Da vidimo kako stojimo sa odborima.

Da li mogu da nastavim?
Kada je reč o odborima, bezmalo ne postoji nijedan odbor Narodne skupštine u kome opozicija nema predsednika ili zamenika predsednika. Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Videnović Maja, zamenik predsednika. Odbor za administrativno-budžetska i mandtano-imunitetska pitanja, Konstantinović Nenad, zamenik predsednika. Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, predsednik Kostić Ivan. Nabrajam samo opozicione predsednike ili zamenike predsednika odbora. Odbor za evropske integracije, Tepić Marinika, predsednik. Odbor za zaštitu životne sredine, Nikolić Dejan, DS, predsednik, odnosno zamenik predsednika. Odbor za Kosovo i Metohiju, Bogdanović Goran, zamenik predsednika, isto iz opozicije. Odbor za kulturu i informisanje, Mićić Nataša, zamenik predsednika. Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, informatičko društvo, Zukorlić Muamer, predsednik, opozicije. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, Đurišić Marko, zamenik predsednika, opozicija. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Čomić Gordana, zamenik predsednika, takođe iz opozicije. Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Lapčević Milan, zamenik predsednika.
Gotovo da ne postoji odbor kao stalno radno telo Narodne skupštine bez predsednika ili zamenika predsednika iz opozicije. I, o čemu mi danas pričamo? Šta danas slušamo? Zato kažem, ovo je pokušaj da se napravi jedna veštačka tema, da se od jedne krajnje formalne sednice pokuša da se prikaže kako je vlast ovakva ili onakva, kako smo mi bahati i osioni, nismo za saradnju, nismo za dogovor i tako dalje.
Moram da se osvrnem na još jedan detalj. Kada smo malo pre pričali o kletvama i o roku važenja tih kletvi i tako dalje. Podsetiću, a podsetio bi mog prethodnog govornika…

Samo da upotpunim ovo o čemu je već bilo diskusije.

  Zahvaljujem na tom ukazu. Dakle iz svih ovih predloga…

U redu. Dakle, završiću sa rečenicom da smo mi odgovorna vladajuća većina ispoštovali proceduru propisanu Poslovnikom o radu  Narodne skupštine. Da smo ispoštovali sve demokratske običaje i dobru parlamentarnu praksu i zato predlažem da usvojimo ovakav predlog. Zahvaljujem

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih pre svega svima da čestitam verifikaciju mandata, pogotovo novim poslanicima, pogotovo poslanicima kojima je ovo prvi mandat, i da poželim, pre svega, uspešan rad.
Danas je veoma važan dan, dan kada završavamo, odnosno nastavljamo proces konstituisanja parlamenta, konstituisanja Narodne skupštine kao najvišeg predstavničkog tela i najvišeg zakonodavnog organa Srbije, onako kako to Ustav nalaže.
Izbor predsednika Narodne skupštine, dakle, prvog među 250 narodnih poslanika, svakako je nešto što je od velike važnosti za našu zemlju, kao korak ka uspostavljanju i konstituisanju ostalih organa vlasti u zemlji. Srpska napredna stranka i ostale stranke koje su bile na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, predložile su, kako smo i čuli, gospođu Gojković kao kandidata za ovu funkciju.
Sad, ako krenemo redom, moramo naglasiti, iako je već rečeno, da izborna lista koju je predvodila SNS, izborna lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, apsolutni je pobednik ovih izbora i samim tim, kao logična posledica, je to da mi danas predlažemo predsednika parlamenta. Tu nema ništa sporno. Ja bih još dodao da izlazimo sa najboljim mogućim kandidatom, izlazimo sa najjačim kandidatom. Gospođa Gojković je u prethodnom sazivu pokazala da ona to i jeste, pokazala je da parlament može da dobije na težini, pokazala je da može da se podigne nivo rada i kvaliteta samog parlamenta. Duboko sam uveren da će i u narednom periodu tako i ostati.
Naravno, neće svi glasati za gospođu Gojković danas. Neki su se izjasnili da neće glasati, neki će biti protiv, a ko će biti protiv? Neće glasati oni koji su protiv podizanja, da kažem, političke i parlamentarne kulture u Srbiji. Uostalom neki poslanici koji su na njihovoj listi su u proteklom sazivu pokazali da im nije stalo do podizanja ni kulture rada i parlamentarizma uopšte. Neki poslanici su umeli samo da vređaju u prošlom mandatu, da ne pominjem šta su govorili, da vređaju i predsedavajućeg i narodne poslanike, ali time da vređaju i građane Srbije.
Neće glasati ni oni kojima su bitniji Maldivi i Brioni, nego građani Srbije i Srbija. Ovaj prethodni govornik malopre je pominjao nekakav strah. Ne znam kakav strah, strah od Aleksandra Vučića. Ja znam da on ima strah. Ja razumem njegov strah od Aleksandra Vučića. Da sam na njegovom mestu, i ja bih se plašio Aleksandra Vučića.
Odnos prema opoziciji je bila zamerka prethodnog govornika, gospodine predsedavajući. On je našao za shodno da pominje odnos prema opoziciji. Vi ste celu poslaničku grupu izbacivali dok je vaš predsednik parlamenta bio predsedavajući, celu poslaničku grupu.
Neće glasati za Maju Gojković ni oni koji fantomke vade iz džepa. Svako od njih ima jednu fantomku spremnu, verovatno u garderoberu, verovatno u ormaru, za ne daj bože, a ta fantomka je simbol njihovog političkog delovanja, njihove političke kulture.
Doduše, neće glasati ni oni koji su bili spremni na izazivanje političke nestabilnosti, koji su bili spremni da rizikuju, a ja ću dodati čak možda i priželjkuju nekakve scenarije, da li ukrajinski, da li makedonski, ne znam ni ja koji scenario, a sve zbog njihovog cenzusa, sve da bi oni prešli cenzus, jer im je jedino bio važan cenzus, odnosno poslanička plata, odnosno skupštinski restoran, što su i pokazali ovih dana.
Ne znam šta gospodin iz Smederevske Palanke pokazuje, bio bi red da ga opomenete. Možda je to izveštaj kako je uništio Smederevsku Palanku, možda je to izveštaj o zaduženosti Smederevske Palanke, ali u svakom slučaju želim da vas obavestim da reagujete. Možda je to račun za struju, račun za vodu?

Gospodine predsedavajući, za Maju Gojković danas neće glasati ni oni koji su ovu Skupštinu i ovo zasedanje očigledno doživeli kao zabavu, kao nekakav izlet, pa su neki poslanici neke poslaničke grupe Dosta im je bilo ili im je dosta svega, ja ne znam više ni kako se zove ta poslanička grupa, iskoristili prvom prilikom da siđu u restoran. Sat vremena celih nisu bili poslanici, a već su se obreli dole u restoranu i još se slikaju, što govori u prilog činjenici da im je samo bilo stalo do poslaničke plate i skupštinskog restorana.
Niko od njih neće glasati za gospođu Gojković i pri tome ni jedan adekvatan argument neće dati za svoj današnji stav, već niz paušalnih ocena, niz tra-la-la argumenata, ali dobra stvar u celoj priči je da smo u direktnom prenosu, da građani Srbije mogu direktno da vide na delu kakva je argumentacija i kakva je politika a koju zastupaju oni koje sam naveo.
Još samo jedan stvar i završavam. Prethodni govornik je pominjao farmu, nekakvu životinjsku farmu. Ne znam o kakvoj farmi je reč. Nisam znao da je bio na farmi, ja znam da je bio na Maldivima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući. Replika. Jako kratko. Zbog građana Srbije samo da preciziram pojam – strah. Kao što je šef naše poslaničke grupe rekao, gospodin Božović je rekao da ima strah od premijera, a ja sam na to rekao da imam razumevanje za njegov strah od premijera, jer da sam na njegovom mestu, kao što nisam, verovatno bih se i sam plašio. Gospodin Božović dobro zna šta je radio i zbog čega je kriv i otkuda uopšte dolazi taj strah, strah zbog pljačkaških privatizacija, strah zbog uništenih stotina i stotina fabrika i preduzeća, strah zbog stotina i stotina hiljada nezaposlenih koje ste ostavili posle njegove vlasti, možda ne njegove lično, ali vlast iz njegove stranke čija je sada perjanica u Skupštini.
Razumem njegov strah i opet ponavljam da razumem njegov strah. I ja bih se verovatno plašio da sam na njegovom mestu, ali nisam.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, utiska sam da kad god je premijer prisutan u sali Narodne skupštine, kada god učestvuje u radu Narodne skupštine, prisustvo poslanika stranaka bivšeg režima se drastično smanjuje. Verovatno su imali neka traumatična iskustva u duelima sa premijerom, pa je to posledica toga. Odjednom imaju neka pametnija posla, nema ih u Skupštini, ali umeju da se junače u holu skupštinskom, pred maketama, pred slikama premijera itd.

Bio je jedan junak ovde jutros koji je pokušao da nam se obrati po Poslovniku, doduše, pa je brže bolje iščeznuo iz parlamenta, a nije ni čuo odgovor premijera, ali dobro, nećemo o tome.

Dame i gospodo, ključna reč koja obeležava današnju raspravu, današnju sednicu Narodne skupštine je odgovornost. Odgovornost je ta koja je dovela do razrešenja dosadašnjeg ministra odbrane, gospodina Gašića, za koga lično smatram da je bio jedan od boljih ministara ove Vlade i to zbog jedne olako izgovorene reči, zbog jedne nepromišljene reči, iako je to daleko manji greh od nekih grehova, od onoga što su govorili i pisali neki pripadnici stranaka bivšeg režima, pa čak i neki poslanici u Narodnoj skupštini.

Odgovornost je zaslužna i za današnji predlog da se za ministra odbrane izabere gospodin Zoran Đorđević. Ja kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove sam u više navrata bio u prilici da se upoznam, ali i da se uverim u krajnju posvećenost funkcije koju je obavljaju gospodin Đorđević i ozbiljnost u vršenju te funkcije.

Dakle, kako smo i čuli od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Marije Obradović, gospodin Đorđević je četiri godine obavljao funkciju državnog sekretara ministarstva odbrane. Od te četiri godine, tri godine je bio jedini državni sekretar, ako se ne varam, iako je propisano pet državnih sekretara tog ministarstva i to dovoljno govori.

Smatram da je dobro što na ovu funkciju dolazi čovek iz sistema, smatram da je dobro što zbog kontinuiteta, nastavka dobrih rezultata koje je Ministarstvo odbrane do sada imalo, a čuli smo već te rezultate. Čuli smo i za uštede u iznosu od 1,3 milijarde dinara, odnosno 11 miliona evra i čuli smo da je rešeno stambeno pitanje za 900 profesionalnih vojnika i vojnih penzionera.

Čuli smo da je realizovano 97 velikih međunarodnih vežbi u periodu od 2012. godine do danas. Čuli smo i za ugovore o donaciji u vrednosti od 6 miliona 195 hiljada evra, čuli smo i o napretku u oblasti borbe protiv korupcije, čuli smo sve ostale argumente u prilog tezi.

Sama činjenica da niko danas nije ni pokušao da ospori kandidaturu, biografiju predloženog kandidata, nije našao ni jednu jedinu stvar, da zameri kada je reč o kandidaturi gospodina Đorđevića za ministra odbrane, dovoljno govori u prilog tezi da se premijer odlučio za najboljeg mogućeg kandidata za obavljanje ove dužnosti.

Ističem još jednom da SNS snažno podržava ovaj predlog i pozivam u danu za glasanje da izaberemo gospodina Đorđevića za ministra odbrane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo Udovički sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, biću veoma kratak i odmah na početku svog izlaganja želim da kažem da snažno podržavam sva predložena akta iz današnjeg dnevnog reda, ali da ću se u diskusiji osvrnuti, odnosno baviti Predlogom zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Naravno, žao mi je što predstavnici bivšeg režima nisu danas sa nama, što su odustali od diskusije, što su odustali od prisustva današnjoj sednici. Verovatno je u pitanju nedostatak argumenata, ili su možda imali neka pametnija posla, ali to je nešto što će morati da objašnjavaju svojim biračima.
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je, kako ste i sami rekli, gospođo Udovički, dugo očekivan zakon, odnosno zakon koji je izazvao dosta interesovanja u javnosti. Ja moram da kažem da sam i kao narodni poslanik u više navrata postavljao poslanička pitanja baš vašem ministarstvu, baš u vezi zapošljavanja u organima, odnosno u jedinicama lokalne samouprave u jednoj gradskoj opštini, a u pitanju je opština Vračar i u pitanju su zloupotrebe.
Ono što me najviše zanima kada je reč o ovom zakonu, koji je u principu jako dobro regulisao, pogotovo imajući u vidu i član 76. i član 75, dakle, kadrovski plan, pripremu kadrovskog plana itd, ali i član 68. koji reguliše trajanje radnog odnosa, a pogotovo radni odnos na neodređeno vreme i posle u slučajevima kada je reč o radnim odnosu na određeno vreme. Ono što me najviše zanima, jeste da li smo ovim zakonom pronašli mogućnost da se izborimo sa zloupotrebama koje su se do sada dešavale, na primeru recimo beogradske opštine Vračar?
Naime, vanrednom kontrolom Odeljenja budžetske inspekcije Ministarstva finansija utvrđeno je da je gradska opština Vračar zaposlila čak 40 osoba tokom prethodne dve godine, i to uprkos tome što je Vlada Republike Srbije zabranila dalje zapošljavanje u javnom sektoru. Četrdeset osoba se smenilo na mestu pomoćnika predsednika gradske opštine Vračar i to bez saglasnosti Vlade, uzgred budi rečeno. Njih 27 je zaposleno tako što su prvo imenovani na stalnu funkciju, recimo pomoćnik predsednika gradske opštine, ali su ubrzo razrešeni te funkcije, pa su po tada važećem zakonu, odnosno zakonima, mogli biti raspoređeni na druga radna mesta i na taj način su skoro legitimno zasnovati novi stalni radni odnos, ali na nekom drugom mestu u okviru opštinske uprave. Pa, po tom principu su službenici sa srednjom ili čak nižom stručnom spremom od pomoćnika predsednika opštine, praktično od desne ruke jednog predsednika jedne gradske opštine, posle dospevali u opštinsku upravu na mesta računovođe, kurira i šta ti ja znam na koje radno mesto.
Kada je reč o opštini Vračar, stvari su dodatno dramatične, iz prostog razloga što je to poprimilo zaista ogromne razmere. Dakle, 27 pomoćnika se rotiralo na toj funkciji. Neću da spominjem slučaj, odnosno situaciju u koju smo došli zbog toga, a to je da je došlo do povećavanja rashoda za zaposlene, jer onaj kome prestane funkcija pomoćnika predsednika gradske opštine, ima pravo još tri meseca da prima naknadu iako ne vrši tu funkciju.
Neodgovornost vođenja gradske opštine Vračar, oličena u Demokratskoj stranci, je nešto sa čim moramo naći načina da se izborima. Ja znam da će DS izgubiti na sledećim izborima na Vračaru i to nije sporno, to nije problem. Moje pitanje je - da li ćemo naći institucionalni način da se trajno izborimo sa ovakvom vrstom zloupotreba i da stanemo na put tome?
Ne bih dalje dužio. Želeo bih da mi odgovorite, ali ponavljam, ono što mislim da je najznačajnije, to je da ovaj zakon uspostavlja depolitizaciju, departizaciju i profesionalizaciju lokalnim samoupravama. Složio bih se sa prethodnim govornikom koji je istakao načelo da opština mora postati servis građana i to je ono na čemu SNS insistira, ali kao najvažnije bih za sam kraj naglasio potrebu za daljim razvijanjem svih kapaciteta za potpunu primenu ovog zakona u praksi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministre, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno neprihvatljiv, nepotreban i opskuran amandman. Za kolegu predlagača pročitaću samo reč opskuran, pošto on ima problem sa tim terminom, opskuran znači mračan, nejasan, nerazumljiv, maglovit, neodređen.
Naravno da predlažem da se odbije ovakav opskuran amandman, amandman na član 5. i naziv Glave 2, koji reguliše elemente plate. Amandmanom predlagač predviđa brisanje i to jedan od 40 amandmana istovetnih, koji glase – briše se.
Moram da se složim sa konstatacijom da je sa uvaženim kolegom, da su apsolutni šampioni srpskog parlamenta, šampioni u brisanju amandmana koji glase – briše se, ali mi je nejasno zašto je ponosan zbog toga. Ima ona narodna – čega se pametan stidi, očigledno se gospodin Pavićević ponosi.
Predlažem brisanje ovog amandmana, odnosno odbijanje ovog, ali i svih ostalih amandmana koji predlažu brisanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno je prethodna govornica mislila na vršenje javnih nabavki u AP Vojvodini kada je iznosila zamerke na primenu Zakona o javnim nabavkama ili na period od 2000. do 2012. godine u celoj Srbiji, ali dobro.
Krajem januara sam postavio pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu vezano za nezakonita zapošljavanja u gradskoj opštini Vračar, a povodom pisanja u dnevnom listu „Večernje novosti“, a sve u vezi da kontrolom koju je vršila budžetska inspekcija Ministarstva finansija.
Ministar mi je odgovorio pre nekoliko dana da su moje poslaničko pitanje prosledili upravnom inspektoratu na dalje postupanje, odnosno na dalju nadležnost, tj. preduzimanje mera, te da će nakon dobijanja odgovora od njih dostaviti celovit, odnosno jedinstven odgovor.
Ja koristim ovu priliku da proširim moje poslaničko pitanje upućeno njima, odnosno da proširim temu nezakonitih zapošljavanja u gradskoj opštini Vračar, tj. ustanova i preduzeća čiji je osnivač gradska opština Vračar, bar onih ustanova koje su još uvek u životu, koje još uvek nisu likvidirali.
Podsetiću da su Narodni univerzitet „Božidar Adžija“ uspeli da likvidiraju ustanovu od posebnog značaja kulture koja je postojala nekoliko decenija. Oni su je u toku ovog mandata likvidirali kao najbolji primer štetočinske vlasti DS u ovoj beogradskoj opštini.
Konkretno, moje pitanje se odnosi na Sportski centar „Vračar“ i na jednu, najblaže rečeno skandaloznu situaciju koja se dogodila.
Dakle, 12. februara ove godine otkaz je dobio dugogodišnji radnik tog preduzeća, Mladen Novakov, diplomirani ekonomista, sa preko 16 godina radnog staža u struci. Inače, odbornik skupštine opštine Vračar. I to dok je bio na bolovanju, da stvar bude gora.
U preduzeću, u sportskom centru pokušali su to da dosta nevešto prikažu kao optimalizacija ili racionalizacija broja radnih mesta ili tako nešto. Međutim, da stvari ne stoje baš tako, govori podatak da je pre nešto više od šest meseci od ovog trenutka, u stalni radni odnos Sportskog centra Vračar, primljen bivši direktor JP „Poslovni prostor Vračar“ koji je zbog nesavesnog rada, koji je zbog lošeg rada bio prinuđen da podnese ostavku na toj funkciji.
Onda, uhlebljenje u sektoru za marketing pronalazi, u javnom preduzeću, odnosno u ustanovi SC Vračar, i tu biva primljen na stalni radni odnos. Pogađajte čiji je istaknuti funkcioner? U pitanju je istaknuti funkcioner DS.
Sad ja postavljam pitanje – kako to tada nije bila racionalizacija, jel tada nije bio na snazi Zakon o zabrani zapošljavanja? Odakle dvostruki aršini? Kako je danas moguće da se smeni, odnosno da se da otkaz jednom radniku pod plaštom racionalizacije, a pre šest meseci nije bila racionalizacija?
Ja ću vam reći šta je suština. Suština je to što Mladen Novakov, koji je dobio otkaz, nije član DS, suština je da je odbornik Skupštine Vračar i suština je da je postavljao odbornička pitanja. Zamislite, drznuo se odbornik da obavlja svoj posao, drznuo se da postavi pitanje – kako je moguće da u 2014. godini dođe do 15 miliona dinara gubitka u tom preduzeću? Drznuo se da to pita i dobio otkaz. Drznuo se da obavlja svoj posao, da vrši svoju odborničku dužnost i da postavi pitanje – gde je novac, šta ste uradili sa novcem, i kako je došlo do gubitka od 15 miliona dinara? Nije dobio odgovor, ali je dobio otkaz. E, to je DS, e tako se ponaša DS na Vračaru.
Jedini greh Mladena Novakova je to što nije član DS i što je postavio pitanje - gde je novac, ali to demokrate na Vračaru ne zanima. Njih zanima samo kako će ponovo, po ko zna koji put, da zloupotrebe resurse gradske opštine Vračar, da zloupotrebe skupštinsku salu i da po ko zna koji put organizuju nekakve tribine. I večeras imaju neku tribinu i koriste sve resurse jedne gradske opštine u korist svoje stranačke organizacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos tome što je izlišno komentarisati ovako opskurno napisan amandman briše se, sa još opskurnijim obrazloženjem, moram da kažem da je za mene neprihvatljivo brisanje i glave IV i člana 4. i da je svima neprihvatljivo i čuli smo već da ovo nije način za političku borbu, ali moram da kažem da ja donekle razumem želju za brisanjem ovih članova, kao i da donekle razumem želju da se na ovaj način vrši opstrukcija i da na taj način žele da pošalju neku svoju političku poruku. To je već problem predlagača ovog amandmana.
Ono što meni nije jasno, to je zašto ne žele da se uvede red u javna preduzeća? Zašto ne žele da se uvede kontrola poslovanja javnih preduzeća? Znate zašto ne žele? Zato što u tom slučaju ne bi mogla da se dogodi situacija da direktor nekog javnog preduzeća, čiji je osnivač recimo lokalna samouprava, na primer opština Vračar, Javno preduzeće za upravljanje poslovnim prostorom opštine Vračar, potpuno uništi preduzeće, ruinira ga svojim poslovanjem, svojim rukovođenjem zapravo, a onda nikome ništa i pređe u jedno drugo preduzeće čiji je osnivač isto lokalna samouprava, isto recimo opština Vračar, sportski centar Vračar, bez ikakve odgovornosti, bez ikakve kontrole. To ne mogu da shvatim.
Zašto je intencija sprečavanja uređenja te oblasti? Zato treba da odbijemo ove amandmane i zato treba da donesemo Zakon o javnim preduzećima, ovako kako je napisan, da sprečimo takve pojave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Zloupotrebljen je po ko zna koji put član 103. od strane malopređašnjeg govornika, član 103. koji predviđa mogućnost da poslanik reklamira povredu Poslovnika, 1. stav ako ga zanima.
Kada je reč o izrazu „opskuran“, evo ja ću pročitati. Izraz opskuran – mračan, taman, zatvoren, mrk, ali i nerazumljiv, maglovit, neodređen, potajan, prikriven, nepotpun.
Podsetiću da amandman predlagača glasi briše se, sami izvedite analogiju. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, potpuno neprihvatljiv, rekao bih besmislen amandman i besmislena težnja za brisanjem navedenog člana i ne zaslužuje nikakav komentar i ne zaslužuje ovoliku diskusiju, ali da se javim najviše me ponukalo usmeno obrazloženje predlagača amandmana i poziv da se ne krade i to kaže predlagač amandman. Ja moram da vam kažem, dame i gospodo, svima da pokažem, jutros sam u poštanskom sandučetom našao jedan zanimljiv flajer. Na njemu je jedan političar koji sedi s nama ovde u ovoj sali, predlagač amandmana sa čašom vina u ruci, s naslovom – kako je, pa neću prezime da pročitam, kako je dotični postao milioner.