Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih želeo da kažem da je meni zaista žao što mi je danas zapalo jedno specifično mesto na listi govornika po važećem redosledu, ali mi je žao i iskreno mi je žao, što uvaženi prethodni govornik ima izvesne strahove, da ne kažem traume. Nadam se da će imati snage da prevaziđe te svoje probleme, da prevaziđe svoje strahove i da će biti istrajan u tome, zato što ti strahovi ponekad dovedu do toga da se zabuni, pa da priča o stvarima koje nemaju veze sa onim što je na dnevnom redu, spominje reč „efikasnost“, i ja ću priznati da je u pitanju najefikasniji poslanik.

Hoću i zahvaljujem se što ste me opomenuli.
Biću veoma kratak u svom izlaganju iz razloga što su dosadašnji govornici uglavnom istakli najvažnije argumente, zašto treba usvojiti današnje predloge zakona, ali bih želeo zbog važnosti teme da podvučem najznačajnije teze, kada je reč o predlozima zakona.
U svakom slučaju, podržavam predloge zakona, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima, kao i Predlog ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o izručenju.
Ovi predloženi ugovori, kako je rečeno, značajno ojačavaju bilateralne odnose dve države i dodatno unapređuju bezbedonosnu zaštitu, kao i pravnu sigurnost građana ove dve zemlje.
Zaključivanjem ovih ugovora, Ugovora o potvrđivanju, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora u građevinskim i trgovačkim stvarima, stvaraju se uslovi za čvršću, obavezniju i efikasniju pravnu saradnju u cilju suzbijanja kriminala, jer se odnose na ona lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj već osuđena zbog nekog konkretnog krivičnog dela, a sprečava se mogućnost da bekstvom u drugu državu, na taj način izbegnu vođenje krivičnog postupka.
Dalje, zaključivanjem bilateralnog ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, stvara se osnov za efikasniju, raznovrsniju i obimniju saradnju ove dve države u oblasti organizovanog kriminala, kao jednog najopasnijeg vidova kriminala, što je, složićete se svakako u duhu velikih opasnosti koje vrebaju od strane organizovanog kriminala, međunarodnog terorizma, veoma značajno u bezbednosnom smislu, kako za Srbiju, tako i za Tursku. Pogotovo, imajući u vidu najnovije nemile događaje u Turskoj, bombaške napade, terorističke napade koji govore u prilog tezi koliko je velika opasnost od strane organizovanog kriminala i terorizma. Kada je reč o trećem zakonu, Ugovoru o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, unapređujemo i ojačavamo saradnju između nadležnih organa dve države u nameri da pospešimo veći nivo i veći stepen zaštite pravnih i fizičkih lica u toj saradnji.
Borba protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala je jedan od prioriteta svake moderne države u svetu i iz tog razloga, ali i iz svih razloga koje sam naveo, pozivam i predlažem da usvojimo današnje predloge zakona. Zahvaljujem se.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje se odnosi, odnosno upućeno je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i Ministarstvo pravde jer tretira između ostalog i Odluku Upravnog suda. Moje pitanje glasi – ko će i na koji način odgovarati i ko će nadoknaditi materijalnu štetu građanima Vračara zbog nezakonite odluke Skupštine gradske opštine Vračar? Da li su to predsednik Skupštine gradske opštine Vračar Aleksandar Ivanović, da li predsednica opštine, gospođa Tijana Dragojević ili bivši predsednik opštine Vračar, gospodin Branimir Kuzmanović koji je insistirao na ovakvoj odluci?
Naime dana 30. juna ove godine uprkos na više načina ispaljenih upozorenja Skupština gradske opštine Vračar je donela nezakonitu odluku koju je Upravni sud poništio i naložio novu sednicu na kojoj će biti doneta odluka u skladu sa zakonom. Ova nova sednica će prouzrokovati značajne, a nepotrebne troškove za građane Vračara i pitanje je ko će snositi konsekvence za ovakvo bahato ponašanje vlasti na Vračaru.
Kao šef odborničke grupe SNS u Skupštini gradske opštine Vračar podneo sam žalbu Upravnom sudu koji je moju žalbu usvojio a rešenje Skupštine gradske opštine Vračar poništio ocenjujući da nije u skladu sa zakonom. Ovo je još jedan u nizu primera kakva je priroda vlasti DS na Vračaru. Kako čelnici opštine Vračar doživljavaju vlast u ovoj opštini i na koji način oni uopšte shvataju pojam opštinske uprave.
Mislim da to nije samo pitanje jedne gradske opštine, mislim da to nije samo pitanje jednog grada, jedne lokalne samouprave, mislim da je to slučaju svakom mestu gde vlast vrši ono što je ostalo od DS. Njima je važno i to smo pokazali nebrojano puta isključivo da nađu način kako će po svaku cenu da opstanu na vlasti ne birajući sredstva i potpuno zanemarujući interese građana.
Podsetiću na još nešto. Podsetiću da je doskorašnji predsednik gradske opštine Vračar Branimir Kuzmanović bio prinuđen da podnese ostavku zbog preporuke nadležnog organa, zbog preporuke Agencije za borbu protiv korupcije gde se našao u sukobu interesa što je nedvosmisleno utvrđeno, odnosno dokazano. Podsetiću na čitav niz drugih afera koje su godinama potresale ovu beogradsku opštinu, ali i dan danas potresaju. Podsetiću i na izveštaj DRI koji je pokazao ogroman broj propusta i nepravilnosti u radu ove gradske opštine, a uzgred očekujemo uskoro i informaciju o tome dokle se stiglo i kakav je ishod krivične prijave koju je podnela, ponoviću, dakle, DRI, kao i više prekršajnih prijava podnetih od strane istog organa.
Ovom prilikom podsetiću i na još neke zloupotrebe kao na primer zloupotrebe prilikom postavljenja pomoćnika predsednika Gradske opštine Vračar kada je utvrđeno da je u jednoj kalendarskoj godini imenovano čak 16 različitih osoba na funkciju pomoćnika predsednika Gradske opštine Vračar čime je značajno oštećen budžet Gradske opštine Vračar. Dakle, to nije sve, podsetiću da kriminalno stanje u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Skupština opštine Vračar, podsetiću na bahato ponašanje opštinske vlasti, na sve ono što se dešava u periodu od dve sednice Skupštine gradske opštine Vračar.
Dobra vest za građane Vračara je da smo blizu, rekao bih, na korak od lokalnih izbora koji će biti u decembru mesecu ove godine i da će građani konačno imati priliku da kazne adekvatno bahatu i neodgovornu vlast DS na Vračaru. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, veoma su važne današnje tačke dnevnog reda – Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
Pažljivo sam pratio prethodnog govornika i moram da priznam da sam tek sada shvatio suštinsko značenje reči „preokret“. Gospodine predsedavajući, ispred mene je izvod sa sajta „Otvorenog parlamenta“ od 20. oktobra 2011. godine, gde uvaženi prethodni govornik, samostalni poslanik koji se predstavlja da je poslanik neke grupe građana koja se zove „Preokret“, gde snažno podržava upravo Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.

Kako da nije, to je zakon o kome pričamo? Ovo je jedan od tri zakona o kojima danas raspravljamo.

Potpuno ste u pravu, gospodine predsedavajući, ali ja moram da kažem da ja shvatam šta je preokret, ali ne mogu da shvatim da je neko pre samo nekoliko godina snažno za, uz obrazloženje da se time pridružujemo evropskim integracijama, a danas je protiv toga. Ali, dobro, da se vratimo na ono što je tačka dnevnog reda.
U svakom slučaju podržavam današnje predloge zakona. Prvenstveno ću se bazirati na Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Razlog za podršku je i činjenica da, kako smo i rekli, ova oblast do sada nije bila potpuno uređena, odnosno, bila je delimično uređena, kroz različite zakone, o različitim vidovima saobraćaja, kao što smo čuli i iz izlaganja ovlašćene predstavnice SNS, gospođe Rakić, dakle – Zakonom o vazdušnom saobraćaju, Zakonom o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama, Zakonom o pomorskoj plovidbi, itd.
Istaknuto je u nekoliko navrata u prethodnim diskusijama da su osnovni razlozi za donošenje zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju zapravo dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, kao i međunarodne pomorske organizacije i pravnim tekovinama Evropske unije, protiv čega je sada uvaženi prethodni govornik, još jednom da naglasim. Mi ostali se slažemo da je harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja EU.
Ovim zakonom se unapređuje nivo i stepen bezbednosti u transportnom sistemu Srbije, ali se unapređuje i efikasnost istraživanja nesreća, kao i samog istražnog postupka, u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama.
Predloženim rešenjima se obezbeđuje pouzdana i nezavisna istraga u slučaju udesa i nezgoda u vazdušnom saobraćaju, dakle, ozbiljnih nesreća, ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, kao i vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i nezgoda i ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju.
Ovim zakonom, takođe, predviđeno je da Centar za istraživanje nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, organizaciono i funkcionalno, bude potpuno nezavisan od svih nadležnih organa i organizacija, kao i od svih fizičkih i pravnih lica, ali i od svih drugih zainteresovanih strana, čiji bi interesi mogli da dođu u sukob, sa interesom istrage.
Takođe ovaj centar će biti nezavisan od državnih institucija, na primer ministarstava nacionalnog tela za bezbednosti, itd.
Kada je reč o trećem zakonu, odnosno o Predlogu Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, potrebno je istaći da je u pitanju, između ostalog, po mom mišljenju, velika privilegija, odnosno veliko priznanje i za našu državu i za našu nacionalnu kompaniju, veliko priznanje i u tehničkom smislu, koji govori u prilog tome da smo dovoljno osposobljeni da možemo da letimo direktno za Ameriku, što će, uveren sam, naša brojna dijaspora, kako je neko od prethodnih govornika i spomenuo, sa velikim zadovoljstvom prihvatiti i leteti našom kompanijom, i to ne samo iz ekonomskih razloga, već i iz patriotskih razloga.
Samom činjenicom da će se iz Beograda direktno leteti za Ameriku, svrstavamo se među regionalne centre, što je takođe veliki iskorak i veliki pomak i za naše aerodrom. Iz svih ovih razloga, želeo bih da pozovem, da podržimo ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 105. Poslovnika, koji govori o tome da niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne odobri, a to se upravo malo pre desilo.
Mislim da ste u najboljem slučaju mogli da odredite pauzu, pa da se onda ispričate sa uvaženim poslanikom Jankom Veselinovićem. Mislim da niste trebali da dozvolite onako, da kažem, i neistinite i vrlo zlonamerne ocene koje je on izgovorio i za mene lično, a i za poslaničku grupu SNS.
Nije se prvi put desilo da redosled bude takav da ja govorim posle Janka Veselinovića. Prosto se to nekad tako desi, ali je prvi put da on ovako reaguje, zato što ga je zabolela suština onoga što sam rekao. Zabolela ga je suština da je 20. oktobra 2011. godine…

Hvala predsedavajuća.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću isključivo o amandmanu, gospođo predsedavajuća, ali bih želeo pre svega da ispravim uvaženog doktora pravnih nauka. Dakle, ne kaže se – supermacija, nego – supremacija. I očekujem zahvalnost uvaženog doktora nauka.
Predlažem da se odbije ovaj amandman na član 1. Predloga zakona u kome je predviđeno brisanje tačke 3. Samostalni poslanik koji je predlagač ovog nakaradnog, rekao bih, amandmana je u potpunosti zasenio neke druge samostalne poslanike koji su nas mesecima zasipali sličnim amandmanima koji glase – briše se.
Meni je neprihvatljivo brisanje iz svih onih razloga zbog kojih je i Vlada odbija i dostavila nam kao obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana.
Ono što mi je takođe neprihvatljivo, gospođo predsedavajuća, to je i obrazlaganje samog amandmana i upotreba nekih ocena i nekih reči kao što je – kriminal, koruptivni rizici, stanje u sportskim klubovima, o čemu je već pričao, tajkuni itd. Moram da pitam – ko je stvorio te tajkune? Za vreme čije vlasti su stvoreni ti tajkuni? Ja ću da vas podsetim, za vreme vaše vlasti, odnosno stranke ili stranaka u kojima ste bili su upravo stvoreni ti tajkuni. Ko je omogućio da oni dobiju pravo korišćenja građevinskog zemljišta?
Iz svih tih razloga predlažem da odbijemo ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pridružio bih se mišljenju Vlade koje predlaže odbijanje ovog amandmana. Pročitaću ga jer je kratko. U obrazloženju kaže – amandman se ne prihvata zato što je neprecizan i što bi nalaz i mišljenje veštaka, čak i da se ovaj amandman prihvati, trebalo sa sačini ovlašćeni veštak građevinske, a ne ekonomske struke.
Mislim da to niko ne osporava, dakle, svrsishodnost ovakvog obrazloženja. Međutim, danas, pošto mi je sticajem okolnosti pripala jedna nezahvalna uloga da moram da ispravljam uvaženog doktora pravnih nauka, opet moram da reagujem. Dakle, u obrazloženju ovog amandmana, u drugoj rečenici, nailazimo na jednu čudnu reč, kaže: „ukoliko se ta miljenja ne podudaraju sa cenom utvrđenom u stavu 1. ovog člana“. Iskreno, ja prvi put čujem ovu reč - miljenja. Verujem da je u pitanju greška, da je bilo u pitanju – mišljenje, a možda i milovanje. Videćemo. Očekujem zahvalnost od prethodnog govornika, odnosno uvaženog profesora i doktora pravnih nauka. Suština je da predlažemo da odbijamo ovaj amandman i pozivam vas da ne glasamo za ovaj amandmana. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, dakle, amandman na član 6. predloženog zakona, baš iz obrazloženja koje ste i sami pročitali malopre. Između ostalog, neozbiljno bi bilo da prihvatimo ovaj amandman, a i ovakvo obrazloženje amandmana koje je predložio uvaženi, podsetiću, doktor pravnih nauka. A zašto? Zato što u obrazloženju ovog amandman piše: „ekspoprisano“. Meni je zaista žao što danas imam ceo dan ulogu ispravljanja, ali ne mogu da pređem preko toga. Znači, piše „ekspoprisano“, a ne „eksproprisano“. „Eksproprisano“ ima svoje značenje, „ekspoprisano“ ne znači ništa. Na šta vam to liči? Ovo nije prvi put danas. Ovo je ko zna koja značajna greška od jutros. Sad samo ne znamo hoćete li opet da svaljujete krivicu na stručnu službu. E, pa ne možete da svaljujete krivicu na stručnu službu. A zašto? Ispred mene je dopis koji je upućen Narodnoj skupštini, predsedniku Narodne skupštine, sa nizom i sadržajem amandmana i sa obrazloženjem tih amandmana, potpisan od strane narodnog poslanika prof. dr Janka Veselinovića, na stranu što se lažno predstavlja pa piše ovde nekakav „Pokret za preokret“, umesto da stavi samostalni poslanik, ali to sada i nije važno.
Predlažem da se odbije ovaj amandman. Nadam se da ćemo ga odbiti u danu za glasanje. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se truditi da budem što kraći, koliko god je to moguće i da se držim strogo okvira ove tačke dnevnog reda, za razliku od jednog samostalnog poslanika koji to nije činio. Ali, to je nešto što polako već postaje njegov manir i ja to ne bih naročito komentarisao. Gospodine predsedavajući, znate, njemu je lako da se tako ponaša. On ne oseća nikakvu odgovornost, ne oseća odgovornost ni prema stranci, ni prema biračima, posebno ne prema biračima jer ih nema. Ali, ja ne bih trošio vreme na njega.
Danas raspravljamo o važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Ono što želim da naglasim je da podržavam današnje izmene i dopune Zakona, koje se odnose na izmene u šest članova postojećeg Zakona, zato što smatram da su korisne, afirmativne, kao i da će proizvesti pozitivne efekte u praksi, odnosno u funkcionisanju policije.
Ne mogu a da se ne izrazim pozitivno na jednu praksu koja je uvedena ovde u Narodnoj skupštini, kada je reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, a odnosi se na konsultacije ministra sa poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, i to kako iz vladajuće stranke, tako i iz redova opozicije. I to je ono što je dobro i to je ono što već polako daje određene pomake i rezultate.
Iako se intenzivno radi na novom zakonu, kako je neko rekao, krovnom zakonu o policiji koji, kako je rečeno, očekujemo na jesen, koji će funkcionalno i sveobuhvatno regulisati ovu oblast, uvesti neophodne reforme i dalje unaprediti stanje u ovoj oblasti, smatram da su ove izmene potrebne jer se odnose na veoma bitne segmente.
Kako vidimo, ovim izmenama predviđeno je stvaranje uslova za obrazovanje novih sektora – sektora za upravljanje ljudskim resursima i sektora za poslove strateškog planiranja, međunarodne saradnje i evropskih integracija. Mislim da je to dobro i da je važno zbog, između ostalog, kako ste i vi rekli gospodine ministre, unapređenja modela karijernog napredovanja u policiji, kretanja kroz službu zaposlenih, kao i na usavršavanju i obučavanju zaposlenih.
Pozitivno gledam i na izmene koje sadrži član 2. Predloga zakona, a koje se odnose na postupanje policije u stanju povećanog rizika. Naime, ovim izmenama stvara se pravni osnov za delovanje Ministarstva unutrašnjih poslova u promenjenim uslovima, dakle, u uslovima povećanog rizika po stanje javne bezbednosti, rizika od narušavanja javnog reda u većem obimu, kao i ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine.
Kada je reč o izmenama Zakona koje tretira član 3, naglasio bih da se vrši reorganizacija specijalnih i posebnih jedinica policije, u sklopu strukturalne reforme, a koja za cilj ima racionalizaciju odnosno želju da se na najoptimalniji način iskoriste postojeći ljudski i kadrovski resursi. I nedavni događaji u Makedoniji su nešto što govori u prilog potrebe regulisanja ove oblasti.
Važno je istaći da dolazi i do izmena koje sadrži član 4, koji može i da se nazove delom tzv. „Tijaninog zakona“, o čemu smo već danas dosta slušali, a za šta postoji veliko interesovanje javnosti. U navedenom članu se stvara pravni osnov da policija u slučajevima kada je prijavljen nestanak lica može da reaguje i preduzima radnje bez odlaganja, dakle, odmah po prijavi.
Na samom kraju želeo bih da napomenem i da sam sa grupom od šest narodnih poslanika SNS predložio amandman na ovaj zakon. Amandman smo predložili tako da glasi da umesto osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen, a i iz svih ostalih razloga koje sam naveo želeo bih da vas pozovem da prihvatimo ovaj zakon. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući. Gospođo ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam najbolje razumeo govornika pre ministra, pogotovo u onom delu na koji period se odnosi ono što je pričao. Verovatno da ni on sam nije svestan jer čovek u tom preokretanju može lako da se zbuni.

Izvinjavam se, gospodine predsedavajući.
Danas su na dnevnom redu veoma važni predlozi zakona.
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)

Dakle, danas su na dnevnom redu veoma važne tačke, važni predlozi zakona, prvenstveno mislim na Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, uz naknadu, ili kako ga već neki nazivaju, zakonom o konverziji.
Podržavam ovaj zakonski predlog zato što njime rešavamo niz pitanja i problema koji nas muče dugi niz godina, zato što ovim zakonom uređujemo jednu važnu i do sada neuređenu ili barem neuspešno uređenu materiju u oblasti građevine, ali i celokupne privrede, zato što smatram da je cilj ovog zakona da se stvari dovedu u normalno, logično, domaćinsko, jednom rečju, pravo stanje, ili kako ste jedanput, gospođo ministre, i rekli, da sve ono što imamo u svim drugim državama postane normalno i u Srbiji.
Nakon sprovedene široke javne rasprave, gde su mnoge sugestije i primedbe postale sastavni deo predloženih rešenja, mi danas imamo priliku da konačno rešimo ove probleme i da zajedno sa nedavno usvojenim Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i sa Zakonom o katastru, zaokružimo čitavu ovu oblast koja je, složićete se, veoma značajna, ne bismo li konačno građevinsko zemljište u Srbiji priveli njegovoj nameni, odnosno urbanističkoj nameni, na dobrobit svih.
Iako se prethodni govornik ne slaže sa ovim ocenama, prethodni govornik koji se preokrenuo u međuvremenu pa se u tom preokretu više ne seća ni gde je bio, ni šta je radio, ni šta je govorio, ni za šta se zalagao, ni šta je propagirao, ali ja, gospodine predsedavajući, moram da vas podsetim da su baš ta njihova nakaradna rešenja dovela do zastoja u ovoj oblasti. To nisu ničije paušalne ocene, to govore svi realni pokazatelji. To su pokazale analize i rezultati. Zašto rezultati? Zato što ih nema, zato što su nikakvi, zato što ne postoje. Samo jedna, kako ste rekli, gospođo ministre, samo jedna konverzija u gradu Beogradu za sve ove godine, to su vaši rezultati.
Zašto su takvi rezultati? Zato što ste donosili nakaradne zakone. Zato što ste donosili neustavne zakone. Zato što ste donosili zakone koje je posle Ustavni sud proglašavao kao neustavnim. Zato što ste pravili zakone koji su odgovarali tajkunima, a ne građanima Srbije. Toga se ne sećate gospodine Veselinoviću.
Ovim zakonom se u skladu sa odlukom Ustavnog suda utvrđuje pravo na konverziju. Propisuje da se konverzija vrši uz naknadu. Utvrđuje se da iznos naknade predstavlja tržišnu vrednost građevinskog zemljišta, zatim, restriktivnom propisuje mogućnost umanjenja naknade, ali u izuzetnim slučajevima i to u taksativno navedenim slučajevima i pod tačno navedenim uslovima, jednako za sva lica na koje se ovaj zakon primenjuje i to na objektivnom osnovu.
Posledice nedostatka ovakvog zakonskog rešenja ogledale su se kako smo i rekli u zastoju u građevinskom sektoru, zaustavljanju investicija, pravne nesigurnosti za ona lica koja nisu mogla da ostvare pravo na gradnju po dosadašnjim propisima. Samim tim posledice se ogledaju i u manjim javnim prihodima po osnovu izgradnje objekata i to se manifestuje u budžetima gradova i opština.
Ovaj zakon otklanja sve te nedostatke i omogućava dalji razvoj privrede. Iz svih tih razloga pozivam da usvojimo ovaj predloženi zakon. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno nisam imao isprva nameru da se javljam po ovom amandmanu, ali me je obrazlaganje i način obrazlaganja predlagača ovog amandmana ponukalo da se uključim u raspravu.
Dakle, ja predlažem konkretno da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 2. predloženog zakona i pridružujem se stavu koji je upravo ministar malo pre i izneo, kao i mišljenju Vlade koje nam je dala u formi obrazloženja.
Dakle, ovakva i slična obrazloženja amandmana bi bila iole smislena kada ne bi dolazila od onoga ko je najdirektnije odgovoran za situaciju u medijima koju imamo danas, on, ili barem lista na čijoj je listi izabran, odnosno stranka na čijoj je listi izabran.
Mislim da bi trebalo da se prestane sa praksom koji neki poslanici ovde praktikuju, između ostalog i poslanici koji su predlagači ovog amandman, dakle, da se ponašamo kao da smo prespavali zadnjih 15 godina i sada ušetali u skupštinu. Neko je malopre lepo upotrebio taj temin - ušetali u skupštinu. E, tako se oni ponašaju i sada nam ovde drže neke pridike, pa upotrebljavaju neke izraze, ne znam, čulo se - pritisci u medijima, ne znam, cenzura, kršenje prava itd. To nam govori poslanik koji je uveo vanredno stanje, koji je sinonim za cenzuru i kršenje prava.
Dakle, iz svih tih razloga predlažem da se odbije ovaj amandman. Hvala.