Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, reći ću vam da je tema na kojoj je prikazan ovaj amandman je započela suštinski na Odboru za evropske integracije koji je bio u petak 27. novembra od strane predlagača. Mislim da u tom trenutku nije bilo dovoljno predstavnika ministarstava koji shvataju ovu temu sa ovog pravnog aspekta. Tako da su uglavnom bili predstavnici oni koji se odnose na tehničku struku i na rudarstvo. Zbog toga mislim da u tom trenutku ni predlagač ovog amandmana nije dobio potpunu informaciju što se tiče Zakona o štrajku i Zakona o radu koji definiše štrajk i potrebu da ovaj deo zakona bude eksplicitno definisan kada je u pitanju rudarska struka.
Znači, očuvanje imovine države, očuvanje ljudskih života, očuvanje procesa rada, očuvanje bezbednosti i funkcionisanje energetskog sistema i rada rudnika, mora da bude tačno definisan i naravno da je model, kao što su svi raniji zakoni o rudarstvu podrazumevali i zbog toga svaka politizacija, a pokušaj je bio od tog datuma, od 27. novembra, pa su se negde neki subjekti prepoznali kada su čuli da je na određeni način definisan ovaj predlog i ovakvih amandmana i tumačenje koje je dato. Mislim, da to samo donosi štetu zbog toga što ne može nikakvu korist da proiznese kroz ovakvo zakonsko rešenje.
Zbog toga uopšte ovakav amandman ne treba sagledavati na način i obrazloženje koje je dato, već ga treba odbiti i usaglasiti, a usaglašen je sa zakonima koji definišu štrajk i koji definišu Zakon o radu i održavanje procesa rada koji je bukvalno vezan za isključivo rudarstvo. Zbog toga podržavam ovo obrazloženje koje je ministar dao i ono što su moji prethodnici podržali u cilju ne donošenja ovakvog i ne prihvatanja ovakvog amandmana. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani kolege poslanici, pa da krenemo prvo od odgovora i negde nedoumica koje postoje, što se tiče finansijskog plana Agencije za energetiku, zato što imamo izveštaj Agencije za energetiku koje praktično ova institucija, kao regulatorno telo koja je vrlo bitna, pogotovo kada su u pitanju evropske integracije, treći paket direktiva EU, sprovođenje novog Zakona o energetici, koji smo usvojili 29. decembra prošle godine i koja polaže jednostavno, izveštaje svoje i podnosi Odboru za privredu i energetiku Skupštine Srbije, ali finansijski plan je u domenu onoga što radi Odbor za finansije i budžetsku potrošnju. Pre toga ima obavezu, na osnovu Poslovnika o radu i zakona na koje je formirana, da Vlada da svoje mišljenje.
Ono zbog čega je Agencija kasnila u tom formalnom smislu je, ako se sećate, da smo doneli zakone koji se odnose na smanjenje plata svih državnih službenika. Ono što je još interesantnije, to je da su uopšte plate vezane bile za institucije koje se odnose na pravosudni sistem. Tako da su oni tražili jedno pravno tumačenje, da li uopšte njihove plate spadaju pod udar ovog zakona ili ne. Tek na osnovu takvih tumačenja, oni su morali da urade plan. Kada su uradili plan, onda su ga i usvojili, taj datum je 21. novembar, a setićete se da je inače od 1. novembra bila primena onog zakona o kome se odnosilo na smanjenje plata i dovođenje u red uopšte i konsolidaciju javnih finansija.
Zbog toga je došlo do te činjenice da se pošalje tek onda Vladi na razmatranje. Tada Vlada podnosi praktično Narodnoj skupštini Republike Srbije, 9. aprila 2015. godine svoje mišljenje. Vlada daje mišljenje na osnovu pribavljenih svih mišljenja ministarstava nadležnih sa kojima sarađuje Agencija za energetiku. Znači, to nisu samo finansije, već i Ministarstvo energetike, i zbog toga, tek onda u maju mesecu, praktično odbor nadležan za finansije usvaja ovakav plan, odnosno daje mišljenje da se Skupština Srbije u plenumu izjasni o tome.
Ono što je interesantno, a treba reći i treba i građani Srbije da znaju, Agencija za energetiku je dobila velika ovlašćenja po pitanju sprovođenja zakona o energetici, pogotovo što je usvojila taj treći paket direktiva EU, a EU kaže da ni Vlada, ni Skupština, ni uopšte državne institucije ne smeju da imaju toliki uticaj uopšte na vođenje politike. Zbog toga kao rezultat toga dobijamo da Agencija za energetiku direktno učestvuje u postupku regulacije cene električne energije, učestvuje na licenciranju uopšte privrednih subjekata koji treba da se bave i prodajom i distribucijom i električne energije i gasa. Znači, ne može više samo recimo „Srbijagas“ da bude ta institucija koja će prodavati gas i distribuirati. Ne može samo EPS da bude, to jedno otvaranje tržišta i stvaranje jedne konkurentske prednosti na tržištu, da se pojave veliki broj kompanija koje će se baviti ovim poslom.
Agencija je zaista tim svojim poslom došla do toga da je 16 licenci pod veoma visokim kriterijumima mogla da izda te licence za bavljenje ovim poslom, ali na kraju krajeva to su naše evropske obaveze koje nisu ni malo lake, pogotovo za privredne subjekte koji žele da se bave ovim poslom.
Na kraju, za to su potrebni određeni kapaciteti u smislu kadrova koji rade u toj agenciji s obzirom da imamo mali broj zaposlenih u ovim agencijama jer one su relativno mlade u svom postojanju. Zbog toga je potrebna dodatna i edukacija i rad sa tim ljudima da bi mogli zaista da iznesu sav ovaj posao. To jačanje kapaciteta jednostavno nije moguće i to znanje koje treba, na kraju krajeva, ljudi koji se bave ovim poslom unutar agencije, ne mogu da steknu na fakultetima, nego jednostavno moraju u saradnji sa evropskim svojim kolegama da steknu.
Na kraju krajeva Agencija za energetiku ima obaveze i u saradnji je i postala je članica evropske asocijacije Agencije za energetiku. Ona će imati obaveze da postupa direktno prema njihovim direktivama sada, u 2016. godini. To je ono zbog čega sigurno, da kada se pravi plan, uopšte finansijski, nije tako jednostavno. Pri tome, vi vidite da se mnoge stvari na tržištu uopšte menjaju, da se mnogi zakonski predlozi menjaju, da je Ministarstvo energetike poslalo akcioni plan za poglavlje 15 koje se odnosi na energetiku Evropskoj komisiji. Tako da je uopšte Agencija kroz svoje izveštavanje odboru, nama prezentovala taj finansijski plan, u smislu kao sastavni deo uopšte izveštaja o poslovanju za prethodnu godinu.
Finansijski planovi, znači za ovu godinu se prave na osnovu prethodnih. Tako da je, uopšte ono što kažemo eto da je prekoračenje roka manje od mesec dana bilo uslovljeno donošenjem drugih zakonskih rešenja. Tako da mislim da ovaj finansijski plan što se tiče agencije uopšte nije sporan.
Ono što treba reći, to je da je on obima od 198 miliona 793 hiljade 180 dinara. Odnosi se na prihode koje ubira agencija na osnovu licenci, naknada i donacija.
Postoje mnogi međunarodni projekti koje agencija vrši baš zbog podizanja kapaciteta, ali i određenog podizanja nivoa svesti privrednih subjekata sa kojima radi da na određeni način budu što bolje upoznati sa time šta treba da urade da bi stekli određene statuse i bili licencirani.
Ali rashodi na koje ova agencija treba da utroši sredstva su pre svega plata i zarade koje iznose oko 25%, zakup koji iznosi oko 19%, troškovi tzv. nematerijalni troškovi koji iznose 21% i onaj ostatak praktično je projektovan za rizike od naplata potraživanja koje obuhvata tu neku obaveznu rezervu od oko 3,5 miliona dinara.
Mislim da ovaj finansijski plan zaista treba podržati jer on će pomoći agenciji da za 2016. godinu, jednostavno su oni uradili u tom nekom svom nacrtu, ali bez usvojenog od ove godine oni ne mogu jednostavno da se pojave ni sa planom za 2016. godinu.
Ono što je još važno da kažemo što se tiče ovog finansijskog plana regulatornih tela. Kao što vidite za elektronske medije, kao što vidite ta institucija jednostavno je postupila po zakonu i zbog toga je došlo upravo zbog vraćanja na ponovno predlaganje i zbog toga je i došlo do toga da se opet čeka i opet se prolongiraju rokovi.
Ali ono što je važno da se kaže da je ona revidirala svoje stavke, pogotovo kada su u pitanju prihodi i rashodi i treba reći da postoji taj suficit o kome pričamo između prihoda i rashoda, ali treba reći da postoje naplate iz prethodnih perioda.
Zbog toga jednostavno ne postoji ovakav plan, ali sam ja sigurna i imam zaista obrazloženje Odbora za finansije da su oni uzeli sve ove faktore u obzir kada su slali ovaj plan i zaista dali Skupštini na usvajanje, jer bez ovoga plana oni neće moći da funkcionišu ni sledeće godine.
Tako da mislim da ste možda u pravu da oni dovoljno nisu vidljivi u javnosti po svom radu, ali mislim što se tiče finansija da sigurno Odbor za finansije gde sede naše kolege, na kraju krajeva i predstavnici vaše stranke i stranaka, jednostavno mogu da daju svoja mišljenja kada dolaze kao tačka dnevnog reda.
Tako da u svakom slučaju ova dva finansijska plana treba usvojiti jer jednostavno ne možemo blokirati rad ovih institucija od kojih zaista mnogi faktoru u društvu zavise i mnoge poslovne aktivnosti zavise u društvu.
Ja sam zato da SNS u svakom slučaju treba da pokaže i pokazaće svojim glasanjem da prihvata ovakve planove, a nadam se i da će druge stranke koje su u opoziciji prihvatiti ove predloge. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ako je neko popustljiv prema regulatornim telima onda je to zaista Srpska napredna stranka i gospodin Aleksandar Vučić.
Uopšte nismo menjali ljude čak i kada su bili predloženi ponovo na reizbor, ponovo su odabrani. Baš zbog toga da nam ne bi bilo prebacivano kako vršimo politički revanšizam jer smo smatrali da ta dva tela treba da se bave strukom i da su zato izabrani na ta mesta i da svoju nezavisnost baš ogledaju po tome što se bave svojim poslom, a ne da se bave politikom, a ne da postaju neka četvrta grana i pomoć opozicije za napad na Vladu Aleksandra Vučića.
Znači, upravo zbog toga kada pričamo o izveštajima o radu, njihove izveštaje usvajaju nadležni odbori. Na odborima postoje predstavnici svih stranaka iz ovog parlamenta koji mogu da kažu nešto o tome.
Kada govorimo o finansijskom planu tih institucija, ona jednostavno su sastavni deo tih izveštaja i onda odlaze u Vladu, a Vlada daje svoje mišljenje i vraćaju se u parlament i dolaze na Odbor za finansije i za budžet i javnu potrošnju i tada dolaze u plenum.
Znači, mnogo je mesta na kojima poslanici mogu da kažu ovo što vi danas govorite i mnogo je mesta za kritiku ovakvih finansijskih izveštaja i njihovog rada, ali današnja tema je davanje saglasnosti na finansijski plan ovih institucija. Pre svega, vidim da imate najviše primedbi na REM, znači regulatorno telo koje se odnosi na elektronske medije.
Vlada gospodine Vučića ne želi uopšte da vrši bilo kakav pritisak na bilo koje nezavisno regulatorno telo ni na bilo koju instituciju, a pogotovo koja je u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, jer Skupština Srbije jednostavno radi svoj posao.
Zbog toga mislimo da ljudi koji predstavljaju ove institucije nikada nisu bile sporne i nikada nisu bile menjane. Kao što vidite i regulatorno telo nije menjalo svoj sastav. Kažete da je promenjen jedan član, a taj jedan član je promenjen verovatno zato što mu je istekao mandat, kao što su i mnoge komisije i agencije menjale svoje članove kojima je istekao mandat, ili su otišli u penziju.
Prema tome, mislim da jednostavno kritika sa te strane ne stoji po današnjoj tački dnevnog reda, jer današnja tačka treba da omogući nesmetan rad ovih institucija.
Kroz finansijski plan i usvajanje mi ćemo omogućiti tim regulatornim telima da rade svoj posao i sigurno je da je prošlo sve te instance o kojima ste govorili. Sigurno da ti izveštaji nisu bili preko noći donošeni, već imaju neki svoj istorijski sled i traju više meseci.
Prema tome, to je jedan od osnova po kojima mi sigurno treba da usvojimo ovakve predloge. Ja vam se zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Antić, kolege poslanici, ovim zakonskim rešenjima danas kada govorimo o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima praktično prekidamo jedan zakonski vakum, koji je Vlada od 2011 godine, prvo rešenje za oblast rudarstva je bilo 1994. godine, a drugo smo imali 2011. godine. Očito je da posle 2012. godine kada je SNS činila Vladu zajedno sa SPS bilo pokušaja da se kroz određene zakonske akte nastavi, odnosno realizuje zakon u potpunosti.
Međutim, evropskim putem odnosno određivanjem strategije uopšte i politike Vlade Republike Srbije ka evropskim integracijama, očito je potreba da se napravi jedan moderan nov zakon koji će biti u skladu i sa energetskom politikom EU, ali i sa evropskim integracijama i svim poglavljima koje treba da otvorimo. Tako i Zakon o rudarstvu očito je doživeo svoje novo odelo, jer očito da određenim izmenama i dopunama ne bi mogao da zadovolji sve ono što su sada standardi kojima mi moramo da se prilagođavamo i svoje zakonodavstvo.
Stoga je potpuno s razlogom što danas imamo nov Predlog zakona o rudarstvu i ja ću vam se zahvaliti uopšte gospodine Antiću i ministarstvu što učestvujete zaista aktivno u radu parlamentarnog foruma za energetsku politiku, odnosno neformalne poslaničke grupe u kojoj su predstavnici mnogih odbora koji nalažu uopšte na energetsku politiku. Tako smo i jedan forum posvetili uopšte ovom zakonu, gde su bili predstavnici NIS-a i EPS-a i vašeg ministarstva, ali i određenih kompanija koje su upravo imale određene zahteve po pitanju rudarstva.
To smo pretočili u određene amandmane, nas nekoliko poslanika koji smo bili prisutni do kraja i ostali u ovoj debati. Vidim da ti predlozi amandmana će biti prihvaćeni, pogotovo u onom kada su prethodnici govorili po pitanju širina eksploatacionog polja. Predložili smo mnogo manju tu širinu, zatim deo koji se odnosi na rudarske radove, pogotovo kada su u pitanju bušotine i oni koji se odnose na naftu i gas i deo koji se odnosi na olovo i cink. Mislim da je verovatno bila tehnička omaška da je zaboravljen da bude uvršćen u strateške sirovine Republike Srbije.
Ono što sam htela da kažem je da ovim zakonom, malo da uvedemo živosti da ne bi bilo suvoparno, se jednostavno definiše cela ova oblast koja do sada na određeni način nije bila definisana. Kada određenim podzakonskim aktima sa lokalnom samoupravom investitora gurate između lokalne samouprave i ministarstva da se šeta nekoliko puta vi jednostavno dolazite u situaciju da kao država šaljete jednu poruku da investitori imaju velike probleme ako žele uopšte da se bave tom delatnošću.
Tako da strani i domaći investitori iz ove oblasti su zaista pozdravili ovakva zakonska rešenja i to je ono što je jako bitno, pogotovo kada se govori o tome da ministarstvo donosi odluku i odobrenja za istraživačka prava, a naravno da ministarstvo neće moći da donese odluku ukoliko ne postoje urbanistički planovi u lokalnoj samoupravi i ukoliko ne postoje procene uticaja na životnu sredinu koje će jednostavno odreagovati na svaki elaborat investitora koji želi da dobije dozvolu.
Tek u trećem stepenu odlučivanja ministarstvo može da da odobrenje. Ono što je dobro je što fizička lica sada po prvi put se javljaju kao titulari zahteva kada su u pitanju dobijanja određenih dozvola. Primera radi postoje fizička lica koja žele da na određeni način istražuju zlato koje postoji u određenim vodotokovima u manjim količinama. Možda žele da istražuju nešto što se odnosi na određene delove manje proizvodnje, koja bi eksploatacija bila u domenu manjih preduzeća, odnosno radnji koje se bave ovakvim poslom.
Prema tome, vi sada šaljete jednu poruku ovim zakonom, da i fizička lica koja su se zaista nekada možda bavila, neke porodice koje se nalaze u istočnom delu Srbije, za koje je poznato da postoje određena nalazišta zlata, možda će danas-sutra moći zaista da se jave lokalnim samoupravama i na određeni način da dobiju odobrenja za ovakav posao. Neće biti u prekršaju bilo ko ko bude hteo da se bavi ovom delatnošću.
Tako da sada prvi put imate i to pitanje rešavanja dugovanja. Znači, niko ovde ne želi da priča o tome da rudnici duguju silne milijarde budžetu Srbije. Te silne milijarde na određeni način, ukoliko ih vi ne pomenete u zakonu, neće moći biti naplaćene i ne postoji način suštinski da vi uđete u reprogram tih dugovanja. Znači, ovim vi vezujete suštinski da finansijska dugovanja neće zastariti, pa čak i ako je u pitanju „Farmakom“ i „Bor“, tako da je to nešto što je za pohvalu, pogotovo je za pohvalu u odnosu na druge investitore koji moraju da plaćaju i koji su recimo plaćali svoje naknade, odnosno tzv. rudne rente.
Šta je vrlo interesantno? Interesantno je da određena istraživanja ne možete lako da predvidite. Primera radi, postoje kompanije, mi smo to čuli na forumu, koje su sedam godina ulagale u istraživanja i potrošile 65 miliona dolara za istraživanja, a tek u osmoj godini su došle u situaciju da su otkrile određena nalazišta i da biste vi sada ušli u eksploataciju treba da imate jako dobru dokumentaciju i treba da spremite bankovne garancije gde ulagački kapital za otvaranje rudnika nije ispod 500 miliona dolara, pa čak ide i do milijardu ukoliko su veća ležišta u pitanju.
Prema tome, to su investicije od strateškog značaja za RS i mislim da zaista ovim zakonom otvarate mogućnost da istraživačka prava date onim kompanijama koje će biti u situaciji da pribave svu ovu dokumentaciju, da plate, pune budžet Srbije i da kroz ta istraživačka prava uvedete mnoge investitore i uspostavite sistem konkurencije na tržištu.
Čim vi imate sistem konkurencije pojavljuje se više kompanija. Samim tim vi otvarate nova radna mesta. Neki je proračun da na jedno otvoreno radno mesto za rudara dolazi sedam do deset otvorenih novih radnih mesta u uslužnim delatnostima.
Prema tome, mislim da uopšte ova delatnost i pokretanje inicijative na ovakvim zakonskim rešenjima otvaramo novi investicioni ambijent, da otvaranje novih radnih mesta ići će sigurno u cilju razvoja Srbije.
Ono što treba reći kada govorimo o rudarstvu u budućnosti će biti potreba da se donese strategija razvoja rudarstva. To smo danas imali praktično razlučeno zbog čega mnogi amandmani koji su podneti na Strategiju razvoja energetike nisu prihvaćeni, zato što je potreba da strategija rudarstva bude posebno donesena u odnosu na Strategiju razvoja energetike.
Što se tiče Strategije razvoja energetike, ona je započela da se piše još 2010. godine definisanjem Odbora za upravljanje projektima kada je u pitanju energetika jer ranija strategija koja je praktično definisana do 2015. godine donošenjem nove strategije prestaje da važi. Znači, potreba je bila da se otvore svi zainteresovani subjekti po pitanju energetike i da se otvore vrata i da na određeni način kažu šta imaju.
Ono što se pokazalo to je da postoji pet prioriteta, pet tema koje je forum razmatrao za energetsku politiku Srbije ovde u Skupštini 2. septembra jer je Strategija došla i objavljena je na sajtu još 2. juna ove godine. U septembru je održano pet paralelnih okruglih stolova po različitim pitanjima i kao delovi ove Strategije, to je onaj koji se odnosi na poglavlja 15, 21 – zaštita potrošača, na električnu energiju, treći koji se odnosio na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, treći koji se odnosio na ugalj, naftu i prirodni gas i peti je bio na zaštitu životne sredine i klimatske promene.
Ono sa čime se izašlo nakon tri sata debate to su određene vrste preporuka koje su trebale da idu na ovu Strategiju jer se shvatilo da mnoge stvari ne mogu da budu ubačene kroz amandmane, ali da nacionalni akcionalni planovi će morati uzmu u obzir ovakve preporuke. Mnogi su dali i neka nova rešenja, odnosno neke nove predloge koje će u budućnosti sigurno zaživeti, a to je da se shvatilo da pre svega inženjerstvo u Srbiji mora da se objedini na određeni način, a to se pokazalo i na Zakonu o rudarstvu. Ne postoji institucija u ovom trenutku, niti udruženje koje ima uopšte mogućnost da izda bilo kakve licence rudarskim inženjerima iz prostog razloga što negde ni zakon iz 2011. godine, koji je bio toliko bajan i sjajan, nije davao mogućnost da rudarski inženjeri mogu da rade i uskratio je prava na rad.
Samim tim oni su i dan danas postali kao udruženja članovi nekih međunarodnih organizacija, a nemaju mogućnosti uopšte da dobiju te licence i zbog toga ovim Zakonom o rudarstvu prvi put se javlja mogućnost da neka institucija ili neko udruženje daje tu mogućnost. U ovom trenutku će biti Ministarstvo energetike, ali smatramo da u budućnosti mora da postoji objedinjeni sistem funkcionisanja uopšte inženjerstva u Srbiji, objedinjeni sistem izdavanja licenci, jer kada govorimo o inženjerstvu očito je velika potreba da se objedine sve tehničke struke koje će u budućnosti dati veliki doprinos pogotovo na razvoju svih strateških projekata. Mi sada imamo te projekte o kojima govorimo kada je u pitanju građevinarstvo, kao što je „Beograd na vodi“, govorimo o izgradnji železničke pruge Budimpešta-Beograd-Podgorica-Bar i govorimo o tome da je potreba da inženjeri, a sada kada govorimo o geološkim istraživanjima i otvaranju rudnika, biće potrebe da inženjeri imaju usaglašen integrisan sistem izdavanja licenci.
Ono što je kao zaključak, takođe i kao preporuka jedna kada su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost dali, to su jedna nova rešenja koja se odnose na modele finansiranja i mi ćemo u četvrtak takođe održati jednu sednicu foruma koja će dati finansijske modele za finansiranje energetske efikasnosti u Srbiji i mislim da je dobro da se Ministarstvo finansija uključi, kao što se uključilo za pitanje rudne rente, tako i za pitanje finansiranja energetske efikasnosti. Tačno je da određene subvencije će morati da idu iz budžeta, ali je isto tako tačno da za sada sa ovom Strategijom za 2017. godinu one mogu jedino da budu kroz određeni deo projektnog finansiranja određenih banaka, određenih kreditnih linija koje će budžet Srbije morati na određeni način da plasira ili kroz poslovne banke ili kroz određeni fond koji je definisan Zakonom o racionalnom korišćenju električne energije.
Na kraju, ono što je interesantno, to je da su klimatske promene i uopšte zaštita životne sredine aktivno uključena i kada govorimo o Zakonu o rudarstvu, ali i kada govorimo o Strategiji razvoja energetike. Naravno, i Odbor za zaštitu životne sredine i predsednik biće uključeni kada je u pitanju Svetska konferencija koja govori o klimatskim promenama. Sigurno je da ćemo mi svoj sistem funkcionisanja budžeta morati tome da prilagodimo.
Ono što je jako važno, to je da baza podataka, koju će dati energetika i kroz svoju strategiju, na određeni transparentan način treba da bude dostupna javnosti. To je na određeni način bila jedna preporuka u i nevladinog sektora, ali i svih onih koji su učestvovali uopšte na ovom forumu. Pitanje uopšte funkcionisanja i implementacije ovakve strategije, koja je dala neki finansijski okvir u budućnosti do 2025. godine, odnosno 2030. godine, nekih 14,36 milijardi evra, je nešto što je možda spisak lepih želja, ali je negde cilj kojem treba težiti.
Ono što treba reći, to je da će Srbija i ova Skupština postati sastavni deo Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, koji će biti 14. decembra formirana i da će ovaj parlament morati da formira stalnu delegaciju Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, tako da je to neki posao koji nam sledi u ovom parlamentarnom delu. Zajednički ćemo sa Ministarstvom energetike sigurno raditi na razvoju energetike, onako kako ste predložili datum strategije.
Dobro je da sarađujete i sa civilnim društvom i sa sektorom koji se bavi. Ono što smo danas čuli na Odboru, jeste da je predat Akcioni plan za Poglavlje 15. Evropskoj komisiji. To znači da nekako duboko gazite što se tiče otvaranja poglavlja, kada je u pitanju energetika.
U Danu za glasanje sigurno će Srpska napredna stranka podržati i ovaj predlog zakona kada su u pitanju rudarstvo, geološka istraživanja i Strategija razvoja energetike. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani predstavnici Ministarstva građevine i poštovani gosti, kolege poslanici, da nastavimo raspravu u ovom smeru kada govorimo o istini. Istinu, uopšte kada govorimo o zakonu koji treba da ozakoni sve bespravne objekte, pokazuju izgrađeni kvadrati i tu niko ne može da nas laže. Snimak do 2012. i snimak 2015. godine jasno govore o tome koliko je ko radio, ali do 2012. od 2000. godine je bilo 1.200.000 objekata nelegalnih. Znači, govorimo o cifri koja je iznad milion bespravnih objekata.
Kada govorimo o toj ekspanziji, govorimo istovremeno o zakonskim rešenjima koja su se menjala i 2003. i 2006. i 2009. i 2011. godine, da bi se 2013. godine praktično zaustavilo sa postupkom legalizacije, a sada, 2015. godine, taj proces mora da se završi. Mora da se završi iz mnogo razloga. Urbanistički haos o kome pričaju predstavnici opozicije koji će se nastaviti jednostavno nije moguć. Stavljamo tačku na pljačku. Zašto? Zato što, po evropskim integracijama i svim bilateralnim i eksplanatornim skrininzima, postoji oblast koja obuhvata uređenje i urbanizma i ono što se zove ekonomski razvoj i koji kaže da podloge koje se urade u datom trenutku moraju da se slože sa kompletnom dokumentacijom koja postoji. To iskustvo je prošla i Slovenija i Hrvatska, pre nego što su postale članice Evropske unije. Prema tome, više urbanistički haos neće moći da se produžava.
Zbog toga postoje i evropske integracije koje jednostavno pomažu i RGZ, a i zakonska rešenja koja mi donosimo ovde u Skupštini da jednostavno produžavanje rokova više ne može biti. To je ono što danas građanima treba jasno da kažemo, da produžavanja, opraštanja, gradnje posle završetka svih ovih procesa koji se odnose i na objekte ovih 800.000 koji će u roku od godinu dana u saradnji sa lokalnim samoupravama i građevinskoj inspekciji i komisijama koje će biti formirane završiti, jednostavno posle toga više nema produžavanja roka.
Nemojte da vam neko daje lažnu nadu da će biti nekih novih zakona. Neće ih biti, jer ministarstvo na čijem čelu je ministarka Mihajlović u nekoliko navrata je najavljivala i elektronske građevinske dozvole koje će zaživeti od 1. januara i one koje sada žive u roku od 28 dana. Jednostavno, proces je počeo, uveden je u legalne tokove. Proces kojim se jednostavno uvodi red u ovoj oblasti je počeo da teče i samim tim uopšte funkcionisanje zakona koji pokazuje se u svakom danu vršenja vlasti ove Vlade ali i ministarstva koje u saradnji sa lokalnim samoupravama implementira, pokazuje i daje rezultate.
Prema tome, sve ono što ste hteli da dokažete da ne postoji, da u izveštajima treba reći da je to jedan marketinški trik, jednostavno ne postoji i danas sami izveštaji o legalizaciji, o broju podnošenih zahteva, ali treba reći da ne treba zaboraviti da 20.000 kvadrata, primera radi, objekta koji se zove „Beogradske terase“ je zatekla beogradska vlast na čelu sa SNS i jednostavno nije znala šta će da radi sa takvim objektima. Da ovaj broj od 248 zahteva, 248 hiljada zahteva samo u Beogradu je pokazao da po postojećim zakonima do 2012. godine jednostavno nije bilo mogućnosti da se završi. Moralo je da se donese određene set zakona koji obuhvata izmene i dopune o katastru, koji obuhvata i Zakona o legalizaciji 2013. godine i zakon koji sada govori o ozakonjenju svih tih objekata, mora da se zaustavi. Ali, mora da se pomogne da se tih 248 hiljada samo u Beogradu završi.
Kao što pokazuje broj kada svega oko dve hiljade zahteva je procesuirano određeni način, a da 230 hiljada će morati da se ozakoni, jedino moguće rešenje je na ovaj način. Dobro je što je konsultovana struka u svakom segmentu ovog definisanja zakonskih rešenja kao izmena i dopuna o katastru. Dobro je što u saradnji sa svim relevantnim subjektima koji se odnose na ovu oblast definisano ovako rešenje, ali isto tako je dobro što jednostavno će se rešiti mnogi problemi koji obični građani imaju. Imaju probleme kada žele da jednostavno završe postupak legalizacije. Velike takse koje su bile za gradsko građevinsko zemljište pogotovo kada govorimo o Beogradu. Velika dokumentacija i postupak koji je trebalo proći korak po korak, koji sigurno nije mogao da se završi ni u roku od 30 dana. Veliki broj taksi koje je trebalo platiti lokalnim samoupravama.
Veliki problem sa nedovoljnim kapacitetima u opštinama koje smo definisali kao broj građevinskih inspektora, ali broj građevinskih inspektora nije diktirala Republička Vlada, to su diktirale lokalne samouprave, lokalni funkcioneri sa svojim lokalnim politikama koji su zapošljavali ili otpuštali određeni broj stručnih ljudi i sa kojima jednostavno nisu bili u mogućnosti da reše mnoga pitanja za legalizaciju objekata. Ili nije bilo političke volje, a najpre da nije bilo političke volje da se reše, ali je bilo jako dobro tzv. čuvanje građevinskih objekata, odnosno ne vršenje funkcije građevinske inspekcije. To čuvanje je negde stvaralo mogućnost za tzv. kako neki narodni poslanici nazivaju diskrecione odluke, a te diskrecione odluke je neko plaćao. Obično su plaćali vlasnici tih objekata koji su gradi.
Sada ja postavljam pitanje evo i ministru kako je moguće da 20.000 ili kako smo čuli od mog kolege, po 30.000 i 50.000 kvadrata odjednom niknu za gotovo manje
od mesec dana, a da jednostavno inspektori ne reaguju. Kako je moguće da ti inspektori nikada nisu ni procesuirani, nisu pozvani čak ni na odgovornost, nisu čak bili ni suspendovani zbog izrade takvih objekata. Kako je moguće da ti građevinski giganti jednostavno niknu preko noći, preko vikenda, skidaju se crvene trake, ponovo se ulazi u gradnju i da niko ne reaguje.
Nakon toga vi podnosite zahteve za legalizaciju i čak uđete u komercijalnu prodaju stanova koji su deo takvih građevinskih objekata. Znači, to jednostavno nije zabeleženo ne u zemljama u regionu već u zemljama EU koje imaju uređenu ovu oblast i potpuno je neshvatljivo. Zato je razumljivo što danas mi nemamo tačan broj nelegalnih objekata nego na osnovu zahteva koji su do sada predati, a imamo određenu sliku da je taj broj ne predatih zahteva oko 800.000 koje želimo do trenutka donošenja ovog zakona da završimo.
Sigurno će se završiti ovaj postupak zato što jednostavno podloga sa kojom će se baratati, taj elektronski snimak u trenutku donošenja zakona, sa svim objektima koji postoje i rešavanje kompletne dokumentacije koji će svaki vlasnik tog objekta imati u određenom statusu moraće biti završen, sve posle toga, jednostavno podleže onom drugom delu koji se zove kaznena politika, koji se zove inspekcijski nadzor. Zbog toga smo doneli nove zakone o inspekcijskom nadzoru i taj postupak i taj proces u roku od godinu dana sa određenom dokumentacijom biće završen.
Prema tome, ovakav Predlog zakona zaista je za pohvalu i treba reći da je sada veliki postao na lokalnim samoupravama. Jedan deo se odnosi da sve ono što su zahtevi za postojeće objekte za legalizaciju treba da završe i da predaju katastru. Drugi deo poslova se odnosi na snimanje i izradu izveštaja postojećih objekata, jer imaće pomoć ovog elektronskog snimka o kome govorimo. Taj veliki posao jednostavno, tačno je da će biti poteškoća zbog tih kapaciteta o kojima govorimo, ali postojaće komisije u kojima ćete moći da angažujete inženjere sa licencom. Imamo veliki broj licenciranih inženjera. Izvolite, lokalne samouprave uključite ih u rad i samim tim izlaskom na teren, a mislim da većina inspektora znaju za sve objekte koji postoje nelegalni, pogotovo u Beogradu. Postoje i nove tehnologije i novi softveri koji u ovom trenutku mogu da pokažu i prikažu svaki od objekata kako izgleda. Prema tome, neće biti baš toliko teško izaći na teren i popisati sve te objekte.
Ovakav vid donošenja zakona pre svega mnogim građanima i mnogim porodicama rešiće njihova životna pitanja. Rešiće pitanje evidencije kada govorimo uopšte o knjižbi njihovih objekata, rešiće pitanje hipoteka, ukoliko žele da jednostavno završe te svoje objekte, unutrašnju strukturu, kojima žele da reše i pitanja svoje dece. Znači, da li će moći da definišu, podele unutar samih objekata, stanova, gde će moći da žive. Verujte mi da većina građana, 90% vlasnika ovih objekata koji rešavaju svoje životno pitanje jedva su čekali da ovakav zakon bude na dnevnom redu.
Nemojte da vam pričam koliko je građana zvalo i pitalo – nije valjda da ćemo još čekati na ovakav zakon. Jednostavno, mislim da će biti potpuno podržan od strane građana, a onih 10% koji jednostavno neće biti obuhvaćeni ovim zakonom ili će imati problema da legalizuju ove objekte, sigurno da se nalaze na strani ovih građevinskih giganata od par stotina hiljada kvadrata, jer se pokazalo da mnogi građevinske firme imaju objekte zaista i da se kriju iza imena ko su vlasnici tih firmi, upravo zbog toga što jednostavno pokazuju kolika je veličina tog kapitala sa kojim su raspolagali. Očito su svoj nelegalni kapital pokušali da kroz građevinsku industriju legalizuju. Naravno, imena se uvek znaju i znaćete po načinu na koji funkcionišu njihove kompanije i znaćete kako se zovu te firme.
Nemojte da pričamo uopšte o tome kako je sve bilo bajno i sjajno do 2012. godine, kada, recimo Uprava za sekretarijat za građevinske poslove dok se „Belvil“ gradio godinu i po dana nije izdavao nijednu građevinsku dozvolu, samo zato da bi se prodali stanovi u „Belvilu“ uz pomoć „Hipo Alpe Adria“ banke u to vreme i te kreditne linije, gde je kvadrat koštao 1.400 evra. A za to vreme, jednostavno, nisu davane dozvole koje trebalo da se izgrade objekti i na Vračaru, i na Zvezdari i na Starom Gradu, čiji kvadrati su tada jednostavno iznosili i tri puta više i samim tim vrednost tih objekata je potpuno padala, upravo zbog toga što nisu izdavane dozvole da bi se „Belvil“ prodao, a samim tim su došle pod udar Zakona o legalizaciji i samim tim su, znači inspektori nisu izlazili na teren, a na volšeban način su nastale hiljade i hiljade kvadrata na ovim opštinama.
Prema tome, nemojte da pričate o tome kako je sve bilo bajno i sjajno, kako će i nastaviti tako da funkcioniše ova država. Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i na kraju krajeva i Ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović potpredsednik SNS, uvodi red, jednostavno i uvodi jedan funkcionalan sistem državne uprave sa kojim pokazuje da jednostavno sa ovakvim načinom funkcionisanja koje je bilo do 2012. godine mora da prestane, uprkos svim pritiscima svih mogućih tajkuna koji su se najviše ogledali u građevinskoj industriji, uprkos pritiscima svih onih koji žele jednostavno da takav nelegalan sistem funkcioniše. I otpori sigurno su veliki u ovakvom uređenju sistema, ali na takve otpore mi odgovaramo svi zajedno novim zakonskim rešenjima, novim uređenjem, novim jednostavno regulacijom tržišta uopšte kada govorimo o nekretninama.
Ovim zakonom o zakonjenju prati izmena i dopuna Zakona o katastru. Znači, vrlo je važno da se katastar uradi, jer uvek je on bio problem, uvek su najveći redovi čekanja tamo gde je katastar u Beogradu, upravo zbog toga što su uvek komplikovani imovinsko-pravni odnosi, ovakvim uređenjem vi smanjujete pritisak, odnosno uređujete imovinsko-pravne odnose, odnosno terate građane Srbije da svoje odnose urede. Da jednostavno sve ona dešavanja kojima smo mi negde svedoci, godinama treba da počnu da funkcionišu, a to je da sve ono što definiše ugovornim osnovama mora da prođe kroz katastar. Zbog toga smo imali u poslednjih 15 godina dešavanja da na određenim parcelama postoji po 100 ljudi, a pola od njih jednostavno ili nisu u Srbiji ili su odavno umrli i kada saglasnost treba da daju za uređenje ili gradnju određenog objekta na toj parceli, logično je bilo da nije bilo moguće uopšte izgraditi bilo koji objekat zbog toga.
Na kraju bih rekla samo da ispravljanjem svih onih nepravdi koje su do sada postojale sada jednostavno 90%, 95% praktično vlasnika ovih objekata mi uvodimo u legalne tokove, dajemo jedno novo lice Srbiji. Investitorima praktično dajemo jedan nov poziv za priliv stranih direktnih investicija, upravo zbog toga što Srbija postaje potpuno uređena država kada je u pitanju građevinska oblast i to je ono važno što oni koji daju velike kritike na ovaj zakon, jednostavno ne znaju šta rade, i oprostite im ministarka jer vreme koje donosi jednostavno pokazaće da DS neće biti u mogućnosti uopšte da ima svoje glasače, jer je sve radila suprotno interesima građana. U Danu za glasanje sigurno ćemo podržati ovaj set zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pre svega treba da izrazimo svi ovde zadovoljstvo što će DS prihvatiti ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o budžetu, jer time pokazuje da zaista je odgovorna za sve ono što se dešavalo u prosveti do 2012. godine.
Kada govorimo o prosveti uopšte, treba reći da je mnogo toga propušteno do 2012. godine, ne samo kada gledamo kroz ono što se zove lični dohodak i plata, nego je propušteno mnogo šansi da se reformiše uopšte ceo sektor prosvete.
Te reforme nisu samo kao što smo danas govorili, koje se odnose na njihove lične dohotke, profesora, nastavnika koji zaista treba da uče našu decu, jer je prosveta generator razvoja svakog društva, ali je mnogo propušteno šansi, pogotovo kada je prethodna Vlada govorila do 2012. godine da je ekonomska kriza koja je nastala 2008. godine jedna šansa Srbije da se ekonomski razvije, a samim tim je bilo i šanse da se izvrše reforme prosvete.
Tadašnje reforme pokazuju posledice danas. Posledice su da na osnovu određenih studija i istraživanja nemačke razvojne agencije GIZ od 500 osnovnih i srednjih škola, jednostavno, Srbija nema adekvatna zvanja, odnosno struku koja privredi treba da donese boljitak, odnosno treba da otvori nova radna mesta, kada su u pitanju proizvodna zanimanja. Samim tim, u tom periodu, ne samo četiri godine koje je vladala DS, već i ranije gde je učestvovala u vlasti, nije našla za shodno ni vremena ni načina da izmeni određena zakonska rešenja u kojima bi stvorila održivo društvo u pogledu svojih kadrova, a to je suština u stvari prosvete, stvoriti takav ljudski potencijal gde mladi ljudi koji završavaju škole na adekvatan način će naći svoje radno mesto. To je suština kojom je prosveta trebalo da bude restrukturirana.
Kada govorimo uopšte o finansijskim davanjima i rešavanju pitanja uopšte plata zaposlenih, treba reći da mi sada u stvari pokušavamo da rešimo ad hok ono što je godinama zapušteno, a zapušteno je kroz određena davanja i kroz određeni broj ljudi koji su zapošljavani u ovom sektoru. Godine 2008. kada je ministar gospodin Žarko Obradović i to 10. decembra imao sastanak sa tri reprezentativna sindikata iz oblasti prosvete, jednostavno je kao rezultat tih pregovora, koji se naravno odnosio na plate zaposlenih u ovom sektoru, rekao da će sva ona davanja u budžetu koja preostanu od budžeta iz 2008. godine raspodeliti na jednokratno davanje svim nastavnicima i profesorima u osnovnim i srednjim školama. Naravno, do toga nije došlo, jer je urađen predlog za 2009. godinu, pa je tamo povećan za 1,5 milijardi, sa čime se i dalje, naravno, sindikati nisu složili.
Kada govorimo o tome koliko je to bilo traženo, projektovano, nekih 135 milijardi dinara, od čega je 108 bilo realno, i ono što je tada najrealniji zahtev sindikata bio da se tačno odredi broj zaposlenih u ovom sektoru. Do dana dok SNS nije učestvovala u Vladi i nije vodila Vladu, mi nismo znali ne samo za sektor prosvete, nego uopšte za državne službenike, koliki broj zaposlenih zaista postoji u Republici Srbiji, koliki novac se izdvaja u budžetu Republike Srbije za plate uopšte svih prosvetnih radnika.
Ono što je važno reći da danas, ono što je potpisano još 24. aprila ove godine, u saradnji Ministarstva prosvete i Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu, o tome da prosvetni radnici zaista treba da imaju definisana svoja primanja, je pokušaj da se sada na određeni način, u skladu sa svim aranžmanima MMF-a i prve i druge i danas treće revizije, zaista daju u maksimalnom iznosu, što iznosi sedam hiljada dinara, odnosno u prvom predlogu šest hiljada dinara, kojim su obuhvaćeni 110 hiljada zaposlenih u ovom sektoru, ali sada su po ovom novom amandmanu praktično obuhvaćeni svi i to u iznosu od 145 hiljada ljudi.
Ono što je još važno reći da te 2008. godine Pokrajinska vlada u to vreme je potpuno na različit način gledala perspektivu rešavanja pitanja plata jednokratnih naknada zaposlenima u prosveti, tako da je ona od onoga što je definisala probila budžetsku stavku, odnosno samim tim htela zarad pozitivnih određenih političkih poena u Vojvodini, donela određena zakonska rešenja koja su se ogledala u privremenom finansiranju od 1. januara do 31. marta 2009. godine, i dala određena svoja povećanja kroz povećanja plate. Time je stavila u neravnopravan položaj potpuno nastavnike i profesore u Vojvodini i nastavnike i profesore u Srbiji, a da ne pričamo koliko je neravnopravan položaj bio u odnosu na profesore i nastavnike na jugu Srbije, iz prostog razloga što je u tom trenutku Vlada Vojvodine raspolagala potpuno budžetom koji je iznosio i preko onih granica koje su propisane Ustavom Srbije i samim tim dovela do toga da profesori i nastavnici u prosveti se osećaju poniženo.
Sve ono što se odnosilo kao argumenti za današnje izmene i dopune zakona na SNS i na ovu Vladu koja sada pokušava da reši sve probleme, jednostavno ne stoji i jednostavno upućuje sama sebi. Zbog toga je dobro što usvaja ovakav predlog zakona, jer samim tim priznaje da snosi potpuno odgovornost za ovakvo stanje u prosveti.
Na nama je da u budućnosti zaista reformišemo ovaj sektor i imamo najave premijer Vlade da će zaista ući u duboke reforme kada govorimo o prosveti. Mislim da je ovo sada ono što je realno u odnosu na budžet za 2015. godinu, a sigurno, gospodine ministre, da u sledećoj godini, kada se bude pravio budžet za 2016. godinu, moraće da se iznađu određena rešenja, pre svega kada se govori o racionalizaciji ovog sektora, da će zaista prosvetni radnici na određeni način imati ne samo veća davanja u smislu ličnog dohotka, nego da im se podigne nivo funkcionisanja u okviru svog radnog mesta.
Zašto? Zato što ako govorimo o tome da plata nije jedini motivacioni faktor, onda sigurno investicije u obrazovanje, kada su u pitanju i rekonstrukcije škola, odnosno objekata u kojima sede učenici osnovnih i srednjih škola i koje se odnose na učenički standard, sigurno će doprineti tome da uslovi rada u kojima funkcionišu nastavnici i profesori mogu da budu jedan od velikih motivacionih faktora, ali i ono što se zove njihova edukacija obrazovanja kroz organizaciju različitih vrsta seminara. Time suštinski i kada dovodimo do racionalizacije radnih mesta mnogo bolje ćemo doći u situaciju da ceo ovaj sektor bolje razume zbog čega se uopšte donose ovakve vrste odluka.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama za budžet za 2015. godinu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i kolege poslanici, imali smo prilike u nekoliko navrata da diskutujemo zaista na jedan krajnje konstruktivan način i na Odboru kada su u pitanju amandmani.

Nekako smo ih suštinski podelili na one koji se odnose na tehničke ispravke i na one koji zaista menjaju određenu suštinu.

Ako opozicija tvrdi da je suština toga da je ovaj zakon izvor korupcije, onda o tome možemo da pričamo sa stanovišta svakog zakona, ali onda nemojte menjati amandmane kroz tehničke ispravke i sistemom „briše se“ menjati kompletan zakon.

Onda zaista uđite u suštinu i nemojte pričati o tim amandmanima i nemojte davati amandman broj jedan da treba da brišemo i da menjamo uopšte nazive amandmana.

Ako se slažemo da su nam strane direktne investicije potrebne Srbiji i da do sada zakona nije ni bilo, a sada imamo prvi put zakon koji uređuje uopšte sistem ulaganja u Srbiji, izjednačava status i domaćih i stranih ulagača, onda to podržite u tom delu. Nemojte ići kroz formu tehničkih ispravki da menjate i da stvarate suštinu i da izvlačite određene zaključke koje ne stoje kada je u pitanju ovaj zakon.

Prvi put imamo ovakav zakon u praksi. Oni koji su imali prilike da donesu te zakone, nisu ih doneli. Prema tome, sada prvi put kao predlog ovakvog zakona imamo i u punom svom nazivu. Ovaj naziv je krajnje ispravan i prepoznatljiv, ne samo za domaću, već i za stranu praksu. Prema tome, on takav treba i da ostane. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, poslanici, niste mi prošli put dali reč za repliku, ali dobro to ću vam oprostiti.

Ono što sada treba postaviti kao veliko pitanje, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, zbog čega potpisnici ugovora o Fijatu nisu objavili ugovor do kraja, onoga trenutka kada su ga potpisali. Zato što uvek u tim ugovorima sa stranim ulagačima imate i onaj deo kada ulagači traže da jedan deo uopšte aktivnosti ostane u domenu poslovne tajne. Ukoliko to objavite država plaća velike penale i veliku odštetu. Ideja, uopšte kada pričamo o odnosu ulagača i države, u ovom trenutku dobijamo zakonski okvir. Mi do sada to nismo imali.

Vi se zalažete da ovakav zakon ne postoji. Znači, nepostojanje ovakvog zakona, ostaje u domenu rada, kao do 2012. godine da se ugovaraju poslovi sa ulagačima u četiri oka, iza vrata javnosti, iza leđa svih građana Srbije. Sada toga više nema.

Drugi deo priče, kada govorite o korupciji. Prvo, Agencija za borbu protiv korupcije je dala svoje mišljenje i u odnosu na rizik postojanja aktivnosti koje su vezane za moguću korupciju. To jedno.

Drugo, kada govorimo o delu poruke koje se šalju ulagačima po pitanju korupcije, znači da unapred vi osuđujete ulagače da će učestvovati u nekim koruptivnim radnjama. To jednostavno ulagače plaši, ne da plaši samo građane Srbije, time što neće imati nova radna mesta, nego i ulagače da jednostavno Srbija nije zemlja u koju treba ulagati.

Prema tome, to što radite, ne ide na dobro ni građanima Srbije, ni privredi, a pogotovo sa amandmanom kojim tražite u stavu 3. izjednačavanje tretmana domaćih i stranih ulagača u skladu sa zakonom, da se briše.

To znači da ipak ostajete na vašem političkom stanovištu da treba forsirati samo određene pojedince iz inostranstva, samo na način bez zakona, samo sa politikom subvencija koja je vladala, ko se kako kome svidi i ko je pripadnik DS.

Druga stvar, ako je neko pokazao sistem transparentnosti i demokratičnosti u smislu zakona, onda je to zaista ministar Sertić, usvojio vam je čak i amandman, a to jeste na predlog poslanika koji čine Ekonomski kokus, ali vaši poslanici čine, dakle grupa poslanika Ekonomskog kokusa koji im je dao pravo AP i lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi jednostavno određeno ulaganje, može biti i potpisnik ugovora između države i ulagača, pa samim tim je pokazao da u ovom trenutku, gospodin Pajtić može da potpiše ovakve ugovore. Kada govorimo uopšte o korupciji o kojoj stalno potencirate, jer to je jedna interesantna izborna tema, pa mislite time da ćete podići rejting koji vam je i onako slab, onda korupcija ne može da bude ukoliko imate investicioni program, projektni tim, lokalnu samoupravu, razvojnu agenciju …

Govorim o amandmanu, amandman se odnosi da traže da se briše - izjednačavanje statusa domaćih i stranih ulagača, gospodine Bečiću. Znači, govorim u prilog tome, zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen i s razlogom nije prihvaćen. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač amandmana traži brisanje kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja pod geslom „vladavine prava“.

Ja vas molim ministre kada budete imali vremena da nam date jedan onako detaljan izveštaj kako je ta vladavina prava bila u vreme izdavanja sartida US stilu, koji su kriterijumi bili, koji je to broj novih radnih mesta i efekat ulaganja bio, vrsta i iznos ulaganja, uticaj na ukupan spoljno-trgovinski bilans Republike Srbije, dugoročnost ulaganja, stvaranja velike vrednosti ili visoke dodatne vrednosti i reference i kredibilnost ulagača.

Isto to uradite, ne morate da nam dostavite ukoliko mislite da postoje određeni delovi, poslovne tajne ugovora i za ugovor sa Fijatom, pa da vidimo kako se to nekada radilo u odnosu na ugovore sa posebnim namenama, od državnog interesa, a kako to danas prema ovom zakonu treba da izgleda.

Sasvim ste u pravu što ste ovakav član zakona uveli, što ste uveli sistem vrednosti na osnovu čega će se vršiti dodela sredstava u najzad, mora da postoje kriterijumi i sistemska rešenja u društvu kada su u pitanju ulaganja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, sigurno da je namera bila dobra. Ali, mislim da je amandman u ovakvom obliku potpuno ne primenjiv. Pa evo iz kog razloga. Zato što vi imate investitore koji jednostavno imaju svoja ulaganja u različite vrste delatnosti.

Kako pospešiti zapošljavanje žena recimo u topionici, u železari, kad je to jednostavno nemoguće. Pri tome, kako naći određeni broj mladih ljudi ispod 30 godina, ako oni jednostavno nemaju adekvatnu stručnu spremu za takve vrste delatnosti. Danas investitori cene, pre svega, znanje, znači stručnu obučenost i pre svega cene tržišne uslove poslovanja.

Kada pričate o stranim direktnim investicijama i padu, to važi za zapadne ekonomije. Tačno.

Ali, tamo se na investicije misli na hartije od vrednosti, ne na realna dobra kao u oblasti kao što su u zapadno razvijenim zemljama, kada govorimo o proizvodnim delatnostima, kao što kad govorimo o zapadnom Balkanu, Grinfild i Braunfild investicije jesu u padu, ali kada govorimo u Srbiji, govorimo u realnim dobrima. U otvaranje novih radnih mesta, u stvaranje nove vrednosti.

Znači, ne govorimo o hartijama u vrednosti. A ako želite nova radna mesta, proizvodnju, mora da sagradite objekte, mora da zaposlite neke ljude koji će to raditi, koji će stvarati tu novu vrednost, mora da dovedete mašine, i mora da imate stručne ljude koji bi to radili i stvarali novu vrednost.

Prema tome, jako mi je žao, ali mislim da je koncept, uopšte, zapošljavanja mladih ljudi i zapošljavanja žena, potpuno na drugačiji način sagledan nego u odnosu na ovaj zakon o ulaganju, zbog toga što oni treba da otvore svoje, da se forsira preduzetništvo, svoje kompanije koje će praktično se pojaviti na tržištu koje će država pomoći kroz druge vidove finansiranja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, zarad istine treba reći da kada smo govorili uopšte o predsednicima opština i gradova, odnosno ljudi koji vode lokalne samouprave, i kada je izneseno jedno mišljenje gospodina ministra da ti predstavnici nisu kadri da se bave privredom na onaj način na koji bi trebalo, suština toga je bila da većina tih predsednika opština nema svest o tome koliko je važno da se oni bave dovođenjem investitora, odnosno ulagača.

Tu se ogledala ta, kako da kažem, nesposobnost njihova da imaju svest o tome, jer sigurno da polovina njih smatra da treba da se bave upravom i da kažu da to nije njihov posao, da tim poslom treba da se bavi ministarstvo, Fond za razvoj, sadašnje agencije koje su do sada postojale, SIEPA, NAR i upravo zbog toga je bilo to stanovište ministra kada je govorio o nesposobnosti.

Sada, jedan koncept koji treba suštinski uvoditi, a mislim da u poslednje tri godine se uvodi, rezultati pokazuju šta su radili predsednici opština i gradonačelnici. Rezultati se ogledaju kroz budžet, kroz otvaranje novih radnih mesta, kroz sposobnost da brzo reformišete lokalnu samoupravu sa zaposlenima, da budu spremni da se bave ovakvim poslom. Zbog toga, možda je i namera gospodina Markovića bila najbolja, mislim da u samoj formulaciji negde nije dobro urađena. Ako vi izbrišete ovim amandmanom, kao što želite, pod uslovom da znanjem i iskustvom može da pruži stručnu pomoć ulagaču, vi praktično se sečete mogućnost da u nekim nerazvijenim opštinama, a ima ih 40 koje država prepoznaje kao nerazvijene, nemate čoveka koji će moći da da adekvatne informacije i da uradi nešto sa ulagačima, bez obzira da li su domaći ili strani.

Vi jednostavno onda samo upućujete da to mora isključivo da budu asocijacije ili isključivo komora, da jednostavno lokalna samouprava neće imati bilo kakav manevarski prostor da razgovara sa tim ulagačima. Gde se onda ulagači prirodno se javljaju? Javljaju se Razvojnoj agenciji, ministarstvu, Vladi, pišu, kao i do sada. Oni se javljaju lokalnim samoupravama, ali pišu i republičkom nivou. Sada negde, taj prvi kontakt se dozvoljava da budu sa lokalnom samoupravom i tako treba da bude.

Zbog toga mislim da ovaj amandman nije prihvatljiv u tom delu, ali mislim da vam je namera bila zaista dobra.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, mislim da je potrebno da zaista uvek razjasnite neke dileme koje postoje, a očito postoje dileme i zloupotreba izvlačenja reči i rečenica iz konteksta.

Rezultati će pokazati ko je koliko radio i na koji način je radio. Sigurno da Paraćinska Staklara nije primer koji pokazuje pravilo da tamo gde su bili neki predstavnici opozicije, je to model kako treba raditi u Srbiji, zato što jednostavno zadužite kompletan budžet Srbije sa velikim dugovanjima i onda ste neki uspešan gradonačelnik ili predsednik opštine.

Znači, to nije model sa kojim trebamo uopšte da funkcionišemo i to ministar Sertić je hteo danas da pokaže. Ne postoji uopšte način na koji ćete vi reći da je gospodin Sertić na odboru naveo da su svi od prilike nesposobni, u tom delu kada pričamo o stranim direktnim investicijama. Jednostavno je govorio o svesti političkih aktera o tome šta je potrebno da bismo razvili privredu, a konačan sud daće građani Srbije. Imaće lokalne izbore, reći će kakvu vlast su imali do sada. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito se vidi da idu lokalni izbori, pa onda teme na Zakon o investicionim ulaganjima, o decentralizaciji lokalnih samouprava, o ženama, o transparentnosti, o borbi protiv korupcije se nalaze i kao teme važne i u ovom setu zakona.
Ono što treba reći onima koji ne znaju, to je da je ovaj zakon pisan na osnovu zaista relevantnih publikacija na svetskom nivou, koje su prihvaćene od strane međunarodnih finansijskih institucija, kao što je reforma zakona u oblasti investicija iz 2010. godine od strane Svetske banke i institucija na međunarodnom nivou i na osnovu određenih projekata koje je Svetska banka radila u Srbiji, a koje se odnose na analizu svrsishodnosti uopšte postojanja institucija koje su relevantne za oblast funkcionisanja ne samo Ministarstva privrede, nego privrede uopšte.
Prema tome, nije napamet dobijeno ovakvo rešenje. Drugo, zakon, kako bi rekli pravnici, je počeo da se kuva od januara meseca ove godine, a sada je oktobar. Bilo je dovoljno vremena da svi oni koji imaju nešto da kažu o ovom zakonu iskažu kroz određenu vrstu svojih predloga, preporuka i ono što je interesantno, to je da predstavnici bivšeg režima, ma koliko stranaka imali ovde u parlamentu, te demokratske orijentacije, jednostavno se pozivaju na određene dopise koje su nezavisne institucije dale, ali tumačeći na svoj način.
Znači, uporno se pokušava da negde i gospodin Šabić i gospodin Saša Janković, da se stave u neku kontra-dimenziju, u sukob sa određenim zakonskim rešenjima, što ne stoji. Ja ću vam na određeni način to i prezentovati, zato što imam dopis kao predsednik odbora, koji je dobila predsednica Skupštine, gospođa Maja Gojković, određeni dopis od Zaštitnika građana, gospodina Saše Jankovića, koji kaže, s obzirom da je on jedini relevantan u smislu zaštite prava građana i ostalih institucija koje nemaju prava pojedinačno da podnose određene amandmane, kaže: „Budući da nisam ovlašćen za vođenje politike u bilo kojoj oblasti, pa ni u oblasti ulaganja, ne mogu ni da predložim amandmane koji bi konkretno uradili sadržaj evidencije, koje predlog zakona, sada se samo pominje, a njihovo uređenje ostavlja podzakonskim aktima. Molim vas da učinite sve da naknadno otklanjanje tih manjkavosti što pre nužno donese određene pozitivne efekte koji se odnose na zakon“, što ste vi kao ministar uradili pre nego što je zakon ušao u plenum.
Znači, taj sporni član o kome se toliko priča, koji ja vidim kao jednu tehničku izmenu, pokazuje da suštinski oni koji su čitali ovaj zakon nisu shvatili uopšte suštinu ovog zakona.
Do sada nije postojao zakon o subvencionoj politici. Postojali su određeni pravilnici, izmene i dopune, 10 izmena i dopuna od 2006. godine. Znači, nije postojala evidencija, nije postojao kriterijum na osnovu koga su deljeni. Kad dođu izbori, određeni predsednici opština su dobijali subvencije i otvarali određene firme, samo zarad toga da bi određeni lokalni funkcioneri zaista bili veliki gradonačelnici i predsednici opština i samo na taj način je to funkcionisalo do 2012. godine.
Zašto je došlo do pada subvencija od 12%? To sada treba odgovoriti. Zato što vi imate jedan dokument koji je tadašnji predsednik DS, a predsednik Tadić govorio, koji se odnosi na Strategiju održivog razvoja Republike Srbije iz 2010. godine, koju je potpisao gospodin Tadić, a rađena je na osnovu ne samo mišljenja određenih ministarstava, nego i lokalnih samouprava, koji kaže da strane, direktne investicije jesu bile na osnovu prodaje akcija „Telekoma“ i jesu bile na osnovu prodaje određenih kompanija tipa „Deleze“ i da ne oslikavaju pravo stanje stvari. To je zaista dato na strani 3. ove strategije i to svako može da pročita.
Prema tome, ako kažemo da je 12% palo u odnosu na te strane direktne investicije i da su subvencije samim tim pale, to znači da smo mi za to vreme nešto radili.
Kao SNS i kao Vlada, koja na čelu ima premijera, pokazuje da smo za to vreme izvršili reformu privrednog ambijenta i poslovnog ambijenta, da napravimo da on bude predvidiv, da smo doneli mnoge zakone koji idu u prilog konsolidaciji javnih finansija, jer na osnovu subvencija i davanja iz budžeta, niko nije znao gde ide novac.
Kada govorimo uopšte o tome da postoji borba protiv korupcije i te analize tačaka koje mogu biti potencijalni rizici za samu korupciju, onda treba reći da je korupcije svuda bilo, jer zakona nije ni bilo. Prema tome, šta sada imamo? Sada imamo zakon koji tačno definiše korake u procesu investiranja. Imamo četiri nivoa.
Prvo imamo lokalnu samoupravu, gde sede neki investicioni timovi, pišu neki investicioni program.
Drugo, da kažem, svi vole da pričaju o toj ekologiji, o zaštiti životne sredine, o zelenim tehnologijama, pa uslov svakog investicionog programa, u svakoj finansijskoj instituciji, počev od banke komercijalne do EBRD, do MMF, je strateška promena uticaja na životnu sredinu. Znači, ne možete ni jedan posao, ne možete da otvorite firmu, ako ne dobijete dozvolu ministarstva koje obuhvata oblast zaštite životne sredine, ne možete da dobijete dozvolu za rad ukoliko ne rešite probleme zelenih tehnologija.
Prema tome, to ovako, marketinški, vrlo lepo izgleda, hajde da pričamo o zelenim tehnologijama, ali hajde da pričamo o ulaganjima, hajde da pričamo o tome da smo na ovaj način uredili sistem i uveli disciplinu kada govorimo uopšte o pitanju domaćih i stranih investitora, da imaju jednostavnu početnu fazu u kojoj će oni jednostavno razgovarati o otvaranju novih radnih mesta.
Ako se prvi put jave lokalnim samoupravama, posle toga zaista ili se jave direktno Razvojnoj agenciji Srbije. Oni jednostavno moraju zajednički da rade, jer, svaki objekat, svaka fabrika otvara se u nekoj lokalnoj samoupravi. Ne postoji način da vi nešto sakrijete, pošto ovde se stalno priča o tome kako neko nešto hoće da sakrije.
Ako lokalna samouprava na potpuno transparentan način na sajtu objavi investicioni program, objavi koji su investitori zainteresovani, ako RAS objavi na svom sajtu koje su firme koje pregovaraju za određene fabrike i lokacije, ako to dođe na ekonomski savet ili Savet za ekonomski razvoj, u kome sede ne samo ministri, nego i Privredna komora, onda je opšta javnost u privredi informisana koje su to firme, koje su to kompanije koje žele da otvore nova radna mesta.
Na kraju, kada vi to sve pripremite Vladi Srbije, kao jedan predlog, potpuno je nemoguće da Vlada na određeni način ne donese pozitivnu odluku, ukoliko su sve te stepenice potpuno pređene na adekvatan i transparentan način. Prema tome, kada pričamo o transparentnosti, ta ideja o tome da nema dovoljno transparentnosti, pada u vodu.
Kada pričamo o borbi protiv korupcije, i korupcija se tu isključuje, znate, kad imate veću transparentnost.
Hoćemo da pričamo sada o decentralizaciji lokalnih samouprava? Pa lokalnim samoupravama je u interesu da imaju na ovakav način uređen sistem dogovora sa investitorima. Zašto? Zato što ih napadaju investitori. Oni ne znaju jadni kome da se obrate, onda predsednici opština nemaju kontakt sa određenim institucijama i ne znaju koje su to procedure. Pri tome, neki imaju objektivne, neki subjektivne probleme. Prema tome, sada i njima olakšavate i otvarate prostor da ovakvim zakonskim rešenjima zaista dođu do tih novih radnih mesta i da zaista počnu da se bave time, kada govorimo o uopšte ulagačima.
Na kaju, kada govorimo o ideji da treba izvršiti određenu racionalizaciju uopšte otvaranja privrede na određeni način, mi govorimo sada na jedan potpuno nov koncept. Zašto? Zato što ovim zakonom čiji sada imamo predlog, znači nije to izmislila Srbija, nije to izmislilo Ministarstvo privrede, već postoje neka pravila poslovanja u evropskim zemljama, a mi težimo da idemo ka evropskim integracijama, težimo da postanemo to konkurentno tržište. Prema tome, mi moramo da se usaglašavamo i prema standardima koje diktira EU.
Samim tim, mi pokazujemo ovde da postajemo zaista jedno demokratično društvo, a kada govorimo uopšte o dopisima i Komisije za zaštitu konkurencije. Ja ću vam, ministre, na kraju reći da, s obzirom na član 151. Pravilnika i Poslovnika o radu parlamenta, bez obzira što je Komisija za zaštitu konkurencije u nadležnosti rada Skupštine i Odbora za privredu, ona nije u faktičkoj mogućnosti da podnese određene amandmane direktno. Zbog toga smo, kao predsednik Odbora, moja malenkost i gospodin Babić, kao predsednik Odbora za administrativna pitanja, kao poslanici, podneli sve te amandmane, a to su tri amandmana, a za koje imamo vašu reč da ćete ih prihvatiti, iz prostog razloga što se Komisija uplašila da zadirete u njihovu oblast rada. Oni imaju određene obaveze prema EU, a po kojima moraju da daju određene izveštaje kako se ponašaju na uopšte tržištu, odnosno šta sve čine i koje mehanizme koriste da bi sprečili sve vidove monopola.
S obzirom da vaš fokus uopšte nije bio na radu Komisije i da jednostavno niste uopšte ni pomišljali da negde zadirete u njihov delokrug rada, jednostavno ste pokazali time da prihvatanjem ovih amandmana to uopšte i nije problem.
Znači, samim tim pokazujemo da u današnjoj raspravi, svi oni koji su imali određene zamerke i jednostavno pokušali da ovaj zakon odbiju na krajnje jedan nemoralan način, zbog toga što su pokušali da nekim ličnim promocijama daju sebi na značaju kako ovaj zakon potpuno devastiran, neprecizan i ne postoji uopšte način da se on sprovede, pokazuje jedno veliko neznanje, zato što ste na osnovu najstručnije prakse ljudi koji se bave ovom tematikom, zaista ceo svoj život, suštinski uradili jedan zaista najbolji predlog koji je inače ocenjen i od svih udruženja i domaćih i stranih investitora kao zakon koji će dati potpuno jedno novo lice Srbije na tržištu prometa roba i usluga, tako da mislim da zaista ne treba uopšte da se obazirete na diskusije koje ste imali ranije, koje su pokušale da minimiziraju vaš rad.
Ono što je važno reći jeste da izmene i dopune Zakona o Agenciji o licenciranju stečajnih upravnika pokazuje jedan predlog da Centar za stečaj, koji prebacujete u ovu Agenciju iz Agencije za privatizaciju, pokazuje da mi moramo da završimo postupak privatizacije. Kako završavate postupak privatizacije, tako će Agencija za privatizaciju smanjivati svoj obim posla. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika će imati sve više posla, ali to je ono što nas čeka i na šta smo se obavezali prema EU. Jednostavno, ove izmene i dopune su plasirane na potpuno prihvatljiv način.
Na kraju, imamo Sporazum o finansijskom restrukturiranju, gde prvi put izjednačavate stečaj kod privatnih i društvenih kompanija. Drugo, pokušavate da na postupak mirovanja duga rasteretite poslovanje, ne samo privrednih subjekata, već preduzetnika i pokazujete jednostavno da tu domaću privredu želite na određeni način da rasteretite. Znači, do 2012. godine zaista svi privredni subjekti su grcali u dugovima, jesu se zaduživali na krajnje nemoguć način, jer to je bio jedini način da funkcionišu u ovom sistemu i ovom tržištu. Očito da nije postojala zakonska regulativa. Oni koji su trebali da donesu ove zakone nisu to uradili. Sada su kadri da izmišljaju raznorazne načine kako ovi zakoni ne valjaju, jer su svesni toga da kad tad, kako tržište počinje da funkcioniše, kako dolaze strane direktne investicije, oni jednostavno neće biti ni politički aktuelni, jer jednostavno su bili nesposobni da u vreme, kada su to mogli, nisu učinili.
Zahvaljujemo se na usvajanju svih ovih amandmana Ekonomskog kokusa, s obzirom da smo kao predsednici Odbora, i gospodin Babić i ja, članovi Kokusa i u danu za glasanje SNS ove predloge će podržati u punom kapacitetu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici i svi ostali u sali koji ste ostali do kraja diskusije, danas praktično imamo predlog jednog novog institucionalnog okvira u politici koja se odnosi na ulaganja i od strane domaćih i od strane stranih ulagača.
Imamo nov institucionalni okvir za politiku subvencija koji do sada u Srbiji nije postojao. Imamo praktično zaštitu državnih interesa kada su u pitanju uopšte davanja iz budžeta na konto politike subvencija. Imamo zaštitu ulagača koji u samom procesu pregovora tačno znaju red kojim se kreću kada su u pitanju pregovori. Na kraju, imamo nov institucionalni okvir koji se odnosi na uspostavljanje efikasnih mehanizama koordinacije između novo ustanovljenih institucija od lokalne samouprave preko razvojne agencije Srbije do Ministarstva privrede i Vlade Srbije.
Mislim da kroz ovakva zakonska rešenja Srbija dobija jedno novo lice kada je u pitanju poslovno okruženje, kada su u pitanju investicije, kada je u pitanju uopšte Srbija kao zemlja koja ide ka evropskim integracijama, odnosno ka Evropi i koja želi da postane u dogledno vreme članica i koja želi da ima tržište onako kako postoji u zemljama EU.
Ono što je bitno je reći da se zakonskim rešenjima koja su pored zakona o ulaganjima koja se odnose i na prebacivanje centra za stečaj u Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, praktično dajete jedan signal i ono što smo zacrtali kao država za završetak procesa privatizacije, ali i stečaja koji na određeni način će vršiti punu kontrolu stečajnih upravnika koji do sada i nisu bili objedinjeni niti je postojala evidencija, već sada kroz zajedničku bazu podataka jednostavno imaćete punu informaciju šta se dešava sa firmama koje završavaju postupak stečaja.
Na kraju ono što smo malo govorili, a to je deo koji se odnosi na mogućnosti koje dajete da preduzetnici reše svoje pitanje likvidnosti, odnosno reše pitanje svojih dugovanja u kontaktu sa bankama i sa svojim dugovanjima i sa institucijama koje treba da reše, praktično daje mogućnost da mala i srednja preduzeća zaista malo živnu, i da jednostavno dođu u jedan novi zamajac da funkcionišu na tržištu kapitala.
Na kraju ono o čemu smo najmanje pričali je Sporazum koji se odnosi na Srbiju i Češku Republiku, a on je vrlo bitan zbog toga što nam upravo daje tu društveno ekonomsku saradnju i razvoj u budućnosti i u pogledu projekata koje ćemo imati iz oblasti zaštite životne sredine, iz oblasti obnovljivih izvora energije, iz oblasti obrazovanja, i time praktično Ministarstvo spoljnih poslova i Kancelarija za evropske integracije će, na određeni način imati mogućnosti da sve ove projekte realizuje, a vi kao Ministarstvo privrede u svakom trenutku imaćete praktično mogućnost da imate uvid koje će to strane direktne investicije kroz ovu vrstu saradnje u budućnosti biti realizovane, s obzirom da je još 27. juna 2013. godine sklopljen taj ugovor, a eto tek sada se ratifikuje.
Tako da, uopšte ovaj set zakona koje sada i danas smo imali u plenumu mogućnosti da raspravljamo, sigurno će otvoriti bolji poslovni ambijent i sigurno će u budućnosti dati dobre rezultate za budžet Srbije.
Hvala, gospodine ministre, što ste imali strpljenja i nadam se da ćemo prekosutra zaista ući u jednu konstruktivnu raspravu što se tiče amandmana, zbog toga što mislim da ne treba raspravljati o amandmanima koji jednostavno su neka izvikana priča o temama koje očito služe u izborne svrhe na lokalnim izborima koji nam se približavaju sledeće godine. Hvala.