Amandman upravo o tome i govori. Amandman govori da struktura plaćanja ovog računa treba da ide u korist onih koji najmanje troše. To jednostavno nije istina i zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Treba još nešto reći, da osim suštinskog principa prema kojima se ove direktive nose, ako je mi praktično ovim zakonom usvajamo, a neprihvatajući ovaj amandman, želimo da implementiramo i direktive koje se odnose na akcize i politiku uopšte oporezivanja, pokazuje naše suštinsko opredeljenje koje je ministar Vujović imao prilike da da, da obnovljivi izvori energije i politika u kojoj ćemo mi morati do 2020. godine da obezbedimo učešće od 27%, ide u korist onoga da investitori, a pogotovo za strane direktne investicije, u narednih sedam godina će biti u korist projekata kao što je Vetropark u Kovinu i Vetropark u Plandištu gde će se obezbediti priliv stranih direktnih investicija samo za ove projekte blizu 700 miliona evra.
Prema tome, ako uzmemo u obzir da će prema planu za obnovljive izvore energije, se smatra da 20% ukupnog učešća električne energije, beograđani će koristiti iz geotermalnih voda, onda to pokazuje ozbiljnu odgovornost ove Vlade da sa ovakvim strateškim projektima moći će u budućnosti da se nosi. Zašto ovo govorim? Zato što smo danas i u amandmanima koje su predlagači davali slušali sve ono što do sada nisu bili sposobni da sprovedu kroz politiku energetske reforme ali i kroz poresku politiku i kroz politiku akciza koja je danas na adekvatan, odgovoran način ministar finansija prezentovao Skupštini. Zbog toga sa potpunim opravdanjem ovakav amandman nije prihvaćen.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, koristim vreme poslaničke grupe.
Na kraju predlagač amandmana sublimira svoj stav kroz ovaj amandman zbog čega zakonski ne treba suštinski da stupi uopšte na snagu, ali ne shvata da sva opterećenja i kada govorimo o akcizama je rezultat jedne ružne prošlosti u kojoj je ostao veliki dug svima nama, pa ne samo nama, nego i našoj deci i deci naše dece, sa kojom su došli do toga da budžet Srbije maltene je bio na ivici sloma.
Upravo to pokazuje zbog čega je SNS sa svojom odgovornošću i Vlada Srbije ta koja pokazuje veliku snagu i sposobnost da može da se nosi i ako treba da ukine 600 direktorskih mesta unutar EPS-a i da svede na sedam, i ako treba da izvrši racionalizaciju funkcionisanja EPS-a, i ako treba da uvede tzv. tvrdu liniju budžeta kroz akcize, koja se naziva akciza za električnu energiju. To nije tako popularna mera, ali razlog zbog čega druge države EU nemaju su potpuno druge prirode. Ako jedna Hrvatska, Mađarska i Velika Britanija nemaju ovakav sistem priliva u odnosu na akcize koje se tiču električne energije, to je razlog zato što imaju veliki dotok stranih direktnih investicija u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.
Ako za to još uvek srpska elektroprivreda nije bila sposobna do 2012. godine, jer se ništa nije uradilo u tom pogledu, SNS od te godine je počela užurbane pripreme za tako nešto. Od 2012. godine u decembru mesecu donela je izmene i dopune zakona iz oblasti energetike za obnovljive izvore energije, u 2013. godini Zakon o energetskoj efikasnosti, usvojila plan 2013. godine i program u vezi obnovljivih izvora energije u šta će to sve ulagati, usvojila nove ugovore u vezi fiding tarife koju do dana današnjeg nijedna vlast nije uradila i, na kraju, i ako treba da bude povećanja električne energije da bi se uskladile i evropske direktive, ali i uskladila određena cena električne energije sa zemljama u regionu, opet smo najjeftiniji sa tom cenom električnom energije, i donela takav predlog zakona u ovu Skupštinu.
Time smo pokazali potpunu transparentnost u funkcionisanju u ovom sektoru i nije nas sramota da takav zakon ne podelimo sa građanima Srbije na ovaj način baš sa narodnim poslanicima.
Zahvaljujem se, gospodine ministre, što ste u krajnje dobronamernom predlogu i obrazloženju ovog zakona izneli sve one ekonomske efekte koji su pokazali da zaista ove poslednje dve godine je ova Vlada i SNS marljivo radila na reformi javnog sektora, na konsolidaciji javnih finansija, pored svih problema koje je imala.
Ono što nije vest, možda, za poslanike opozicionih stranaka, ni za novinare, ali prekjuče je cena gasa spuštena i došlo je do pojeftinjenja upravo za 12,58%. To znači da korisnici prirodnog gasa će imati manje račune. Prema tome, koliko god možete da izađete u susret građanima i da određene socijalne kategorije zaštite od povećanja troškova na mesečnom nivou, vi to činite.
Na kraju krajeva, socijalne kategorije će biti finansirane iz budžeta i šest miliona evra biće izdvojeno za one koji ne mogu da plaćaju električnu energiju u potrošnji do 250 kilovat časa godišnje, što znači da ipak negde mislimo na te socijalne kategorije i kada govorimo o električnoj energiji.
Ono što je važno, na kraju da završimo, to je da će budućnost obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti u Srbiji zaživeti i pokazati da Srbija zaista može da se nosi sa evropskim putem i u energetskoj politici, a pogotovo posle usvajanja novog zakona u decembru mesecu, gde su direktive trećeg paketa, koje su izazov za sve zemlje regiona, pa i za nas, ali mi te izazove na adekvatan način rešavamo i možemo da se nosimo sa njima, jednostavno budućnost u koju možemo da verujemo i sa kojom možemo da se nosimo.
Naravno, imamo teškoće i, naravno, postoje mere sa kojima ćemo moći teško da se nosimo, ali naši građani imaju poverenja u sve ovo i jednostavno daju podršku svemu tome. Zbog toga ćemo u danu za glasanje zaista podržati ovaj Predlog zakona i ovaj amandman predlagača nećemo usvojiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo različita stanovišta, naročito kada su u pitanju predlozi izmena i dopuna Zakona o akcizama. Ali, pored tih, treba reći da imamo potvrđivanje konvencija koje se odnose na zajednički tranzitni postupak, kao i deo koji se odnosi na formalnosti u trgovini robom i imamo predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, koji su vrlo važni jer se jedan odnosi na deo koji obuhvata zemljišni katastar, a drugi na strukturne reforme uopšte javnog sektora i javnih preduzeća.
Na kraju, ono što je izazivalo čuđenje, to je Predlog programa koji je obuhvaćen radom Republičkog zavoda za statistiku od 2014. do 2020. godine, što je u suštini osnova za sve ovo o čemu pričamo, jer da tog programa nema mi jednostavno ne bi imali adekvatne podatke sa kojima možemo da raspolažemo kada donosimo uopšte zakonske predloge ovde u Skupštini.
Ono o čemu danas pričamo, o akcizama, to pokazuje suštinski da mnogi koji su protiv ovakvog zakona ne poznaju suštinski šta su evropske integracije i gde smo mi u obavezi da određenim direktivama, koje su još iz 2003. godine, a danas je 2015. godina. Znači, 12 godina je bilo potrebno da dovedemo budžet u takvu poziciju da možemo da govorimo o harmonizaciji propisa, a pogotovo kada su u pitanju akcize. Ta direktiva upravo obuhvata politiku oporezivanja kroz akcize i koje se odnose na električnu energiju.
Ja ću vam reći da je naš kolega Kružević jako dobro dao sistematsku jednu analizu suštine cene električne energije koja je i u regionu, a i kod nas, kao i kako je rasla. Negde je i moj kolega Babić dotakao praktično kako je cena električne energije rasla. Ali, ako bi sumirali rezultate od 2000. godine, cena je bila 0,44 dinara po kilovat času do 2012. godine, kada je došla na 5,95 dinara po kilovat času, što beleži jako velika poskupljenja. Ali, ako bi pratili u četiri godine, 2001. i 2000. godine je bilo tri poskupljenja u toku godine. Ali, nemojte da zaboravite da je tadašnja praktično inflacija bila nekoliko puta veća nego danas, tako da je praktično poskupljenje od 2000. do 2004. godine bilo 166%, od 2004. do 2008. godine 53%, a od 2008. do 2012. godine 42%.
E sada, tu se mnoge stvari zaboravljaju. Zaboravljaju se stvari da su otvorene nova pokrivka i nova polja „Kolubare“, da je ubrzano došlo do eksploatacije uglja i prirodnih resursa na jedan način po kome je suštinski povećana za tri do četiri puta praktično eksploatacija uglja i potrošnja električne energije, da tada nije bilo nezapamćenih poplava kao sada, da nije dolazilo do tolikih šteta energetskog sistema. Ali, nemojte ni da zaboravite da smo se mi po evropskim integracijama obavezali da ćemo do 2020. godine praktično u sistem i učešća električne energije 27% uzeti iz obnovljivih izvora energije i da smo sada na 21,2%. Šta to znači? To znači da će sistem Elektromreža Srbije morati da se unapređuje da bi primio dodatnu količinu električne energije. To je jedan deo.
Drugi deo, kada govorimo o tome koje zemlje u regionu, odnosno u EU imaju ovakav sistem akcija, govorimo o tome da nisu Hrvatska, nisu Velika Britanija i nisu Mađarska. Zašto? Zato što postoji veliki priliv električne energije, odnosno samim tim i finansijskih sredstava iz obnovljivih izvora energije koji imaju potpuno razrađene sisteme. Kod nas do 2012. godine praktično ni zakonski ni planski nisu bili uvršćeni u planu novi sistemi koji bi trebali da pojačaju proizvodnju tzv. zelene energije. Inače, cena zelene energije je jedna od najviših cena, pogotovo u EU. Evropska unija kaže – onoga trenutka kada ulazite u EU, cene električne energije treba da budu ujednačene.
Znači, mi smo daleko, daleko od ujednačavanja cena električne energije. Mi imam najmanju cenu električne energije, ne u regionu, nego u EU. Možda smo zato interesantni mnogim investitorima, ali to ne znači da mi možemo sa takvom cenom jednostavno da trpimo budžetski ovakve subvencije i podrške građanima, jer inače, cena električne energije ima i svoju tzv. socijalnu dimenziju. I, ono što je 2012. godine urađeno, to je da se zaista popiše kompletna nomenklatura socijalnih kategorija za koje će imati praktično podršku iz budžeta i koji neće potpadati pod ovaj sistem obračuna električne energije. To znači da, kolega Kružević je to lepo objasni, šest miliona evra iz budžeta ide za podršku tim socijalnim kategorijama kada je u pitanju cena električne energije. Kada pričamo o Hrvatskoj, njihova cena je duplo veća nego što je cena električne energije u Srbiji.
Ono kada govorimo uopšte da bi treba početi ozbiljno da razmišljamo, to je da podižemo svest u narodu kako da budu energetski efikasni, kako da se ponašamo u okviru pre svega svojih kuća, domaćinstava, pa onda i u okviru malih i srednjih preduzeća u privatnom i javnom sektoru, da jednostavno koristimo sve mehanizme i sve inovacije kojima ćemo praktično uštedeti 30% električne energije minimum samo na osnovu svog ponašanja, a pre svega na osnovu primena kada govorimo o svojim domovima, o gradnji novih tehnologija, novih materijala, koji podrazumevaju energetski efikasne objekte, a zatim i kada govorimo o električnoj energije i primena novih led tehnologija i sijalica. Verujte mi da samo ako krenete od svoje kuće i te potrošnje već ćete imati određene uštede. Ali, jednostavno, mi smo navikli, mi smo narod koji dok nas muka ne stisne ne želimo da štedimo i jednostavno živimo van nekih svojih mogućnosti. To su možda zaista male cifre kada govorimo o određenoj potrošnji i računa od dve i po hiljade dinara, ali su znatne uštede kada govorimo o većim računima.
Ono što treba još reći da akciza na tečnost i punjenje električnih cigareta je nešto što se sada uvodi, što će iznositi oko 10%, ali je primećeno, na osnovu uvoza malih i srednjih preduzeća koja se bave prodajom distribucijom ovih cigareta, da je povećan uvoz cigareta. To znači da građani Srbije koji su pušači prelaze, praktično, u nove vidove kupovine cigareta i to pokazuje, jednostavno, da samim tim oni i u nekom dugoročnom smislu štede na potrošnji. Kako? Pa zbog toga što je urađena jedna analiza, i kroz ovaj zakon je i dato, da praktično jedan mililitar ove tečnosti zamenjuje 20 cigareta, što izlazi da suštinski jedna paklica, po ovome, košta 38 dinara.
Samim tim, uvođenje ovih akciza neće uvesti veliku potrošnju ljudi koji zaista konzumiraju ove elektronske cigarete, ali su svi svesni toga, kada odu bilo gde u inostranstvo, da, jednostavno, paklicu cigareta vi ne možete da kupite ispod četiri evra. Prema tome, i ta cena cigareta, kada govorimo ovde, u Srbiji je negde opet kao socijalna kategorija, negde i nisu toliko pogođeni svi građani Srbije podjednako, nego jednostavno je u domenu luksuza.
Ono što treba reći danas kada pričamo o konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku, to je da mi dobijamo ratifikovanjem ove konvencije nov kompjuterizovani tranzitni sistem. Inače, Vlada je donela odluku još 15. januara 2009. godine da po određenim evropskim direktivama i potpisivanjem SSP, znači, Evropska komisija uputila je jednu delegaciju, prvo, da proveri da li je suštinski Srbija sposobna za uvođenje ovakvog tranzitnog sistema i praktično kompjuterizuje ceo sistem prolaska robom kroz carinski terminal. Ono što je važno, da je EU kroz IPA fondove jako puno uložila. Godine 2011. uložila je otprilike 1.925.000 evra, plus dopuna od 224.000 evra, a u 2015. godini – 147.520.000 dinara.
Zašto je potreba uopšte, kao i ova druga konvencija koja govori o pojednostavljenosti formalnosti? Pa upravo zbog toga da bismo obezbedili manje čekanja na graničnim prelazima, pojednostavljenu proceduru, samim tim, smanjujemo troškove svima onima koji su u sistemu trgovina robom preko granice i imamo novu primenu informacionih tehnologija, što je veoma značajno, pogotovo kada govorimo o osavremenjavanju rada malih i srednjih preduzeća, pogotovo kada govorimo o izvozno orijentisanim preduzećima.
Kada govorimo o ovim sporazumima o zajmu, treba reći da, pored ovoga što danas imamo, da je to jedan od rezultata posete premijera 17. aprila SAD, ali treba reći da se tim uspostavlja veća transparentnost, pogotovo kada govorimo o podršci novoj agendi reforme Vlade Republike Srbije. Kada govorimo o razvoju tržišta, pogotovo kada smo imali zakone vezane za Zakon o planiranju i izgradnji, izdavanje građevinskih dozvola u što kraćem roku, time mi želimo da i kao država postignemo viši rang na svetskoj listi, i kod Svetske banke i na ekonomskom forumu svetskom. Ono što je važno reći da je IBRD odobrio samo prvim zajmom 44 miliona dolara, odnosno 36,2 miliona evra na 15 godina trajanja ovog zajma za četiri godine grejs perioda po kamatnoj stopi od 0,25%, s tim što imamo i deo da počinje otplata 2019. godine. Kada govorimo o Sporazumu o zajmu za razvoj i restrukturiranje preduzeća, onda govorimo o 100 miliona dolara, odnosno o zajmu na 20 godina, grejs perioda od osam godina i 24 rate koje praktično počinju otplatu od 15. juna 2023. godine.
Zašto govorimo o tome? Zato što smo do sada imali brigu od 2.700 preduzeća, od 2012. godine praktično imamo brigu o 1.300 preduzeća koja sa svojim dužnicima nikako ne mogu da izađu na kraj. To je ono što smo zatekli 2012. godine i ta dugovanja pokazuju da se država zaduživala. Sama činjenica da za poslednjih deset godina, od 2002. do 2012. godine, kamata je porasla sa 140 miliona na 1,4 milijarde evra, u godišnjem iznosu, pokazuje suštinski da je veliki problem javni sektor i reforma javnih preduzeća. Ovo je jedna podrška koja je zaista po najboljim mogućim uslovima dobijena od strane Evropske investicione banke za obnovu i razvoj.
Ono što je značajno u svemu tome je da 280 hiljada ljudi koji rade u ovim preduzećima praktično imaju svoju budućnost jer su svi negde u strahu u javnom sektoru da će ostati bez posla, pogotovo kod onih javnih preduzeća koja posluju slobodno na tržištu i kada država želi, jednostavno, da reformiše njihov rad, a kada govorimo o EPS-u, ja se zaista zalažem i dajem punu podršku za reformu EPS-a, koja je imala 600 direktora i koja će se od 1. jula svesti svega na sedam izvršnih direktora i konsolidovati, praktično, svoje poslovanje na deo koji se odnosi na proizvodnju električne energije, na deo koji se odnosi na distribuciju i posebno na EPS snabdevanje, pa samo ako ukinete 600 direktora, 600 sekretarica, 600 vozača, 600 vozila, vi ste već mnogo toga uštedeli i, jednostavno, taj koncept treba podržati i treba ga podržati od strane svih političkih opcija.
Kada govorite od akcizama, ne smete biti maliciozni u svemu tome jer ono kada se kaže da će građani zaista dobiti poklon, dobiće poklon onoga trenutka kada budu osetili poboljšanje koje će, naravno, ići sporo, ali kada budu bile i vraćene penzije i plate na onaj nivo koji je bio pre njihovog smanjenja, pokazuje da je za to vreme i ova Vlada i ova država zaista učinila veliku reformu ekonomskog sistema, konsolidaciju javnih finansija, a naravno da će svaki građanin to osetiti u okviru svog domaćinstva.
Zbog toga, mnoge stvari, kada govorimo pogotovo o električnoj energiji, treba menjati. Treba menjati svest o tome kako ćemo da trošimo, kako ćemo račune naše da racionalizujemo. Vi ste ovde dali jako dobar predlog kako to treba da izgleda.
Kada pričamo o odluci koja se odnosi na rad uopšte i program rada Republičkog zavoda za statistiku, treba pohvaliti pre svega način na koji je urađen ovaj plan. Suštinski, on je podržan i od strane UN i od strane EU i taj pregled aktivnosti nam daje pre svega da je urađen prema standardima statističkog programa 2013-2017, da prema tome imamo taj statistički program koji će biti prihvaćen od strasne Eurostata jer jedino ako ste jedan od delova, praktično, evropske statistike, možete na određeni način kroz evropske fondove da predvidite saradnju sa svim članicama EU, pa i one koje to nisu jer imaju jako dobru sliku o tome kako ćete projektovati svoj finansijski plan za budućnost.
Na kraju, treba reći da će ovaj set zakona u danu za glasanje SNS podržati. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Poštovani ministre, kolege poslanici, danas da rezimiramo, imali smo najžučniju raspravu oko izmena i dopuna Zakona o akcizama, iako su predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu takođe bili jako bitni, pogotovo za reformu administracije i deo obaveza javnih preduzeća, kao i za deo koji se odnosi na administraciju po pitanju zemljišta, ali imali smo i potvrđivanje Konvencije koja se odnosi na nov sistem rada, kada govorimo o tranzitu roba i usluga, i to je ono što pokazuje da ova Vlada brine o izvoznicima.
Ako pričamo o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, danas treba ekskluzivno svim građanima reći da je Nadzorni odbor Srbijagasa doneo odluku da će od 1. jula gas biti jeftiniji za 12,58%, što znači da ipak postoji jedan veliki stepen odgovornosti ove Vlade i u finansijskom smislu, a i u onom socijalnom smislu da gde god može da se nađe mogućnost, da se izađe u susret svim građanima, da negde gde može da se pojeftini i izađe u susret onima koji koriste različite vrste energenata, onda to i čini, pogotovo kada je u pitanju gas, jer kada idemo na energente, kao što je gas, znači da koristimo zdrave izvore energije i da mislimo na našu životnu sredinu. Kada govorimo o tome da pričamo o akcizama prvi put u parlamentu, onda treba reći da nikada do sada nijedna vlast nije želela o tome da razgovara na jedan transparentan način i zbog toga treba od sveg srca podržati ovakav zakon, ne samo zbog toga što on pokazuje volju da razgovara sa svim relevantnim subjektima, nego zbog toga što pokazuje visok stepen odgovornosti prema svima nama, a najpre prema državi.
Veliki stepen odgovornosti onih koji su vladali do 2012. godine najbolje bi pokazali oni koji imaju pašnjake na Vračaru, koji bi mogli sisteme obnovljivih izvora energije da tamo gaje, da proizvode struju, da daju jedan dobar primer svima nama kako treba upotrebiti zelene površine, ali ako to nije u mogućnosti, ako su oko vas zgrade koje su vredne tri hiljade evra po kvadratu, onda treba biti realan i kazati da ste zloupotrebili ono što imate da biste prikazali manji porez za državu. Ako se tako ponašate, onda dajete primer građanima da ono što nije po zakonu treba da bude sankcionisano.
Prema tome, zahvaljujemo se ministru finansija što je danas krajnje transparentno izašao sa predlogom ovih zakona, što je pokazao da odgovornost može da se podeli među svima nama, a da će građani Srbije sigurno imati koristi od ovakvih mera, jer već danas svi korisnici gasa imaće za onoliko koliko će električna struja biti povećana, po sistemu 7,5 akcize, a do 12,33 za električnu energiju, praktično za 12,58% će gas biti jeftiniji. Sa opravdanjem možemo da kažemo da ovaj set zakona treba da prihvatimo. Hvala.

Uvaženi predsedavajuću, poštovani ministre, kolege poslanici, s obzirom da smo diskusiju priveli kraju, rekla bih nešto konkretno o zakonu koji govori o potvrđivanju izmena i dopuna u stvari finansijskog ugovora programa modernizacije.
Rekla bih nešto što možda nismo do sada čuli, suština današnjeg sporazuma o kome govorimo je redefinisanje u stvari datuma završetka jednog velikog projekta koji je počeo davne 2010. godine, a nije završen i praktično poveravanje poslova jednoj od najreferentnijih institucija za koje malo građana Srbije zna, a to je tzv. radna jedinica za upravljanje projektima Ministarstva nauke koja se u stvari naziva „JUP jedinica za istraživanje i razvoj“ Beograd koja je u stvari počela od toga da radi jedan veliki projekta koji se naziva „Tehnološki park Srbije“, ali koji svojim radom suštinski pokazao da ima kadrova, da ima kapaciteta, da može mnoge poslove po pitanju uopšte izvođenja radova u tom infrastrukturom delu kada su modernizacije škola u pitanju i uopšte preduniverzitetske institucije da može da se nosi sa time, pogotovo kada su u pitanju metodologije Evropske investicione banke. Tako da to treba reći i to treba zaista pohvaliti i to je ono što vi kao ministara, a mislim da ćete ostati zapisani i da ste zaista sarađivali sa tako jednom referentnom institucijom.
Naravno, postoje ljudi i akademski građani koji smatraju da možda treba i ovu instituciju podržati u jednom delu da dobije sve moguće međunarodne sertifikate i da bude jedna institucija koja će zaista preuzeti, ne samo upravljanje projektima objekata iz oblasti obrazovanja, prosvete i nauke, nego i infrastrukture uopšte u Srbiji, jer mi nemamo takvih institucija koje mogu da se nose sa infrastrukturnim projektima i obično nam se dešava da se kaže - eto ne postoje ljudi sa certifikatima, ne postoje institucije u Srbiji koje mogu da izađu na međunarodne tendere.
Zato kažem, treba podržati ovakvu instituciju, a ono što ovaj ugovor daje, to je da ova treća faza, praktično ugovora koji je krenuo od 2010. godine, prva faza se završila, praktično do 2014. godine koja se odnosila na određene aktivnosti iz srednje škole, ali aktivnosti koje se odnose i na informacione tehnologije, zatim na određeno upravljanje i planiranje kada su u pitanju finansiranje, znači oprema sama, kada su u pitanju modernizacija škola koja se odnosi samu opremu, ne na zgrade, znači na infrastrukturu, nego na samu opremu i način na koji će metodologija, na koji će učenici raditi.
Zato je ova treća faza jako važna i zato smatram da je bilo dobro što je u stvari program koji je propisan za treću fazu 16. januara 2014. godine i kada je potpisan protokol o saradnji sa „Jupol“ istraživanjem i razvojem, praktično urađeno i poveravanje tih poslova i primopredaja prošle godine u martu mesecu, jako značajna.
Zašto to govorim? Zato što ako pogledate referenc listu uopšte ove institucije koje se bavi ovim projektima, ona je pored Tehnološkog parka na Zvezdari, koji je počeo izgradnju 1988. godine, useljenje je bilo pre gotovo godinu i po dana, radila i Nano centar Blok 39 u Beogradu, istraživačku stranicu „Petnica“, adaptaciju prostora UNESKO, naučno-tehnološki park u Nišu, stanove za mlade istraživače u Nišu, sistem za centralizovanu nabavku potrošnog materijala, kapitalnu opremu, javne nabavke za potrebu poslovanja uopšte svih naučnih istraživačkih institucija i regionalni problem stambenog zbrinjavanja.
Ono što program modernizacije sadašnjih objekata, pored ovih škola, obuhvata i sanaciju određenog dela temelja Hemijskog fakulteta u Beogradu, Centar za promociju nauke, Prirodnjački centar Svilajnac, centralnu zgradu Univerziteta u Novom Sadu, Naučno-istraživački park druga faza u Novom Sadu, stanove za mlade naučnike Bloka 32, stanove za mlade istraživače Kragujevca, Centri izvrsnosti univerziteta u Kragujevcu. Eto, to je institucija koja će raditi modernizaciju škola i to treba svi građani Srbije da znaju, da Srbija, znači ima takve potencijale sa kojima može da se nosi sa projektima pogotovo kada je unapređenje modernizacije prosvete i nauke u Srbiji.
Mislim da danas treba, u stvari odavde da pošaljemo jednu poruku da ni jedna politička stranka ne može da bude protiv modernizacije, da smo svi ovde na zajedničkom zadatku i da za ovaj protokol, odnosno izvinjavam se, potvrđivanje ugovora, sporazuma trebaju sve stranke da glasaju.
Hvala vam gospodine ministre što ste danas došli da ovakav jedan zakon predložite i da, jednostavno, pokažete suštinski za šta ova Srbija i ova Vlada se zalaže. Naravno, u danu za glasanje podržaćemo ovakav zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pre svega da se zahvalim ministru što je imao razumevanja da u načelnoj raspravi koju smo vodili smo stavili poseban akcenat na određena preduzeća koja smatramo za velike strateške firme koje su poslednjih godina bez obzira na sve svoje probleme i stara dugovanja koja su imali su uspeli za poslednje dve godine sigurno da naprave veliki promet, odnosno velike prihode.
Naravno da u ekonomiji ništa ne prestaje preko noći, da ti dugovi ostaju, ali na neki način se pokazalo da u ovim najtežim trenucima kompanije koje imaju velike prihode znači da su sposobne da sutradan funkcionišu zaista na tržištu kapitala onako kako to priliči. Zbog toga smo smatrali da kroz ovaj amandman moj kolega Babić i ja treba u ovaj zakon zaista implementirati tu potrebu da država brine o tim velikim preduzećima, velikim privrednim subjektima, pogotovo što oni po prirodi stvari zapošljavaju veliki broj zaposlenih.
Ta briga predstavlja jednu veliku našu odgovornost da u budućnosti na tržištu kapitala koji sigurno uz veliku konkurenciju oni mora da opstanu, jednostavno država im sada pomaže i ta pomoć se sastoji u tome da na poseban način i pod posebnim programima jednostavno se vodi računa o tome na koji način će se i vršiti privatizacija, ali i pronalaziti strateški partneri. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač amandmana želi da svojim predlogom izuzme ovih 17 privrednih subjekata za koje je Vlada procenila da postoji mogućnost da se posao i rešavanje problema završi i taj rok je do godinu dana. Zašto? Zato što su mnoge stvari započete u okviru …

Govorim o amandmanu. Oni žele da se izuzme 17 preduzeća, a da ostanu samo ona koja su na teritoriji autonomne pokrajine. To je taj amandman.
Zašto govorim o 17 preduzeća? Postavlja se pitanje, znači predlagač postavlja pitanje – na osnovu kojih ekonomskih kriterijuma je odabrano tih 17 preduzeća? Znači, osnovni pokazatelji, koji jednostavno daju za pravo, kada radite analizu, su ekonomski pokazatelji, a to znači da u prethodne dve godine imate završne račune tih preduzeća. Ti ekonomski pokazatelji su ekonomičnost, rentabilnost, produktivnost. Na stranu onoga što postoje dugovanja u prošlim godinama i na stranu onoga, kada bi se u ovom trenutku usvojio ovaj amandman, kao što predlagač želi, sva preduzeća bi otišla pod led i ovih 25 hiljada zaposlenih bi otišli u firme, kada kažemo stečaj, ali ne bi se više dala šansa da ovih 17 preduzeća koji imaju strateške uloge, pre svega po načinu funkcionisanja na tržištu, po kvalifikaciji proizvoda i kvalitetu proizvoda koji daju, prema učešću na tržištu, prema saradnji u određenim granama sektora, kada pričamo o proizvodnji, jednostavno ne bi mogli više da funkcionišu.
Na primer, FAM Kruševac, o kome govorimo. Fabrika maziva je kompanija koja u svom sastavu sada ima preko 400 proizvoda i koja ima 75% izvozni asortiman. Onih drugih 25% proizvoda jednostavno plasira na domaćem tržištu za potrebe EPS-a. Dakle, svih javnih preduzeća koji su u okviru EPS-a. Kada govorimo o Železari Smederevo, takođe koristi proizvode koji su u okviru FAM-a. Zatim, RTB Bor koristi njihove proizvode, kao i „Krušik“ Valjevo.
Prema tome, kada govorimo, recimo, o FAM-u koji je bio privatizovan 2011. godine, pa je ponovo vraćen zbog toga što je bio u okviru „Nibens grupe“, pa probleme koje je „Nibens grupa“ u okviru svojih potraživanja htela da prebaci na nivo FAM-a, vraćen 2011. godine i ponovo restrukturiran, pokazalo se da kada imate odgovoran menadžment i kada dođete u situaciju da možete uz pomoć države da investirate, da određene hale, određene mašine, opremu modernizujete, znači da te kompanije mogu samostalno da funkcionišu na tržištu.
Ono što je interesantno kod FAM-a, to je što je u poslednjih godinu dana počela da izmiruje svoje stare obaveze, što je uspela da uplati pet miliona evra u budžet, što je 3,5 miliona evra otplatila stare dugove. Prema tome, to je kao jedan dobar primer da ovakve kompanije mogu da zaista u određenom roku, do tih godinu dana, nađu strateške partnere, ali ne budu više finansirani iz budžeta.
Stvarno bi bio veliki greh, i mislim da bi bila velika ekonomska katastrofa da 17 strateških firmi u ovom trenutku ne podržite kada su već ušli u različite vrste ugovaranja, kao npr. „Jumko“, koji ima 1700 zaposlenih radnika, a ima ugovor od 2,5 miliona evra. „Resavica“ je vezana za restrukturiranje EPS-a.
Prema tome, neke kompanije ne možete pustiti da ih banke jednostavno zatvore time što biste sada ih pustili sve da idu u dužničko poverilačke odnose.
Znači, kada govorimo o ekonomskim kriterijuma, jedino su oni merodavni za odabir svih 17 preduzeća koje će Vlada praktično, staviti na taj spisak i produžiti ovaj rok. Znači zaštiti u smislu do godinu dana, što ja smatram da većina od njih i za manji rok će praktično završiti deo, kada se govori o privatizaciji i jednostavno se skinuti sa državnog budžeta i finansiranja, što je u stvari i cilj.
Dobro je da postoji duboka analiza sa kojom se ova Vlada suočila, što je krenula uopšte da na krajnje odgovoran način vrši analizu rada svakog od ovih preduzeća, što mislim da ni jedna Vlada do sada se nije suočila i nije imala hrabrosti da krene u tu analizu, jer vrlo je teško biti realan, pogotovo kada su u pitanju menadžment, znači direktori koji vode ta preduzeća i sindikati. Zato što oni, svaki od njih gledaju kroz svoju prizmu poslovanje tog preduzeća. Svako od sindikata želi da dalje upravlja sindikatima i da kroz određene odnose sa direktorima jednostavno prebacuju pare na račun i onda dele određeni novac, ili određene proizvode kroz sindikalna zaduživanja i na taj način praktično obezbeđuju sebi, te sindikalne vođe, platu koje su rangu maltene pojedinih direktora takvih preduzeća. A, sve to je išlo na račun budžeta i građana Srbije.
Dobro je što se ipak Ministarstvo privrede zaista angažovalo da sa svima razgovara, a da pre svega sa određenih 17 preduzeća donese strateške odluke kako će u budućnosti funkcionisati. Jer proizvodi sa kojima se oni na ovom tržištu pojavljuju nisu bitni samo za Republiku Srbiju, već i za ceo region, već i za tržište EU. Ako kažemo da jedan FAM izvozi 75% svojih proizvoda, i poseduje ISO standarde, sertifikate za takve proizvode, onda možemo reći da u budućnosti ovaj procenat izvozne orijentacije će se samo povećavati.
Prema tome, mi ovim i kao poslanici, podrškom za ovakav zakonski predlog zaista učestvujemo u kreiranju tržišne ekonomije u budućnosti koja će ići samo na pozitivan račun srpske privrede. Znači, sve vreme govorimo o tome da je mnogo stranih investitora i da jednostavno se guši domaća proizvodnja. Nije tačno. Ako ovih 17 strateških kompanija zaista podržimo i zaista u dogledno vreme nađemo strateške partnere, samom tom izvoznom orijentacijom, mi našu domaću proizvodnju na određeni način, koja je na kolenima, i to svi treba da priznamo, na određeni način polako podižemo da ostane u funkciji koja je bila pre mnogo godina.
Naravno da broj zaposlenih je drastično pao od pre 10, 15 godina i naravno da jednostavno mnoge proizvodne asortimane i mnoge mašine u ovom trenutku nisu na najvišem nivou u smislu tehnološke organizovanosti, ali je poenta zadržati ono što je zdravo i ono što može da funkcioniše i samim tim naći određene strateške partnere sa kojima ćete moći u budućnosti da radite, i samim tim zadržati te mlade inženjere koji rade u tim strateškim preduzećima, pogotovo kada govorimo o preduzećima koja su van Beograda, koja se nalaze i na jugu i na istoku Srbije, jer ona zaista samim tim svojim pozitivnim poslovanjem, bez obzira što imamo dugovanja iz prošlosti, nam pomažu da održimo nivo privredne aktivnosti, koji je jako bitan za Srbiju, koji direktno utiče na BDP, sa kojim smo izašli i pred MMF i pred Svetsku banku i pred sve međunarodne institucije.
Čuli smo i gospodina Milinka, priču o RTB Boru koju naravno su i vlade ranijih godina imale probleme, nekako su za poslednje dve godine svi ovi problemi rešavani. Kada pričamo o „Politici“ a.d., treba znati da ako je firma u restrukturiranju, jednostavno takva kompanija nije samo jedna jedina novinska kuća, ona je vezana za mnoga pravna lica koja u okviru „Politike“ funkcionišu, kao što je štamparija. Ako biste gasili i jednostavno pustili dužničko poverilačke odnose i pustili jednu politiku pod led, ona bi praktično ugrozila i poslovanje štamparije u kojoj radi dosta zaposlenih i samim tim biste uništili ceo posao koji je poslednjih pet godina „Politika“ u restrukturiranju zaista marljivo radila i pokušala sa svojom racionalizacijom podigne svoj list i ostane na nivou tiraža koji ima danas.
Zašto treba na kraju …

Govorim o amandmanu.

Znači, 17 kompanija koje želi predlagač da izuzme svojim amandmanom imaju veliki strateški značaj za Srbiju. U tih 17 kompanija je i „Politika“ a.d. gospodine Bečiću.
Ono što želim da kažem je da treba zaista …

Pročitajte mi amandman. Znam o čemu govori amandman. Amandman govori o tome da se izuzme 17 kompanija koje Vlada predlaže izmenama i dopunama, a ostanu samo one koje su na teritoriji KiM. Znači predlagač amandmana ima koncept da ne treba ni ovih 17 kompanija …

… da budu u privatizaciji.
Znači, da rezimiram, treba podržati ovakav predlog. Zahvaljujem gospodinu ministru što nije usvojio ovakav amandman i mislim da je i interesu svih građana Srbije da ovakav predlog izmena i dopuna zakona sa ovakvim amandmanima koji nisu prihvaćeni od strane predlagača usvojimo. Hvala.

Izvinjavam se, koristim vreme poslaničke grupe.
Pošto ministar ne može da odgovori, a mislim da su svi zainteresovani i predlagač pogotovo za Fabriku vagona Kraljevo, htela bih samo neke statističke podatke da iznesem, čisto da imate uvid u to zbog čega amandman nije prihvaćen.
Na dan 31.12.2013. godine, gubitak kapitala preduzeća je 6,5 miliona evra. Na dan 19.05.2015. godine evidentirana je blokada u društvu od 8.144.000.677,31 dinar, što je u ukupnom trajanju 1.096 dana u blokadi. Postoji 640 sporova koji se vode protiv subjekata pokrenutih što od bivših, što od sadašnjih radina, a imamo 730 zaposlenih radnika.
Nad imovinom preduzeća uspostavljene hipoteke od strane poreske uprave Vojvođanske banke, obaveze prema državnim poveriocima do 31.12.2013. godine, znači, bez 2014. godine, iznosi 13 miliona evra.
Znači, ako je neka firma 1096 dana u blokadi, ako imate određene sporove, ako ona nije u mogućnosti da funkcioniše, da pravi prihode više od 1096 dana, onda je stvarno ne moguće joj staviti u funkciju strateške kompanije koje ćete zaštiti još neki vremenski period da bi ona funkcionisala, jer ona nije uspela za taj vremenski rok da se oporavi. Samim tim, bolje je da jednostavno ode u taj stečaj kao lek, da iz stečaja određene, znači, nakon UPPR-a, određene delove kompanija nađete strateške partnere i pokušate da jednostavno stavite na zdrave noge makar delove tih kompanija.
Kada govorimo o onome što je najinteresantnije IMT, IMR, treba reći da su dugovanja i obaveze koje bi, recimo, sada došle su oko 63 miliona evra za IMR, a za IMT 90 miliona evra. Prema tome, kada uopšte govorimo o ekonomskim parametrima koji se gledaju, znači, pored ekonomskih i onih koji se odnose na broj zaposlenih i stratešku poziciju samog preduzeća. Moramo da budemo realni, ne možemo da to radimo zbog toga što, eto, u određenim lokalnim samoupravama bi voleli da svi ostanu. Onda ne govorimo o privatizaciji. Onda jednostavno, hajde, da govorimo o budžetskom finansiranju od početka do kraja. Bilo bi onda realno da svi ostanu na budžetu Srbije i da onda i dalje plaćamo 750 miliona evra iz budžeta i onda ništa da ne radimo. Najteže je kada trebate da donesete odluku koje to kompanije ostaju i još uvek nadu da prežive, a koje ne.
Ali, ovde je nedvosmisleno rešenje donešeno zato što je ministarstvo uradilo analizu, pratilo i 2013. godinu i 2014. godinu i tačno je videlo ko može da opstane na tržištu, ko ne može. Znači, ko nema blokade, ko prihoduje, ko može da funkcioniše održivo u roku od godinu dana da prihode onoliko koliko prihoduje da rashoduje, a da neke stare dugove država pokuša na određeni način da reši, oni ostaju u tih 17 preduzeća. Na kraju krajeva, u proteklih godinu dana, Vlada je radila intenzivno na pronalaženju strateških partnera, zato sa razlogom ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, da se zahvalim ministru što je zaista imao razumevanja, a i ono što bi trebalo praktično kod svakog zakona voditi računa, a to je o ljudima koji sa invaliditetom zapošljavaju druge ljude sa posebnim potreba i ljude koji se bave profesionalnom rehabilitacijom, iz prostog razloga što se negde, kada je u pitanju privatizacija i stečaj, ti ljudi potpuno zaborave.
Dakle, zbog toga je bilo vrlo važno da se ovakav amandman uvrsti u ovaj deo zakona i da se nađe kao sastavni deo jednog koncepta koji ovde imamo, a to je da ipak očuvanje nekih strateških, ne samo kompanija, nego i strateških ciljeva o kojima Srbija mora da razmišlja, bez obzira što mora da završio postupak privatizacije, ne sme nikada da se zaboravi. Zato što se smatra da je sam proces profesionalne rehabilitacije i ljudi koji su radno sposobni i osoba sa određenom vrstom invaliditeta i sa posebnim potrebama značajan resurs ove zemlje i da oni sami žele da budu sastavni deo privrednih aktivnosti Srbije. Hvala vam što ste uvažili ovo mišljenje.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pa mi da radimo 24 sata ne možemo da rešimo probleme koji su ostali iza naših prethodnika, što iz 2003, što iz 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine. Ali uopšte predlog ovakvog amandmana je već viđen u mnogim zakonskim rešenjima.
U ovom zakonskom rešenju on ruši koncept potpuno ovih izmena i dopuna Zakona. Ruši koncept uopšte i na neki način rešavanja problema i u ovih 17 strateških preduzeća.
Na kraju krajeva, ruši koncept da se zadrži koliko-toliko 25.000 radnih mesta, tako da ovakav amandman sa razlogom nije prihvaćen i mislim da u budućnosti zaista to treba i reći da predlagači se konceptualno ne slažu uopšte sa ovakvim zakonskim predlozima i da to jednostavno artikulišu kroz svoje amandmane, koje povezuju sa određenim ustavnim rešenjima.
Naravno da nije protivustavno da zakon stupi na snagu po objavljivanju u „Službenom listu“, i po danu glasa i naravno da je to jedna zamena teza, ali u ovom slučaju je to potreba zbog toga što ipak, znači, imamo jednu odgovornu Vladu, imamo jednu odgovornu skupštinsku većinu koja misli na sve radnike od ovih 92.000, a naročito na onih 25.000 koji su obuhvaćeni ovim zakonskim rešenjem. Hvala.