Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo imali prilike na Odboru, a u cilju ispravke određenih i definisanja praktično svih aktivnosti koji su do sada bile u zakonskom delu potpuno nerazjašnjene, kada pričamo o zatvorenim i otvorenim akcionarskim društvima. Pokušaj je bio da ovim zajedničkim amandmanom, u saradnji sa ministrom Sertićem, zaista definišemo neke stvari koje su vezane za zatvorena akcionarska društva, da se ograniči pravo, znači, kupovina akcija, i to smo čuli šta je rekao.
Formalno-pravno amandman glasi - Član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, menja se i glasi. U članu 288. stav 4. se menja i glasi: „Izuzetno u slučajevima akcionarskih društava koje nije javno, pravo preče kupovine se može ograničiti ili ukinuti samo odlukom skupštine koja je doneta tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionar“. U članu 288. u stavu 6. reči „člana 277.“ zamenjuju se rečima „čl. 277. i 278.“.
Znači, praktično se ovim amandmanom, imate i u obrazloženju, vrši ispravno pozivanje na ovaj član i reguliše se materija kojima se akcionari imaju pravo preče kupovine kada se vrši otuđenje sopstvenih akcija akcionarskog društva.
Stav 4. ovog člana upravo reguliše pitanja na koji način može se ograničiti ili ukinuti pravo preče kupovine, tako da se ovim amandmanom vrši samo ono što se odnosi na tačno pozivanje ovog člana jer je očigledna namera predlagača da ograničenje ili ukidanje prava preče kupovine uvede kao jedna od mogućnosti kod akcionarskih društava koja do sada nisu jasna. Očito je da su problemi koji su zatečeni, kada pričamo o zakonima o privrednim društvima, i ono što se dešava ne samo po pitanju Telekoma nego i drugih privrednih društava, postoje problemi koji do sada uopšte nisu bili definisani. Ovim, na ovaj način, Odbor, u saradnji sa Ministarstvom i gospodinom Sertićem, koji je na Odboru prihvatio ovaj amandman Odbora, se ti praktično problemi rešavaju. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ne znam da li je bilo dovoljno jasnoća kada se formulisao praktično amandman odbora. On podrazumeva znači da u slučaju akcionarskih društva koje nije javno, pravo preče kupovine se može ograničiti ili ukinuti odlukom Skupštine koja je doneta tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara.
Nije se ulazilo u suštinu da li su sopstvene akcije ili bilo koji drugi tip akcija da li su državne ili samih malih akcionara. Znači, tu je uvedeno praktično članom 2. način na koji će Skupština donositi svoje odluke.
Članom 3, znači potpuno je definisano u zakonskom predlogu sopstvene akcije i ne vidim uopšte problem o kome sada predlagač praktično to koristi kao jedno od obrazloženja za amandman briše se. Mislim da je sasvim jasno zbog čega je ovakav predlog i amandmana odbora koji je ministar podneo, a mislim da je i sa razlogom ovaj amandman predlagača zaista odbijen. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani ministri, kolege poslanici, lepa je kovanica „iznudica“, zaista, ali bih ja možda i pooštrila takvu kovanicu. Mi nemamo vremena više da čekamo, ni u iznudici. Mi smo toliko u cajtnotu sa vremenom da sprovedemo zaista korenite ekonomske reforme, da nama ni iznudica ne pomaže.
Mi sada moramo da govorimo o retroaktivnosti. Ja nisam pravnik. To povratno dejstvo kada govorimo o akcijama „Telekoma“, ja ne vidim retroaktivnost zakona, nego jednostavno da vratimo „Telekomu“ ono što mu zaista pripada, vrednost akcija i vrednost kapitala firme koji mu zaista pripada i to je taj deo, ako pričamo o iznudici, potreba, da bi se zadržala zaista vrednost državnog kapitala određenog akcionarskog društva, kako god da se on zove i da li je u pitanju „Telekom“ i da li je u pitanju „Galenika“ i da li su u pitanju druga akcionarska društva. Na nama je da zadržimo ono sa čime raspolažemo.
Na osnovu toga, na osnovu prihoda i rashoda, na osnovu ekonomskih reformi i onoga sa čime mi raspolažemo, jednostavno možemo da idemo dalje. Možemo da idemo u investicije, možemo da otvorimo taj investicioni ambijent i za domaće i za strane investitore, a retroaktivnost u ovom delu zakona se ne vidi, pogotovo kada se govori o tome da je 25. januar upravo taj rok o kome pričamo da vrednost određenih akcija i određenih dokumenata je krajnji rok. Opet se ograđujem, nisam pravnik, ali ne vidim nikakvu retroaktivnost u ovom Predlogu zakona.
S druge strane, 31. decembar jeste termin o kome pričamo, da je vrlo važan kada se donose bilansi uspeha poslovanja ne samo akcionarskih društava, nego svih privrednih subjekata. Dakle, 31. decembar je podvlačenje crte kakvi ste bili u poslovanju određenog privrednog društva, pa i „Telekoma“ i 31. decembar nam govori koliko zaista vredite na tržištu kapitala sa svojim privrednim aktivnostima i sa svojim prihodima i rashodima i sa svojim investicijama koje ste imali, sa svojim brojem zaposlenih i sa svojom vrednošću akcija.
Kada sa nekim razgovarate, ko želi da kupi određeni broj akcija, svaki od ovih dokumenata, svaki od ovih činjenica je veoma važan, vi imate određenu pregovaračku poziciju kada razgovarate sa određenim zainteresovanim subjektima.
Prema tome, svaka informacija da ne postoji određeni broj akcija vraćen u onom delu vlasnicima kojima pripada je jedna od činjenica koja je veoma bitna i koja vam ruši pregovaračke pozicije kada govorimo, recimo, o „Telekomu“. Retroaktivnost u tom smislu ekonomske imovine akcija, imovine „Telekoma“ ne postoji. Dakle, 31. decembar je period kada vi svodite određene bilanse poslovanja i investicione aktivnosti planirate za narednu poslovnu godinu.
Ne razumem, kada govorimo o članu 4. i kada govorimo o tome da retroaktivnost, odnosno povratno dejstvo zakona postoji, ja samo vidim da postoji povratno dejstvo vlasništva akcija u ovom delu, koje je veoma važno za očuvanje državnog kapitala određenih kompanija, a pre svega kada govorimo o „Telekomu“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Član 104. i član 106, onaj deo kada govorimo opšte o tome da određeni poslanici nisu dobro shvaćeni i jednostavno su napadani zbog toga da je izvršen na neki način promašaj diskusije u smislu članova zakona jednostavno ne stoji iz prostog razloga što se u obrazloženjima stalno ponavlja jedna tendencija da je retroaktivnost razlog za obaranje uopšte ovakvog zakona i ne glasanje.

Ono što je bila rasprava po tim određenim amandmanima ide u prilog tome da ta teza u obrazloženjima ne stoji od strane predlagača i zbog toga sam se javila na povredu Poslovnika da vama kao predsedavajućem ukažem da poslanici koji su zaista u izuzetnim trenucima izneli takva mišljenja na određeni način nisu postupili, kako da kažem, korektno, kolegijalno jer jednostavno dezavuišu građane Srbije koji ovaj prenos gledaju. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, što se tiče amandmana koji govori o tome da bi trebalo da zakon stupi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, govori o tome da je potreba ovog zakona da postoji u delu da se što pre sprovedu ekonomske reforme.

Mi smo u Skupštini Srbije imali prilike da usvojimo set reformskih zakona. Na Vladi je da sprovede određena zakonska rešenja, a jedno od rešenja je i u predizbornoj kampanji SNS bio da ekonomske reforme podrazumevaju i otvaranje novih investicija.

Te investicije ste u mogućnosti ukoliko raspolažete sa kapitalom, državnim kapitalom u onoj meri ukoliko znate da zaista imaju određenu vrednost. Mi do sada to nismo znali. Do sprovođenja ekonomskih reformi nismo znali koliko je zaposlenih u javnom sektoru, ni koliko je praktično vrednost kapitala javnih, odnosno društvenih preduzeća. Tek sa konsolidacijom javnih finansija, sa donošenjem budžeta Republike Srbije, rebalansom i onim što je uslovilo kao potpisivanje sporazuma sa MMF smo znali kako ćemo kreirati budućnost u naredne tri godine.

Ono što je važno još da se kaže, pitanja koja se postavljaju zašto se to sada radi i zbog čega je potrebna tolika hitnost? Iz prostog razloga što kada bivši režim, uopšte određeni poslanici kažu da ne postoji mogućnost i dobrog rešenja da je to Vlada gospodina Aleksandra Vučića i da jednostavno to nije dobar izbor, pa građani Srbije su rekli ko je pravi i ko je dobar izbor. Mi se svi zajedno sa tim nosimo baš u interesu građana jer su oni prepoznali ko je kvalitet i ko će dati, ko će povesti ovu Srbiju u razvoj, i ko će povesti, jednostavno skinuti sva ona dugovanja u kojima smo se našli kao država, gde smo se našli u problemima sa određenim investicijama da niko ne želi više da sarađuje sa vama. Sada imate priznanja, ne samo od međunarodnih institucija, nego od zavidnih kompanija koje su spremne da dođu da investiraju.

Jedan „Ferero roše“ koji planira svoju proizvodnju da prebaci iz Turske u Srbiju i otvori nova radna mesta u proizvodnji svojih konditorskih proizvoda, sa principom od njive do trpeze, odnosno uzgajanjem lešnika na određenom poljoprivrednom zemljištu, do same proizvodnje gotovih proizvoda koje imate prilike i u našim hipermarketima da nađete, pokazuje da bi sa takvom proizvodnjom ovde ti proizvodi pre svega pala bi jednostavno cena tih potraživanja da bi građani Srbije imali prilike da takve proizvode imaju dostupne po mnogo nižim cenama.

Nije samo „Ferero roše“, mnoge kompanije žele na taj način da dođu da investiraju u tako nešto. Sa zakonima koje bi glasali i koji bi jednostavno kasnili, mi takvu mogućnost investitorima bi uskratili.

Prema tome, ono što smo čuli od gospodina ministra, zaista ima potrebu da amandman koji je dat na član 4, da se ne usvaja od dana donošenja i obaveštavanja u „Službenom glasniku“, zaista bi zakočilo mnoge investitore, kao što je „Ferero roše“.

Ono što smo čuli ovde u izlaganju ministra, da jednostavno postoje određene institucije, znači državne institucije koje su pod vođstvom DS, a koje pokušavaju da zaustave investicione tokove i privredne aktivnosti koje bi dovele do otvaranja novih radnih mesta, pokazuju jako lošu politiku sa kojom smo mi imali prilike da se suočavamo do 2012. godine. Ne treba bežati od toga pa reći da DS, znači na vlasti u Vojvodini praktično je više od 12 godina i da li je ona bila u senci i da li je danas u suncu, to je potpuno svejedno.

Amandman govori o tome da je potreba donošenja zakona u što kraćem vremenskom periodu. S razlogom ovakav amandman nije prihvaćen. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, u članu 2. Predloga zakona menja se član 7. i glasi: „U članu 7. stav 4. menja se i glasi - Fond može u skladu sa posebnim aktima Vlade preuzimati obaveze privrednih subjekata i drugih pravnih lica u većinskom državnom vlasništvu u slučajevima u kojima su za te obaveze garancije, po posebnim programima Vlade, izdala pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija, a koje se bave kreditnim poslovima, poslovima osiguranja, odnosno poslovima izdavanje garancije, pri čemu za tako preduzete obaveze ostaju sredstva obezbeđena u skladu sa navedenim posebnim programima Vlade. Stav 5. se briše“. Stav 2. menja se i glasi: „Dosadašnji stavovi 6. i 7. postaju stavovi 5. i 6“.
Znači, u obrazloženju ovog amandmana imali smo prilike da čujemo da je ovo jedan vid praktično oslobađanja, odnosno rasterećenja negativnih efekata svih onih preduzeća koja se odnose na privatizaciju, a da ono što je bilo dato članom 2. praktično se odnosi na određena buduća finansiranja iz budžeta, odnosno garancije, tako da ne dođe do nekih zamena teza u ovom obrazloženju člana 2.
Ono što je rečeno još ovde, to je da postoji deo koji se odnosi na već izdate obaveze i garancije koje ostaju, koja su definisane Fondom za razvoj i one garancije koje su po programima Vlade usklađene sa sporazumom sa MMF-om, tako da ovakav amandman suštinski treba da obuhvati i ono što je nekada ranije radio prethodni režim sa Fondom za razvoj i ono što su izdavane garancije i od strane budžeta, a i od strane samoga Fonda, jer sada imamo da sve ono što je bilo opterećenje budžeta bude opterećenje Fonda kroz imovinu Fonda i taj deo je pokušan da ovim amandmanom bude na određeni način obuhvaćen za sve slučajeve, znači, za sva društvena preduzeća, za sva preduzeća koja se odnose na proces privatizacije. Da kažem još da je ministar na Odboru prihvatio ovakvu formulaciju amandmana Odbora. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, imovina Fonda je onolika kolika je imovina garancija koje je Fond uspeo od privrednih subjekata da naplati, od onih koji su uzeli sredstva iz tog Fonda. Tako imamo TG Borovicu, garancija „Razvojne banke Vojvodine“ od 2006. godine do danas, do 2012. godine, s obzirom da smo mi izveštaj dobili zaključno sa 2012. godinom kao Odbor, 148,7 miliona. „Jugoremedija“ Zrenjanin, koja je jedna od 24 sporne privatizacije iz 2008. godine, garancije  „Razvojne banke Vojvodine“ 119,25 miliona.
To su sve podaci koje smo uspeli da dobijemo zvanično preko Odbora u 2013. godini, zaključno sa 2012. godinom. Sigurno je da su cifre mnogo veće. „ABS Minel-Transformatori“ 2007.-2011. godina, 118,22 miliona, plus 271,77 miliona.
Hoću da kažem da imamo milijarde i milijarde dinara i evra, kada pretvorite, u mnogim kompanijama koje su uzimala sredstva iz Fonda za razvoj, davale garancije „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“ i za toliko praktično oštetili državu, jer ako te garancije danas ništa više ne vrede, onda jednostavno imate umanjenu imovinu Fonda za onoliko koliko su praktično te pare uzete, a danas su u stečaju, kada pričamo o „Agrobanci“.
Prema tome, ako bi hteli da zaista kažemo kolika je imovina Fonda za razvoj, mi smo tek u proceduri konstatovanja te imovine.
Kada uzmete sva dugovanja koja su do sada napravljena neracionalnim trošenjem i davanjem sredstava iz Fonda za razvoj i davanjem garancija u kojima ste namerno praktično uzimali firme i bacali u stečaj, da biste izvlačili ta sredstva iz državne kase, onda umanjujete i imovinu tog fonda. Samim tim, vi na neadekvatan način raspolažete imovinom Države Srbije.
Mnoga sredstva koja su davana iz Fonda za razvoj bila su u kombinovanom imovinskom stanju, zato što su mnoga sredstva bila knjižena na Ministarstvo finansija kao komision, a mnoga sredstva su direktno kao imovina Fonda i u tom delu, kod konsolidacije finansija treba imati u stvari, jedan način na koji ćete ta sredstva vraćati. Ono što je dato preko sporazuma sa MMF i budžetom Srbije ima potrebe da se u naredne tri godine napravi plan vraćanja tih finansija i ne možete na osnovu godišnjeg plana predvideti koliko ćete para vratiti.
Ali, ono što je važno reći da kroz postupke privatizacije koje ćemo tek imati u ovoj godini i u narednim godinama i završetka tog postupka što smo se obavezali, naravno, u sporazumu sa EU, mi ćemo tek onda moći da kažemo da zaista imovina određenog fonda vredi određenu količinu finansijskih sredstava. Iz prostog razloga, što do sada ni na jedan način, te finansije nisu bile stavljene na jedno mesto. Bile su raštrkane, bile su jednostavno davane kroz određene banke koje su bile u određenom procentu, u društveno određenom delu, privatne. Čak sam ovde našla u jednom izveštaju da je Hipo Alpe Adrija banci dat kredit iz Fonda za razvoj RS, u 2010. godini. Mislim da to jednostavno pokazuje neodgovornost onih koji su to vodili, a ono što se na kraju navodi kroz samog izveštaja, to je u napomeni, da proces preuzimanja instrumenata obezbeđenja za Razvojnu banku Vojvodine i Privredne banke po Zakonu o preuzimanju imovine i obaveza koje se odnosi očuvanje radi stabilnosti finansijskog sistema RS, na osnovu izdatih garancije koje je jednostavno imala Razvojna banka Vojvodine.
Prema tome, mnogi odgovori koji se danas postavljaju, po pitanju Fonda, treba pitati i Vladu Vojvodine, jer ona ima sigurno odgovore na ovakva pitanja, kolika je imovina Fonda RS. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, dosta toga je rečeno u dosadašnjoj diskusiji, dosta toga i na Odboru za privredu je zaista rečeno u nameri da se nađu najbolja rešenja.
Ono što sada pokazuje ovaj set zakona to je, pre svega, da Vlada ima jedan odgovoran odnos. Prema ovim izmenama i dopunama koje se odnose na privredna društva koje smo čuli, o akcijama „Telekoma“ suština je, ako posmatrate i računski i ekonomski, praktično država vodi računa o svom kapitalu i vraćanjem, odnosno, donošenjem odluke ovakve na osnovu izmena i dopuna zakona se pokazuje da bi zaista nepostupanjem došlo do određenih negativnih finansijskih efekata i ono o čemu je rečeno da su možda bile neke dve varijante da se jedan deo akcija pusti u određeni slobodni promet na berzi ili da se govori o administrativnoj, u stvari računovodstvenoj promeni. Jednostavno, nije adekvatno rešenje jer vi onda ne možete na određeni način uopšte da znate sa kojim kapitalom država raspolaže.
Ovo je jedan način po kome se pokazuje velika državna odgovornost i bez obzira na to da li će biti određenih modela privatizacije, ovo je posledica ekonomskih reformi, odnosno donošenja seta zakona koje smo imali u ovoj Narodnoj skupštini i deo praktično ekspozea premijera od 27. aprila 2014. godine, ali je i obaveza budžeta za 2015. godinu i sporazuma sa MMF da mi moramo da znamo sa kojim finansijama, odnosno javnim finansijama raspolažemo.
Adekvatne informacije, koje smo do sada imali, su bile parcijalne i zbog toga kada se govorilo o Zakonu o javnom imovini, odnosno kada su odlagani ti termini mnogi poslanici koji nisu shvatili zbog čega dolazi do odlaganja svega to je suština da popisom kapitala, odnosno vraćanjem svega onoga što negde lebdi u tim svojim završnim bilansima države se sada vrate i skupe na jednom mestu.
Ono što je jako važno je da ovim izmenama i dopunama zakona ulazimo i u određenu analizu kapitala. Čuli smo da je država vlasnik 58% akcija u „Telekomu“, ali je vrlo važno reći, a negde to svi zaboravljaju, da nema adekvatnih investicionih aktivnosti ne samo u Srbiji, nego u regionu, pa čak i u EU. Videli ste da budžeti i najrazvijenih država danas jako puno kubure upravo zbog nedostatka investicija. Srbija je u ovom trenutku uspela da za poslednje dve godine, a naročito od formiranja nove Vlade 27. aprila, sprovede ekonomske reforme, da na određeni način otvori mogućnost za potpisivanje sporazuma sa MMF trogodišnjeg, što je jako teško. Očito da to nije baš bilo tako jednostavno uraditi, a drugo, što jednostavno do sada konkurencija koja je na tržištu, pogotovo u oblasti telekomunikacija ne spava. Ona jednostavno prati te nove trendove i uopšte oblast telekomunikacije danas je oblast koja vrtoglavo sa svojim i prihodima i rashodima, ali i primenom inovacija je u porastu stalnom. Mislim da Srbija sa ovakvim svojim kapacitetom vođenja ovih firmi, sa ovakvim finansijskim bilansima koji su posledica rada svih ovih godina nisu nastali preko noći, nego ti bilansi se uvek prelamaju i ono što su nekada bila dugovanja i što su prihodi i rashodi, dolazite u situaciju da negde mora da se prelome.
Ta tačka preloma je očito i završetak ove fiskalne godine, 2014. godine, i zbog toga je sasvim razumljivo da se u januaru mesecu, zbog čega imamo određene kritike od strane kolega iz opozicionih stranaka i bivšeg režima, govori o tome da suštinski je moralo da se sačeka završetak ove poslovne godine, moralo je da se sačeka sa donošenjem ekonomskih zakona, moralo je da se sačeka sa donošenjem budžeta za 2015. godinu, da bi se jednostavno te akcije vratile kroz taj kapital samog „Telekoma“ i da je to ustvari način na koji možete efikasno izaći kroz bilo koji model privatizacije.
Zbog toga je velika odgovornost Vlade što ona traži privatizacionog savetnika koji će reći sve varijante, odnosno sve mogućnosti kako to treba država da uradi na najbolji mogući način, jer nemojte da zaboravite da „Telekom“ ima jako veliki broj radnika, nemojte da zaboravite da je kompanija sa najvećim prometom, odnosno najvećom dobiti, jedna od najvećih kompanija sa najvećom dobiti nakon fiskalne godine, ali nemojte da zaboravite da je jedna od vodećih kompanija društveno odgovornih preduzeća. To znači da ona brine o određenim socijalnim kategorijama kroz određene vrste projekata koje zaista čuvaju socijalnu stabilnost ovog društva. Tako da, dosta toga smo čuli što se tiče uopšte ove teme, ali ono što treba reći to je da ovaj koncept koji smo predložili kroz izmene ovog zakona zaista je jedini mogući i državotvoran i, na kraju krajeva, moguć u smislu održanja i broja radnih mesta, ali i primene novih tehnologija.
Ne treba se plašiti dovođenja stranih eksperata i stručnjaka u samom menadžmentu što se tiče ove kompanije, zato što se pokazalo da inovacije koje zaista idu velikom brzinom i implementiraju se u proizvodnju, odnosno u podizanje kvaliteta sistema organizacije je i potreba ljudi kojima je to struka, a očito ti ljudi nisu svi u Srbiji. Mnogi su u inostranstvu i mnogi su vodeći lideri u ovoj oblasti i ne treba nipodaštavati, na kraju krajeva, ni njihov rad i zbog toga je velika čast, verovatno i u budućnosti, naših inženjera koji će raditi sa takvim ljudima, jer će mnogo toga naučiti.
Ono što treba još reći je da sistem upravljanja uopšte jednom organizacijom pokazuje i sistem kvaliteta te organizacije i taj sistem kvaliteta danas jedino je prepoznatljiv ukoliko imate međunarodne standarde i ukoliko država omogući da se određeni nivo kvaliteta organizacije upravljanja menadžmentom uspostavi.
Sada bih prešla na izmenu i dopunu Zakona o Fondu. Čini mi se da je više „Telekom“ zauzeo mesta u ovoj raspravi, a mislim da je nepravedno Fond za razvoj zapostavljen u tom delu rasprave kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona, jer on u stvari predstavlja ciljeve budžeta 2015. godine. Ova izmena pokazuje da jednostavno mi moramo da zaustavimo trend uopšte rasta javnog duga i to je jedina mogućnost, ukoliko praktično Fond garantuje svojom imovinom za sve nastale finansijske krahove, odnosno neisplaćene kredite, odnosno nevraćenih kredita onima kojima je Fond dao. Inače, u prošlom sazivu Odbor je tražio zvanično izveštaj od Fonda, i ne samo od Fonda, od Ministarstva finansija i dobili smo u jednom zaista integralnom pisanom obliku spisak svih klijenata od kojih nije izvršena naplata, uzimajući u obzir i instrumente obezbeđenja kredita i verujte mi da je većina sredstava išla iz Fonda. Manji deo je išao iz sredstava Ministarstva finansija. Kao što vidimo, ono što treba zaključiti u tom Fondu do 2012. godine, čak od 20 firmi gubitaša koji su bili u jako velikim dugovanjima, a i danas su, prema Poreskoj upravi, čak 17 je dobilo kredite Fonda za razvoj, i to ne jednom, nego 119 puta.
To govori o tome koliko je neko bio odgovoran prema trošenju sredstava iz Fonda za razvoj. Onoga trenutka kada je Vlada Srbije donela odluke o zaustavljanju plasiranja sredstava iz Fonda za razvoj, 2013. godine, je na jedan konstruktivan i efektivan način suštinski htela da podvuče crtu i da vidi koje su to firme koje su dobijale ta sredstva, a i na osnovu toga da sprovede jednu vrstu kontrole i da uspsotavi nove mehanizme davanja, kontrolisanog davanja sredstava sa velikim merama obezbeđenja, ali i merama kako će se ti krediti vraćati.
Ono što je bitno da kažem je da od prvih 20 preduzeća u restrukturiranju za porez su dugovale firme više od 35 milijardi dinara, što je oko 310 miliona evra, ali država je želela da javnost ubedi da uprkos tome postoje dobri biznis planovi sa kojima je preko Fonda za razvoj plasirala čak 13,8 milijardi dinara kredita, što je oko 120 miliona evra. Tu se naravno pominju i „Sartid“ i „Zastava oružje“ i različite vrste kompanija, kao što je „Porcelan“ iz Zaječara, „Srbijanka“ iz Valjeva, ali ono što je interesantno je da 2013. godine, kada je zaustavljeno finansiranje iz Fonda za razvoj, prema podacima Ministarstva Fond za razvoj je u tom trenutku upravljao portfolijom vrednim na papiru više od 217 milijardi dinara.
Zašto ovo govorim? Zato što nam prošlost pokazuje da su iz tog fonda pare dobijali i Bogićević i Perčević i Beko i Mišković. Interesantno je da je Mišković iz Fonda za razvoj za „Delta agrar“ dobio 5,5 milijardi dinara, da je Bogićević dobio 318 miliona dinara, da rezultat „suma sumarum“ rada Fonda je da je 40% nenaplativih kredita ostalo do 2013. godine.
Ono što je bitno reći, ovo što je ministar rekao za „start ap“ kredite da jesu najveći problem, ali ono što je primećeno prema statistici da po dobijanju „start ap“ kredita 7% preduzeća koja su dobila te kredite su odmah ugašena, to je od ovih 40% nenaplativih, plus 3% preduzeća koja su dobila „start ap“ kredite su potrošili nenamenski, letovanja, zimovanja, kupovina luksuznih automobila. Hoćemo da pokažemo da je do 2013. godine taj fond suštinski nenamenski trošen u velikom delu sredstava, zatim je pomagan od strane određenih kompanija koje su bukvalno ispumpavale državni novac, a nisu koristile za ono što je trebalo, a to je da podstaknu mali biznis, odnosno mala i srednja preduzeća.
Ideja je da u 2015. godini ovaj fond za razvoj otvori vrata svima onim preduzećima koja će imati sluha za otvaranje novih rednih mesta, za dobre proizvodne programe i, ono što je važno, da će oni biti investiciono orijentisani i da će mnogo manji deo ići za sredstva koja se odnose na sam obrtni kapital. Tako da ovakav Predlog izmena i dopuna zaista pokazuje da rezultat svih ovih zakona koje smo ovde imali, a koji su u sklopu ekonomskih reformi, treba da počnu suštinski da daju i konkretne rezultate.
Na kraju, ovaj sporazum o kome govorimo, praktično koji nam otvara vrata za nove investicije u oblasti energetike zaista treba podržati, jer to je nešto o čemu je gospodin Antić govorio, što će pre svega otvoriti 500 novih radnih mesta. Imala sam prilike da upoznam predstavnike firme „Cmek“ i ono što je interesantno reći to je da nije samo ovaj glasao koji će država raditi sa ovom kompanijom. Kompanije iz oblasti energetike ovakvog tipa imaju mnoge programe koji se odnose na inovacije u oblasti energetike, ali i koji su vezani za zaštitu životne sredine.
To je ono važno, što jednostavno treba ući u to zajedničko partnerstvo na adekvatan način, jer portfolija delatnosti i mogućnosti projekata rada ovakvih kompanija zaista je nezamisliva u ovom trenutku, ne samo za Srbiju i zemlje u regionu, nego i za mnoge u EU. Tako da, ono što je dobro je imati ovakve partnere, ovako ekonomski i finansijski stabilne, sa ovako dobro ispregovaranim uslovima za kredit i za mogućnost implementacije posla koji će obezbediti energetsku stabilnost, za koju Srbija više neće morati toliko da brine.
Mislim da su sva ova rešenja koja su danas na dnevnom redu sa strane Srpske napredne stranke potpuno prihvatljiva, da jednostavno ona pokazuju deo ekspozea gospodina Vučića, koji je u velikom delu, više od 50% praktičnost što se tiče implementacije zakona koje smo doneli već ovde na sceni. U Danu za glasanje mi ćemo svesrdno prihvatiti ovakav predlog, a apelujemo i na druge stranke da zaista glasaju za ovakve predloge zakona. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, da završimo današnju raspravu u kojoj smo govorili o svemu onome što treba da ovu Srbiju povede napred. Ali, očito je veliko nerazumevanje pojedinih poslanika pogotovo koji nekako teško mogu da diskutuju opšte o ekonomskim parametrima i o želji i volji određenih struktura vlasti koje su jednostavno pripremila jako kvalitetne zakone. Da su oni kvalitetni i da zaista daju šansu budućnosti na tome jednostavno čestitaju sve međunarodne organizacije i svi politički subjekti koji zaista poštuju i koji idu ka tome da ekonomske reforme moramo da sprovedemo.
Ali, ono što ću u miru i u tišini reći, a to je da mi prošlost ne možemo da zaboravimo. Ne možemo da zaboravimo da je Fond za razvoj dao garancije od 79 miliona evra za preduzeća koja nisu solventna. Ta dugovanja neko mora da vrati, neko mora da plati.
Jednostavno, 2013. godine Vlada Srbije, Ministarstvo privrede, shvatili su da ovakav sistem rada koji je prethodni režim vodio kroz Fond za razvoj ispumpavajući finansijska sredstva kroz određena preduzeća, kojima je davano bez garancija, bez ikakve mogućnosti da ta preduzeća vrate te kredite, jednostavno nisu mogući.
Ovaj nov koncept treba da da mogućnost da zaista se otvore preduzeća koja će imati proizvodno orijentisane programe, znači, bez nove vrednosti i proizvodnje nema napretka. Usluge i nešto što spada u deo koji se odnosi na delatnosti koje se jednostavno ne prave na ovu vrednost i ne zapošljavaju mlade ljude, više ne mogu da se finansiraju iz budžeta, odnosno ne mogu iz Fonda.
Ta bojazan da postoje određeni načini na koje neće moći da garantuje Fond, jednostavno ne stoji, jer sada Fond ima prvo kontrolu u predavanju sredstava, drugo, samu kontrolu prilikom otplate toga.
Ja bih vam dala jedan dobar predlog kao što radi i IBRD, a to je da da jednog mentora, odnosno referenta koji će da vodi firmu i da ga prati od samog početka pisanja projekta do trenutka kada isplaćuje sve te sate. Jednostavno ne smemo dozvoliti da bilo ko od preduzetnika sklizne u toj otplati kredita, jer i njima će biti bolje, zapošljavaće više ljudi, uzimaće nove kreditne aranžmane u kojima će oni biti sposobni da rade. To do sada nije bilo u mogućnosti.
Ono što treba još reći, to je da sve ono što se odnosilo na kritike za ovakav projekat kao što je „Kostolac B“, jednostavno ne stoji. To je nešto što je započeto 2010. godine u saradnji sa velikom kineskom kompanijom, nije došlo s neba i ovaj kreditni aranžman nije došao sa neba, nego jednostavno je došlo do situacije da se radila neka predinvesticiona studija, pa investiciona studija, pa se došlo do toga da je taj projekat izuzetno finansijski opravdan i efikasan, pogotovo kod izgradnje novih objekata, a mi poslednji objekat imamo „Đerdap“, koji smo gradili kao država.
Ovo će biti jedan objekat koji će nam dati praktično tu energetsku stabilnost bez koje Srbija neće moći u budućnosti da funkcioniše i time suštinski ova Vlada je pored svih ovih zakona, o Telekomu smo danas čuli dosta, pokazuje jedan visok stepen odgovornosti u kojima jednostavno svi moramo da se krećemo.
Svako ko želi da na određeni način kritikuje ove vrste predloga, odnosno kroz zakonska rešenja može to da uradi na vrlo konstruktivan način, da da određene predloge koji mogu biti prihvatljivi, ali svako onaj koji koristi određeni rečnik u kome pokazuje, pre svega, neznanje ali i bezobrazluk, jednostavno ne sme u ovoj Skupštini da bude manir i ne sme da bude jedan deo koji će postati svakodnevni deo političkog života.
Na kraju da citiram jednog književnika koji je rekao da godinu mogu da uspore samo oni koji nikada nisu imali hrabrost da idu vlastitim koracima. Oni koji su nekada imali vlastite korake doveli su do toga da unište ovu Srbiju.
Srpska napredna stranka to sigurno neće dozvoliti, ići će takvim koracima u interesu svih građana Srbije. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo na Odboru imali prilike da vidimo da postoji usaglašenosti donošenja zakona ne samo sa trećim paketom direktiva EU na osnovu Sporazuma sa Energetskom zajednicom, već i usaglašavanja sa zakonskim rešenjima koja se tiču izmena i dopuna Zakona o građevinarstvu.
Ono što je interesantno u ovom izlaganju bilo jeste da neki elementi koji se koriste u obrazloženju amandmana koji nisu prihvaćeni dovode do zaključka da postoji nerazumevanje, čini mi se, nekih predlagača šta je u stvari zakonska regulativa EU.
Ako je ovaj parlament usvojio 2005. godine, ratifikovao Sporazum sa Energetskom zajednicom i stupio na snagu 1.1.2006. godine, onda je to praktično jedan put kome mi treba da obezbedimo i uspostavimo integrisano tržište energetike, da uspostavimo jačanje sigurnosti snabdevanja, da uspostavimo jačanje konkurencije na regionalnom nivou i sve je to način, pogotovo ukoliko govorimo o trećem paketu direktiva.
Naravno da taj put ne može da ide preko noći, ali ukoliko nemamo zakonski okvir, onda uopšte ne možemo ni da pričamo ni o evropskim integracijama. Najteži deo je u stvari ono što se zove evropski put u oblasti energetike zato što to negde dotiče svakog građanina Srbije, ali moramo biti svesni da u stvari evropska regulativa o kojoj govorimo i koju usvajamo ide ka tome da ne postoje malverzacije. Upravo jačanjem konkurencije vi izbegavate bilo kakav sistem za mogućnost monopola, za mogućnost malverzacija, tako da mislim da s razlogom ovaj amandman nije prihvaćen. Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, predlagač mora da se izjasni ili je za evropske integracije ili nije, ili je za EU ili nije. Ako ste za EU, onda morate da harmonizujete svoje propise do 2020. godine. Taj postupak je fazni. Jedna od faza je praktično usaglašavanje trećeg paketa direktiva.
Drugi paket je podrazumevao član 42. izbor Agencije za energetiku i treba da bude zadovoljstvo što je Agencija za energetiku u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije kao nezavisan organ. Praktično odbor nadležan za oblast energetike bira članove Saveta, bira predsednika koji treba da budu ljudi potpuno apolitični. Njihovi izveštaji i finansijski planovi praktično idu na nadležan odbor u ovoj skupštini i raspravlja se u plenumu. Prema tome, mislim da predlagač nije imao potpunu sliku, a bogami vidim da i politički ne razume šta su evropske integracije, a imaju predsednika Odbora za evropske integracije iz svojih redova. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, do 2012. godine mi nismo u javnosti imali obavezu da se plaća struja, tek od 2012. godine praktično imamo jednu politiku Vlade koja kaže da svi računi moraju da se plaćaju, pa i računi za struju. Ali imamo potpuno razumevanje o tome da socijalne kategorije moraju da budu zaštićene, da njihovi računi moraju da određeni način da budu potpomognuti sredstvima iz budžeta.
Zbog toga, kao rezultat svega toga, takve politike do 2012. godine imamo dugovanja „Srbijagasa“, zbog toga što mnogo subvencije koje su davane su upravo davane zbog građana Srbije da bi imali i ekonomsku cenu i električne energije i gasa.
Šta sada imamo? Od 2012. godine imamo EPS koji je morao da osnuje EPS Snabdevanje, novo pravno lice koje zaista mora u ovom trenutku da zna koliki su dugovi građana i pravnih lica, čak govorimo da pravna lica imaju polovinu dugovanja u odnosu na građane Srbije, da znamo koliko država suštinski ima potrebe za određenim davanjima.
U ovom trenutku neizvodljivo da lokalne samouprave i taj deo naknada sama prihoduje. Ono čime ona treba da se bavi, postoji ideja stvaranja socijalnih karti. Lokalne samouprave treba da se bave detekcijom socijalnih kategorija. Znači, da definiše tačno koji su to građani u teškoj situaciji koji treba da budu subvencionisani kod plaćanja računa električne energije.
Stoga, zahvaljujem se gospodinu ministru što zaista ovakav amandman nije mogao biti prihvaćen. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, poštujem veliki respekt gospodina ministra za predlagača amandmana, ali kada pričamo o članu 22. on govori o merilima i kriterijumima koje propisuje Agencija.
Ne postoji dovoljno razumevanje zbog čega Agencija je ta koja propisuje merila, ali izdaje određene sertifikate. Ne treba zaboraviti da Agencija za energetiku sarađuje sa evropskim agencijama za energetiku, da njihov rad je koncipiran takođe na evropskim direktivama i da sve ono što je u nadležnosti Agencije, a ona ovim zakonom dobija još veću težinu, upravo kao jedan od nezavisnih organa, koji u stručnom smislu, jer su članovi saveta izabrani sa stanovišta struke, a ne bilo kakvih političkih predloga. Jednostavno, treba da donese do toga da sve nedoumice po pitanju funkcionisanja tržišta, uopšte u oblasti električne energije i gasa i onih koji će učestvovati na tom tržištu, ona treba da otkloni.
Što se tiče javnih preduzeća, nesporno je da Zakon o javnim preduzećima će u budućnosti pretrpeti velike izmene, jer mi donosimo zakone koji su u usklađenosti sa evropskom regulativom, samim tim i Zakon o javnim preduzećima koji je imao svoje izmene i dopune zahtevaće nova sistemska rešenja.
Drugo, javna preduzeća, iz oblasti energetike danas obavljaju određene delatnosti i zarad države, ali i zarad tržišta.
Vremenom, kako se bude otvaralo tržište, jednostavno mnogi akteri na tržištu prometa koji se odnosi za oblast energenata, će se definisati ko će se baviti tržištem, a ko će se baviti isključivo javnom delatnošću. Tako da sasvim je prihvatljivo zbog čega u ovom delu određeni amandmani nisu prihvaćeni. Ja vam se zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, pa svi bi mi voleli da su sve odluke koje donose nezavisne institucije jednoglasne. Znate, voleli bi i da odbori u skupštinskom zasedanju prilikom određenih značajnih zakonskih rešenja budu jednoglasni. Ali, to jednostavno nije moguće. To je u stvari suština demokratije, da date pravo da svakom članu saveta nezavisnom, zato se i zovu nezavisni, jer niko ne može da utiče na njihovo mišljenje pri donošenju odluka.
S druge strane, ekspertsko. Imaju dovoljno znanja da donesu određene odluke i da daju svoj glas određenim odlukama. To je ono što ste vi donekle u pravu, da recimo, kada je u pitanju Agencija za energetiku, kada su u pitanju komisije za zaštitu konkurencije, sigurno da bi trebalo odluke da budu jednoglasne.
Međutim, to nije moguće. To nije moguće ni ovde, u Srbiji, to nije moguće ni u jednoj nezavisnoj instituciji, pogotovo kada pričamo o evropskim integracijama, pogotovo kada pričamo o članicama energetske zajednice, svaka od njih ima svoju agenciju za energetiku kao nezavisno regulatorno telo i njihove odluke nikada nisu zakonom obavezujuće da budu jednoglasne.
Iz tog razloga sam sigurna da gospodin ministar nije mogao da usvoji ovaj amandman. Zahvaljujem se.