Hvala, uvažena predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos tome što neki poslanici koji su nas mesecima obasipali amandmanima – „briše se“, nisu danas prisutni, očigledno su se našli neki poslanici koji su nastavili tu praksu, pa smo mi u situaciji da sada raspravljamo o amandmanu koji glasi –„briše se“.
Ja, naravno, predlažem i pozivam Narodnu skupštinu da odbije ovaj amandman, odnosno da ga ne prihvati, a ono što mi je naročito problematično, to je obrazloženje za jedan ovakav amandman u kom se naglašava reč, odnosno rečenica, da je u pitanju povećavanje parafiskalnih nameta.
Iako smo iz obrazloženja Vlade Republike Srbije, iz obrazloženja koje je malopre ministar dao, čuli nedvosmisleno i argumente da nije u pitanju povećavanje parafiskalnih nameta, a i danas na sednici odbora je tako nešto bilo naglašeno više puta, pa je prethodni govornik, govornik pre ministra, nekoliko puta ponavljao, misleći da, brojem izgovorenih neistina može da poveća argumentaciju da je u pitanju povećavanje parafiskalnih nameta, iako je to nešto što je neistina i što smo do sada mogli da zaključimo.
Iz svih tih razloga predlažem da odbijemo ovaj amandman, ali i sve naredne amandmane. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati navedeni amandman, dakle, amandman na član 15. ovog zakona, iz istih onih razloga koje je Vlada dostavila u svom obrazloženju, zapravo u svom mišljenju.
Ono što je posebno problematično, to je pozivanje predlagača ovog amandmana, celodnevno već pozivanje, kako je Vlada prihvatila jedan njihov amandman, od 35 ili 36, i to non-stop pominjete, ceo dan nam to ovde iznosi, kako je Vlada prihvatila jedan njihov amandman. Evo ja mu čestitam na tom jednom amandmanu, ali moram da ga podsetim na narodnu poslovicu, odnosno izreku da jedna lasta ne čini proleće. Tako da taj jedan amandman koji je prihvaćen, ne znači da ste vi napisali dobre amandmane.
S druge strane, isto tako dva člana jedne streke ne čine stranku, i ne znači da je to stranka. Stranka da bi postojala mora da ima program, organizaciju, ideologiju, ideju. Ja to nisam, na žalost, primetio kod toga što oni nazivaju strankom. Hvala vam i pozivam vas da odbijemo ovaj amandman.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ni ovaj amandman, amandman na član 17, gde je predviđeno da se reči: „predsednik neposredno višeg suda“ zamenjuju rečima: „drugostepeni sudija“. Pridružujem se Vladi Republike Srbije u svom mišljenju kojim predlaže da odbijemo ovaj amandman, ali bih želeo samo u jednoj rečenici da razrešimo nedoumicu oko delovanja stranke uvaženog prethodnog govornika.
Dakle, mi nismo protiv toga da deluje vaša stranka. Pridružujem se onome što je gospodin Đukanović malopre rekao. Dakle, mi smo srećni kada vi kao stranka delujete, jer vaše političko delovanje nama diže rejting i procenat. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak u svom izlaganju i držaću se striktno onoga što je tačka dnevnog reda za razliku od nekih poslanika mahom iz stranaka bivšeg režima koji sada, uzgred budi rečeno i nisu u sali, koliko mogu da primetim.
Dakle, danas su na dnevnom redu dva važna predloga zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. Dobro je što danas imamo ovu raspravu i dobro je što danas imamo raspravu o ovim predlozima jer oni na kvalitetan način uređuju ovu oblast i daju doprinos u daljem unapređenju ove osetljive ali značajne oblasti.
Kada kažem osetljive oblasti prvenstveno mislim na sektor privatne bezbednosti kao i na činjenicu da u prošlosti kako je naglašeno iz govora naših kolega ova sfera nije bila potpuno uređena u pravnom sistemu Republike Srbije jer je tek krajem 2013. godine usvojen Zakon koji potpuno reguliše ovu oblast nakon skoro dve decenije.
Značaj ovog sektora ogleda se i u činjenici da prema svim relevantnim procenama u ovom sektoru, sektoru privatne bezbednosti radi između 25.000 i 60.000 ljudi u Srbiji sa tendencijom kontinuiranog rasta. Sve ove činjenice ukazuju na potrebu da se na krajnje pažljiv i odgovoran način pristupi sagledavanju svih pitanja vezanih za regulaciju ove oblasti koja je ponavljam, dugi niz godina bila apsolutno zanemarena i neregulisana, a kako ste i sami gospodine ministre istakli u nekoliko navrata danas.
Mi danas čujemo neke poslanike koji kritikuju ove predloge. Iste one poslanike koji su imali sve vreme ovog sveta da usvoje to što danas predlažu. Koji su imali 13 godina da primene sva ta pametna rešenja koja nam danas predlažu. Da nam pokažu koliko su pametni i sposobni, ali nam to nikada nisu pokazali. Tada se toga nisu setili. To ih tada nije interesovalo. Pitam, ko ih je sprečavao? Šta ih je sprečavalo? Šta im je smetalo? To su pitanja na koja bojim se nećemo dobiti odgovore danas.
Da, mi smo doneli ovaj zakon 2013. godine. Mi smo započeli rešavanje tog problema. Počeli da uvodimo red u ovu oblast. Konačno, pravno regulisali ovu materiju i danas donosimo izmene i dopune ovog zakona u onom delu u kome je to potrebno kako bi se omogućila puna implementacija zakona. Čula se i reč odgovornost u nekoliko navrata od istih tih poslanika. Evo, ja se pridružujem postavljanju pitanja odgovornosti. Hajde, da vidimo gde je odgovornost tih poslanika da se godinama ni na koji način ne pozabave ovom temom i ovom materijom. Da godinama ignorišu sva otvorena pitanja iz sektora privatne bezbednosti. Gde je tu odgovornost? U čemu se ogleda ta odgovornost? To su pitanja na koja treba da dobijemo odgovor danas.
Ovim zakonom na najbolji način se uređuju poslovi obezbeđenja i zaštite objekata, poslovi i rad pravnih i fizičkih lica u oblasti privatnog obezbeđenja, uslovi za njihovo licenciranje, način vršenja poslova, kao i nadzor nad njihovim radom. Iz svih tih razloga koje sam naveo želim da naglasim da ću podržati ove zakonske predloge i da ću u Danu za glasanje glasati za iste. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, amandman na član 1. ovog zakona, koji glasi – briše se. Iskreno, pomalo sam začuđen nastupom prethodnog govornika, kao što sam začuđen praksom njegove poslaničke grupe da smo primili ovakav amandman, amandman koji glasi – briše se, obzirom da je to nešto što je do sada bilo svojstveno nekim drugim poslaničkim grupama.
Neprihvatljivo mi je brisanje ovog člana 1. iz svih onih razloga koji su navedeni u obrazloženju koje je Vlada Republike Srbije predložili, odnosno dala u formi mišljenja. Jedino što mogu da uradim, to je da naglasim neke ključne momente i neke ključne argumente u obrazloženju koje je Vlada uputila.
Dakle, Predlogom zakona utvrđen je sastav Upravnog odbora, kao i imenovanje i razrešavanje predsednika i članova Upravnog odbora. Smanjuje se broj članova Upravnog odbora sa sadašnjih devet na sedam. Ja ne vidim mesta kritici za tako nešto i želim da vas pozovem da se dogovorite na vašim stranačkim organima, a i u poslaničkoj grupi. Jeste li vi za mere štednje ili ste protiv mera štednja? Kritikujete nas kako ne sprovodimo mere štednje, a kada mi predložimo nešto što je konkretno, vid racionalizacije i vid štednje, opet nas kritikujete. Zato vas molim da se dogovorite.
Dakle, tri člana predloži Socijalno ekonomski savet, a četiri člana predložili ministar nadležan za poslove zapošljavanja, uključujući i predsednika. Napominjemo da su način imenovanja članova, odnosno struktura Upravnog odbora suštinski ostali nepromenjeni u odnosu na postojeće zakonsko rešenje, osim što se, ponavljam, smanjuje broj članova. Kada se uzme u obzir navedena argumentacija, verujem da je svima jasno da nema mesta brisanju ovog člana i da ovaj član treba da ostane nepromenjen u odnosu na predloženi tekst. Nadam se da ćemo odbiti ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala.
Član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Cenim to što ste pokušali nekoliko puta da upozorite prethodnog govornika da ne priča o stvarima koje danas nisu na dnevnom redu i nemaju mnogo veze sa zakonom koji je na dnevnom redu.
Čula se briga o zapošljavanju, čula se briga o uštedama, čula se briga o racionalizaciji, ali ja vas molim, gospođo predsedavajuća, samo oni neka ne brinu ni o racionalizaciji, ni o uštedama, ni o zapošljavanju, ni o nezaposlenosti, jer su njihovu brigu o tome građani na najbolji način osetili na svojoj koži.

Nije replika.

  Hvala predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću kao prethodnik zaobilaziti amandman i ono što je tačka dnevnog reda. Dakle, govoriću isključivo po amandmanu i to vrlo kratko.
Predlažem da se odbije ovaj amandman. Dakle amandman na član 1. predloženog zakona, gde su predložene izvesne strukturalne izmene. Naime, u pitanju je stav 3. tačka 1. gde se reč „četiri“ zamenjuje sa rečju „tri“ dok se u tački 2. reč „tri“ zamenjuje sa rečju „četiri“.
Ponoviću dame i gospodo da su način imenovanja članova i struktura upravnog odbora nešto što je postojećim zakonom regulisano, a da se ovim izmenama zapravo samo smanjuje broj članova upravnog odbora, sa devet na sedam. To je nešto što je dobro i što je funkcionalno. To je nešto što predstavlja konkretan vid uštede i racionalizacije. Treba da podržite ovaj predlog. Pozivam vas da i vi podržite ovaj predlog, jer je to nešto što je korisno i za našu državu i za sam zakon. Uradite nekad nešto dobro i podržite ovaj predlog izmena i dopuna zakona. hvala.

Hvala.
Član 107, dostojanstvo. Najgrublje je prekršeno dostojanstvo malopre. Dozvolili ste da to prođe bez opomene kada je prethodni govornik ovde spominjao demagogiju.
Kada pogledamo ko ovde ima pravo da spominje reč demagogija, da li isti oni čiji predsednik stranke, dok je bio predsednik Republike je govorio za svetsku ekonomsku krizu, da je to zapravo šansa za Srbiju, kako vrhunac demagogije. Sad takvi nama ovde spočitavaju da se bavimo demagogijom. Zaista mislim da ste trebali da ga upozorite, možda čak i opomenu da mu izreknete. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da trošim vreme i novac građana, pa da se u vremenu koje je predviđeno za poslanička pitanja bavim i osvrćem neodgovornim i neistinitim izjavama prethodnika, ali prosto, moram da mu dam jedan savet, a to je da se pozabavi činjenicom da su mu građani Srbije već dali nadimak i taj nadimak je Borko Prada, verovatno aludirajući na činjenicu da nosi skupa odela, skupe satove, skupe cipele, samo ne znamo od kojih para. Samo da dam jedan blagonaklon savet, a to je da pokuša da natera svog predsednika stranke Bojana Pajtića da konačno počne da se bavi svojim poslom, za šta je plaćen od građana Vojvodine. Čovek nikada nije u radno vreme na svom poslu.
Ali, ne želim da trošim vreme i novac građana. Želim da postavim poslaničko pitanje u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Moje poslaničko pitanje se odnosi na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Želeo bih da izrazim zadovoljstvo što je danas tu gospođa Udovički, resorni ministar.
Ministarstvu državne uprave postavljam pitanje iz razloga što Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada. Iz tog razloga pitanje postavljam njima.
Naime, šta će ministarstvo preduzeti povodom pisanja u beogradskoj štampi, konkretno, jedan beogradski list je pre nekoliko dana objavio članak sa naslovom da je prvi čovek Vračara opštinskim novcem častio majčin fond. U nadnaslovu tog teksta predlaže se ostavka prvog čoveka Vračara. U antrofileu pomenutog članka spominje se da je predsednik Opštine Vračar Branimir Kuzmanović novcem iz opštinskog budžeta finansirao rad Fondacije za talente, čiji je upravnik niko drugi nego njegova majka.
Zanimljivo je da je ovo procena Agencije za borbu protiv korupcije, dakle, nije neka paušalna ocena, nije to stav nekog pojedinca. Ovo je procenila Agencija za borbu protiv korupcije i zaključila da je Branimir Kuzmanović u sukobu interesa zbog toga, te je zbog toga preporučila meru razrešenja sa javne funkcije. U rešenju Agencije se navodi da je Kuzmanović prekršio Zakon o agenciji i to tako što je kao predsednik opštine donosio odluke o izboru projekata Fondacije za talente Opštine Vračar, čiji je upravnik Verica Brančić, njegova majka. Citiram sada ovaj članak. Radi se o tri projekta u tri godine, čiji je ukupan iznos 550 hiljada dinara, a koji su finansirani iz opštinskog budžeta.
Takođe, navodi se i da je Kuzmanović donosio odluke na osnovu kojih je Fondaciji za talente isplaćivana i jednokratna pomoć u tri navrata, znači, od 2010. do 2012. godine u ukupnom iznosu od 130 hiljada dinara.
U rešenju Agencije piše i da je Kuzmanović o sukobu interesa koji je imao u ovim situacijama trebalo pismeno da obavesti i SO Vračar i Agenciju za borbu protiv korupcije, ali on to kako se navodi nije učinio. Takođe je Fondaciji, u odnosu na ostale nevladine organizacije, otišlo ubedljivo najviše novca.
Istine radi, Branimir Kuzmanović se oglasio, dosta nevešto je pokušao da kaže kako nije upoznat sa rešenjem Agencije, ali je najavio da će postupiti sa preporukama Agencije. Na žalost većine građana Vračara, u toj opštini je na vlasti još uvek DS, a ovaj primer je odličan pokazatelj suština njihove vlasti. Ovo pokazuje i kakav je njihov odnos prema državi i prema imovini i prema budžetu. To pokazuje kakav je njihov odnos prema opštini kojom upravljaju. Pokazuje se kakvo je njihovo shvatanje politike i bavljenje politikom.
Čvrsto verujem da ovakvi nepotistički primeri postoje i u nekim drugim opštinama gde je na vlasti DS. Čvrsto verujem da ovakvi nepotistički primer postoje i u ostalim, zapravo, i u vojvođanskoj administraciji, tzv. vojvođanskoj Vladi, gde je Bojan Pajtić na vlasti sa nepunih 6% građana Vojvodine.
Mene raduje jedna stvar, a to je da su se građani Vračara organizovali. Meni je jutros u poštansko sanduče stiglo jedno pismo sa pitanjem – da li nam treba ovakav predsednik opštine? Ja se pridružujem građanima Vračara i postavljam pitanje – da li nam treba ovakav predsednik opštine? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a odnosi se na rad gradske opštine Vračar.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave između ostalog obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada. Otuda moje pitanje proizilazi i otuda je upućeno njima.
U skladu sa tim, pitam – šta će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave preduzeti povodom zloupotreba prilikom postavljenja pomoćnika gradske opštine Vračar? Naime, samo u 2014. godini predsednik gradske opštine Vračar je čak 16 puta potpisao rešenje, odnosno postavljenje pomoćnika gradske opštine Vračar. Dakle, 16 puta u jednoj kalendarskoj godini. O tome svedoči dokument koji je ispred mene, a koji je potpisala predsednica Skupštine dr Tijana Blagojević na postavljeno odborničko pitanje.
S obzirom da je Statutom gradske opštine Vračar utvrđeno da se mogu postaviti najviše tri pomoćnika predsednika, dolazimo u situaciju da se konstantno zloupotrebljava ova institucija gde predsednik gradske opštine postavi pomoćnika na nekoliko dana ili na nekoliko nedelja pa ga potom razreši, pa postavi novog i tako sve u krug. Ovaj koji je razrešen nastavlja da prima platu još tri meseca po zakonu, onda dođe novi pomoćnik, po pravilu stranački vojnik, po pravilu DS i tako u krug, a sve na teret građana.
Podaci o tome se vrlo retko objavljuju na sajtu gradske opštine Vračar iako je to obaveza lokalne samouprave, a nije tajna da plata pomoćnika gradske opštine Vračar je veća od 100.000 dinara, čak negde figurira podataka da je oko 115.000 dinara, pa samim tim nije teško izračunati koliko je to veliki novac. Da ovo što sam sada rekao je istina svedoči i rešenje o postavljenju.
Ja ću sada pročitati samo jedno rešenje o postavljanju Jovane Mehandžić Đurđić za pomoćnicu predsednika gradske opštine Vračar za oblast sporta i omladine na period od četiri godine, odnosno do sledećih lokalnih izbora, počev od 21. jula 2014. godine, da bi već 29. avgusta iste godine, nepunih mesec dana ili možda malo više od mesec dana predsednik opštine Vračar doneo rešenje o razrešenju iste osobe, Jovane Mehandžić-Đurđić.
Moje pitanje, ponavljam, šta će konkretno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uraditi povodom ovoga ne bi li se na neki način sprečila dalja zloupotreba ove institucije postavljenja pomoćnika gradske opštine Vračar?
Dalje, istom Ministarstvu postavljam pitanje na istu temu - da li je istina da su odbornici skupštine gradske opštine Vračar postavljeni za pomoćnike iako to predstavlja direktan sukob interesa, iako je to direktno zabranjeno postojećim zakonom? Primer za to je i Jovana Mehandžić-Đurđić, o čemu samo malo pre govorio, kao i Đorđe Delamarić.
Dalje, kada sam već uzeo reč i kada već potenciram zloupotrebe u radu gradske opštine Vračar, moram da pitam - da li je neko odgovarao povodom nalaza DRI da je u 2012. godini javno preduzeće „Poslovni prostor“ imao potraživanja od 500 miliona dinara? Dakle, da nije uspeo da naplati svoja potraživanja.
I ako je DRI naložila da opština vrši kontrolu nad poslovanjem javnih preduzeća, Narodnim univerzitetom „Božidar Adžije“ i Sportskog centra „Vračar“, lokalna samouprava nije vršila nadzor što je rezultiralo ukidanjem, odnosno odlukom o likvidaciji kulturne ustanove Narodnog univerziteta „Božidar Adžije“. Da li takva sudbina očekuje i Sportski centar „Vračar“, s obzirom da već duže vreme posluje sa gubitkom, s obzirom da zaposleni ne primaju plate redovno, a da direktor planira investicije koje su direktno protivne zakonu, odnosno direktno se kose sa zakonom, ali ako mene pitate i sa zdravim razumom?
Hvala na pažnji. Nadam se da ću dobiti odgovor na ova pitanja.

Hvala predsedavajući.
Dakle, prekršili ste barem četiri člana Poslovnika malopre. Ja ću konkretno reklamirati član 108. koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine i u dva navrata ste bez ikakvog razloga i bez ikakve potrebe dozvolili prethodnom govorniku da nam se obraća, pri tom u tim govorima i da vređa poslanika i da govori razne neistine i uvrede.
Ali, meni ono što je zasmetalo konkretno je činjenica da je uvredio i vas. Moram da na ovaj način pokušam da odbranim i vas. Rekao je da niste prisutni u jednom trenutku, a u drugom trenutku je rekao da ste poluprisutni ili tako nešto.
Dakle, pa jedini koji danas na ovoj sednici nisu prisutni su upravo poslanici DS. Dakle, od njih 18, ako se ne varam, njih dvoje je u sali, dvojica, eventualno dođe treći i oni na taj način pokušavaju da stave do znanja nešto što zaista ne stoji i ne znam samo odakle im pravo da to koriste kao neku vrstu zamerke, ali zaista vas pozivam da pokušate da vodite i da održite red na ovoj današnjoj sednici za koju smatram da je jako bitna. Vrlo su važne tačke dnevnog reda i molim vas da se ako je moguće ovo više ne ponavlja. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman. Dakle, amandman na član 1, gde je predviđeno da se reči: „1. marta 2015.“ zamenjuju rečima „1. januara 2020. godine“.
Taman smo na nekoj od prošlih sednica pohvalili neke poslanike da su konačno odustali i počeli da pišu amandmane koji su smisleni, kad je ono postala masovno pojava. Danas imamo situaciju u kojoj se gotovo svi poslanici jedne stranke bivšeg režima služe time da su napisali gotovo istovetne amandmane na način gde se, po mom mišljenju, poigravaju sa Narodnom skupštinom. Kako drugačije da protumačimo činjenicu da jedan poslanik te stranke, stranke bivšeg režima, napiše amandman gde je predvideo da se zamenjuju rečima do 1. januara 2020, pa jedan drugi poslanik iste stranke, stranke bivšeg režima, gde je predvideo do 1. januara 2019, pa 8. februara 2018, 20. maja 2016, sve do jednog genijalca koji je predvideo da je rok do 20117. godine, ako se ne varam.
Ono što je posebno problematično jeste obrazloženje. Ne bih sada čitao obrazloženje. Puna su im usta brige o građanima. Da ne kažem, gospođo predsedavajuća, samo oni neka ne brinu o građanima. Dakle, oni za čije vlasti je 500 ljudi dnevno ostajalo bez posla, oni za čije vlasti je stotine i stotine preduzeća uništeno, uništena je i razorena kompletna srpska privreda. Zato mislim da oni imaju najmanje prava da se pozivaju na brigu o građanima. Nadam se da ćemo odbiti sve ove amandmane. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, amandman poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića na član 1. Predloga zakona iz obrazloženja koje je Vlada malopre dala.
Danas smo ovde u situaciji da imamo jedan presedan i ja želim da istaknem zadovoljstvo zbog tog presedana. Dakle, pred nama je možda prvi put u ovom sazivu jedan amandman, a vidim da je to intencija tokom današnjeg čitavog dana, od predstavnika, odnosno poslanika Pavićevića i Živkovića, koje možemo da nazovemo smislenim amandmanima. Dakle, konačno smo i u situaciji da navedeni poslanici ne predlažu amandmane u tekstu „briše se“, da ne predlažu amandmane kojim menjaju određene interpunkcijske znakove, već su, kažem, možda po prvi put u ovom sazivu ušli u suštinu jednog zakona, i napisali neke smislene amandmane i ja to zaista želim da pohvalim. Očigledno je da je kritika urodila plodom. Očigledno da napor koji su, pre svega, poslanici SNS uložili na nekoliko sednica, gde su pozivali navedene poslanike da prestanu sa kozmetičkim amandmanima i amandmanima „briše se“, i zaista želim to da pohvalim i da istaknem zadovoljstvo. Nadam se da ćemo nastaviti u ovakvom tonu da raspravljamo i prilikom donošenja sledećih zakona.
Ponavljam, predlažem da se odbije ovaj amandman iz razloga koji je dala Vlada Republike Srbije, a činjenica da proizvodnja nije nešto što tretira ovaj zakon govori u prilog tome i nadam se da ćemo odbiti ovaj amandman.

Hvala, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, amandman na član 13. predloženog zakona.
I ovaj amandman je, rekao bih, paradigma situacije u kojoj smo se danas opet po ko zna koji put našli u ovom parlamentu, a što je uzrokovao, između ostalog, gospodin narodni poslanik koji je govorio pre mene.
Ja ću vam pročitati suštinu predloženog amandmana: „Na brodu nije dozvoljeno zapošljavanje lica mlađih od 18 godina…“ itd, a predloženi zakon glasi da nije dozvoljeno zapošljavanje na brodu lica mlađih od 18 godina. Dakle, u pitanju je samo zamena redosleda reči u rečenici. Kao što sam rekao, ovo je paradigma situacije u kojoj smo se našli danas.
Imam razumevanja za potrebe nekih narodnih poslanika da se promovišu na ovaj način. Ja mogu da imam neko ljudsko razumevanje ako oni žele da se igraju na ovaj način sa parlamentom, ali želim samo da podsetim, a o tome je šef naše poslaničke grupe pre neki dan pričao, koliko košta njihova igra građane Srbije. Mislim da je krajnje vreme da na neki način uozbiljimo ovu situaciju.
Ujedno se pridružujem apelu gospođice Rakić koja je malo pre pozvala prethodnog govornika, da mu ne spominjem prezime, da bar jednom, ako ima želju da na neki način doprinese poboljšanju zakona, ostane na glasanju i da glasa za svoje predloge, a ne kada dođemo u situaciju da imamo glasanje on onako pokupi se, ode, napusti parlament i na taj način pokaže određenu notu neozbiljnosti.
Hvala vam. Predlažem još jednom da se odbije ovaj amandman.