Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo jednom i ja da se složim sa prethodnim govornikom u jednom delu. Dakle, i ja snažno podržavam današnje predloge zakone. Za razliku od njega, ja podržavam sve predloge zakona, a on je podržao samo Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Zadovoljan sam, da kažem, potpunim konsenzusom koji smo danas postigli, dakle, koji je postignut po pitanju ovog Predloga zakona i drago mi je zbog toga. Drago mi je i zbog ciljeva koje ćemo postići ovim zakonom. Ne bih se naročito zadržavao na ovoj temi, ne bih produbljivao raspravu koja je danas negde i započeta, zato što je moj uvaženi kolega Martinović održao u prepodnevnom delu sednice jedan, rekao bih, istorijski čas. Održao je jedno predavanje istorije za koju, duboko sam uveren, narodni poslanici treba da budu srećni što su imali prilike da slušaju. Mada su zamerke na njegovo izlaganje ovde izneli i narodni poslanici koji nisu bili u tom trenutku u sali. Ali, dobro.
Kada je reč o ostalim predlozima zakona, za koje prethodni govornih neće glasati, za koje je našao za shodno da nas kritikuje, moram da kažem da nas je, da tako kažem, parlamentarna borba, zapravo parlamentarna praksa naučila, da je nekad važnije od toga šta se priča, ko priča. Dakle, da je jako važno da utvrdimo ko kritikuje kada se iznose kritike.
Prema tome hajde da vidimo ko kritikuje ove predloge. Kritikuju poslanici koji ne predstavljaju nikoga, apsolutno nikoga. To nisu moje reči, to su reči predsednika jedne parlamentarne stranke o prethodnom govorniku. Dakle, da bi neko iznosio merodavne kritike mora da predstavlja nekog.
S druge strane, danas je određene kritike o današnjim predlozima zakona izneo poslanik koji je vršio vlast, odnosno da kažem, bio član vladajuće stranke u vreme kada je izvršena potpuna devastacija pravosuđa u Srbiji. Katastrofalna reforma pravosuđa, katastrofalan reizbor sudija. Dakle, ja opet kažem, nemojte meni verovati, to nisu moje reči, to je ocena Venecijanske komisije.
Da li treba da čitam na koji način su birane sudije u to vreme, kada je prethodni govornik, koji sada nije u sali, vršio vlast? Mi smo to u nekoliko navrata čitali ovde, i gospodin Babić i gospodin Martinović iznosili kao primer opštine Vlasotince, odnosno opštinskih odbora širom Srbije Demokratske stranke, koji su na svojim partijskim forumima, svojim partijskim organima donosili odluke o izboru sudija, izboru tužilaca itd. Da li treba da čitam? Mislim da ne treba da čitam. Taj primer govori u prilog tome na koji način su oni uopšte doživljavali tu, kako su oni to voleli da nazovu, reformu pravosuđa, koja je, ponoviću, od strane Venecijanske komisije ocenjena kao katastrofalna.
Mi danas slušamo kritike od tih istih poslanika koji su tada vršili vlast, danas nisu na vlasti, na sreću. U međuvremenu su se iščlanili iz raznih tih stranaka, jedne DS, druge DS, pa onda osnovali neke nevladine organizacije, i na taj način nastavili svoj politički angažman.
Dakle, ovo sam sve naveo u cilju odbijanja takvih kritika kao potpuno neosnovanih, a iz svih razloga koji su danas istaknuti i u prepodnevnom delu zasedanja i od strane resornog ministra ali i od strane predstavnika svih poslaničkih grupa, dakle, ja zaista ne bih želeo da ponavljam sve ono što je već rečeno. Dozvoliću sebi možda u dve rečenice da kažem da kada je reč o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, da ako postoji narod koji zna kroz šta su prošli Jevreji tokom Drugog svetskog rata, onda je to srpski narod.
Ako postoji narod koji može da razume patnju i strahotu koju su Jevreji doživeli u toku Drugog svetskog rata, onda je to srpski narod. Ako postoji narod koji može da bude dovoljno saosećajan sa njima, onda smo to mi. Još jednom ističem zadovoljstvo što je postignut potpuni konsenzus.
S druge strane želeo bih da iskoristim priliku, gospodine ministre, da čestitam vašem pomoćniku, gospođi Neli Kuburović, jednu prestižnu i značajnu nagradu i priznanje koje je dobila nedavno kao reformator godine od strane NALEDA. To govori u prilog činjenici da ste za vreme ovog mandata, gospodine ministre, angažovali vrlo kvalitetne, stručne saradnike u vašem ministarstvu. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospod narodni poslanici, pa meni je onako iskreno žao što je prethodni govornik, dakle govornik pre ministra Vulina, morao na neki način da ispolji tu svoju tamnu stranu i da naruši, inače vrlo konstruktivnu diskusiju koju smo imali, evo tokom celog dana, da je ispolitizuje.
I to nije ono što me čudi, dakle, mi smo na takve stvari navikli, ali me sa druge strane opet raduje što uopšte danas prisustvovao i raduje me što je govorio. Raduje me što nije pobegao sa rasprave kao pre neki dan kada je ovde bio premijer, a pre toga se junačio. Junačio se ovde u holu skupštinskom pred maketama, pred slikama premijera, a onda kada je premijer došao onda je junački pobegao sa megdana. To nije tema, slažem se da nije tema i izvinjavam se zbog toga, ali sam morao da reagujem prosto ljudski na ovakvo nepoštovanje od strane prethodnog govornika.
Kada je reč o Predlogu zakona, mislim da postoji potpuni konsenzus po pitanju usvajanja ovog predloga zakona. Dakle, zakona koji unapređuje ovu oblast, oblast socijalne i invalidske zaštite, kao i oblast zabrane diskriminacije. Razlozi za donošenje ovog zakona, čuli smo ih danas dosta u raspravi od svih predstavnika, zapravo od predstavnika svih poslaničkih grupa kao i od ministra, ali uprkos tome što smo čuli, a nisam pristalica toga da se ponavljamo, treba ipak podvući najvažnije neke teze, a to je sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom, omogućavanje potpune ravnopravnosti. Dakle, jednom rečju ostvarivanje jednakih prava osoba sa invaliditetom koje zbog prirode svoje invalidnosti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu.
Ono što bih isto istakao i svakako treba naglasiti da je trajno opredeljenje Republike Srbije po pitanju sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom koje je definisano prioritetima i ciljevima Nacionalne strategije, odnosno Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji kao i brojnim drugim propisima odnosno dokumentima koje se odnose na unapređenje ove oblasti.
S druge strane osobe sa invaliditetom se svakog dana suočavaju sa mnogim poteškoćama i to u najrazličitijem situacijama. Obaveza je nas kao društva da učinimo dodatan napor, rekao bih, da kroz različite propise u sistemskom smislu olakšamo svakodnevnicu. U tom smislu podsetiću da je nedavno usvojen Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča koji će takođe dodatno pomoći osobama sa invaliditetom u tom smislu.
Zaista se nadam da više nećemo imati nemile događaje ili situacije kao što je to bio slučaj sa jednom gospođom koja je, jedna od poslanica je to i spominjala danas u diskusiji, dakle, reč je o GSP, jedna osoba nije mogla da uđe sa psom. Duboko sam uveren da je u pitanju nepoznavanje zakona. Nadam se da se to više neće ponavljati, ali bih takođe istakao u pozitivnom smislu i reakciju GSP Beograd. Reakcija je bila hitra. Reakcija je bila pravovremena. Izdali su saopštenje, poveli disciplinski postupak protiv vozača i zaista sam ubeđen da se takve nemile situacije više neće dešavati.
Želeo bih da se osvrnem, odnosno da se nadovežem na inicijativu gospodina Milosavljevića koju smo čuli danas u toku rasprave, to je participacija osoba sa invaliditetom na izbornim listama. Lično mislim da je ideja dobra. Lično mislim da vredi razmisliti o takvom predlogu. Ja bih istakao jedan mali primer, ali to što je mali primer ne znači da nije značajan, dakle, opštinski odbor SNS na Vračaru, odnosno odborničke grupe SNS na Vračaru koja u svojoj odborničkoj grupi je imala u tekućem mandatu osobu sa invaliditetom. Mislim da je to dobar primer i mislim da treba razmišljati u tom pravcu. Iz svih ovih razloga zaista ne bih želeo da ponavljam sve što su prethodni govornici rekli, ali bih naravno pozvao da i siguran sam da će se to desiti, da u danu za glasanje jednoglasno donesemo ovaj zakon. Zahvaljuje.

Član 103. i takođe član 107. dostojanstvo gospodine predsedavajući i ne javljam se zbog toga što sam ja jedan od direktno pomenutih poslanika SNS, sa najstrašnijom uvredom da čučim, kako je to rekao gospodin Pavićević, a da ne znam šta je mislio i u kom svojstvu da čučim.
Ono preko čega ne mogu da pređem i onoga preko čega, mislim da Narodna skupština ne može nikako preći to je prema strašnoj uvredi koja je uperena jednoj dami, narodnoj poslanici, jednoj od trećine dama koje čine ovaj Parlament, gospođi Vlahović. Sramota treba da bude i sve nas koji sedimo danas ovde iako bi sramota trebala da bude jednog poslanika koji je tu uvredu i uputio. Mislim da Narodna skupština ne sme preći preko ovoga, kao što je malo pre gospodin Rističević rekao, sutra će jedan ministar, po mom dubokom uverenju, jedan od boljih ministara u Vladi Republike Srbije, podneti ostavku zbog jedne, možda nesmotreno izgovorene reči i to slučajno, a ova uvreda je bila izrečena malo pre sa namerom i mislim da Narodna skupština ne sme preći preko ovoga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, simpatična mi je ta ljubav i to neko navijanje za neke potpuno neprirodne, rekao bih, političke kalkulacije, ili kombinacije, ili koalicije, možda. Ta uzajamna ljubav i, da kažem, navijanje, zasniva se samo, ili bazira na jednom zajedničkom imenitenju, a to je mržnja prema predsedniku SNS i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću.
S druge strane, ono što je dobro i ono što je ključno, to je da, na sreću svih građana Srbije, o tome ne odlučujete vi, gospodine Veselinoviću, o tome odlučuju građani Srbije. Ali, ono što mi je takođe, simptomatično, to je ko o čemu Janko Veselinović, samo o izborima priča.
Ako ste primetili, gospođo predsedavajuća, i danas nije pričao mnogo o tački dnevnog reda, i svih ovih dana priča samo o izborima. On je poslednja osoba koja treba da se raduje izborima. Poslednja osoba, ja mislim u ovom parlamentu, uopšte na političkoj sceni, jer ima devet članova stranke u Beogradu, što smo dokazali…

Siguran sam gospođo predsednice da vi uvažavate kao političkog faktora Borisa Tadića, siguran sam u to, evo i ja ga uvažavam, dakle, nisam se slagao sa njegovom politikom.

Evo, u jednoj rečenici, Boris Tadić je rekao kako gospodin Veselinović zastupa sebe i svoju strinu.

Zahvaljujem, prelazim na zakon.
Danas su veoma važni i značajni predlozi zakona iz oblasti međunarodnih ugovora i spoljnih poslova i odmah na početku želeo bih da istaknem da snažno podržavam predložena zakonska rešenja, ali ono što bih takođe želeo da istaknem to je da po svemu sudeći Srbija, da kažem, trenutno uživa najbolju poziciju kada je reč o spoljnoj politici, međunarodnim aktivnostima i međunarodnom ugledu. Posle dugo, dugo vremena, danas smo nesumnjivo u najboljoj poziciji, svakako je za to prvenstveno zaslužna Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Zbog građana Srbije treba istaći da Vlada Republike Srbije čini napore da od Srbije napravi modernu, uređenu i pristojnu zemlju i u tom smislu rezultati se vide na svakom koraku, pa i u oblasti spoljne politike. Uprkos tome, što je taj posao veoma težak, veoma zahtevan, veoma naporan. A zašto je veoma naporan? Zbog količine i obima problema i tereta koje su nam ostavili. Ko nam je ostavio? Upravo oni koji danas spočitavaju neke primedbe, upravo su oni ti koji su doveli zemlju u tako tešku poziciju, a danas nam drže lekcije, a imali su godine i godine, decenije da isprave sve to što danas zameraju.
Dakle, imali su godine, imali su svo vreme ovog sveta, ali očigledno da nisu imali volju ili znanje. Iz nama nekog nepoznatog razloga ništa od toga nisu uradili, važan je bio samo rejting stranke. Važna je bila dnevna politika, važan je bio dnevno politički rejting, a deklarativno su se zalagali za jačanje spoljne politike, odnosno spoljno-političke pozicije naše zemlje. Kao što su se deklarativno zalagali i za evropske integracije. Kao što su se deklarativno zalagali i za jačanje odnosa sa Ruskom federacijom. Deklarativno su se zalagali i za ispunjavanje međunarodnih odnosa naše zemlje, sve deklarativno, a suštinski ništa, u praksi ništa.
Sve je bilo podređeno pukom rejtingu jedne tada vladajuće stranke, dakle i da je to što govorim istina, govori podatak da je Madridska konvencija koja je danas na dnevnom redu, koju danas usvajamo, dakle, otvorena za potpisivanje i to smo čuli danas u raspravi još 80-te godine, stupila na snagu 1981. godine, a danas je ratifikujemo.
Ja postavljam pitanje – zašto do sada to nismo uradili? Zašto ova vladajuća većina mora da preuzima i da ispunjava sve one obaveze za koje neka druga većina nije imala ni suha ni vremena?
Današnje tačke dnevnog reda govore o tome da se međunarodni ugled naše zemlje popravio, da je pozicija, spoljnopolitička pozicija naše zemlje ojačana, da smo međunarodno priznati u svakom smislu te rečenice i iz svih ovih razloga pozivam da snažno podržimo, ne bih trošio vreme na ono što je danas već, da kažem, nekoliko puta istaknuto i spoljnopolitičke napore i pobede koje smo ostvarili, dakle i kada je reč o Rezoluciji o Srebrenici i kada je reč o UNESK-u itd, ali iz svih ti razloga bih želeo da dodatno podržimo i usvojimo u danu za glasanje sva predložena rešenja koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.
(Janko Veselinović, s mesta: Javljam se za reč.)

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i nadležnim organima Skupštine Grada Beograda, a povod za to je veoma uznemirujući tekst koji je objavljen pre nekoliko dana u Večernjim Novostima. Dakle, 21. januara ove godine, sa naslovom da je opština Vračar zapošljavala mimo zabrane zapošljavanja. Dakle, na mestu pomoćnika predsednika opštine, bilo je postavljeno 40 ljudi koji su zatim preraspoređeni na neko drugo radno mesto.
Vanrednom kontrolom odeljenja budžetske inspekcije Ministarstva finansija, utvrđeno je da je gradska opština Vračar zaposlila čak 40 osoba tokom prethodne dve godine, uprkos tome što je Vlada Republike Srbije propisala, odnosno zabranila dalje zapošljavanje u javnom sektoru.
Nepravilnosti su otkrivene u još nekoliko gradskih opština. Gle slučaja, uglavnom su to opštine u kojima vlast vrši ono što je ostalo od DS.
Utvrđeno je da se čak 40 osoba zamenilo na mestu pomoćnika predsednika opštine Vračar, a ja ću vas podsetiti da smo u nekoliko navrata ukazivali na tu zloupotrebu i sa ove skupštinske govornice, u formi poslaničkog pitanja.
Dvadesetsedmoro čak od njih 40 je zaposleno na taj način tako što su imenovani na stalnu funkciju, dakle funkciju pomoćnika predsednika gradske opštine Vračar, a ubrzo zatim i razrešeni te dužnosti, a tako su po zakonu o radnim odnosima u državnim organima mogli biti raspoređeni na druga radna mesta i zasnovati i stalni radni odnos mimo zabrane.
Po tom principu su novi službenici sa srednjom ili nižom čak stručnom spremom od desne ruke predsednika gradske opštine, sa mesta pomoćnika gradske opštine Vračar, dospevali na radno mesto kao računovođe i kuriri.
Među nepravilnostima navedeno je i da je jedan ugovor na određeno vreme od godinu dana na poslovima marketinga u Sportsko – rekreativnom centru Vračar, po isteku preinačen u stalni radni odnos.
E sada, član Opštinskog veća, koji je inače i predsednik Opštinskog odbora DS, Bogdan Tatić, kaže da nikada nije bilo više od troje pomoćnika niti su po razrešenju dobijali naknadu, a ja vas pitam – kako mi sada da im verujemo? Kako da im verujemo da oni sada govore istinu kada se ovako nevešto brane? Kako da im verujemo kada su svih ovih meseci i godina smišljali najmonstruoznije izmišljotine i najbezočnije laži.
Cela politika DS se svela na laž. Svaki dan neka nova izmišljena afera, svaki dan nova laž, a kada se utvrdi da nisu govorili istinu, nema ni izvinjenja, nema ni postavljanja pitanja odgovornosti zbog toga, već nova laž potire staru.
Prvo su izmislili onu aferu sa prisluškivanjem pa se ispostavilo da nije bila istina i nikome ništa.
Pa, onda su iskoristili onog nesrećnog Hornica da lažno optuži premijera, da lažno optuži Vučića, pa je dokazano da je dobio novac za to. I, opet nikom ništa i opet ćutanje. Pa su pokušali vrlo nespretno da slažu kako je Vučić putovao negde za novu godinu, da li u Dubai ili ne znam gde, pa je utvrđeno da čovek nije napuštao našu zemlju uopšte. Utvrđeno je čak da je bio na radnom mestu u to vreme. To što gospodin Pajtić ne zna gde mu je radno mesto, što mu ne pada na pamet da se bavi svojim poslom, pa nismo svi isti. Pa, onda afera oko ispisivanja onih grafita „smrt Pajtiću“ ili kako je to već bilo, pa je onda istragom utvrđeno da je član DS pisao te grafite, i opet nikom ništa. Idemo dalje, nema izvinjenja, nema odgovornosti, sve do ove poslednje laži od pre nekoliko dana da su deljene nekakve karte, neke ulaznice za neki vaterpolo meč, zapravo, ne neki, nego vaterpolo meč vrlo važan. Pa, i to se posle ispostavilo da nije bila istina.
Dakle, kako mi sada da verujemo predstavnicima DS kada je cela politika njihove stranke zasnovana na laži? Ja postavljam pitanje Ministarstvu za državnu upravu – šta će preduzeti povodom, opet kažem, vrlo uznemirujućeg teksta? Podsećam da smo kao i poslanička grupa, ali i odbornička grupa SNS, u više navrata ukazivali na zloupotrebe i nepravilnosti u radu. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pa naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman i potpuno je neprihvatljiv i sam amandman, kao i usmeno obrazloženje koje smo malopre čuli, odnosno nismo čuli.
Dakle, samo obrazloženje mi nismo čuli. Slušali smo neke druge stvari, neke stvari kojima nema mesta na raspravi o pojedinostima, odnosno raspravi o amandmanima i ono što je primetno, primetno je da je povećana nervoza kod predlagača ovog amandmana, dakle, kod lidera nevladine organizacije Pokreta za preokret, kao što je problematično i potpisivanje samog amandmana.
Opet smo u situaciji da na potpisu bude naziv nevladine organizacije, protiv čega nemam ništa. Nemam ja problem da gospodin Veselinović osnuje nevladinu organizaciju i da se bavi nevladinim sektorom. Ali, kakve to ima veze sa Skupštinom i sa ovim zakonom i sa amandmanom? Nema nikakve veze.
Ta nervoza koja je primetna, ona je posledica nečega drugog, posledica je nekog neuspešnog sastanka koji su pre neki dan održale takozvane „cenzus koalicije“, kako je to gospodin Babić ilustrativno i rekao pre nekoliko dana i taj sastanak je propao. Propao je zato što, da su oni mogli da se dogovaraju i da nalaze zajednički jezik…

Ovo je analiza zašto smo danas u ovoj situaciji da umesto rasprave o amandmanima trpimo…

U svakom slučaju iz svih ovih razloga, predlažem da se odbije ovakav amandman.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo paradigme situaciji u kojoj smo se danas našli. Ovo je razlika između nas i njih. Ovo je razlika između vladajuće većine, između SNS i predlagača ovog amandmana, kao i onih poslanika koji ga podržavaju i pokušavaju da mu pomognu danas.
Dakle, SNS pokušava već dugo vremena i to nije lak posao, s obzirom šta smo nasledili, s obzirom šta ste nam ostavili, pokušava da od Srbije napravi pristojnu i uređenu zemlju. Pokušava da od Srbije napravi normalnu zemlju. Taj posao nije lak i u svim segmentima se trudimo da popravimo situaciju. Skoro pa smo u nemogućoj misiji s obzirom na količinu tereta koji ste nam ostavili.
Ovaj današnji zakon i ova rasprava i ovaj amandman je paradigma onoga o čemu pričamo. Dakle, šta nudi predlagač amandmana? Nudi brisanje člana 1, člana 2, člana 3. Brisanje čak i pokušaja da se uredi oblast prikupljanja dobrovoljnih priloga. I to mu smeta, i to bi da obriše. Jel to odgovorno? Evo, pitam vas jel to odgovorno?
Vas gospođo predsedavajuća želim da zamolim da budete uviđavni prema meni taman onoliko koliko ste bili uviđavni prema predlagaču ovog amandmana, koji je obrazlaganje samog amandmana počeo tek u pedesetoj sekundi. Dakle, 50 sekundi pre toga je pričao o raznim koještarijama.
Kada sam malopre pomenuo taj famozni sastanak cenzus koalicije koji je propao, to nisu moje reči, evo ja ću vas u jednoj rečenici podsetiti na ono što je izvesni kolumnista za koga ne možemo da kažemo da je naklonjen SNS, Draža Petrović rekao – šarm celom događaju dao je Janko Veselinović, predsednik Pokreta za PREOKRET, lider tzv. Gugl opozicije. To je ona opozicija koju teško možete da nađete i preko Gugla. Evo ja sam pokušao preko Gugla da nađem i na Guglu mi je izašla jedna slika, to je formiranje gradskog odbora, valjda Beograda. Evo, pogledajte, devet ljudi. Janko Veselinović i devet ljudi i to je formiranje gradskog odbora i takvi ljudi sada nama danas drže neke moralne pridike, molim vas.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, jako kratko.
Zahvaljujem se na prihvaćenom amandmanu. Podneli smo ukupno tri amandmana na ovaj predlog zakona, Predlog zakona o javnom redu i miru, kolege Vladimir Orlić, Dušica Stojković i Nenad Nikolić, kao i moja malenkost.
Da ne bi sada oduzimao vreme, u pitanju su tehnički amandmani, amandmani, ne sumnjam da ste svi upoznati sa obrazloženjem, amandmani u kojima se ispravlja tehnička greška u samom tekstu sa ciljem da se precizira i poboljša tekst samog zakona.
Još jednom bi iskoristio priliku, neću se javljati više po našim usvojenim amandmanima, da se zahvalim Vladi i Ministarstvu na prihvaćenim amandmanima.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa, naravno da je neprihvatljivo brisanje glave 5, odnosno člana 5. i potpuno je jasno da od predlagača amandmana nismo ni mogli da čujemo neku argumentaciju u smislu zašto je on za brisanje člana 5. ovog zakona. Umesto toga mi smo slušali o izborima, izbornim listama i tako dalje iako je svima jasno da je on poslednja osoba ovde koja treba da se radujem izborima i da priželjkuje izbore.
S druge strane, čuli smo i odu o posvećenom radu u Narodnoj skupštini, čuli smo odu o ne znam kakvom aktivizmu, da je najaktivniji poslanik i tako dalje, pa, stvari nisu baš takve kao što je pokušao da predstavi govori i činjenica da smo mi u petak kada smo otpočeli raspravu u pojedinostima o Zakonu o policiji, odnosno Predlogu Zakona o policiji bili ovde bez prisutnog predlagača ovog amandmana. Kada smo postavili pitanje gde je on, pošto se pojavio tek u popodnevnim časovima, dobili smo odgovor da je bio na partijskom sastanku. Dakle, na nekom partijskom okupljanju. Dakle, svoje državne obaveze, obaveze narodnog poslanika je podredio partijskim obavezama, a ovde priča kako je aktivan i posvećen poslanik i to partije koja ne postoji, nevladina organizacija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Bio sam u nedoumici da li da tražim repliku ili po amandmanu, ali suština je u tome da je amandman kao i svi ostali amandmani do sada potpuno neprihvatljiv u predloženom tekstu „briše se“. To nećemo naročito komentarisati.
Ono na šta sam želeo da ukažem, to je, ipak nismo na kraju zaključili da li se odriče predlagač amandmana svog nepismenog obrazloženja, na šta je lepo ukazao gospodin Rističević i ako to nije po volji predlagaču amandmana, ali obrazloženje je nepismeno i to je utvrđeno.
Ono što je ostalo nedorečeno, to je da li se odriče obrazloženja ili ne?
Kada je reč o slici i o sastanku koji je pominjan i o devet ljudi prisutnih na formiranju beogradskog odbora, da li izvršnog odbora ili kog već partijskog organa, ne znamo tačno, dakle, ja ću zbog građana Srbije još jednom da pokažem sliku, Janko Veselinović, devet prisutnih ljudi, i on sa tih devet. Ali, ono što me sad najviše brine, to je ako je Beograd najveći grad, kao glavni grad, kao prestonica, i imaju devet ljudi na sastanku, mogu da zamislim koliko onda ljudi imaju na sastanku recimo u Vlasotincu ili Dimitrovgradu ili nekom manjem mestu. Zahvaljujem.