znaju da su upravo njih dvojica, Đilas i Šolak imali plan da kupe te dve televizije i sada kada im je plan propao, sada su očajni, ne znaju šta će od sebe, prosto.

Oni su navikli da se bogate, da imaju potpuni monopol, da samo oni zarađuju, da samo oni pune džepove i sada kada im je propao taj plan, ne znaju šta će od sebe. Ništa im više nije važno, ni Kosovo i Metohija, to više nije tema, ni stanje srpskog naroda, ni država, ništa im nije važno. Bitni su samo njihovi džepovi.

Ta njihova nervoza, što je najopasnije, gospodine predsedavajući, želim sada sve da upozorim i da javno kažem, ta njihova nervoza je uzrokovala danas i prebijanjem aktivistkinje SNS u Lučanima.

(Maja Videnović: Jeste li svesni šta ste rekli sad?)

Kandidatkinja na listi „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Lučane“, Nada Jovanović, od 64 godine, pretučena je danas u Lučanima samo zbog mržnje. Momak koji ju je tukao rekao je da će pobiti sve „vučićevce“ i da će „ j… majku Vučiću“.

Ja vas molim, ne stvarajte atmosferu straha, ne stvarajte atmosferu nasilja u Srbiji, to ne može ništa dobro da proizvede. Molim vas, prestanite sa tim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svedoci smo dva dana izvesnog performansa kome smo prisustvovali ovde, mada, vidim, nema ih danas, ovih preko puta nas. Da li su se umorili ili im danas nije legla dnevnica, ne znam šta je u pitanju?

Gospodine predsedavajući, ja ću zbog građana samo da pročitam nekoliko izjava.

Evo šta Boško Obradović u februaru ove godine kaže za Dragana Đilasa: „Ja sada postavljam jedno pitanje za koje ne znam da li su ga ljudi sebi postavili, a kako smo sad to mi svi opozicija? Evo, na primer, kako je Đilas opozicija? Meni je to ključno pitanje“. Tako se zapitao Obradović. „Ne ulazim sad u vreme kada je on bio gradonačelnik, mada možemo da diskutujemo i o tome, ali gde je bio Đilas četiri godine? Dragan Đilas, odbornik u Skupštini grada Beograda?“ Pita Boško Obradović u februaru ove godine.

U februaru ove godine Boško Obradović napada Đorđa Vukadinovića, pa kaže: „Dobro, Đole, svi znamo da si za Đilasa, ali ne preteruj. Da si se ovoliko angažovao 2016. godine, gde bi nam kraj bio. Protežiraš ljude koji su četiri godine ćutali, nije ih bilo nigde, dok smo se mi borili. Pa to je tragedija ako nemamo nikog drugog“. To kaže Boško Obradović za Đorđa Vukadinovića, a povodom podrške Đorđa Vukadinovića Draganu Đilasu.

Boško Obradović u istom tom periodu je ponosno stajao iza svog spota u kome se Dragan Đilas optužuje direktno za visoku korupciju, a u vezi sa Mostom na Adi. Dakle, Dveri su zajedno sa njihovim tadašnjim koalicionim partnerima ponosno stali iza spota u kome se Dragan Đilas direktno optužuje za korupciju u vezi sa gradnjom Mosta na Adi i Đilasa nazivali štetotičanama. To je isto bilo u februaru ove godine.

Idemo malo dalje u prošlost, 7. decembar 2012. godine. Kaže lider pokreta Dveri, za „Glas zapadne Srbije“: „Ne vidimo da se ispituje sumnjivo poslovanje najvećih domaćih tajkuna, posebno onih političkih, Dušana Petrovića, Dragana Šutanovca, Dragana Đilasa, Mlađana Dinkića“, kaže Boško Obradović, ovaj komunalni radnik, danas ovde. „Vreme je da odgovaraju svi koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama i obogatili se od politike“. Dalje Obradović za Jeremića kaže da je „bleda kopija evrofanatika“.

Gledajte šta Jeremić kaže za Đilasa. Jeremić za Đilasa kaže, odbacujući tvrdnje da će njegovo predsedavanje koštati sedam i po miliona dolara, Jeremić je ukazao da bi Srbija 60 godina mogla da predsedava ovim telo Ujedinjenih nacija za cenu mosta preko Ade Ciganlije, bez pristupnih saobraćajnica, za koje još ne znam koliko će koštati.

A onda da vidimo šta Đilas kaže za tog istog Jeremića. Kaže: „U zemlji u kojoj nema dovoljno para za najugroženije, u kojoj se inkubatori za bebe kupuju kroz humanitarne akcije, toliko para godišnje potrošiti u NJujorku je sramotno“.

Dakle, Boško Obradović sve najgore o Đilasu. Đilas sve najgore o Jeremiću. Jeremić sve najgore o Đilasu. Svi oni sve najgore o Bošku Obradoviću. I posle se čude zašto ih je narod nazvao „kupus koalicijom“. Oni to i jesu. Kupus koalicija. Iz ovoga je jasno da tu nema nikakve ideologije, da je u pitanju jedan osnovni motiv, a to je novac, koji im daju njihovi nalogodavci za politiku koju danas ovde zastupaju, a njihova politika je jedino usmerena protiv Srbije i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prevario sam se malopre, legla je dnevnica, vidim da su stigli svi, ipak je Đilas uplatio dnevnice za današnje divljanje.

Pa, kaže prethodni govornik, čitav dan je ovde u pokušaju da opstruiše raspravu spominjao neki period kada se SNS nije finansirala iz budžeta. I, jeste SNS se u jednom periodu svog političkog delovanja nije finansirala iz budžeta Republike Srbije, ali se zato njegov pokret uvek finansirao iz budžeta.

Setimo se perioda kada, a to je bio jedan tragičan period u funkcionisanju privrede Srbije, kada su se Dveri finansirale isključivo iz budžeta tako što su ispumpavale novac iz Kolubare. Dakle, od Kolubare su dobijale godinama apanažu za svoje političko delovanje, ali i pre toga kada su direktno dobijale novac od Ministarstva vera, pa onda od Ministarstva za dijasporu i tako dalje.

Kada je SNS preuzela vlast, oni više naravno nisu mogli da se finansiraju iz budžeta Srbije, ali su onda našli druge sponzore. Onda se pojavio Draga Đilas koji je počeo da ih sponzoriše, koji ih i dan danas sponzoriše i došli smo do toga da je danas Boško Obradović njegov udarni jurišnik ovde, njegov koordinator svih tih poslaničkih grupa koji podržavaju politiku Dragana Đilasa.

Međutim, ono što sam hteo i malo pre da vam ukažem, u pitanju je jedan osetljiv politički trenutak u kom se Srbija nalazi. Kada se steže obruč oko Srbije, kada imamo pritiske i napolje sa svih strana, i iz Podgorice, i iz Skoplja, i iz Sarajeva, da ne pričamo o Prištini i u tom i takvom politički osetljivom trenutku šta mi imamo ovde. Imamo divljanje, dvodnevno ovde, organizovano divljanje svih poslanika preko puta i iz toga se jasno vidi da je u pitanju jedan centar koji kontroliše ovu akciju koju ovde danas imamo. Zato želim da ukažem da građani Srbije znaju o čemu se radi, u pitanju je pakt protiv Srbije, ali taj pakt protiv Srbije je u direktnoj koaliciji sa ovim savezom protiv Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjem delu rasprave smo čuli praktično sve one argumente koji govore u prilog zašto treba da usvojimo sva predložena akta, prvenstveno mislim na Predlog budžeta za 2019. godinu.

Ministri, posebno ministar Siniša Mali, ali i poslanici, posebno ovlašćena predstavnica SNS, gospođa Tomić, su nas podrobno informisali o svim onim pozitivnim efektima, kao i benefitima koje će ova predložena zakonska rešenja doneti.

Sasvim je jasno iz svega priloženog da je ovaj zakon izbalansiran, uravnotežen, da su usklađene prihodna i rashodna strana budžeta, kao što je sasvim jasno da ovaj budžet možemo nazvati „razvojnim budžetom“, ali to ni na koji način ne treba da zanemari njegovu socijalnu kategoriju, odnosno socijalnu dimenziju. O tome govore i činjenice i o povećanju penzija i plata u javnom sektoru, ali i stvaranje uslova za dalji rast i penzija i plata koji će uslediti.

O tome se već dosta govorilo u ova, evo, već tri dana, ali za mene je najvažnije da istaknem nešto, a to je da su ta povećavanja i penzija i plata zasnovana na realnim osnovama, iz realnih sredstava, iz realnih prihoda, dakle, bez zaduživanja. I, tu je ključna razlika između nas sa ove strane i njih prekoputa nas.

Dakle, oni su povećavali penzije isključivo u predizborne svrhe. Dakle, idu izbori, zadužuj se. Nema para u budžetu, nema veze, zadužuj se, samo nek povećamo penzije zbog izbora. Ko će da vrati te dugove, nije važno, nećemo mi. Neko drugi će da vraća te dugove.

Dakle, to je ta suštinska i ključna razlika između nas i njih. Takvu su državu oni nama ostavili, prezaduženu, a te dugove i dan danas otplaćujemo.

Vi ste, ministre, potpuno u pravu kada postavljate pitanje – šta smo sve mogli da radimo sa tim stotinama milijardi dinara koje danas otplaćujemo na ime servisiranja starih dugova? Koliko je to vrtića, koliko bolnica, koliko škola, koliko puteva? U šta je sve taj novac mogao biti bolje utrošen umesto na otplatu ranijih kredita?

Stanje javnih finansija je stabilno i postižemo odlične rezultate po svim mogućim parametrima i kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija i kada je reč o stopi privrednog rasta i kada je reč o smanjenju javnog duga i kada je reč o nezposlenosti, a malopre je ministar rekao kakva je danas rekordna stopa nezaposlenosti u Srbiji, na istorijskom minimumu, i kada je reč o naplati poreza, koja je opet na rekordno visokom nivou. I to danas vide, odnosno ne vide samo oni koji ne žele to da vide, poput prethodnog govornika.

Prethodni govornik em ne razume sve ovo, em ga potpuno ne zanima. On jedino što zna, zna ovde da iznosi nekakve laži i o Aleksandru Vučiću i o SNS i o Vladi Srbije, neke imaginarne podatke da iznosi tek tako olako, paušalno, a politika mu se svodi i jedino što zapravo zna da radi, to je da pravi kombinacije po dorćolskim kafićima. Na to je on navikao, na takvu politiku je on navikao i to je politika koju on ovde i zastupa.

Ja znam da njima smeta kada i MMF oda izvesno priznanje za ekonomske rezultate, kada MMF kaže da je stanje javnih finansija stabilno u Srbiji. Oni bi danas da proteruju, danas im smeta MMF, i MMF i Svetska banka i proterivali bi investitore strane. Ne prođe dan jedan da njegov šef Dragan Đilas, da se ne obruši na strane investitore. Svaki dan imamo pozive pretnje, preti stranim investitorima kako će da im oduzima imovinu i svašta nešto. Koja se poruka šalje time? Kakva se poruka šalje time? Nećemo strane investicije, nećemo priliv investicija, nećemo privredni rast, nećemo nova radna mesta. Nemojte ovde da uložite, ovde nije pogodno tle za vas. Idite negde drugde, preskočite Srbiju. Da li je to poruka? Da li je to politika Saveza za Srbiju? Ovde je prethodni govornik trebalo da kaže – da, to je politika Saveza za Srbiju, mi se zalažemo za to.

Spominje izbore neke, kaže kako je ovo izborni budžet, izborna godina. Pa, samo vi nemojte da pričate o izborima. Pa, vi ste jedini koji izbegavate izbore. Plašite se izbora kao đavo krsta, što kaže narod. Evo, imate priliku, 16. decembra će biti izbori u četiri opštine u Srbiji. I, šta ste vi uradili? Bojkotujete te izbore. Kaže – nema fer uslova itd. Pa, ti izbori su raspisani po vašim zakonima. Mi nismo menjali zakone. I oni bojkotuju izbore.

Kaže prethodni govornik malopre, i to vrlo onako olako, kaže – biće loša 2019. godina. Ničim nije potkrepio tu tvrdnju, ali on kaže – biće loša 2019. godina. Da, biće loša 2019. godina za njega, za njega i njemu slične, kao što su mu bile loše i prethodne godine od kada ne vrši vlast, zato što smo sprečili mogućnost kombinacija, zato što smo sprečili politiku trange-frange i zato što smo sprečili politiku kojom se on i njegov šef bogatio svih onih godina dok je vršio vlast, a dok su građani naglo siromašili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je u NJujorku počelo suđenje Patriku Hou, bivšem ministru policije Hongkonga i bliskom saradniku i velikom prijatelju Vuka Jeremića.

Naime, on je optužen za razna krivična dela, između ostalog pranje novca, korupciju, ali i za ilegalnu trgovinu oružjem sa mnogim zemljama – Katar, Libija i Južni Sudan.

Ono što je nama ovde posebno interesantno je da danas u tom postupku svedoči upravo Vuk Jeremić, njegov prijatelj i saradnik koji je godinama dobijao ogromne svote novca upravo od Patrika Hoa.

Mislim da će ovo biti idealna prilika da Vuk Jeremić konačno objasni sve o odnosu koji je imao sa Patrikom Hoom, da saznamo konačno prirodu njihovog odnosa, da do detalja saznamo kakve je sve veze Vuk Jeremić imao sa njim i zašto je dobijao ogromne količine novca od njega.

Moje pitanje je upućeno Tužilaštvu za organizovani kriminal – da li su otpočeli istragu protiv Vuka Jeremića, imajući u vidu novonastale okolnosti i njegove finansijske aranžmane sa Patrikom Hoom?

Mediji mesecima pišu da je Vuk Jeremić godinama dobijao ogromne svote novca, dakle, samo od 2013. do 2015. godine, 764.000 dolara je uplaćeno na račun firme Vuk Jeremić PR Agencija za konsalting. Zatim, 2014. godine je uplaćeno milion dolara na račun Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Dakle, to je ta njegova nevladina organizacija.

Ovo sve budi osnovanu sumnju da je i sam Jeremić upleten u ovu aferu koja trese skoro ceo svet i mislim da je neophodna istraga koju treba da sprovede Tužilaštvo za organizovani kriminal, ne bi li se utvrdilo da li je Jeremić uključen u međunarodni kriminal.

Posebno je simptomatično to da, kako mediji navode, da je Jeremić angažova preskupog advokata, američkog advokata, koji je poznat po tome da ne radi za manju sumu od milion dolara, to današnji mediji prenose, da ga je platio milion dolara da ga zastupa u ovom slučaju. Čega se to Vuk Jeremić boji? Čega se plaši kada je morao najskupljeg advokata da angažuje i da ga plati milion dolara?

Podsetio bih i da Vuk Jeremić duguje odgovore na pitanje – da li je dobio 200.000 dolara od ambasade Katara u Berlinu? Da li je dobio, i u koje svrhe je dobio taj novac?

Moje drugo pitanje se odnosi na drugog tajkuna među političarima, a to je Dragan Đilas, a u vezi sa njegovom imovinom.

Da li je istina da su tokom trajanja gradonačelničkog mandata njegove firme, povezane firme, prihodovale 300 miliona evra, a računajući i prethodni period kada nije bio gradonačelnik, ali kada je takođe vršio vlast da li je prihodovao ukupno 500 miliona evra?

Da li je istina da je za to vreme Dragan Đilas, bio, ili je još uvek, vlasnik ili suvlasnik čak 26 kompanija? Da li je njegova imovina, samo u nekretninama, da li njegova imovina iznosi 24 miliona 375 hiljada evra? Ako je sve ovo istina, a ove ne kaže Aleksandar Vučić, ovo ne kaže niko iz SNS, ovo su podaci KRIK-a, ovo je izvađeno iz imovinske baze KRIK-a, dakle, ako je ovo sve istina, da li će neko istražiti kako je ovo moguće? Da li će neko postaviti pitanje odakle ti toliki novac? Odakle ti tolike nekretnine? Odakle toliki stanovi? Odakle tolika imovina?

Kako baš u doba, kada je vršio vlast, kada je njegova stranka na vlasti, kada je on lično bio ili direktor ove narodne kancelarije ili ministar, ili gradonačelnik Beograda, pogotovo gradonačelnik Beograda, da njegove firme ostvaruju tolike prihode, enormne prihode?

On umesto da odgovori na ta pitanja opet napada strane investitore. Skoro da ne prođe ni jedan dan, a da se ne obruši na strane investitore. Eno, i pre neki dan je pretio stranim investitorima, kaže kad oni dođu na vlast da će im oduzeti imovinu. Kakva se poruka šalje time? Kakva se poruka šalje? Nećemo strane investitore, nećemo ekonomski rast, nećemo priliv investicija, nećemo stabilnost, nećemo nova radna mesta. Da li je to politika koju zastupa?