Vraćam se na dnevni red.
Ovo su vrlo značajna pitanja i mislim da zaslužujemo odgovore, gospodine predsedavajući. U najmanju ruku onoliko koliko zaslužujemo odgovor na pitanje – koliko je koštala izrada ovog odlikovanja o kome ste malopre i govorili.
Na samom kraju, uz sve navedene dobre strane koje karakterišu ove zakone, dodajem i jedan lični sud da je prikazanom ozbiljnošću u izradi ovog teksta Vlada Srbije pokazala da visoko uvažava Vojsku kao instituciju, njen značaj i njenu poziciju u državi. Ovakvim odnosom Vojsci Srbije se pre svega od strane države vraća važnost i uloga koja joj i pripada. Iz svih ovih razloga želim da pozovem sve poslanike da podrže ove zakone za koje mislim da će vrati Vojsku Srbije na mesto koje joj zasluženo i pripada. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, ali i svi ostali amandmani u tekstu – briše se. Žao mi je što smo opet došli u ovu situaciju da imamo ovakve amandmane, tako napisane i tako formulisane amandmane, ali bože moj.
Ono što mi posebno smeta, gospođo predsedavajuća, to je obrazloženje predlagača ovog amandmana ili barem deo gde se kaže da predloženim izmenama i dopunama zakona država potpuno skreće sa reformskog kursa, odnosno reformskog pravca, kako su oni to formulisali. Optužba da mi skrećemo sa reformskog pravca bi bila smislena kada ne bi dolazila od stranaka bivšeg režima. Zahvaljujući neodgovornosti i bahatosti upravo stranaka bivšeg režima dok su vršili vlast, mi smo danas primorani upravo na te reformske mere. Mi danas nemamo drugi put. Mi danas nemamo drugi izbor. Mi moramo da sprovodimo reformske mere, ali smo primorani i na neke nepopularne mere, kao što su mere štednje koje sprovodimo, kao i ostale mere, a sve u cilju fiskalne konsolidacije, finansijske stabilnosti i privrednog oporavka. Zato vas molim da odbijemo ova i sve naredne amandmane koji su napisani u tekstu – briše se. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, danas su veoma značajne teme, odnosno tačke na dnevnom redu, od čega naročito izdvajam Predlog zakona o energetici, koji nam predlaže Vlada Republike Srbije.
Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važna ova tema. Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važno da afirmišemo i predstavljamo svoje korake ka uspostavljanju jednog kvalitetnog, modernog i efikasnog energetskog sistema u Srbiji.
Ovaj zakon, po mom mišljenju, upravo to ima za cilj i zato snažno podržavam ovaj predloženi zakon, koji nastavlja reformske procese u ovoj oblasti, a koji se ogledaju u obezbeđivanju sigurnog snabdevanja tržišta Srbije energijom i energentima, otklanjanju svih nedostataka u primeni postojećih, odnosno važećih propisa, usklađivanju domaće regulative sa regulativom EU, stvaranje uslova za funkcionalno i efikasno tržište električne energije i prirodnog gasa i zaštiti svih kategorija kupaca, a naročito uvođenje termine, odnosno te kategorije energetski ugroženog kupca.
Mislim da smo danas dosta argumenata koji govore u prilog ovom zakonu čuli na današnjoj sednici i ja ne bih mogao sve pojedinosti da obuhvatim, ali ono što svakako treba istaći jeste da donošenjem ovog zakona preuzimamo odredbe trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i energetskog sektora koji je dosta i pominjan danas ovde, a koji predviđa i podrazumeva izmene izvesnog broja dosadašnjih propisa, kao i rešavanje velikog broja problema koji su do sada bili prisutni u ovoj oblasti.
Osim pomenutog, bitno je istaći da ovaj zakon ima za cilj stvaranje uslova za dalji razvoj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije. Samim tim pozdravljam činjenicu da se u našoj zemlji subvencionišu obnovljivi izvori energije i pozdravljam vašu izjavu, ministre, u kojoj prognozirate da ćemo do 2020. godine iz obnovljivih izvora trošiti čak 27% ukupne energije. Tih 27% u finalnoj potrošnji energije u Srbiji je i cilj koji nam je određen odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice iz 2012. godine, kada nam je i utvrđena i obaveza da implementiramo direktivu koja se odnosi na korišćenje obnovljivih izvora energije.
Treba istaći i da se ovim rešenjima potpuno otvara tržište električne energije i prirodnog gasa već početkom 1. januara naredne godine, a time se stvara mogućnost za pojavu novih energetskih subjekata na tržištu, što podstiče konkurentnost, a kupcima omogućava slobodan izbor snabdevača. Dakle, to je nešto što će direktno dovesti do veće konkurencije i uspešnijeg funkcionisanja tržišta i to je, po mom mišljenju, još jedan u nizu benefita koje ovaj zakon proizvodi.
Ono što takođe želim da pozdravim jeste uvođenje obaveze pribavljanja saglasnosti za skladištenje nafte i naftnih derivata i goriva za sopstvene potrebe, za sopstvena vozila na sopstvenim stanicama jer se time stvara kontrola, uspostavlja se evidencija tokova naftnih derivata i u određenoj meri suzbija crno tržište, što je takođe jedan od efekata koje će ovaj zakon proizvesti.
Reforma energetskog sektora je nešto što direktno i u velikoj meri utiče na opšti privredni razvoj u zemlji, kao i na porast investicionih aktivnosti i kvaliteta tržišta. To su sve razlozi zbog kojih podržavam ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo u danu za glasanje usvojiti isti. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se naravno odbije ovaj amandman, amandman u kome je predviđeno da se brišu Glava I, naziv glave, naziv iznad člana 1. i član 1. Mislim da je apsolutno svima neprihvatljivo brisanje svega navedenog iz svih onih razloga koje nalaže zdrav razum i zdrava logika.
Zamislite gospođo predsedavajuća, zakon koji ne sadrži Glavu koja se zove – Osnovne odredbe. Ili član 1. koji pak reguliše šta je to što je uopšte predmet ovog zakona. Zamislite na šta bi to ličilo? Predlagač ovog amandmana upravo to traži. Ali, šta to njih briga, gospođo predsedavajuća, oni su očigledno želeli da se ponovo poigraju sa zakonom, da se ponovo poigraju sa Poslovnikom, da se poigraju sa Narodnom skupštinom, ali i sa građanima Srbije. Jer, kako drugačije da shvatimo pisanje čak 513 amandmana, potpuno istih amandmana sa jednom jedinom rečenicom „briše se“ nego poigravanje i omalovažavanje Narodne skupštine.
Žao mi je što smo došli u ovu situaciju gospođo predsedavajuća. Žao mi je što neki poslanici imaju potrebu konstantno da ponižavaju, da se poigravaju sa Narodnom skupštinom i da omalovažavaju i Skupštinu, i državu, i građane Srbije.
Još jedna stvar, čuli smo ovde primedbu da nije bilo dovoljno vremena da se pripreme za ovaj zakon. Kao što znate ispoštovana je cela procedura. Postojala je javna rasprava. Nije tačno da nismo imali vremena što se vidi tačno iz obrazloženja koje je predlagač ovog amandmana i uputio. To što je neko vreme potrošio na listanje istorijskih čitanki, to je već njegov problem. Nadam se da ćemo odbiti ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je da će ovaj amandman biti odbije, amandman na član a13. ovog zakona koji glasi, a kako drugačije nego „briše se“.
Član 13. ovog zakona reguliše jednu vrlo značajnu oblast, a to je nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja i propisuje da isključivo NBS vrši nadzor nad ovom delatnošću, u skladu sa zakonom.
Ali, predlagaču ovog amandmana to izgleda nije važno, to njih ne zanima mnogo, njima je važno da napišu amandman u tekstu „briše se“, da time eventualno dobiju još koji minut vremena za skupljanje političkih poena i šta ih briga. Njima je važno da dobiju priliku da još malo pričaju, da, ako je moguće, vređaju Narodnu skupštinu, vređaju narodne poslanike, da Skupštinu nazivaju protočnim bojlerom, slivnikom, poslanike da nazivaju stokom koja riče i slične stvari koje su njima svojstvene. To govori o njima, govori o njihovom shvatanju politike i bavljenja ovim poslom, ali građani će to znati da nagrade na sledećim izborima. Hvala vam i nadam se da ćemo odbiti ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman na član 37. ovog zakona, koji glasi, a kako drugačije nego – briše se.
Naravno da mi je neprihvatljivo brisanje ovog člana, kao što mi je neprihvatljivo i obrazloženje koje nam je uputio predlagač ovog amandmana. Član 37. Zakona o osiguranju je vrlo važan član. On utvrđuje pravne posledice sticanja, odnosno uvećanja kvalifikovanog učešća bez saglasnosti NBS, koje obuhvataju nalog NBS za otuđenje takvog učešća i ostale pojedinosti.
Mislim da ovde niko nema suštinske primedbe na ovaj član, a predlagač amandmana traži da se ovaj član briše i nudi nam jednu rečenicu u formi obrazloženja, jednu jedinu rečenicu. Ali, kada pročitate, gospodine predsedavajući, tu rečenicu, vi vidite da to i nije obrazloženje. To je jedna rečenica koja nema nikakav suštinski značaj.
Pravo obrazloženje za ovakav amandman leži u jednoj, rekao bih, patološkoj potrebi da se na svaki mogući način ponizi Narodna skupština, da se ponize poslanici, da se ponize građani Srbije, ali neće uspeti u tome, zato što građani Srbije nisu naivni i ne prihvataju ovakav jeftin način prikupljanja političkih poena. Nadam se da ćemo odbiti ovaj amandman u danu za glasanje. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, amandman na član 85. ovog zakona koji glasi naravno – briše se.

Mislim da ova rasprava već postaje polako degutantna, a potpuno mi neprihvatljivo brisanje Glave IV i člana 85. jer oni regulišu i uređuju poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju. Mislim da je to vrlo značajno i samim tim mislim da je neprihvatljivo da se tako nešto briše tek tako. Mislim da ovde u sali niko nema suštinskih primedbi na sam član.

S obzirom da smo danas ovde od predlagača ovog amandmana slušali razne citate Skerlića i ostalih, ja bih želeo da iskoristim priliku i kratko citiram čuvenog srpskog pravnika i profesora Baltazara Bogišića u njegovoj izreci – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi, odnosno što se krivo rodi vreme ne ispravi.

Politička karijera i političko delovanje predlagača ovog amandmana je krivo rođeno i sada ništa, ni vreme ni ništa drugo ne može da ispravi tu grešku i to se jasno vidi iz nastupa njih dvojice. Hvala vam. Nadam se da ćete odbiti ovaj amandman.

Jako kratko gospodine predsedavajući.

Želeo sam samo jednu stvar da danas istaknem. Ja sam slušao danas od predlagača ovog amandmana i moram priznati da me je dirnula njegova žalba da nije danas stigao da jede.

Ja sam mora ljudski, saosećajno iz ljudskih razloga da odem i da kupim sendvič gospodinu Pavićeviću. Imam želju da mu poklonim jedan sendvič.

(Isključen mikrofon.)

Hvala gospođo predsedavajuća.
Predlažem naravno da se odbije predloženi amandman, amandman na član 79. iz istih onih razloga iz kojih je Vlada predložila odbijanje ovog amandmana, ali ono preko čega ne mogu da pređem je pominjanje jednog termina „pljačkaška privatizacija“ i to ne bi bio takav problem da to pominjanje termina ne dolazi od poslanika koji direktno pripada političkoj stranci, stranci bivšeg režima…

Hvala vam što ste me opomenuli.

Hvala uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovani državni sekretari, gospodine Trifunoviću, gospođo Damjanović, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos tome što je malobrojno prisustvo poslanika nekih stranaka bivšeg režima, što govori o njihovom odnosu prema ovom vrlo važnom, rekao bih, zakonu, Zakonu o planiranju i izgradnji, zakonu o kome se dosta priča u javnosti svo ovo vreme i zakonu koji je vrlo potreban, čak neophodan Srbiji, ali to govori o njihovom odnosu, govori o njihovoj zainteresovanosti o ovoj temi, ali ja ipak mislim da treba da nastavimo ovu raspravu.
Ono što je dobro, dobro je što je javna rasprava koja je trajala više od četiri meseca bila iscrpna i konstruktivna, a imali smo i mogućnosti i prilike da se upoznamo sa svim ključnim argumentima za i protiv ovog predloga zakona.
U ovoj oblasti imamo velike probleme koji se ispoljavaju kroz sporu, komplikovanu i neefikasnu proceduru za dobijanje potrebnih dozvola, nedostatak potpune pravne sigurnosti i nerešene pravno-imovinske odnose, nedostatak potrebne planske dokumentacije i planskih akata, velike i potpuno nerealne troškove za dobijanje građevinskih dozvola koji se u Srbiji, kako smo i čuli, po nekoliko puta veći nego u nekim zemljama EU.
Sve je to rezultiralo tom tužnom činjenicom da je Srbija u ovom trenutku na 186. mestu po brzini izdavanja dozvola za izgradnju, kao i da postupak izdavanja dozvola traje u proseku čak više od 260 dana. Neko je od kolega spominjao primer Makedonije, kao zemlje u okruženju koja se nalazi na 89. mestu i to je, ja mislim, podatak koji govori sasvim dovoljno u prilog ovoj tezi.
Sve je to dovelo do toga da sektor građevinarstva u Srbiji padne na jako niske grane, kako ste i sami malopre rekli gospođo Mihajlović, kao i to da je broj izdatih građevinskih dozvola danas manji nego što je to bio slučaj u 2008. godini. Što je najgore, ne pokazuje nikakav stepen rasta, odnosno ne pokazuje nikakve znake oporavka.
Mislim da ne moram da ističem koliko je to pogubno za Srbiju, za privrednu sliku Srbije, zato što je građevinarstvo, građevinski sektor uopšte nešto što predstavlja privredni zamajac, zamajac privredne aktivnosti i motor ekonomskog rasta i motor privrednog razvoja u Srbiji. To su sve stvari koje moramo da promenimo, ako mislimo da poboljšamo ukupan privredni ambijent. Iz tog razloga moramo usvojiti ovaj zakon.
Nesumnjivo je da predloženi zakon pripada grupi reformskih zakona, odnosno da predstavlja nastavak reformskih mera koje Vlada Republike Srbije predlaže. Želeo bih samo da istaknem neke od pozitivnih efekata za koje smatram da će ovaj zakon da proizvede.
Ovaj zakon uvodi značajne olakšice za investitore i te olakšice se ogledaju u ubrzavanju postupka za dobijanje građevinskih dozvola, na koje će se od sada čekati do 28 dana, ali i u pojednostavljenju same procedure uvođenjem jednošalterskog sistema, kao i činjenicom da će nadležne državne službe, kako smo i čuli, preuzeti na sebe tu obavezu da se prikupi sva potrebna dokumentacija i to po službenoj dužnosti.
Šta smo do sada imali? Imali smo činjenicu da je investitor morao da obija pragove, da je morao da ide od šaltera do šaltera, da gubi i vreme i novac da bi pribavio sve potrebne saglasnosti, dozvole i ostalu dokumentaciju, a po novom zakonu sve će to moći da se obavi na jednom mestu, na jednom šalteru i čak ukoliko naiđe na problem te vrste, moći će da podnese tužbu i da pokrene postupak za naknadu štete, kod nadležnog organa.
Ono što je takođe jedan benefit, jeste uvođenje jednog organa, odnosno jedne službe gde će se sprovoditi objedinjena procedura za izdavanje lokacijskih uslova i građevinske dozvole i prijave radova i, konačno, upotrebne dozvole i svih ostalih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja.
Uvođenjem institucije registra objedinjenih procedura, kao i registratora kao ovlašćenog lica koje vodi registar, što nalazimo u članu 8v ovog predloga zakona, prekida se sa dosadašnjom praksom neažurnosti i nedostupnosti informacija o toku postupka izdavanja dozvola i direktno doprinosi na taj način smanjenju potencijalne korupcije.
Ovim zakonom predviđaju se i razna smanjenja troškova u vidu naknade doprinosa za uređenje gradskog zemljišta, to je ono što mi u Beogradu zovemo taksom, odnosno naknadom za gradsko građevinsko zemljište, kao i kriterijumi i maksimalni iznosi za tu naknadu.
Ono što smatram da je dodatna pogodnost za investitore, to je što će investitor od sada moći da plaća na rate tu naknadu ili će dobiti umanjenje ako se odluči da to plati jednokratno.
Nemam dodatnih pitanja za vas, gospođo ministre, ali ono što bih naglasio, a kako ste i sami nekoliko puta do sada istakli, da je najbitnije da ovaj zakon dobije potpunu i istinsku primenu, jer ukoliko primena ovog zakona bude potpuna i istinska, jasno je da ćemo pospešiti građevinsku inicijativu, da ćemo unaprediti privredni ambijent, samim tim privući nove investitore, što posle stvara dodatna radna mesta, a sve u cilju podizanja ukupnog privrednog rasta u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman na član 5. predloženog zakona. Smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv zato što se njime narušava smisao i suština ovog predloga zakona, ali mislim da se njime narušava i smisao i suština uopšte prijavljivanja korupcije i koruptivnih dela od strane uzbunjivača.
Kako je Vlada i obrazložila u svom mišljenju, ovakav amandman bi imao odvraćajući efekat. Pri tom se Vlada, ako se ne varam, pozvala i na preporuku Saveta Evrope u delu koji se odnosi na motive uzbunjivača. Mislim da je to manje-više svima jasno u ovoj sali. Mislim da niko nema problem sa tim, osim možda nekih koji pišu amandmane čisto da bi napisali amandmane, da bi dobili možda još malo vremena za neku kritiku, kritiku radi kritike, kritiku bez argumentacije, a istovremeno, zaboravljaju da nam daju prave odgovore. Zašto i zbog čega i ko ih je sprečavao da u vreme dok su imali apsolutnu vlast upravo preduzmu nešto, upravo izglasaju i donesu neke zakone i te pametne i mudre predloge koje nama danas predlažu ovde? Ko ih je sprečavao, šta ih je sprečavalo?
Mislim da je to odgovor koji mi danas treba da čujemo, a ne praznu priču, prazne floskule i fraze. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ja ću pokušati da vam ukažem da jeste prekršili Poslovnik i to član 106. koji govori da govornik može da priča samo o tački koja je na dnevnom redu. Vi ste govorniku, koji je govorio pre ministra Selakovića, gospodinu poslaniku u ostavci, dozvolili da priča o svemu onome što baš nije danas na dnevnom redu. Ja ću vas podsetiti da je danas rasprava o amandmanima na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, a vi ste samostalnog poslanika, poslanika u ostavci, opomenuli tek na tri i po minuta njegovog izlaganja koje se odnosilo na sve ono što nije na dnevnom redu, pa su se tu upotrebljavali i nekakvi izrazi i neke procene i svašta nešto. U svakom slučaju gole neistine, gole besmislice i to nije prvi put da on to radi.
Gospodine predsedavajući, ako vi budete ovu sednicu dozvolili da se pretvori u to da poslanici mogu da pričaju kako šta kome padne na pamet, teme koje ih zanimaju, koje ih ne zanimaju, teme koje ih bole, koje ih tište, koje ih muče, znate šta, možda neko ovde ima i neke ljubavne probleme od njih, možda neko ima neke zdravstvene probleme od njih. Nemam ništa protiv, ovde među poslanicima postoji izvestan broj lekara, pa ako gospodin poslanik u ostavci ima neki problem, ima ovde i psihijatara, rado će mu pomoći, ali to nije razlog da ometa tok sednice i da pretvara ovu sednicu u cirkus. Hvala vam puno.

Hvala gospodine predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 103, a u vezi sa članom 107. i ne želim da verujem da niste svesni šta je prethodni govornik rekao za profesora uvaženog, gospodina Atlagića.
Rekao je da smatra da on i ne zna šta je to softver, kažem da je rekao da on smatra da gospodin Atlagić i ne zna šta je to softver.
Ja samo pitam, dokle ćemo trpeti razne oblike diskriminacije i na osnovu čega prethodni govornik diskriminiše ljude u godinama u odnosu na neke mlađe poslanike, ili na osnovu struke?
Verujem da, možda, prethodni govornik nije dobro čuo ili razumeo gospodina Atlagića, koji je pričao o zloupotrebama prilikom nabavke softvera. Očigledno da se prethodni govornik razume u zloupotrebe oko nabavke softvera, a slažem se da gospodin Atlagić ne zna ništa o zloupotrebama u nabavkama softvera. Hvala najlepše.

Poštovani gospodine ministre, predstavnici ministarstva, smatram da današnji dnevni red obiluje izuzetno važnim tačkama, prvenstveno mislim na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, ali i na ostale predloge zakona i odluka koje se nalaze na dnevnom redu.
Kada je reč o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača, smatram da je u pitanju jedan od najpotrebnijih antikorupcijskih zakona. Izražavam uverenje i zadovoljstvo što ćemo, nadam se, usvojiti ovaj Predlog zakona, jer je važno da Srbija dobije ovaj antikorupcijski zakon.
Važno je da Srbija dobije ovaj zakon, zakon koji će uspostaviti efikasnu i delotvornu zaštitu uzbunjivača, zakon koji će ohrabriti i motivisati potencijalne uzbunjivače, zakon koji će ostvariti funkcionalan mehanizam razotkrivanja svih nezakonitosti i nepravilnosti.
Mislim da je veoma važno istaći da je ovaj Predlog zakona, kako ste i sami gospodine ministre malo pre istakli, dobio pozitivno mišljenje najvažnijih evropskih institucija, a tu prvenstveno mislim na Evropsku komisiju, ali i na Savet Evrope.
Podsećam na preporuku grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, ali je takođe važno istaći da ovaj Predlog zakona proističe prvenstveno iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. godine do 2018. godine, kao i pratećeg akcionog plana, kojim su definisani ciljevi za borbu protiv korupcije.
Usvajanjem ovog zakona omogućićemo da uzbunjivači, odnosno da lica koja prijavljuju korupciju ili kršenje propisa, kršenje prava, ovlašćenja ili druga koruptivna dela, svoju zaštitu potraže i ostvare na sudu, da dobiju sudsku zaštitu i to u vanrednom postupku i u najhitnijem mogućem roku.
Smatram važnim i činjenicu da će od sada biti pružena zaštita i licima koja prijave korupciju u privatnom sektoru, što do sada nije bio slučaj i bez obzira na to da li su u stalnom radnom odnosu, odnosno kakva im je vrsta ugovora.
Ovako definisanom zaštitom uzbunjivača, daje se jedna šira društvena podrška ovoj kategoriji lica i u najvećoj meri, upravo na taj način se štiti ono što nazivamo javnim interesom. Borba protiv korupcije je nešto što smo mi postavili dosta visoko na lestvici prioriteta u radu ove Vlade i tim pre želim da pozdravim ovo dugo očekivano sistemsko rešenje, koje će obezbediti da ova kategorija lica, uzbunjivači, dobiju potpunu zaštitu države i društva, da bi izneli svoja saznanja o nezakonitostima ili korupciji.
I sama činjenica da je javna rasprava bila iscrpna i opsežna, govori u prilog značaju ove teme i ovog zakona.
Kako sam u prilogu ovog Predloga zakona mogao da vidim, veliki broj stručnjaka iz značajnih institucija i organizacija je dalo svoje mišljenje i komentar na Nacrt zakona. Dakle, Agencija za borbu protiv korupcije, Savet Evrope, različite nevladine organizacije kao npr. „Transparentnost“, „Pištaljka“, „Centar za evroatlantske studije“ i sam postupak usvajanja ovog zakona to čini transparentnijim i kvalitetnijim.
Želeo bih da istaknem značaj širenja svesti u javnosti o korupciji kao društveno neprihvatljivoj pojavi i nastojanju države da iskoreni tu pošast, a ovaj Predlog zakona doživljavam upravo kao jedan od instrumenata i mehanizama za takav poduhvat.
Iz svih ovih razloga, osećam slobodu, ali i obavezu da pozovem poslanike da podrže ovaj Predlog zakona. Hvala.