Hvala, predsedavajući.
Dakle, ovih nekoliko zakona koji se tiču izbora, o njima smo govorili danas u pojedinostima, ali svakako i zakon o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kojima smo značajno uvećali zarade, jer to jeste nešto što ono zaslužuju, takođe zavređuje pažnju, ali je nekako bio u drugom planu, jer smo ovaj set izbornih zakona razmatrali kao prioritet imajući u vidu predstojeće zakone.
Dakle, Zakon o izboru predsednika Republike, o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i zakon o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije i dopuni Zakona o vanparničnom postupku.
Ovih šest zakona će značajno pomoći da izborni proces koji je pred nama pokaže Srbiju u još demokratičnijem svetlu, sa još većim stepenom transparentnosti i pre svega želim da se zahvalim ljudima koji su pisali, pripremali ove zakonske predloge, prof. dr Dejanu Đurđeviću koji je vodio Radnu grupu za pripremu ovih izbornih zakona, koji je zaista jedan od trenutno najeminentnijih eksperata u Srbiji kada je ova vrsta izborne materije u pitanju. Naravno, saradnicima iz Ministarstva koji sede ovde sve vreme i u sredu i danas sa mnom i koji su prethodnih nekoliko meseci zaista gotovo 24 sata pripremali ove zakonske predloge, i svim ljudima koji su svakako doprineli i svima vama poslanicima, vašom diskusijom, izuzetno oštrom kritikom koja uvek nije bila u pozitivnom smeru, nego ste jednostavno želeli da izrazite svoje nezadovoljstvo i opozicionim i poslanicima vladajuće većine.
Sa druge strane, hvala svim akterima u našem političkom životu koje je interesovala ova izborna materija, koje su u periodu javne rasprave dali značajne komentare i primedbe koje su implementirani u ove predloge zakona.
Srbija će zaista biti ponosna na ovaj period kada smo u ovoj teškoj situaciji i kada neki žele da izazovu tenzije u državi i neku nestabilnu političku situaciju, mi smo pokazali maksimalnu ozbiljnost, mi kao vladajuća većina.
Predsednik Vučić zajedno sa timom u Vladi Republike Srbije je želeo da pokaže da Srbija želi da izađe sa kompromisom, da ćemo mi sve probleme i sve nejasnoće, sve eventualne konflikte na političkoj sceni, u političkom životu Srbije rešavati kroz institucije. Ulica nikada nije, ne sme i ne treba da bude mesto gde se prave politički dogovori. Kroz institucije, za stolom, diplomatski, sa pruženom rukom, sa mnogo kompromisa, to je politika koju nudi pre svega SNS i naravno mi kao većinski nosilac Vlade Republike Srbije sa našim predsednikom Vučićem.
Uz sve, zaista, zahvalnosti što ste svi dali maksimalno dobar i maksimalan doprinos ovoj raspravi, ja pozivam građane Srbije da budu maksimalno oprezni, posebno one koji će biti učesnici u izbornom procesu u okviru izbornih organa, biračkih odbora, da budu oprezni i da zaista prate šta je to što će se dešavati u izbornom danu.
Izborni proces je proces svih nas i to nije nešto što se tiče političkih stranaka ili malog broja ljudi. Svako ko izađe tog dana na izbore treba da bude jedna vrsta kontrolora. Ja sam pričala o tome koliko će sada opozicija, spomenula sam minimalnu cifru od 16.000 opozicionih kontrolora. To je jedna početna cifra. Naravno da tih ljudi ima mnogo više, ima mnogo više prostora.
Ja bih kao neko ko je i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i tokom referenduma pratio šta je to od primedbi koje daje opozicija, upozorila upravo ljude iz SNS, kontrolore SNS na ovim izborima. Mi smo ti koji moraju da paze u biračkim odborima, tokom biračkog dana da se nešto ne potkrade i slučajno sa one opozicione druge strane ne predstavi kao naš promašaj, kao naša nepravilnost.
Zbog toga mislim da jedini koji treba da brinu pred predstojeće izbore su zapravo kontrolori i aktivisti SNS. Razmišljajte o tome da sa druge strane neko želi da se dokopa vlasti po svaku cenu, žele da se dokopaju sredstava kojima će moći da raspolažu, koji su za sada za njih nedostižni.
Hvala vam još jednom na vašem zalaganju. Mislim da ćete biti ponosni, kao i svi mi koji smo radili i pripremali ove predloge zakona. Ovo je nešto čega će se Srbija sećati, a po završenim izborima 3. aprila mislim da ćemo svi na kraju kao ozbiljno društvo biti zadovoljni koliko smo zreli, demokratični, transparentni i kako je legitimnost nešto što stoji ispred imena Srbije kada je uređenje našeg društva u pitanju. Hvala vam još jednom.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u ovom današnjem zajedničkom načelnom pretresu imamo desetak predloga zakona. Zamoljena sam od strane kolega da obrazložim i neke od zakona koji su u nadležnosti Ministarstva pravde, Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija i ono što jeste ključno, to su tri izborna zakona koja su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Tako da, u narednih tridesetak minuta ću se osvrnuti na ovih desetak predloga zakona, koji su zaista ključni za predstojeći period koji očekuje Srbiju.
Pred vama je set zakona od značaja sa sprovođenje izbora na republičkom i lokalnom nivou. Osim klasičnih izbornih zakona, koji uređuju postupke izbora za predsednika Republike, narodne poslanike i odbornike jedinica lokalne samouprave, pred vama je nov Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji uređuje bitna pitanja za funkcionisanje političkih subjekata koji učestvuju na izborima, a razmatraćemo i određene izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o vanparničnom postupku, koji sadrže rešenja od značaja za ostvarivanje određenih prava u izbornom postupku.
Želim da istaknem nekoliko bitnih činjenica za razumevanje okolnosti usled kojih se ovi izborni zakoni donose toliko blizu predstojećih izbora 3. aprila ove godine, konkretno za dva meseca.
Završetkom prethodnih parlamentarnih izbora u junu 2020. godine Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, poznatija kao ODIR, objavila je konačni Izveštaj o parlamentarnim izborima u Republici Srbiji održanim 21. juna 2020. godine, sa preporukama za unapređenje izbornog procesa. Nova Vlada je 3. decembra 2020. godine formirala Radnu grupu za saradnju sa OEBS-om i ODIR-om radi obezbeđenja primene datih preporuka.
Na čelu te Radne grupe postavljen je prof. dr Dejan Đurđević, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i jedan od naših trenutno najeminentnijih pravnika i verovatno najbolji poznavalac izborne problematike u Republici Srbiji, čije je ogromno znanje i iskustvo utkano u sva tri predloga nova izborna zakona. On je, svakako, najzaslužniji za to što smo u prilici da razmatramo veoma kvalitetne zakonske predloge.
Istovremeno, zahvaljujem se ljudima koji su zaista tokom prethodnih nekoliko meseci, reći ću, bez preterivanja, u dvadesetčetvorosatnom radu bili posvećeni izradi predloga ovih zakona.
Bitno je da napomenemo da rešenja sadržana u predloženim zakonima predstavljaju proizvod širokog kruga konsultacija obavljenih na više različitih nivoa.
Od početka rada na pripremi zakona želelo se u zakone ugraditi ono na šta nam je ODIR ukazivao u izveštajima o praćenju izbora u Srbiji. Jedna od tih preporuka je da mnoga značajna pitanja izbornog procesa treba da se regulišu zakonom, a ne više podzakonskim aktima Republičke izborne komisije. Prihvatanjem te preporuke, bitno se unapređuje pravna sigurnost u sprovođenju izbora, jer će sada zakonom biti regulisano sve ono što po svojoj suštini predstavlja zakonsku materiju, a do sada je bilo propisivano od strane Republičke izborne komisije. Ovo se odnosi na pravila u vezi sa obrazovanjem biračkih odbora, pravila u vezi sa podnošenjem izbornih lista i pravila o registraciji domaćih i stranih posmatrača, rada organa za sprovođenje izbora, koja nedostaju u važećem zakonu.
Jedan od razloga što se sa podnošenjem predloga izbornih zakona Narodnoj skupštini čekalo do sredine januara, bilo je i to što se čekalo sa dobijanjem nezvaničnih komentara ODIR-a na sva tri nacrta, tako da je osim najznačajnih preporuka iz izveštaja, u zakonske tekstove ugrađen i najveći broj komentara ODIR-a iznetih na nacrte zakona koji su bili u javnoj raspravi.
Drugi aspekt, vrlo bitan za izradu predloženih zakona, su bili međustranački dijalozi, vođeni pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine. Iz ta dva paralelna međustranačka dijaloga, vođena sa i bez uključivanja predstavnika Evropskog parlamenta, proistekli su dokumenti značajni i za izgled aktuelnih zakonskih projekata. Tu mislim na Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji je zaključen 29. oktobra 2021. godine u okviru međustranačkog dijaloga vođenog bez učešća evroparlamentaraca. Tim dokumentom su definisana mnoga pitanja koja su materijalizovana kroz odgovarajuće zakonske odredbe.
Treći aspekt koji je uticao na sadržaj izbornih zakona je bila sprovedena javna rasprava, u kojoj je primljen veliki broj konstruktivnih komentara i predloga, kako pojedinaca, uključujući tu i lica iz lokalnih samouprava, koji su svojim komentarima unapredili pojedina rešenja u Predlogu zakona u lokalnim izborima, tako i organizacija civilnog društva koja se bave izbornom materijom, sa kojima se uspostavljena kvalitetna komunikacija u razmatranju nacrta ovih zakona i čiji je značajan broj primedbi i predloga našao svoje mesto u predloženim zakonima.
Kada se sve navedeno uzme u obzir, stiče se utisak da će predloženi zakoni svakako unaprediti kvalitet predstojećih izbornih procesa.
Upravo ova blizina izbora, koji nas očekuju u aprilu, uticala je na to da se u ovom trenutku ne pristupi reformi izbornog sistema u Republici Srbiji, jer kompleksnost ovog problema zahteva mnogo više vremena i za promišljanje adekvatnih rešenja i za sveobuhvatne društvene i političke konsultacije za koje u datom političkom trenutku u kojem se pristupilo izradi ovih zakona nije bilo vremena.
Upravo ova okolnost koja je konstatovana i u zaključcima u okviru pomenutog sporazuma sa kraja oktobra prošle godine, u kojima se konstatuje da nema dovoljno vremena da se pristupi strukturalnim reformama izbornog sistema, kao ni korenitim promenama postojećeg izbornog sistema, jer takve reforme nije moguće da sprovedemo do održavanja predstojećih izbora, usled čega je predmet ove faze dijaloga bilo unapređenje postojećeg proporcionalnog izbornog sistema.
U ovom smislu je vredno da pomenemo i to da je u istom sporazumu zaključeno da će se međustranački dijalog nastaviti i po završetku predstojećih izbora, kada će se raspravljati i o mogućnostima za strukturalne promene izbornog sistema, odnosno širim reformama postojećeg izbornog sistema.
Najznačajniji i ujedno najobimniji zakonski predlog je Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom na to da se ovim zakonom uređuju sva ključna pitanja izbornog sistema u Republici Srbiji, koja se shodno primenjuju i na izbor predsednika Republike i kroz Zakon o lokalnim izborima prenose i na izbor za lokalne parlamente.
Iako je po broju članova značajno obimniji od trenutno važećeg zakona, mora da se naglasi da se Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike.
Naime, u skladu sa Kodeksom dobre prakse u izbornim pitanjima Venecijanske komisije, prema kojem osnovni aspekti izbora ne bi trebalo da se menjaju manje od godinu dana pre izbora, zakon je zadržao dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima našeg izbornog procesa, a to je: Republika Srbija kao jedna izborna jedinica, glasanje za izborne liste sa kojih se mandati narodnih poslanika dodeljuju mandatima prema njihovom redosledu na listi, primena sistema najvećeg količnika za raspodelu mandata i izborni cenzus od 3%.
Značajno je ukazati na odredbe kojima je u sva tri predloga zakona definisano izborno pravo, odnosno pravo da se bira i da bude biran kako za narodnog poslanika, tako i za predsednika Republike i za odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave.
U tu svrhu usklađivanja sa međunarodno-pravnim dokumentima o pravima osoba sa invaliditetom, a vodeći računa o ustavnoj odredbi o izbornom pravu, predlaže se rešenje kojem izborno pravo ne bi moglo da vrši punoletno lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, kao i lice sa ograničenom poslovnom sposobnošću kojem je sud rešenjem kojim mu ograničava poslovnu sposobnost izričito utvrdio nesposobnost vršenja izbornog prava. U svrhu uspostavljanja uslova za adekvatnu primenu ovakvog rešenja predlaže se i dopuna Zakona o vanparničnom postupku dodavanjem odredbe prema kojoj će sud biti dužan da u rešenju, kojim neko lice delimično lišava poslovne sposobnosti, izričito navede da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo, kako bi se u praksi moglo nedvosmisleno utvrditi da li lice kojem je ograničena poslovna sposobnost može da vrši svoja izborna prava.
U osnovi, zadržana su i rešenja o raspisivanju izbora i kandidovanju, tako da će izborne liste i dalje moći da podnesu registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe od najmanje 10 građana.
Za podnošenje izborne liste i dalje će biti potrebno 10 hiljada overenih izjava birača, ali će se uz izbornu listu dostavljati znatno manja količina prateće dokumentacije za kandidate za narodne poslanike, što će zainteresovanim učesnicima na izborima bitno olakšati i ubrzati pripremu kandidature.
Bitnu novinu predstavlja olakšano kandidovanje za političke stranke nacionalnih manjina, što je tema o kojoj se diskutovalo duži niz godina, ali koja tek sada doživljava realizaciju. Naime, iako je nacionalnim manjinama još od 2004. godine olakšano dobijanje poslaničkog mandata kroz uvođenje tzv. prirodnog praga, tek sada se novim zakonom smanjuje broj potrebnih izjava birača za proglašenje manjinske izborne liste sa deset na pet hiljada izjava, čime se dosledno zaokružuje princip pozitivne diskriminacije nacionalnih manjina.
Nacrti izbornih zakona unose i značajne novine u pogledu organa nadležnih za sprovođenje izbora. Ono što je i ODIR prepoznao u svojim izveštajima u sprovođenju izbora na republičkom nivou, nedostajao je među organ kao prirodna spona između RIK-a, kao centralnog izbornog organa, i preko osam hiljada biračkih odbora u 161 jedinici lokalne samouprave, ubrojivši tu i gradske opštine Grada Beograda. Sada se predlaže formalno uvođenje tog, nazovimo ga, međuorgana, odnosno davanje značajnih nadležnosti opštinskim i gradskim izbornim komisijama u sprovođenju izbora na republičkom nivou.
Pred lokalnim izbornim komisijama je veoma ambiciozna dužnost da se aktivno uključe u sprovođenje izbora na republičkom nivou, tako što će biti nadležne da određuju biračka mesta na svojoj teritoriji, da obrazuju biračke odbore u stalnom i proširenom sastavu, da rešavaju po zahtevima za poništavanje glasanja na biračkim mestima i da utvrđuju rezultate izbora na svojoj teritoriji. Zadržava se postojeće stanje, kada je u pitanju sastav Republičke izborne komisije i način njenog obrazovanja. Stalni sastav RIK-a i dalje će imati predsednika i 16 članova i njihove zamenike, koji moraju da imaju visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka i koje će imenovati Narodna skupština na predlog svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini srazmerno njihovoj veličini.
Predlog zakona, međutim, sadrži jedno novo rešenje koje je ishod međustranačkog dijaloga i prema kojem će pravo na predlaganje člana ili zamenika člana RIK-a imati narodni poslanici koji su izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila broj mandata dovoljan da se obrazuje poslanička grupa, a nisu pristupili nijednoj poslaničkoj grupi. Ti narodni poslanici, pa čak i narodni poslanik pojedinac, ako ispunjava navedene uslove, moći će da učestvuje u predlaganju stalnog sastava RIK-a. Ovim rešenjem se, kada je u pitanju RIK, pre svega izlazi u susret nacionalnim manjinama koje u najvećem broju slučajeva ne mogu da osvoje najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno potrebno za obrazovanje poslaničke grupe u Narodnoj skupštini.
Međutim, ovo pravilo će se primenjivati i na lokalu prilikom obrazovanja lokalnih izbornih komisija gde će, sigurno, imati daleko širu primenu, s obzirom na to da na lokalu postoji značajan broj izbornih lista koje na izborima ne osvoje broj mandata koji je potreban za formiranje odborničke grupe. Na ovaj način se doprinosi zastupljenosti svih političkih opcija u organima za sprovođenje izbora i time unapređuje demokratičnost izbornih procesa.
Ono što jeste zadovoljstvo, da posebno naglasimo, je jedno potpuno novo rešenje kada je u pitanju stalnog sastava RIK-a. Prvi put se poslaničkim grupama uvodi obaveza da prilikom odlučivanja koja lica će predložiti za imenovanje u RIK… Moraće da vode računa o zastupljenosti polova, tako što će prema slovu zakona poslanička grupa kojoj pripada pravo da predloži dva lica u stalni sastav RIK morati da predloži po jednog pripadnika oba pola, poslaničkoj grupi kojoj pripada pravo da predloži tri lica moraće da predloži dva pripadnika jednog pola i jednog pripadnika drugog pola itd, dok će predlozi poslaničkih grupa koji će imati pravo da predlože više od pet lica morati da sadrže najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola među predloženim licima.
U vezi sa ovim, zadovoljstvo je što mogu da istaknem činjenicu da poslanička grupa SNS već sada ispunjava ovaj poslednje navedeni uslov, što ukazuje na to da SNS i kroz RIK promoviše značajno učešće žena u izbornim procesima, kao bitnom delu političkih procesa u našoj državi, što je jedan od principa Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Po pitanju članstva u organima za sprovođenje izbora zakonom će se prvi put propisati osnovi za prestanak članstva i regulisati način postupanje nadležnih organa, a u slučaju da nekom licu prestaje članstvo u organu za sprovođenje izbora. S tim u vezi želim da naglasim da prema slovu zakona poslaničke grupe neće više moći da zatraže razrešenje člana ili zamenika člana RIK kojeg su predložili, čime se značajno unapređuje nezavisnost, prvo samih članova RIK, a time posredno i same RIK, što je jedna od preporuka ODIR-a sa kojom se apsolutno slažemo.
Bitno je da ukažem da je Sporazumom međustranačkog dijaloga bez posredstva evroparlamentaraca postignuta saglasnost da predstojeće izbore sprovede RIK čiji će zakonom propisan stalni sastav biti privremeno proširen sa još šest članova i šest zamenika članova koje treba da predloži predsednik Narodne skupštine, a u skladu sa dogovorom opozicionih učesnika oba međustranačka dijaloga. Ovakvo rešenje je, da napomenem, već bilo primenjeno prilikom sprovođenja referenduma radi potvrđivanja akta o promeni Ustava Republike Srbije. Slično rešenje će biti primenjeno i u pogledu sastava lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora koji će biti prošireni sa po jednim članom i zamenikom člana, takođe u skladu sa dogovorom opozicije.
Kada govorimo o biračkim odborima, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika preuzima dugogodišnje rešenje koje je sadržano u uputstvima RIK-a, a prema kojima stalni sastav biračkih odbora predlažu poslaničke grupe u Skupštini srazmerno svojoj snazi u parlamentu, s tim da ni jedna poslanička grupa ne može da ima više od polovine članova u biračkom odboru. Ovaj koncept je prvi put primenjen na referendumu o potvrđivanju novog Ustava Srbije 2006. godine i od tada se primenjuje uz opštu saglasnost svih političkih aktera i predstavlja dobar primer dobre prakse. Oko toga nikada nije bilo sporenja.
U pogledu transparentnosti rada RIK i lokalnih izbornih komisija novi zakoni donose još neka nova bitna unapređenja. Tako se sada zakonom propisuje obaveza RIK-a da na svojoj veb prezentaciji prenosi sednice i konferencije za medije i objavljuje zapisnike sa svojih sednica, kao i da objavljuje sve svoje odluke u roku od 24 časa od završetka sednica na kojima su te odluke donete. Ovo poslednje je od posebnog značaja za zaštitu prava u izbornom procesu, s obzirom na to da Predlog zakona o izboru narodnih poslanika uvodi jednu značajnu novinu da ubuduće rokovi za ulaganje prigovora i žalbi na odluke organa za sprovođenje izbora neće počinjati da teku od donošenja odluka, odnosno uručenja rešenja po prigovorima, već isključivo od trenutka objavljivanja ovih akata na veb prezentaciji RIK-a. Na ovaj način postupci zaštite prava biće bitno efikasniji i transparentniji.
Bitno je da ukažemo na još jednu novinu kada je u pitanju objavljivanje odluka organa za sprovođenje izbora. Naime, lokalne izborne komisije od sada će imati obavezu da sve svoje odluke, bez obzira na to da li ih donose za sprovođenje republičkih ili lokalnih izbora, objavljuju na veb prezentaciji RIK-a, kao budućem primarnom kanalu za objavljivanje akata lokalnih izbornih komisija.
Ovakvo rešenje je proisteklo iz potrebe da se princip transparentnog rada organa za sprovođenje izbora dosledno primeni i na lokalne nivoe vlasti, kao i činjenice da najveći broj lokalnih izbornih komisija nema svoje veb-prezentacije, usled čega će se izneti koncept u vezi sa zaštitom prava o izbornom procesu ne bi mogao da primeni, dakle, i na lokalne izbore.
Po pitanju samog kandidovanja, a u vezi je sa podnošenjem izbornih lista nacionalnih manjina, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika ne donosi bitne novine. Nov zakon će prvi put sadržati detaljne odredbe o sadržaju izborne liste, pravila za sačinjavanje izborne liste i obrazovanje koalicija i grupa građana. Te odredbe ne predstavljaju neka nova rešenja, do sada su bila sadržana uputstvima RIK-a i dobro su poznata dugogodišnjim akterima naše političke scene.
Ono što jeste novo u postupku kandidovanja, jeste utvrđivanje novog roka za podnošenje izbornih lista, koji će ubuduće isticati 20 dana pre dana glasanja kako bi se obezbedilo dovoljno vremena da u slučaju vođenja postupaka za zaštitu prava u postupku kandidovanja, za šta se sada utvrđuju duži rokovi, ne bude ugroženo blagovremeno utvrđivanje zbirne izborne liste i samim tim blagovremen početak štampanja glasačkih listića.
Druga novina sadržana u Predlogu zakona je pravilo da jedan birač može da svojim potpisom podrži više izbornih lista. Tu treba obratiti pažnju. Ovo je, javnost je bila vrlo zainteresovana za ovo rešenje. Dakle, jedan birač može svojim potpisom da podrži više izbornih lista, a ne samo jednu, kako je do sada bilo propisano zakonom i ovo rešenje predstavlja usaglašavanje sa međunarodnim standardima Venecijanske komisije, na čemu ODIR insistira u skoro svim izveštajima o posmatranju izbora u Republici Srbiji.
Međutim, kao što rekoh, ovo rešenje je naišlo na nerazumevanje i oštro protivljenje predstavnika opozicije,, usled čega je Vlada Republike Srbije spremna da se ova odredba, iako definisana u zakonu, izmeni i vrati postojeće rešenje, što je i predložio narodni poslanik Vladan Glišić u jednom od svojih amandmana.
Po pitanju zastupljenosti polova, zadržava se rešenje koje je usvojeno februara 2020. godine prema kojem na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola, s tom razlikom što se novom formulacijom želi izuzeti prostor za izbegavanje smisla ovakve norme kakva je dosadašnja odredba omogućavala.
Ono što predstavlja jako bitno unapređenje u odnosu na postojeći zakon su odredbe o utvrđivanju rezultata izbora. Trenutno važeći zakon ne sadrži odredbe koje bi upućivale na način rešavanja pojedinih situacija koje se javljaju u praksi i do sada su predstavljale veliki problem kod utvrđivanja rezultata izbora. Tako su se na skoro svim izborima unazad 20 godina sukobljavala mišljenja učesnika u izborima u pogledu toga kako može i treba da postupi RIK u situacijama kada je praktično nemoguće utvrditi rezultate glasanja na određenom biračkom mestu, s obzirom na to da zakon nije izričito pripisivao pravo RIK-a da u tim situacijama postupi, osim ako neko nije podneo prigovor.
Ta se tema u praksi svodila na pitanje da li RIK ima pravo da po službenoj dužnosti donosi odluke u vezi sa rezultatom glasanja na određenom biračkom mestu, na šta je negativan odgovor dao nekadašnji Vrhovni sud Srbije u jednom od svojih pravnih shvatanja.
Međutim, takav negativan stav Vrhovnog suda Srbije je dao odgovor šta RIK ne može da uradi, ali nije dao ključni odgovor šta RIK može i treba da uradi u situaciji kada, na primer, neko biračko mesto uopšte ne bude otvoreno ili kada birački odbor ne dostavi zapisnik o svom radu ili taj zapisnik bude prazan ili nepotpisan. To su situacije koje ukazuju na nepravilnost usled kojeg se glasanje na takvom biračkom mestu ne može smatrati pravilnim.
Drugi problem koji se sve češće javlja u praksi jesu neuredni zapisnici o radu glasačkih odbora, odnosno zapisnici u kojima su upisni rezultati koji se ne mogu prihvatiti kao ispravni, jer su međusobno logički neusklađeni.
Kao što rekoh, sve navedene okolnosti su predmet diskusije i sporenja praktično na svakim izborima i zakon tu nije pružao adekvatne smernice, a još manje odgovore. I iz tih razloga Predlog zakona o izboru narodnih poslanika sadrži detaljne instrukcije o postupanju lokalnih izbornih komisija kada se nađu u situaciji da sa nekog biračkog mesta ne mogu da utvrde rezultate, bilo zato što su faktički onemogućeni da to urade, jer uopšte nije dostavljen glasački materijal ili iz dostavljenog materijala proističe neka nelogičnost ili nepravilnost,, na primer da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore, što je, složićete se, teorijski nemoguće, pa s toga predstavlja nepravilnost koja ako se pokaže kao tačna dovodi do poništavanja glasanja na tom biračkom mestu.
S toga se zakonom uvode novi pravni instituti, institut kontrole zapisnika o radu biračkog odbora sa sačinjavanjem izveštaja o izvršenoj kontroli, institut rešenja o ispravljanju zapisnika u slučaju da se prilikom kontrole utvrdi da je konstatovana nepravilnost posledica otklonjive greške biračkog odbora, institut rešenja o konstatovanju nemogućnosti utvrđivanja rezultata glasanja na biračkom mestu, ako je nedostatak takav da se ni ne može govoriti o postojanju rezultata glasanja, kao što je to na primer slučaj kod zapisnika koji nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora i institut rešenja o poništavanju glasanja na biračkom mestu u slučaju da je na biračkom mestu učinjena nepravilnost koja je definisana kao razlog da se glasanje smatra nepravilnim, kao što je to, recimo, omogućavanje da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska.
Navedeni instituti svakako će pomoći izbornim komisijama u radu na utvrđivanju rezultata glasanja na svojoj teritoriji, ali i bitno uticati na uspostavljanje pravne sigurnosti u pogledu načina na koji će se postupati prilikom utvrđivanja rezultata glasanja, što je, kako sam navela do sada, bio predmet ozbiljnih sporenja i nesuglasica.
Posebnu novinu predstavlja institut tzv. „kontrole zapisnika po uzorku“ od strane opozicione izborne liste, koja je osvojila najmanje 2% glasova prema preliminarnim rezultatima, koje RIK objavi u roku od 24 sata od završetka glasanja.
Ovaj institut je u Zakon unet u skladu sa zahtevom opozicije, koji se radno zvao „čelendž“ ili „izazov“ koji je predložio jedan deo opozicije i to je izneto u međustranačkom dijalogu bez učešća Evropskog parlamenta i predstavlja instrument u rukama opozicije koja želi da proveri da li su na određenim biračkim mestima pravilno utvrđeni rezultati izbora, navedeni u zapisniku o radu biračkog odbora.
Ovakvo rešenje će, kako očekujemo, uticati na podizanje poverenja u integritet i legitimitet celog izbornog procesa, što predstavlja interes svih učesnika u izborima, uključujući i tu svakako i političke stranke vladajuće većine.
Po pitanju raspodele, dodeljivanju i prestanka mandata narodnih poslanika, Predlog zakona tu ne predviđa nikakve novine, te se zadržavaju postojeća rešenja o cenzusu od 3% kako je dogovoreno na međustranačkom dijalogu.
Pravila o ostavci poslanika takođe ostaju nepromenjena. Manjinske izborne liste će u raspodeli mandata učestvovati bez obzira na broj osvojenih glasova, uz uvećanje količnika za 35% onim manjinskim listama koje su osvojile manje od 3% glasova.
Republička izborna komisija i dalje će biti nadležna da utvrdi da li neka izborna lista koja želi da stekne položaj manjinske izborne liste ispunjava uslov za priznavanje tog statusa, pri čemu će zakonom biti ovlašćena da dobije zahtev za priznavanje takvog statusa, ukoliko utvrdi da postoje okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na to da iza tog zahteva stoji namera da se izigra zakon i neosnovano stekne privilegovan položaj u raspodeli poslaničkih mandata, a ne iskrena želja da se zastupaju interesi određene nacionalne manjine. U prošlosti bilo je prilike da su neki pokušavali na te načine da steknu pozicije u parlamentu lokalnom ili republičkom.
Na kraju, bitno je naglasiti da Predlog zakona drugačije i znatno detaljnije od postojećeg zakona uređuje zaštitu prava u izbornom postupku. U tom smislu, najširi obim prava se priznaje podnosiocima proglašenih izbornih lista, dok se prava birača štite u onim segmentima u kojima su oni direktno zainteresovani za pravnu valjanost donetih odluka, odnosno preduzetih radnji. Na primer, kao što je poništavanje glasanja na biračkom mestu na kojem je birač upisan u izvod iz biračkog spiska ili izveštaj o ukupnim rezultatima izbora.
Sistem zaštite prava dodatno je unapređen produžavanjem rokova, tako se opšti rok za ulaganje prigovora sa 24 produžava na 72 sata, a rok za žalbu upravnom sudu sa 48 takođe na 72 sata.
Praktično, sve što je navedeno u ovom Zakonu o izboru narodnih poslanika primenjivaće se i u postupku sprovođenja izbora za predsednika Republike zbog čega je taj Predlog zakona i najmanjeg obima jer reguliše samo one aspekte koji su specifični za ovu vrstu izbora, dakle za izbor predsednika Republike.
Izbore za predsednika Republike sprovodiće ista tri nivoa izborne administracije RIK, lokalne izborne komisije i birački odbori. Sam Predlog zakona o izboru predsednika Republike ne donosi i suštinske novine u ovaj izborni postupak već se njime uglavnom postojeće odredbe, terminološki i logički prilagođavaju rešenjima iz Predloga Zakona o izboru narodnih poslanika, o kojem sam do sada govorila.
Novina je predlog da se redosled kandidata na listi kandidata, odnosno glasačkom listiću više ne utvrđuje žrebom, već prema redosledu proglašenja, što je princip koji važi na parlamentarnim i lokalnim izborima. Međutim, kao i kod prethodnog rešenja, gde je bilo mnogo polemike oko toga dali jedan birač može da podrži više izbornih lista, pa je podnet amandman da o tome razmislimo u petak kada budemo pričali o pojedinostima, tako da i u ovoj situaciji kada je žreb kandidata za izbor predsednika Republike u pitanju, taj predlog je naišao na oštru kritiku opozicije koja insistira na tome da se institut žreba zadrži u predsedničkim izborima, što predstavlja zahtev koji je za Vladu prihvatljiv. Tako da će Vlada verovatno prihvatiti i taj amandman, narodnog poslanika Vladana Glišića.
Predsednika Republike i dalje će moći da predlažu političke stranke i koalicije stranaka, kao i grupe od najmanje 10 građana, a zadržava i se i postojeći rok za podnošenje izbornih lista, dakle najkasnije 20 dana pre dana glasanja za predsednika Republike.
Što se tiče lokalnih izbora, Predlog Zakona o lokalnim izborima donosi značajne novine, pored već pomenutih, unapređenje u pogledu transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora na svim nivoima, što se odnosi i na lokalne izborne komisije, bitna novina se uvodi u pogledu sastava lokalnih izbornih komisija. Dugi niz godina je stalni sastav izborne komisije je brojao najmanje sedam članova i njihovih zamenika, odnosno predsednik i šest članova, pri čemu se jedinicama lokalne samouprave ostavljalo da odluče koliko će tačno članova brojati njihova izborna komisija, što je u praksi dovodilo do najrazličitijih rešenja posmatrajući stanje o opštine do opštine.
Predlogom zakona se sada uspostavlja raspon broja članova izborne komisije u zavisnosti od broja birača u jedinici lokalne samouprave.
Ono što ovde treba istaći je da broj birača, uglavnom prati broj odbornika u lokalnoj skupštini. Kod većeg broja odbornika je često i složenija odbornička struktura, što u slučaju postojanja samo sedam članova stalnog sastava izborne komisije ne može adekvatno da odrazi i srazmernost odborničke strukture u predstavljanju u stalnom sastavu izborne komisije.
Zakon predviđa četiri grupe jedinica lokalne samouprave, do 50 hiljada, do 100 hiljada, do 500 hiljada i preko 500 hiljada birača i utvrđuje sastav izborne komisije na sedam, devet, 11 ili 13 članova i zamenika članova. Tako je utvrđena obaveza novog saziva Skupštine da imenuje novi stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od konstituisanja Skupštine.
S obzirom na opšte pravilo da nijedna odbornička grupa ne može da ima više od polovine članova stalnog sastava izborne komisije ovim zakonom se prvi put uređuju moguće situacije kada jedna odbornička grupa ima više od polovine od ukupnog broja odbornika, odnosno kada postoji samo jedna, odnosno dve odborničke grupe što je trenutno česta situacija u lokanim skupštinama, nezavisno od navedenih situacija.
Odbornička grupa koja može da imenuje predsednika, članove i zamenike u broju koji nije veći od polovine broja članova izborne komisije.
U situaciji kada postoji jedna, odnosno dve odborničke grupe nedostajeće članove i zamenike članova izborne komisije imenovaće načelnik opštinske, odnosno gradske uprave iz reda zaposlenih u organu uprave koji ima iskustva u sprovođenju izbora.
Značajnu novinu na koju treba posebno ukazati je propisivanje nadležnosti Višeg suda za rešavanje sporova do kojih dođe u primeni Zakona o lokalnim izborima. Nadležnost Višeg suda će se primenjivati po protoku roka od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona do kada se zadržava nadležnost Upravnog suda.
Razlog za uvođenje ove promene je u potrebi da se obezbedi veća efikasnost u odlučivanju povodom izbornih sporova na način što će ova nadležnost biti raspoređena na 25 viših sudova umesto na tri odeljenja Upravnog suda. Ovo je posebno značajno kod sprovođenja izbora za odbornike u redovnim terminima kada se raspisuju izbori za oko 130 skupština jedinica lokalne samouprave.
U okviru odredbi koje određuju početak izbornog postupka napominjem da se prvi put utvrđuje rok kada se najranije može doneti odluka o raspisivanju izbora u odnosu na istek mandata odbornika aktuelnog saziva skupštine jedinice lokalne samouprave. Tako se lokalni izbori mogu raspisati najranije 120, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata skupštine kojoj ističe mandat u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i taj rok se računa od dana konstituisanja aktuelnog saziva skupštine.
Posebnu novinu predstavlja utvrđen minimalan broj potrebnih birača koji svojim potpisima podržavaju izbornu listu. Utvrđen je raspon u sedam grupa u odnosu na broj upisanih birača u jedinici lokalne samouprave, a raspon potrebnog broja birača, potpisa birača je od 200, kao što je do sada bio slučaj, pa do tri hiljade za jedinice lokalne samouprave sa preko 500 hiljada upisanih birača.
Na predloženi način napušta se princip utvrđivanja potrebnog broja potpisa u odnosu na broj kandidata na izbornoj listi, što je osnovno pravilo prema trenutno važećem zakonu, već se po ugledu na izbor narodnih poslanika utvrđuje konkretan minimalan broj potpisa za podnošenje svake izborne liste naravno u zavisnosti od broja birača u toj jedinici lokalne samouprave.
Ovim se u značajnom broju opština smanjuje broj potpisa koji je potreban za podnošenje tzv. pune izborne liste, a to važi posebno za one opštine sa malim brojem birača, a velikim brojem odbornika.
U pogledu konstituisanja lokalne skupštine utvrđeni su novi rokovi kako bi se izbegla mogućnost opstrukcije konstituisanja. Propisan je kraći rok u kojem predsednik skupštine iz prethodnog saziva treba da se sazove konstitutivnu sednicu. Biće 10 umesto dosadašnjih 15 dana, kao i obaveza da odredbi njeno održavanje u roku od 30 dana od objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb prezentaciji.
Do sada nije bio utvrđen krajnji rok za održavanje konstitutivne sednice koju saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva pa je bilo moguće da odredi i poslednji dan roka za održavanje sednice skupštine koji prema Zakonu o lokalnoj samoupravi iznosi dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, što nosi rizik da skupština tog dana ne bude konstituisanja i u tom slučaju moraju da se raspišu novi izbori i tu je bila određena mogućnost zloupotrebe.
Po pitanju učešće političkih stranaka nacionalnih manjina na lokalnim izborima preuzimaju se odgovarajuća rešenja iz Predloga zakona o izboru narodnih poslanika pa se tako predviđa da je za proglašenje manjinske liste dovoljno da se podnese duplo manji broj potpisa od onoga koji važi za ostale izborne liste. Zadržava se takođe rešenje iz postojećeg Zakona o lokalnim izborima prema kojem podnosilac izborne liste može da ima položaj političke stranke nacionalne manjine samo u jedinicama lokalne samouprave u kojima prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva žive pripadnici nacionalne manjine koju taj podnosilac reprezentuje, ali je novina da postoji i odredba kojom se ovaj navedeni minimalni uslov uvodi i maksimalan uslov, dakle, uz ovaj minimalni imamo i maksimalni uslov po pitanju broja pripadnika nacionalne manjine koji dozvoljava nekoj izbornoj listi da bude priznat manjinski status, naime neko ne može da ima manjinski status, ne može da bude priznat u onoj izbornoj listi koja zastupa interese nacionalne manjine čiji pripadnici u toj jedinici lokalne samouprave zapravo čine više od 50% ukupnog stanovništva. U tom slučaju po logici stvari ne možemo da govorimo o manjinskom statusu te manjine tamo gde oni praktično predstavljaju većinu.
Na kraju ovog, verujem za vas, predugog izlaganja o izbornim zakonima, želim da naglasim da je prelaznim i završim odredbama Predloga zakona o izboru narodnih poslanika i Predloga zakona o lokalnim izborima predviđena obaveza formiranja novih izbornih komisija uključujući i RIK i u skladu sa ovim rešenjima u ovim zakonima i to u roku od sedam dana od stupanja zakona na snagu, što znači da će nove komisije imati jako malo vremena da se pripreme za predstojeće izbore. Pred svim političkim akterima, a posebno pred svim izbornim komisijama, su ozbiljni izazovi koje pred sve nas stavljaju kako ovi novi zakoni tako i činjenica da ćemo istovremeno imati izbore i za narodne poslanike, i za predsednika Republike i treba dodati i vanredne i neke redovne lokalne izbore u 14 jedinica lokalne samouprave.
Uverena da će ovi novi zakonski tekstovi osim izazova ponuditi i ključne smernice, kako da ovi izbori prođu u svemu na zakonit način, što nam je izuzetno bitno, a pred nama je kao političkim akterima da damo svoj doprinos da ti izbori prođu u demokratskoj i tolerantnoj atmosferi.
Moraću da vas zamolim samo za još tri, četiri minuta, da predstavim i ostale zakone koji su u ovom objedinjenom načelnom pretresu. Hvala.
To je Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izuzetno važan predlog zakona i on će značajno doprineti unapređenju izbornog procesa. Doneće veću transparentnost u pogledu finansiranja političkih aktivnosti. Važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donet 2011. godine, pa je menjan 2014. i 2019. godine, a ja ću vas podsetiti da je Vlada 2019. godine obrazovala Radnu grupu za saradnju sa OEPS-om i Kancelarijom ODIR radi praćenja sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa. Ta Radna grupa je nastavila da radi i u 2020. godini. Ministarstvo finansija je na osnovu preporuka te Radne grupe i kasnije opširne rasprave, pripremilo ovo zakonsko rešenje.
Želim da naglasim da iz Akcionog plana za Poglavlje 23. proizilazi potreba za izmenu ovog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kako bi jasno utvrdili i razgraničili obaveze Agencije za sprečavanje korupcije, DRI i drugih organa u postupku kontrole političkih aktivnosti i subjekata, i kako bi precizno utvrdili šta su obaveze i šta su mehanizmi za transparentno finansiranje političkih subjekata.
Ministarstvu finansija, koji je odgovoran subjekt za izvršenje ove mere je utvrđena je obaveza da propiše da se programom revizije obavezno obuhvati revizija parlamentarnih stranaka na republičkom nivou i obaveza direktora Poreske uprave da u godišnje ili vanredni plan poreske kontrole obavezno uvrsti davaoce finansijskih sredstava i drugih usluga političkih subjekata, u skladu sa izveštajem Agencije za sprečavanje korupcije o finansiranju političkih aktivnosti i subjekata.
Naravno, ovim rešenjem se predviđa i zaduživanje političkih subjekata isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija kojima je to osnovna delatnost, politički subjekti se obavezuju i da se zadužuju pod redovnim i zakonskim propisanim uslovima, čime se sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koji bi davanjem takve pozajmice mogli da ostvare uticaj na političke subjekte.
Utvrđena je maksimalna visina kredita i zajma do kojeg se svi politički subjekti mogu zaduživati kod banaka, a to je do 25% sredstava koji se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili pokriće troškova izborne kampanje političkih subjekata. Zatim je dopunjena odredba koja se odnosi na nepokretnu imovinu koju politička stranka stekne sredstvima iz javnih izvora. Propisano je da politička stranka nepokretnost koju stekne iz javnih izvora ne može da otuđi bez naknade ili po ceni koja je niža od tržišne, već po proceni nadležnog poreskog organa.
Izmenjena je i maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou koje jedno fizičko lice može da političkom subjektu za redovan rad i sada iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, odnosno kada je u pitanju pravno lice, to je najviše 30 prosečnih mesečnih zarada. Ono što je zanimljivo, finansijeri političkih aktivnosti ne mogu da budu, recimo javni beležnici ili izvršitelji, dakle pojedinci na koja su preneta javna ovlašćenja i naravno političkim subjektima se zabranjuje finansiranje aktivnosti humanitarnog karaktera, kao i da oglasi svaki drugi vid reklamnog materijala koji se koristi u izbornoj kampanji, mora da sadrži identifikaciju političkog subjekta u političkoj kampanji. Dakle, jasno vam je da smo pokušavali da svedemo na minimum ili da onemogućimo svaku mogućnost zloupotrebe. Mada se ja sa srpskom dovitljivošću nikad ne bih igrala. Uvek nas iznenadi u odnosu na zakonske predloge, svi smo svedoci toga.
Vrlo je važno da znate da politički subjekti su u obavezi da Agenciji podnose konačan izveštaj o troškovima izborne kampanje i naravno izvršena je podela prekršajnih sankcija za političke stranke i odgovorna lica. Postoje neke lakše povrede za političku stranku od 100.000 do milion dinara, za odgovorna lica od 20.000 do 100.000 dinara i naravno novčane kazne za teže povrede, za političku stranku od 200.000 do dva miliona, a za odgovorna lica od 50.000 do 150.000 dinara.
Želim još dve rečenice. Kada je u pitanju Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o dopuni Zakona o vanparničnom postupku. Ta dva zakona koja su u nadležnosti Ministarstva pravde zaista se menja samo po jedan član, ali je vrlo važno da to naglasimo u javnosti. U Zakonu o sprečavanju korupcije, izmenom je precizirano na koje se javne funkcionere ne odnosi propisana dužnost nedvosmislenog predočavanja sagovornicima i javnosti, svojstva u kojem javni funkcioner istupa, odnosno da li istupa u vezi sa članstvom i funkcijama u subjektu ili u skladu sa funkcijom.
Dakle, ministar koji se nalazi u kampanji bi morao posebno u svom obraćanju da naglasi da li govori kao ministar ili kao predstavnik političke organizacije, stranke. Dakle, iz ove obaveze su izuzeti narodni poslanici, dakle direktno birani funkcioneri, narodni poslanici u republičkom parlamentu, poslanici u pokrajinskom parlamentu i odbornici u lokalnim skupštinama.
Osim ove tri kategorije neposredno izabranih lica, svi ostali će morati nedvosmisleno da predoče, žargonski rečeno, iz kojih cipela govore, sa koje pozicije i to se odnosi i na predsednika republike, za koga do sada to nije glasilo. Sada važi to i za predsednika republike.
Dopuna Zakona o vanparničnom postupku, to sam već spomenula u prethodnom izlaganju. Lice koje se delimično lišava poslovne sposobnosti će morati da ima posebnu potvrdu na osnovu rezultata medicinskog veštačenja da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo. To je to što se tiče izbornih zakona i izborne materije.
Nešto što jeste u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, na čijem sam čelu i zaista smo posebno sada, imajući u vidu da sve ovo o čemu danas govorimo će stupiti na snagu gotovo od vikenda, svakako od ponedeljka, ako do kraja nedelje usvojimo, izglasate ove predloge zakona, ali vam moram reći da vrlo važan segment rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave se odnosi na položaj i zarade plata državnih službenika i pred nama se nalazi Predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Znam da sada izlazimo iz ove izborne materije, ali vas molim da i ovo pažljivo saslušate, jer smo i na ovome dugo radili.
Dakle, Predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kojim je predložena izmena koeficijenta za obračun, isplatu plata zaposlenih nameštenika koji obavljaju prateće pomoćno tehničke poslove u državnim organima, vrlo je važno za ove ljude koji su zaista imali niske plate, niske zarade, korekcijom ovog koeficijenta smo pokušali da izađemo u susret, jer i nameštenici koji rade i u pravosuđu i u državnoj upravi, rade vrlo važan posao bez čijeg doprinosa ozbiljni procesi u državi, posebno u pravosuđu ne bi mogli da se odvijaju u ovom obimu i kvalitetu.
Dakle, ovim predloženim zakonom ćemo napraviti razliku u odnosu na poslove nameštenika za koje se zahteva osnovna škola i niži nivo kvalifikacija, a čija isplaćena plata je bila izjednačena sa nameštenicima čiji poslovi zahtevaju srednje stručno obrazovanje. Obzirom da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u organima državne uprave rasla sporije od rasta minimalne zarade, osnovne plate nameštenika čija su radna mesta razvrstana od četvrte do šeste platne grupe, ostale su ispod minimalne zarade. Ovim predlogom zakona, nakon sprovedenih opsežnih konsultacija sa socijalnim partnerima, dakle sa reprezentativnim sindikatima zaposlenih u državnim organima, prihvaćena je njihova inicijativa da se uveća koeficijent nameštenika imajući u vidu prirodu njihovih poslova i njihov doprinos, kao što rekoh na početku.
To su poslovi pravosudne straže, daktilografa, dostavljača, kurira, zaposlenih na prijemu u ekspediciji pošte i drugo i time se značajno doprinosi nesmetanom funkcionisanju sudova i tužilaštva na teritoriji Republike Srbije. Na taj način ćemo adekvatno moći da razlikujemo vrednovanje tih poslova različite složenosti. Da samo probam da pojednostavim, mada to nije pametno kada je ovakva vrsta zakona u pitanju.
Dakle, moram vam reći da su neki od tih ljudi imali kao visinu osnovne plate nameštenika u državnoj upravi od 23.000 i sada bi po ovom obračunu to iznosilo oko 28.000 dinara, dakle negde oko 5.000 dinara više. Kažem, to je samo na papiru, ti ljudi će svakako primati minimalnu zaradu u Republici, u pravosuđu takođe. Ali, u tom iznosu od 5.000 do 6.000 dinara će biti uvećanje za ljude koji su radili na pozicijama nameštenika, to je u ovom vremenu u kojem živimo značajno uvećanje i zaista je rezultat rada, opsežnih konsultacija i posebno zadovoljstvo imamo što ćemo usvojiti ovu izmenu zakona.
Samo jednu rečenicu o Zakonu o predmetima opšte upotrebe. To je zakon u nadležnosti Ministarstva zdravlja. On je donet u aprilu 2019. godine. Uređen je time pojam predmeta opšte upotrebe, uslovi zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti koji moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe koji se isporučuju na tržište.
Ovaj zakon je zapravo usklađen sa relevantnim EU propisima u ovoj oblasti onoliko koliko je to moguće, jer on će stupiti na snagu, u punu snagu, tek onda kada budemo imali status države članice EU. Na ovaj način se samo uklanja jedna prelazna odredba koja je propisana članom 120. Zakona o predmetima opšte upotrebe, a odnosi se na označavanje konkretno igračaka u tom segmentu, ali ja ću još jednom ponoviti, dakle u ovom trenutku, da ovaj član ne proizvodi pravno dejstvo sve dok ne postanemo država članica EU.
Hvala vam na pažnji, bili ste izuzetno pažljivi. Bila možda preobilna u izlaganju, ali još jednom ću ponoviti, ovo je bilo šest izbornih zakona koji do detalja definišu sve ono po čemu ćemo postupati, rekoh već, od sledećeg ponedeljka, dakle za nekoliko dana, a strogo ćemo se svega ovoga držati od 15. februara kada se očekuje raspisivanje predsedničkih i republičkih, ali i nekoliko lokalnih izbora.
Zato vas molim da i u diskusiji budete maksimalno posvećeni i da mi javnosti, jer ovo je kratak rok, da mi javnosti, građanima, a to će biti i posao vas narodnih poslanika i svakako poslanika u pokrajini i na lokalu odbornika, da u svakodnevnom radu sa građanima objašnjavamo koje su to promene, a posebno sve ljude koji utiču u ovom izbornom procesu na sam proces to su i članovi biračkih odbora i posmatrači i svi oni koji su aktivni u političkim strankama, da objasnimo koliko su važne ove promene i kako je ta transparentnost i zakonitost koju želimo da uvedemo ovim novim predlozima nešto čime se nikada u ovoj meri nije odlikovalo izborno zakonodavstvo u Republici Srbiji.
Posebno sam ponosna što sam ja neko ko ispred Vlade Republike Srbije može da predoči ova rešenja, jer ovo nije u svim tačkama nešto što posebno može da odgovara vladajućoj većini, ali imajući u vidu demokratičnost i tolerantnost u kojem treba da se odvija politički i ovaj izborni proces u Srbiji, ja se nadam da će svi to ceniti. Posebno su važni paralelni dijalozi međustranački koji su se dešavali, i sve vreme, svi mi, tokom ovih dana u Republičkom parlamentu, dok pričamo o ovim izbornim zakonima, a kasnije kažem i na terenu, treba da objašnjavamo građanima koliko smo truda uložili da ovakve predloge zakona dobijemo.
Dakle, hvala vam na pažnji odgovoriću na svako vaše pitanje i tokom današnjem pretresa, naravno i u pojedinostima.
Hvala vam još jednom i izvinjavam se koleginici Kisić Tepavčević što smo ovoliko oduzela vremena, ali evo slušaću i ja vas pažljivo. Izvolite.

Gospodine Đukanoviću, drago mi je što ste tako govorili, jer upravo u ovoj diskusiji između mene i vas, ako je bude bilo, evo sad je moj odgovor samo na vaš komentar će se pokazati snaga Srpske napredne stranke.
Vi jeste, posebno u javnosti, u poslednje vreme prepoznati kao neko ko je iznosio dosta drugačije stavove pre nego što smo doneli odluku, naravno, u Srpskoj naprednoj stranci kako ćemo se izjasniti po određenim temama. To zaista pokazuje stepen demokratičnosti i u našoj stranci i u našem društvu inače, kako god to ljudi komentarisali ili želeli da predstave.
Da pojednostavim. Rekli ste da sam ushićeno izlagala. Ushićeno, recimo da možemo da koristimo tu reč, ali sa druge strane ja ovde izlažem sa pozicije ministra. Ministar nema pravo dok je na toj poziciji da bude stranački ostrašćen, to je stav koji ja zastupam, i on je ministar svim građanima Republike Srbije i mora podjednako da omogući pravo svakom građaninu Srbije.
Sa te strane postupajući u cipelama ministra ja zaista jesam ovaj zakon obrazlagala na taj ponosan način, jer smo svi mi izašli iz zone konfora, a najteže je i u privatnom životu, posebno u poslovnom izaći iz zone konfora, kada imaš neka stečena prava, beneficije u kojima dobro plivaš i onda treba da izađeš i na svoju štetu omogućiš još veći stepen demokratičnosti, tolerancije, legaliteta, posebno ovog izbornog procesa.
Sa tre strane ja verujem da me razumete. Nisam sigurna vi kada biste bili ministar koji brani ove zakone kako bi to sve izgledalo ili biste možda isto postupili kao i ja.
Sa druge strane, u ovom zakonu ne piše ono što ja lično osećam, a ja osećam slično vašem stavu. Dakle, da je zaista SNS, vladajuća većina ovakvim predlozima zakona praktično, kao što vi rekoste, ne znam da li ću vas baš citirati, izbačena iz izbornog procesa, svako naše pojavljivanje, funkcionera, predstavnika, aktivista SNS, smatraće se maltene kao prekršaj u izbornom procesu.
Isto osećam kao i vi na tu temu, ali je atmosfera takva da smo morali da izađemo iz zone konfora i da zaista nekim zakonskim rešenjima koja su i u skladu sa preporukama međunarodne zajednice i ova dva paralelna međustranačka dijaloga koja smo vodili sa i bez učešća evroparlamentaraca je pokazala poseban napor sa naše strane. Sve je to nešto što mi nismo bili u obavezi, ali smo pokazali svoju tolerantnost, demokratičnost, spremnost na kompromis, pruženu ruku kako bi Srbija zaista mogla da nastavi brzinom kojom ide.
Vi ste i sami, gospodine Đukanoviću, više puta rekli da nikada ne biste mogli da budete na poziciji Aleksandra Vučića kao državnika, predsednika države, svakako i kao predsednika stranke, jer ste mu suviše zamerali da je demokratičan, da je sklon kompromisima, da prihvata nešto što vama kao jednom vrlo strastvenom političkom aktivisti i političkom borcu često nije dovoljno jasno. Rekli ste da vam to nije nešto sa čime biste vi mogli da se nosite napred.
Zbog toga i postoje različite pozicije i svi smo mi različiti da nekad budemo spremni da nosimo neku poziciju i da uđemo u cipele, neke uloge, privatno ili poslovno. U tome se ogleda ta snaga SNS, odnosno vladajuće većine i ona priča da je SNS „keč ol“ stranka gde su svi različiti, gde su ministri koji su u Vladi Republike Srbije koji su u SNS drugačiji, različitih profila, različitih stavova, različitih karaktera. Tako i sa vama kao poslanikom.
Drago mi je, još jednom. Privatno mislim vrlo slično vama. Sada sam u cipelama ministra i moram da pokažem ono što je lice zakonodavne strane u okviru izborne materije, kada je Srbija u pitanju. Ovo je nešto što je međunarodna zajednica pohvalila, što je rezultat dogovora sa opozicijom. Nije nam lako, ali tek u teškim situacijama pokazujete koliko ste široki, ozbiljni, posvećeni i koliko možete i u teškim situacijama da napravite iskorak za svoju državu i da je izvedete iz teške krize u koju su u ovom trenutku predstavnici opozicije uveli državu.
Nadam se da ćemo u predstojećem periodu u opoziciji imati saradnike, bilo u kojoj vrsti opozicije, jer i sad tu imamo dva, tri krila u opoziciji, da ćemo imati saradnike da zaista ovaj težak period u državi koji se ne tiče samo izbornih procesa, nego i teške ekonomske i energetske situacije, ali i bezbednosne u svetu, da nekako se Srbija provuče i da isplivamo iz ovog teškog perioda.
Tako da, u tom svetlu ulogu vašeg strasnog obraćanja ja vidim samo u smislu da treba stalno podsećati ljude da ovo nije nešto zbog čega smo presrećni, ali je to rezultat kompromisa i tako rade ozbiljni političari.
Hvala.

Da ne bude da ste me preveli sasvim na vašu stranu, ali nešto u korist vaše diskusije, da se našalim, tako žargonski.
Treba javnost da zna da će opozicija imati preko 16.000 svojih članova biračkih odbora širom Srbije i više, naravno, ovo je minimum.
Ovo je minimum - 16 hiljada ljudi u Srbiji će pratiti ispred opozicije kao članovi biračkih odbora u stalnom sastavu, plus posmatrači.
Dakle, apsolutno nikada nisu imali ovakvu mogućnost i ne želim da bilo ko kaže da se nešto muvalo, žargosnki rečeno, da je nešto podmetano, da su nepravilnosti od strane vladajuće većine nastale na izbornim mestima. To je uvek moguće, ali ne u startu ova atmosfera koja se pravi i ne u startu ova atmosfera da ćemo sigurno imati pokradene izbore i da sigurno treba da se pripremamo za kampovanje širom Srbije. Ovi zakoni apsolutno to pokazuju i zbog toga mi je jasno zašto kolega Đukanović ovako govori, ali treba na svakom mestu da ponavljamo.
Dakle, preko 16 hiljada ljudi. Ne mogu da kažu da nemaju pristup, da nemaju moć kontrole. Da li imaju dovoljan broj ljudi da im se prijavi za kontrolore, e to je druga priča, ali treba da znaju da nema prostora za njihovu dosadašnju priču, niti huškanje i najave ljudi unapred da se kampuje širom Srbije nezadovoljni rezultatima izbora.
Oni mogu da budu nezadovoljni svojom lenjošću, a to odlično vidim i u situacijama kada opozicione stranke u ovom trenutku na različite načine pokušavaju da naprave promene u registru političkih organizacija, koliko su lenji, koliko su neozbiljni pri prikupljanju dokumentacije, pri nepoštovanju rokova. Znači, jasno mi je da ne doživljavaju ozbiljno politički život, niti pripremu.
Za njih je stranačka politička infrastruktura ništa. Samo ih zanimaju mediji, vređanje Aleksandra Vučića, njegove porodice, njegove politike, a mislim da im to ovoga puta neće uspeti, tako da je odlično, kolega Đukanoviću, da nastavimo da pričamo o tome koliko je opoziciji ustupljeno prostora više nego ikada.

Uvaženi predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred vama se danas nalazi set zakona kojima su predložene izmene u oblasti plata u javnom sektoru, i to: Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Predloženim izmenama navedenih zakona utvrđuje se novi rok za početak primene sistemskog i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru.
Reforma sistema plata formalno je stavljena u nadležnost dva ministarstva: Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje je predlagač danas navedenih zakona, i Ministarstva finansija, koje je nadležno za finansijske efekte sistema utvrđivanja i obračuna plata i zarada koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i fondova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja koje je i predlagač Zakona o budžetu kojim se utvrđuju osnovica za obračun plata.
Saradnja naših ministarstava, MDULS-a i Ministarstva finansija, po ovom pitanju, je kontinuirana, svakodnevna, neophodna je kako bi svi naši predlozi bili finansijski i fiskalno održivi.
Iako smo u prethodnoj godini bili opredeljeni da započnemo sa implementacijom reforme plata od 2022. godine, dakle od januara sledeće godine, ponekad ni najbolja namera ne može da se sprovede u delo usled okolnosti koje su često van našeg uticaja. Složena epidemiološka situacija koja je prouzrokovana pandemijom virusa Kovid-19 u celom svetu nije se stišavala ni ove godine i sve naše aktivnosti su bile, pre svega, usmere na pakete podrške građanima, privredi i zdravstvu. Stoga je sveukupno funkcionisanje uprave bilo posvećeno prioritizaciji ovih aktivnosti kojima se štite životi i zdravlje građana. Mislim da su inspekcijske službe, čija koordinacija je u nadležnosti ministarstva na čijem sam ja čelu, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dale svoj maksimalni doprinos kako bi mere pokazale svoj očekivani efekat.
Apeli za vakcinaciju građanima i njihov odziv pokazuju značajan doprinos borbi protiv korone kojim mi kao pojedinci pokazujemo odgovornost prema sebi, prema drugim građanima, prema društvu u celini.
S druge strane, Ministarstvo finansija sa predlogom svih mera pomoći građanima i planiranjem budžeta sve svoje kapacitete usmerilo je na ostvarenje dva osnovna cilja: jačanje ekonomije i podizanje životnog standarda građana.
Stoga, i pored toga što predlažemo odlaganje reforme, obezbeđen je za sledeću godinu rast plata zaposlenih u javnom sektoru za 7%, odnosno 8% za zaposlene zdravstvene radnike u svim delovima javnog sektora i sve zaposlene u odbrani, kao i povećanje od 9% za zaposlene koji primaju minimalnu zaradu. Značajna finansijska sredstva obezbeđena su za otklanjanje posledica pandemije, kao vid podrške građanima i privredi.
Nije loše da ponovimo da smo u prethodnom periodu omogućili penzionerima pomoć u iznosu od 4.000 dinara u aprilu 2020. godine, svim građanima pomoć od 100 evra u junu 2020. godine, potom svim građanima još 60 evra, dva puta po 30 evra, i dodatno još 20 evra, dok će penzionerima biti isplaćeno 20.000 dinara u februaru naredne godine.
Privredi je pružena podrška u suočavanju sa krizom izazvanom pandemijom u vidu tri paketa pomoći. Ukupna vrednost svih paketa pomoći građanima i privredi iznosi osam milijardi evra.
S tim u vezi, želim da kažem da sprovođenje reforme sistema plata u javnom sektoru proizvodi određene, to svi znate, finansijske efekte po budžet. Naša saznanja od drugih država koje su sprovodile ove reforme pokazuju, prvo, da su one bile dugotrajne, dugogodišnje, jer su izuzetno kompleksne i moraju da budu prihvaćene od strane ljudi koji će je osetiti kroz svoje plate a, drugo, te reforme su uvek zahtevale određenu dodatnu masu sredstava za njeno sprovođenje koja se obezbeđuje i planira u budžetu.
Nažalost, ove godine nismo bili u mogućnosti da sprovedemo neophodnu intenzivnu saradnju svih ključnih učesnika u reformi koja podrazumeva uključivanje u proces za sve, za reprezentativne sindikate, strukovna i druga udruženja, ustanove i zaposlene u javnom sektoru koji imaju pravo, a mi obavezu da čujemo njihovo mišljenje i da ga razmotrimo u ovako velikoj i sveobuhvatnoj reformi. Koordinacija tog procesa podrazumeva značajan poduhvat i u redovnim okolnostima. Reforma ovog tipa mora da bude i prihvaćena i mora da bude podržana od strane građana na koje se odnosi.
Takođe, nerealno je očekivati da reforma ovog obima bude u potpunosti fiskalno neutralna, jer kada bi bila na osnovu procena, koje smo radili sa Ministarstvom finansija, na bazi do sada usvojenih zakona, ona bi dovela do toga da značajan deo zaposlenih u javnom sektoru treba da sadrži plate na zatečenom nivou određeni broj godina, neki čak i do pet godina, ili bi bio usporen njihov rast i, imajući u vidu sadašnje odnose u platama, to zadržavanje plata odnosilo bi se na složenije, na stručnije poslove u javnom sektoru, a u ovom trenutku mi zaista nemamo luksuz kao država da se odričemo i demotivišemo najstručnije kadrove.
Sa druge strane, da sprovodimo reformu tako da kroz nju omogućimo rast plata za sve zaposlene u javnom sektoru, naročito u postojećim uslovima pandemije, a kada je potrebno da se obezbede i dodatna sredstva za neometano funkcionisanje javnih službi, ne bi bilo društveno prihvatljivo, niti fiskalno održivo. Država je svoju odgovornost i brigu o građanima pokazala kroz izgradnju kovid bolnica, što je bila ključna i urgentna aktivnost za očuvanje zdravstvenog sistema i zdravlja naših građana. Zato naročito u uslovima pandemije, kada je neophodno da građani imaju što veću izvesnost u pogledu svojih primanja i kada želimo da znaju da mogu da se oslone na svoju državu, nismo želeli da idemo u fiskalno neutralnu reformu, već da raspoloživa sredstva preusmerimo u što većem obimu, kao meru podrške koja je dostupna za sve građane ove države.
Međutim, iako danas predlažemo odlaganje primene navedenih zakona, kompleksnost ove reforme ne trpi da se njome ne bavimo i da zaustavimo aktivnosti koje već traju nekoliko godina. Te brojne aktivnosti su sprovedene i ove godine i sprovodiće se i narednih godina, kao priprema za reformu. Tokom cele godine smo ostvarivali saradnju sa svim državnim organima oko daljeg uređenja sistema koji treba da bude dobar osnov za reformu.
Najznačajnija aktivnost na kojoj se kontinuirano radi i koja je prva tačka reforme je katalog radnih mesta. Katalog radnih mesta je osnov za vrednovanje svih poslova u javnim službama, lokalnim samouprava i državnim organima. Organizacija poslova u javnom sektoru, predstavljena kroz radna mesta i njihove promene nastale zbog digitalizacije, uvođenja novih oblika ili metoda rada, uslovljava da ih detaljno analiziramo i unapređujemo. Okončali smo postupak na unapređenju kataloga koji planiramo da inoviramo sledeće godine, što će biti osnov svim poslodavcima u javnim službama da usklađuju svoju kadrovsku strukturu i potrebe za kvalifikacijama koje se zahtevaju za ta radna mesta.
Povezali smo katalog radnih mesta koji usvaja Vlada sa aktima o sistematizacijama javnih službi. Sledeći korak koji moramo da sprovedemo je da povežemo radna mesta iz kataloga sa koeficijentima po kojima se sada isplaćuju plate u javnim službama.
Već smo započeli rad na tome u određenim oblastima, opet, u neposrednoj saradnji sa resornim ministarstvima, jer nemamo jedinstveni informacioni sistem za obračun plata, koji bi najveći deo analitike sam uradio. Očekujem da ćemo do kraja sledeće godine uspeti da obuhvatimo i uskladimo koeficijente sa katalogom za javne službe sa najvećim brojem zaposlenih kao što su prosveta i zdravstvo.
Takođe, reforma ovog obima zahteva kompleksne analize, ne samo kod uspostavljanja kataloga i vrednovanja svih poslova u javnom sektoru, već i značajne finansijske analize reformskih koraka i njihovog uticaja na budžet za koji najveći teret snosi Ministarstvo finansija.
Za predvidivost posledica svih ovih koraka moramo da imamo pouzdane podatke na osnovu kojih donosimo odluke, mi kao Vlada, odnosno vi kao Skupština, prilikom usvajanja zakona koji se odnose na ovu reformu. Takvu pouzdanost nećemo imati sve dok ne uspostavimo sveobuhvatan informacioni sistem u kome se nalaze tačni i precizni podaci o radnim mestima, elementima plata zaposlenih i drugih troškova rada javnog sektora na osnovu kojih ćemo moći da dajemo projekcije promena koje će reforma da donese.
Korak u reformi je i da taj informacioni sistem povežemo sa katalogom radnih mesta koji je prethodno neposredno povezan sa postojećim koeficijentima. Ove godine pokušali smo da na bazi postojećih informacija i zbirnih i pojedinačnih podataka, zajedno sa Ministarstvom finansija i drugim resornim ministarstvima, dođemo do pouzdanih procena efekata reforme. Ali, kada ne postoji jedinstven centralizovan sistem, sa podacima o broju zaposlenih, mesečnim isplatama plata, dodataka i drugih rashoda, o tačnim poslovima na kojima rade preko 400 hiljada zaposlenih, onda se postavlja pitanje da li je odgovorno da kao Vlada predlažemo promene i garantujemo da će reforma biti fiskalno održiva. Stoga nam je takav informacioni sistem bitan preduslov za ovu reformu.
Iz tog razloga, Ministarstvo finansija od 2019. godine aktivno radi na uspostavljanju novog informacionog sistema koji treba da obezbedi precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta za troškove rada zaposlenih u javnom sektoru. Novi sistem će da odlikuje sistem automatskih kontrola unosa podataka što će obezbediti tačne i kvalitetne podatke za izradu svih potrebnih analiza.
Planirano je da se sistem uspostavi u fazama od 2020. do početka 2024. godine. Poslednjom fazom uspostavljanja sistema biće obuhvaćene jedinice lokalne samouprave sa indirektnim korisnicima, odnosno, predškolskim ustanovama, ustanovama kulture, sporta i turizma.
Od uspostavljanja platforme do mogućnosti njenog korišćenja u punom kapacitetu, neophodno je da protekne vreme kako bi korisnici u potpunosti se obučili i kako bi se prikupili neophodni podaci. Zato je predlog odlaganja reforme sistema plata do 2025. godine uzročno vezan za potrebu sprovođenja tačnih i pouzdanih analiza, efekata reforme sistema plata zasnovanih na podacima dobijenim iz novog informacionog sistema.
Drugo, nadamo se da će stabilizacija epidemiološke situacije u zemlji osloboditi resurse, što finansijske, što kadrovske za druge potrebe, pre svega za ovaj reformski proces.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo finansija tokom poslednje misije MMF upoznali su njegove predstavnike sa predlogom odlaganja reforme usled svih okolnosti koje sam danas iznela i naišli smo na njihovo razumevanje. Razumevanje da se ova borba za ekonomiju i borba za rast odvijala na različite načine tokom ove godine. Naišli smo i na razumevanje MMF da ostajemo posvećeni tome da reforma sistema plata nastavlja da se posmatra kao strateško opredeljenje Vlade.
U narednom periodu nastavićemo aktivno da radimo na svim pripremnim aktivnostima kako bi se od 2025. godine počelo sa primenom novog sistema plata, nadamo se u društvu i u svetu koje se izborilo sa Kovidom i sa svim njenim posledicama.
Hvala vam što ste ovako pažljivo saslušali ovo uvodno izlaganje, a biću na raspolaganju sa svojim saradnicima za sve potrebne detalje tokom današnjeg dana i eventualno narednih dana da zaista, pre svega vama poslanicima koji treba da donesete odluku da li odložiti ovo na 2025. godinu, a trudila sam se da detaljno obrazložim osnovane razloge zbog kojih to treba odložiti na 2025. godinu. Dakle, pre svega vama da se objasni, a onda i građanima Srbije zbog čega je ovo nužan korak i istovremeno ne odustajući od tog strateškog cilja da sprovedemo reformu plata. Hvala.

Gospodine Mariću, ja se javih da reagujem na nekoliko primera koje ste naveli vezano za zarade zaposlenih u Republici Srbiji, jer niste iskoristili baš neke najsrećnije primere, pa sam htela da se javim da to prokomentarišem.
Sa druge strane sada me je podstakla ova poslednja vaša rečenica, gde se pitate zašto oni ne mogu da sačekaju aprilske izbore pa da tada kroz institucije dođu na vlast, pa rekoste bilo je afere, pa bilo je mana, pa bilo je svega. Verujem da ste vi onako iz srca govorili. Ne bih ja rekla baš da je bilo toliko afera, nismo svi savršeni u vladajućoj većini, svakako ne.
Moram vam reći da taj vaš utisak da je bilo i afera i da ima mana i da ima promašaja, ja bih to potkrepila još jednim dodatkom, verujem da je to vaš lični osećaj, ali ima ljudi u Srbiji koji misle slično vama. Ja sam se zato sada javila da kažem da ste i vi podlegli utisku medija, različitih portala, televizija, svih vrsta medija, svih kanala medijskih kroz koje, ja bih rekla, kroz koje se vrši jedno trovanje javnosti, žargonski rečeno.
Sve što je urađeno dobro sa naše strane, vladajuće većine, nekako gubi se u daljini, a najmanja mrvica koja je nepravilna ili može biti negativno ocenjena gleda se kroz mikroskop i uveličava milionima puta. Ne opravdavam nikoga među nama ko je učinio nešto što nije u redu, i ko treba da snosi odgovornost za sve loše poteze, ali želim samo da pojačam sve ono dobro što smo uradili, jer nekako to se prenebregava. Evo i vi sada potvrđujete da se zaista slažete sa mnom, jer ne želim da ostane ta vaša rečenica po strani. Vi ste onako zaista, moj utisak, iskreno govorili kada ste i o zaradama govorili, ali moram vam reći da nekoliko primera nije baš bilo potpuno ispravno i sami ste se negde na pola ispravljali, da recimo vrednost koeficijenta ako je duplo veća, ne znači da neko ima duplo veću zaradu.
Moram vam reći da zaista postoji velika razlika između primanja u opštinama, u gradovima, u gradu Beogradu kao treća kategorija, dakle, zaista postoje te razlike i zbog toga smo i odavno razmišljali o reformi plata i krenuli u ozbiljnu pripremu reforme plata i to jeste jedini način da svi zaposleni u Republici Srbiji, u javnom sektoru budu zadovoljni. To je veoma teško, veoma komplikovan, dugoročni proces, vrlo kompleksan, koji zahteva ozbiljnu pripremu i na tome se godinama radi. Kada ljudi olako prokomentarišu i kažu – jeste, ta reforma, o njoj se govorilo odavno, govorila je ministarka Kori Udovički, pa Ana Brnabić, pa Branko Ružić, pa sada i aktuelna ministarka.
Ne treba olako govoriti o tome. Mnogo ozbiljnih dokumenata, mnogo teških dokumenata je pripremljeno, mnogo finansijskih analiza je urađeno, ali kroz ove godine okolnosti su nas terale da mi podižemo određene zarade. Tako da ona startna pozicija i one osnovice prema kojima smo i radili obračun i radili okvire celog sistema reforme plata, danas nije upotrebljiva.
Iskreno, jedna od prvih promena zakona otkada sam postala ministar u oktobru 2020. godine je bila upravo izmena ovog zakona gde smo sa 2021. pomerili na 2022. godinu. To nisam uradila svojevoljno, to je urađeno u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, u konsultacijama sa predsednikom države. Dakle, razgovarali smo o tome šta su naši planovi u narednih godinu dana i tada smo iskreno i posvećeno verovali da ćemo u januaru 2022. godine moći da pristupimo reformi plate.
U decembru 2020. godine još uvek nismo mogli da pretpostavimo, kao i niko u svetu, dakle ti nije nemoć srpske Vlade, niko u svetu nije mogao da pretpostavi da će kovid da se razvija u ovim granicama, da će ovoliki životi u svetu biti izgubljeni, da ćemo ove količine novca, ove sume novca potrošiti i ulagati u zdravstveni sistem, u nove bolnice, u respiratore, u lekove, u dalje jačanje zdravstvenog sistema. Jer, sve drugo smo ostavili po strani, zdravlje građana Srbije je na prvom mestu.
Sva ulaganja koja govore do sada, ulaganjima Vlade Srbije i svim naporima koje ulaže i Vlada i predsednik Aleksandar Vučić, govore da to nama jeste prioritet. Ali, ako ste ozbiljni, ako ste roditeljski raspoloženi prema svojoj državi i prema građanima za koje zaista imate roditeljsku brigu, kada kažem roditeljska briga, mislim na onu najozbiljniju, najposvećeniju brigu o nečemu što vam je najdraže. E, ako imate tako ozbiljan državnički stav, vi onda morate da balansirate između onog što vam je život nametnuo kao prioritet, a to je zdravlje građana i održivost zdravstvenog sistema i sa druge strane ta ista ekonomija koju ne možemo da zapostavimo, jer ta ekonomija održavanje privrede ekonomije i te stabilnosti, će nam zapravo omogućiti da nam ovaj prioritet i ostane prioritet.
Budemo li uslišili predloge poput totalnog zaključavanja, poput nekih drugih predloga koji su tražili da mi totalno isključimo jedan deo privrede i ekonomije, jer to nalaže zaštita, mi smo morali da balansiramo na svakodnevnom nivou donoseći odluke o tome da li je pametno nešto zatvoriti, na koji vremenski rok, da li zatvoriti vrata jednom delu privrede, ekonomije ili ne.
Vrlo smo ozbiljno svakog dana razmišljali i zato sam sigurna da mi možda nismo bili dovoljno glasni ispred Kriznog štaba objašnjavajući šta se svakodnevno dešava. Ali, nekako, kako smo svakog dana u velikim i u donošenju ozbiljnih odluka, razmišljate o tome da javnost možda zna, ali očigledno smo grešili mi u Kriznom štabu koji svakodnevno nismo snimali sve svoje sastanke i konsultacije medicinskog i političkog dela Kriznog štaba.
Nijedna odluka nije doneta slučajno, ozbiljno promišljanje, premijerka Brnabić svakodnevno u konsultacijama sa medicinskim delom kriznog štaba. Mnogo je suprotstavljenih stavova i nije bilo lako kao premijer Srbije i svakako kao predsednik države, Aleksandar Vučić, koji na kraju ima krovnu ulogu u rukovođenju ovom epidemijom, borbom protiv epidemije, donositi odluke. Ali, tu pričam o onoj roditeljskoj odgovornosti, kada znate da je nešto bolno ali da to morate učiniti za one za koje imate odgovornost.
Ta ozbiljnost i posvećenost državničkom radu daje dugotrajno ovakve rezultate, pa zbog toga i nosimo ovakve dobre i pozitivne rezultate i u ekonomiji i retko visoke ocene u sferi ekonomije dobijamo i od strane međunarodne zajednice, kako se ponašamo i kako vodimo naše društvo, na prvom mestu ekonomiju, tokom ovog teškog perioda borbe protiv kovida.
Sa druge strane, spomenuh da će ta reforma rešiti onaj veliki problem o kojem se govori godinama, da za isti posao budete isto plaćeni. To je suština. Jer, mnogi od ljudi koji danas slušaju o reformi sistema plata možda su zaboravili taj osnovni princip - za isti posao imam istu platu u svakom delu Srbije. I to bi bila ta pravda o kojoj govorimo.
Ja vam rekoh da smo planirali okvire reforme sistema plata od pre nekoliko godina, kada su plate bile drugačije. U međuvremenu, život nas je naterao da posebno zdravstvenim radnicima podignemo zarade, da im se zahvalimo za sve ono što su radili i da im damo jednu vrstu motiva da nastave u ovim teškim trenucima. Zbog toga je ceo sistem zdravstva totalno odmakao od one početne osnovice u kojoj smo planirali okvire reforme sistema plata.
Zdravstvo je samo jedna od oblasti u kojoj vam kažem da smo se pomerili sa početne tačke i to nam je totalno poremetilo onu računicu na kojoj smo radili na početku, što ne znači da smo zaustavili ovaj proces.
Ja spominjem i katalog radnih mesta - izuzetno ozbiljan i detaljan dokument na kome je radila cela Vlada Republike Srbije, svi organi. Zato to ne treba tako lako ostavljati po strani. Da neko ne misli da od decembra prošle godine do ovog decembra da ja, zajedno sa svojim saradnicima, nisam ništa radila. Izuzetno ozbiljan i posvećen rad.
Neko je rekao da je vrlo važno da se negde zalaganje na radu posebno istakne i da se posebno vidi u zaradi. To jeste ono što treba posebno da se ceni. Ja sam prva u situaciji u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da nemam mogućnosti da dovoljno nagradim svoje zaposlene.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ne postoji niko ko izlazi s posla u pola četiri, zato što svi ostaju duže, jer nas ima nedovoljno da bismo obavili vrlo kompleksan posao kontrole organizacije rukovođenja državnom upravom i lokalnom samoupravom u Srbiji.
Osim svog ličnog odnosa gde, nadam se, da primećuju svakodnevno koliko cenim njihovo zalaganje i tog nekog osećaja koji svi ti ljudi koji rade u ministarstvima imaju kao osećaj da rade važan državni posao, teško da mi možemo kroz ovu visinu državnih zarada kada radite u državnoj upravi da se tim ljudima zahvalimo. Njih nosi neki viši cilj, neki viši motiv. I to je ono što nikad ne možete da tim ljudima vratite, osim tog osećaja i da oni znaju da u sredini u kojoj rade se to i ceni, da je to atmosfera u kojoj se to ceni. To su one stvari koje mi moramo da cenimo u društvu. I vi ste spomenuli različite vrste zapošljavanja, pa je neko danas spomenuo stranačko zapošljavanje, je li bilo, je li sad, šta će biti ubuduće.
Kada neko traži da pomognem prilikom zapošljavanja i kad kažem da baš u državnoj upravi ili lokalnoj samoupravi ima slobodnih mesta, teško je da pravnik sa iskustvom dođe da radi za 45 hiljada dinara. Teško je. Jer, danas mladi ljudi neće ni u kafiću, gde se ne traži specijalno obrazovanje, neće da rade konobarske poslove za tu zaradu od 45 hiljada.
Apsolutno sam svesna, poput vas, samo kažem, možda je bilo nekoliko ne baš najsrećnijih primera u vašem izlaganju, da mi moramo mnogo više da ulažemo upravo u državne službenike, u nameštenike. Nije ni samo zarada jedini osnov zbog čega obavljate neki posao.
Ministri u Vladi Republike Srbije imaju od 100 do 120 hiljada zaradu, okvirno, možda ima dvoje-troje koji imaju veću zaradu. Ja sam sigurna da u privatnom sektoru se smeju sada na to koja je visina zarade ministra u Vladi Republike Srbije. Ali, znate kako, ja nisam na ovom mestu, niti ni jedan član Vlade, da bih imala visoku platu, nego da odradim vrlo ozbiljan i posvećen posao na koji ću, nadam se, radim u tom smeru, biti ponosna, kao i svi oni koji su mi pomagali u tome da što bolje odradimo ovaj posao.
Tako da mi jesmo danas otvorili jednu značajnu temu, koliko nam je važna reforma sistema plata, koliko treba svi da podržimo tu priču, koliko treba da budemo strpljivi pri sada prilagođavanju i da u narednom periodu, do 2025. godine, zaista sve bude spremno i da u januaru 2025. godine krenemo sa primenom tog novog načina, reforme sistema plata, obračuna. Ali, u međuvremenu, nećemo stajati. Radićemo i dalje i pripremati dodatna dokumenta i novi informacioni sistem koji treba 2024. godine već da bude u mogućnosti da prikuplja podatke sa terena. Jer, da biste vi sproveli tu reformu, morate da imate prave indikatore sa terena, da zaista znamo da li ta reforma sistema plata neće da kazni onoga ko u ovom trenutku za isti posao, jedan čovek prima 45 hiljada u jednom gradu a u drugom gradu 55 hiljada, hoću li ja da zaustavim ovoga sa 55 hiljada za isti posao da čeka četiri godine da ga ovaj sa 45 hiljada stigne, ne smemo ni to da dozvolimo, a to bi bilo prema sadašnjim obračunima.
Mi moramo da pazimo na svaki detalj, a na detalj ćemo moći da pazimo samo kada nam ovaj informacioni sistem, koji Ministarstvo finansija sada uvodi, bude dao prave i detaljne indikatore sa terena. Ova vrsta objašnjenja zapravo može da pomogne da ljudi razumeju da nije reč o neradu državnog aparata. To je nešto što me strašno uznemirava kada govorimo o zaposlenima u državnoj upravi, jer je to, da kažem žargonski, pljuvanje na hiljade, stotine hiljada ljudi koji rade u javnom sektoru. A nije lako i nije reč samo o zaradi, nego je često i reč o teškim uslovima rada u kojima ti ljudi ulažu nadljudske napore da zapravo održimo funkcionisanje i lokalnih samouprava i u organima autonomne pokrajine i državnih organa, dakle, kompletnog sistema državne uprave i lokalne samouprave.
Hvala vam što ste me ovako pažljivo saslušali. Javiću se kasnije i biće, verujem, još mogućnosti da razgovaramo i o protestima koje ste spomenuli. Danas smo bili svedoci, možda ste u medijima ispratili jednu, ne mogu reći pres konferenciju. Ja ću vam reći, to je bio jedan džuboks želja gde su organizatori protesta koji su se u subotu dešavali, pa nam ponovo prete da će nam zagorčati život, verovatno bi bili srećniji da vide neku krvavu glavu, da čuju za neku žrtvu. To se neće dogoditi, jer smo svesni provokacija. Ozbiljni smo, odgovorni, spremni smo više nego što oni misle na sve provokacije.
Tako da, malo sam ispratila koliko je ljudi pratilo tu pres konferenciju. Vi je sada možete videti u medijima. Znate, kada neko najavi unapred da ima pres konferenciju i to reklamira putem interneta, portala i svega, a onda mu samo dođu dva novinara i tačno 40 ljudi na Jutjub kanalu je pratilo. Pa, neozbiljno je to, Savo, može to mnogo bolje, barem s obzirom na to koliko imaš prostora u opozicionim Đilasovim medijima. Može to mnogo bolje.
Tako da, hoću da vam pokažem koja je snaga medija. Nešto se dešava, prati 40 ljudi na Jutjub kanalu. Pa, samo ja da pozovem svoje drugarice i sestre, pa će ih biti više od 40. Dakle, 40 ljudi na Jutjub kanalu i dva novinara, novinar N1 i novinar jednog nepoznatog portala, nije toliko ni ključan za javnost.
Dakle, dovoljno je da vam dođe novinar N1 i da to prozuji svim portalima, svim medijima. E, pa sad pogledajte malo u medijima koliko ćete čuti za tu pres konferenciju Savinu, pa ćete onda videti koja je moć medija i kolika je moć N1 i tih novinara.
Tako da, nije tačno da smo se mi obrušili na neku malu medijsku stanicu, malu medijsku kuću. Ozbiljno haraju, jer je mnogo novca uloženo u njih, jer se zna šta je moć medija, jer se zna šta znači kada udariš na nešto i želiš da govoriš ružno i o predsedniku Vučiću i o njegovim rezultatima rada i kad nekome lažno obećaš da ćeš srušiti Aleksandra Vučića. E, tu onda nema cene. Ali, o svemu ovome treba građani svakodnevno… Govoriću kasnije o tome.
Kada kažu – niko im nije odgovarao na njihove zahteve za Zakon o referendumu, to je samo jedna u nizu laži koje su danas izgovorili. Detaljno smo i ovde u parlamentu sa vama pričali o Zakonu o referendumu, radićemo to i dalje. Samo mi je žao ljudi koji su na protestima, jedan mali broj ljudi koji zaista veruju u borbu, u ekološku borbu, i ima osnova i za ekološku borbu i za ozbiljniji rad u Srbiji, i po tome se vidi, prema našim ulaganjima, kroz Ministarstvo za zaštitu životne sredine, da smo svesni rizika koji nas očekuju i da smo svesni da treba da reagujemo, ali žao mi je tog broja ljudi. Oni su dovedeni u zabludu.
Vidim da su skočili na to što je Aleksandar Vučić danas rekao da nešto manje od 4.200 ljudi je bilo, zapravo, na tim protestima u Beogradu. Ne znam koliko je tu bilo, iskreno ekologa, a koliko je tu bilo da vas sad malo nasmejem, ne znam da li je javnost čula, kažu da se protestanti popularno zovu „ekološki četnici“. Ne znam koliko „ekoloških četnika“ je bilo na terenu, a koliko je bilo iskrenih ekologa i ljudi koji su borci za ekološku sredinu. Sutra bih ja sa njima takođe izašla da se borimo za neke osnovne postulate, ako bude potrebe za tim, a ovi „ekološki četnici“, pa srećno borićemo se, da vidimo ko uspe više ljudi da ubedi u važnost svojih ideja. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Kesar, šlagvort oko Zakona o referendumu, vi zaista jeste onako koncizno odgovorili na nekoliko laži koje su iznete na toj konferenciji za štampu, pre svega Savo Manojlović uz pomoć svoje koleginice Katarine Golubović, i ja ću sad samo tri tačke da ne bismo javnost mnogo zamarali, vi ste to detaljno objasnili, a ja sad ovako.
Kao neko ko je predlagač Zakona o referendumu, mogu vam reći da su to tri stvari koje zameraju – potpisi, cenzus i nije bilo javne rasprave. Sve drugo je ulazak u detalje i zaista nije razlog da se neko nađe na ulici.
Da vidimo prvu stavku, nema javne rasprave, kažu, što znači da, kao što vi rekoste, nisu ni čitali zakon, niti su pratili sve ono kako je tekla priprema zakona, ali i te kako su dobro mogli to sve da isprate. Nema javne rasprave. Reći ću vam da u oktobru i novembru 2019. godine, kada je prvo pisan Zakon o referendumu, ozbiljna javna rasprava i između ostalog i tri okrugla stola Beograd, Novi Sad i Niš. Zatim, u ovom sazivu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kada je ponovo razmatralo Zakon o referendumu, koji se već našao ranije 2019. godine pred Vladom, pa smo ga vratili, sada ga dopunili, i 2021. godine još jedna javna rasprava. Dakle, od 8. do 29. jula ove godine. E, sad, iskreno, moram vam reći da nisam znala da će gospoda tad biti na moru. Znate, kad vi pišete ozbiljan dokument za državu vas ne zanima godišnji odmor, vi šaljete komentare na zakon.
Još jedna stvar, nije baš da su bili na moru i nije baš kao što reče Katarina Golubović nismo mogli da skupimo ljude da odgovorimo. Ako je vama taj Zakon o referendumu deveta rupa na svirali, niste mogli da ih skupite. Evo, ovako, 21 udruženje i 34 fizička lica podneli komentare, primedbe, tokom javne rasprave na Zakon o referendumu. Dobar deo tih primedbi, ne može sve, dobar deo tih primedbi ne može, jer neki nisu bili ni u skladu sa Ustavom i neki zaista nisu imali svrhu i ljudi nisu dobro poznavali okolnosti, ali dobar deo je usaglašen, razmatran. To dobro znaju i oni i znaju šta je implementirano u ovaj Zakon o referendumu. Zato dosta sa lažima. Kao što ste vi rekli, toliko neistina se iznosi. To njih ne zanima, kao ni novinare koji te laži prenose dalje i šire i dovode narod u zabludu. Dakle, prva stavka da nije bilo javne rasprave ne stoji.
Druga stvar, potpisi, i vi rekoste da nije njima problem 40 dinara, po čoveku 40 dinara, i ja ne znam zašto to množe sa 30.000 i pričaju o 10.150 evra, koliko je suma koja je neophodna. Ko ti traži 10.000 na gomili? Nećeš dati 10.000 evra i dobiti 30.000 potpisa. Ne prodaje se to na kilo, ja tebi, ti meni. Ljudi pojedinačno, svoj potpis, ličnu kartu, 40 dinara. Ideja je dobra i hoću da stanem iza toga.
To je suština kod prikupljanja potpisa i ono što ste vi rekli – verifikacija, autentičnost potpisa. To je problem Savi Manojloviću i onima oko njih. Nema ljudi koji će imenom, prezimenom, izvađenim dokumentom da garantuju, da stoje iza njihove ideje. Jel stajalo 4.000 ljudi, ko što reče Vučić, na protestu? Pitanje je ko je sve bio među tih 4.000 ljudi i koliko ima pravih ekologa, kako ja rekoh malopre. Četiri hiljade ljudi, neka izvade ličnu kartu i potpiše. Nećeš da daš 40 dinara da notar proveri da si to ti, u redu, evo, elektronski, prijavi se na portalu e-Uprave i neka ti Savo Manojlović organizuje, on je obrazovan momak, besplatno, preko portala e-Uprave.
Znači, nema problema oko potpisa, osim ako nemaš ko da ti potpiše, ako hoćeš da kupiš na kilo, ja tebi 10.000 evra, ti meni 30.000 potpisa. Pa gde to tako ima? Možda negde u nekoj šumi, ali u Srbiji ne. U Srbiji 21. veka imamo procedure, pravila, kroz institucije postoji utvrđena procedura kako bismo svi mogli da se lepo pogledamo u oči, a ne da te 40 ljudi prati na „Jutjubu“, a meni pričaš da možeš hiljade da izvedeš na ulice. Izvedi ih! Samo što to izgleda nije tako politika. Mnogo je lepo kad imaš N1, pa tamo pričaš šta hoćeš. Kada pogledaš narod u oči, nije to baš tako.
Treća stvar, prvo, dakle nema javne rasprave, bilo je, potpisi, nije problem 40 dinara, cenzus. Da li u Ustavu piše iz 2006. godine – nema obavezne većine, referendum uspeva ako je glasala većina od izašlih ljudi? Suština je da će referendum uspeti ako za njega glasa većina od izašlih, a ne većina od upisanih birača. To piše u Ustavu iz 2006. godine. Kako se ne setiše do sad da pričaju o tome da to ne valja? Kako taj isti Savo Manojlović iz tog istog udruženja za zakonitost i ustavnost se ne seti da ovi dokumenti nisu u skladu sa tim Ustavom i sa tim kako se zove njegova firma? Nije se toga setio.
Kako je legla uplata, ja to zovem zabrinutost po uplati, čim legne uplata, tim postaneš zabrinut za neki društveni problem. E, legla uplata i krenula zabrinutost i on krenuo na teren, pa nekako tu ustavnost i zakonitost spakovao u ekologiju i izađoše oni na ulice.
Trebate te ljude pogledati u oči i najbolje bi bilo da ako je tako siguran u sve to, da zaista izađe na izbore i da kaže – evo, svi ovi ljudi hoće da stanu iza mene, ja ću biti njihov glas naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako da, otprilike se zna da su u aprilu izbori, neka krene sa prikupljanjem, pa, evo imamo jednu opozicionu kolonu, Savo će voditi drugu, Zelenović će treću. Zelenović reče neće sa Savom, ima druge zahteve i druge ultimatume, tako da, za sad imamo tri, možda će biti četiri, pet.
Koliko god da bude dobrodošli su, ovo je demokratija i treba da imamo širok spektar političkih programa i ponuda pa da vidimo šta ljudi misle, ko je taj ko garantuje stabilnost, sigurnost, dalji ekonomski razvoj i prosperitet države. Čini mi se, nema mnogo političkih programa koji ne da to obećavaju, nego već mogu i da pokažu rezultate šta su uradili u prethodnih 10 godina. To nije mali period i to je vreme puno izazova, ne samo u Srbiji i regionu, nego i u svetu, a čini se da je Vučić uspeo bolje nego iko, barem u Evropi da izgura kroz te teške izazove i Srbiju i dalje drži daleko ispred svih.

Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine. Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zadovoljstvo je što danas imam priliku da vam se obratim i obrazložim Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Značaj referenduma i narodne inicijative najbolje opisuje član 2. stav 1. Ustava Republike Srbije koji utvrđuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Citirana odredba ukazuje da je Ustav pridao veliki značaj referendumu i narodnoj inicijativi, kao oblicima neposredne demokratije, odnosno ostvarivanja građanske suverenosti i da je to opredeljenje u punoj saglasnosti sa načelima Ustava i modernim demokratskim procesima u većini evropskih i drugih zemalja.
S tim u vezi, Venecijanska komisija u svom Mišljenju o Ustavu Republike od marta 2007. godine preporučila je da radi primene člana 203. Ustava zakonodavac Srbije moraće da usvoji zakon o organizovanju ustavnog referenduma koji treba da bude u saglasnosti sa načelima iznetim u Kodeksu dobre prakse u oblasti referenduma.
Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, minimalno je izmenjen 1998. godine i po nizu svojih rešenja je restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom. U osnovi, taj zakon ne omogućava građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem referenduma i narodne inicijative. Zbog velikih nedostataka ovog zakona, referendum i narodna inicijativa su se retko koristili.
Neke od ključnih odredbi važećeg zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom, i to u oblasti referenduma - krug ovlašćenih predlagača sprovođenja referenduma, većina od ukupnog broja birača kao uslov za uspeh referenduma, nadležnost suda, itd.
U oblasti narodne inicijative ključno je ograničenje neprimereno kratak rok od sedam dana za prikupljanje potpisa. Zakonska rešenja ne poznaju niti uređuju sve vrste referenduma koje poznaje Ustav. U njima se ne nalaze ni pravila koja su korespondentna sa promenama u izbornom zakonodavstvu, niti je obezbeđena adekvatna zaštita prava birača i potpisnika narodne inicijative. To je stanje, dakle, u aktuelnom Zakonu o referendumu.
Donošenjem Ustava 2006. godine i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje utvrđena je obaveza da se svi zakoni usklade sa Ustavom do 31. decembra 2008. godine. Tek protokom ovog roka, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu krajem 2009. godine i početkom 2010. godine priprema Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Međutim, ovaj nacrt zakona nije bio usklađen sa Ustavom u pogledu postojanja cenzusa za uspeh referenduma, pa nije ni predložen Narodnoj skupštini na razmatranje i donošenje.
Uzimajući u obzir sve prethodno rečeno, pristupilo se pripremi novog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u prethodnom periodu, krajem 2019. godine i polovinom ove godine, sprovedena su dva postupka javne rasprave, pribavljena brojna mišljenja i predlozi državnih organa i nevladinog sektora i sprovedena dva kruga konsultacija i pribavljenja mišljenja Venecijanske komisije.
Na kraju ovog celog procesa, naše mišljenje o Predlogu zakona koji je pred vama je da se značajno i suštinski unapređuje postojeći pravni okvir za ostvarivanje prava na referendum i narodnu inicijativu.
U prethodnom periodu pripreme Nacrta zakona jedno od najviše komentarisanih pitanja bilo je izostavljanje odredbe koje se odnose na cenzus ili kvorum za uspeh referenduma. Ovakva odredba postoji u važećem zakonu i predviđa uslov da je za uspeh referenduma potrebno da je na referendumu glasalo više od polovine upisanih birača. Ova odredba je primenjena prilikom poslednjeg održanog referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije 28. i 29. oktobra 2006. godine.
Proglašenjem novog Ustava, ova odredba važećeg zakona se može smatrati neusklađenom sa članom 203. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da je za potvrđivanje Ustava na referendumu odluka doneta ako je za nju glasala većina izašlih birača. Dakle, Ustav Republike Srbije na jasan način je uredio pitanje načina donošenja odluke o potvrđivanju Ustava na referendumu i nije predviđen uslov da je za uspeh referenduma potrebno da je izašla većina upisanih birača.
U skladu sa ovim, ne bi bilo pravno održivo da se zahteva propisivanje ovog pravila ili ovog uslova za donošenje akata niže pravne snage od Ustava, kao što su zakoni i odluke pokrajinskih ili lokalnih organa vlasti, koji bi se donosili na referendumima.
Značaj ostvarivanja suvereniteta građana putem referenduma i narodne inicijative ogleda se i u osnovnim odredbama predloga zakona ističući ulogu načela vladavine prava koje se odnosi na primenu pravnog poretka Republike Srbije, Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda, a naročito sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, sloboda kretanja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja i pravo na obaveštenost.
Predlog zakona proširuje prava birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu i učestvovanju u narodnoj inicijativi i interno raseljenim licima, prema utvrđenom boravištu i prepoznaje pravo birača koji se izjasne da će glasati u inostranstvu, odnosno prema izabranom mestu boravišta, kao i za glasanje na republičkim ili predsedničkim izborima.
Uz potvrđivanje prava građana da se na referendumu slobodno izjašnjavaju i slobodno opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi, Predlog zakona utvrđuje da se građani na referendumu izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima, dok u narodnoj inicijativi građani učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga narodne inicijative.
Da bi se osigurao legitimitet pokrenute narodne inicijative i učinio nespornim potreban broj potpisa, Predlog zakona je utvrdio obavezu da potpisi birača koji su se opredelili da podrže određenu narodnu inicijativu budu overeni kod ovlašćenih overivača i za to plati minimalna naknada od 40 dinara za overu potpisa.
Kako bi se u najvećoj meri olakšalo prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu, propisano je da se potpis može dati i elektronski, s tim što elektronski potpisi ne podležu overi potpisa, pa time ni plaćanju navedene naknade. Sva pitanja elektronske narodne inicijative biće posebno uređena aktom Vlade, odnosno uredbom, u roku od šest meseci od donošenja ovog zakona.
Sada jedan detalj. U javnosti se pojavljuje kritika Predloga zakona zbog plaćanja 40 dinara za overu potpisa, postavljajući pitanje ko može da plati oko 10.000 evra za zakonodavnu narodnu inicijativu, neophodno je 30 hiljada potpisa, pa pomnožite sa 40 dinara, dobićete ovaj iznos, i da to onemogućava njeno sprovođenje.
Prvo, zaboravlja se da elektronski dati potpisi ne podležu overavanju, pa ni plaćanju 40 dinara.
Drugo, iznos od 40 dinara predstavlja minimalnu naknadu za angažovanje i izlazak na teren ovlašćenog overivača koji evidentira podatke o građaninu koji podržava narodnu inicijativu, ali i overava dati potpis i izdaje uverenje, odnosno potvrdu za overeni potpis.
Treće, u ovoj kritici računa se da neki pojedinaca treba da ima deset hiljada evra da bi realizovao narodnu inicijativu što ukazuje na nameru da neko možda kupi za deset hiljada evra podršku za svoj predlog u narodnoj inicijativi. Uz ovako iskrivljeno shvatanje narodne inicijative, zaista ne treba niko da bude u mogućnosti da kupuje podršku građana za svoj predlog, već da su građani uvereni i da iskreno žele da podrže predlog narodne inicijative i da procene da li takav predlog vredi, uslovno rečeno, 40 dinara da bi se platila overa potpisa. Iskreno, svako od nas ako se zapita, ako stojim iza ideje i hoću da dam svoj potpis, danas 40 dinara ne može biti nešto što će vas zaustaviti.
Tako da sve priče o vrednosti prikupljanja potpisa za narodnu inicijativu padaju u vodu, ali pričaćemo u toko današnjeg dana o raznim lažima koje se serviraju građanima kako bi bili dovedeni u zabludu kada je Zakon o referendumu u pitanju.
Dakle, referendum se raspisuje za neposredno izjašnjavanje građana o pitanjima koja su određena Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Takođe, referendum se može raspisati i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, pokrajinske ili lokalne skupštine, kada to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača.
Predlogom zakona predviđene su sve vrste referenduma. Referendum može biti republički, pokrajinski i lokalni, prema nivou vlasti čija skupština raspisuje referendum. Prema teritoriji na kojoj se sprovodi referendum, može biti na celoj ili na delu teritorije. Prema načinu raspisivanja, referendum može da bude obavezan u slučajevima unapred utvrđenim Ustavom, zakonom ili statutom autonomne pokrajine, opštine ili grada ili fakultativni, na zahteve većine poslanike, odnosno odbornika ili na zahtev određenog broja građana. Prema trenutku u kome se raspisuje referendum, može da bude prethodni, radi prethodnog izjašnjavanja o nekom aktu ili o pitanju, ili naknadni, gde se izjašnjavamo i potvrđujemo doneti akt. Prema vrsti akta koji je predmet izjašnjavanja građana, referendum može biti ustavotvorni, zakonodavni ili upravni. Takođe, referendum može da bude i savetodavnog karaktera radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta i odluka doneta na savetodavnom referendumu nije obavezujuća.
Rokovi za donošenje odluke Skupštine o raspisivanju referenduma su Predlogom zakona utvrđene u odnosu na to da li se na referendumu građani izjašnjavaju o potvrđivanju akta, kada je obaveza Skupštine da raspiše referendum na istoj sednici na kojoj je usvojen akt, ili u slučaju prethodnog referenduma, kada je obaveza Skupštine da raspiše referendum na istoj sednici, odnosno najkasnije u roku od 30 dana od dana utvrđivanja Predloga odluke.
Takođe su uređeni i rokovi za održavanje referenduma, i to najranije 45 dana, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja referenduma.
Referendum o promeni Ustava se može održati najranije 45 dana od dana raspisivanja referenduma, a najkasnije 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.
Propisana je i sadržina odluke o raspisivanje referenduma.
Jedna od novina koje uvodi Predlog zakona je i stav Skupštine – u slučaju kada Skupština raspiše referendum na zahtev birača ona može istovremeno da utvrdi svoj stav o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu i da upozna građane sa svojim stavom na zvaničnoj veb prezentaciji Skupštine i putem medija radi informisanja građana.
Predlogom zakona su propisani organi za sprovođenje referenduma, i to nadležna izborna komisija i glasački odbor.
Nadležna komisija za sprovođenje republičkog referenduma je Republička izborna komisija. Za sprovođenje pokrajinskog referenduma je Pokrajinska izborna komisija, a za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave Gradska, odnosno Opštinska izborna komisija.
U slučaju kada se referendum sprovodi na teritoriji ili na delu teritorije Republike ili AP izborna komisija jedinice lokalne samouprave ima ulogu potkomisije.
Uređena je situacija kada u nekoj od jedinica lokalne samouprave nije obrazovana izborna komisija da bi mogla da postupa kao potkomisija i u tom slučaju, a za potrebe sprovođenja republičkog, odnosno pokrajinskog referenduma Republička izborna komisija, odnosno Pokrajinska izborna komisija obrazuje potkomisiju.
Pravo da odredi svoje predstavnike, člana i zamenika člana u organe za sprovođenje referenduma ima i podnosilac zahteva na osnovu kojeg je doneta odluka o raspisivanju referenduma.
Glasački odbor za sprovođenje referenduma ima predsednika, zamenika predsednika i četiri člana sa svojim zamenicima, dok glasački odbor u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija ima predsednika i dva člana sa zamenicima.
Sastav glasačkog odbora, osim za glasanje u inostranstvu i u zavodima za krivične sankcije, imenuje se na predlog poslaničkih, odnosno odborničkih grupa uz obavezu da se vodi računa o srazmernoj zastupljenosti predstavnika vlasti i opozicije, odnosno poslaničkih i odborničkih grupa u Skupštini.
Srazmerna zastupljenost obezbeđuje se u odnosu na ukupan broj mesta članova svih glasačkih odbora na teritoriji za koju se raspisuje referendum.
Predlogom zakona su uređeni rokovi za predlaganje članova glasačkih odbora, kao i eventualna njihova zamena.
Javnost, to je vrlo važno, u pogledu prava na posmatranje rada organa za sprovođenje referenduma je uređena shodno propisima za izbor narodnih poslanika, uz dopunu da ovo pravo može da ostvari i organizator referendumske kampanje.
Pored prethodno spomenutog stava Skupštine, po kome Skupština može da utvrdi za referendum na zahtev građana, skrenula bih pažnju na još jednu novinu, a odnosi se na meru da se zakonski uredi objektivno obaveštavanje građana o referendumu.
To je vrlo važno, imajući u vidu i sinoćne proteste građana da neko pokušava nešto da sakrije ili da postoji neka namera koja nije vidljiva na prvi pogled.
Dakle, Predlogom zakona se uređuje obaveza nadležne izborne komisije da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma usvoji akt kojim se građanima pružaju objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu.
Takođe, izborna komisija je u obavezi da taj akt objavi i u medijima i dostavi građanima na adresu prebivališta.
Svrha ovog akta izborne komisije je da obaveštenje o referendumu treba verno i u jednakoj meri da odražava stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje.
Dakle, u informaciji koje šaljete potencijalnim biračima na mesto prebivališta treba da stoji i informacije za i protiv pitanja, odnosno teme na referendumu. Svaki birač će tako imati jasnu sliku o predstojećem referendumu.
Značajan deo Predloga zakona su odredbe koje na konkretan i jasan način uređuju referendumsku kampanju. Očekujem da upravo referendumska kampanja na nekim sledećem referendumu bude ključna za rezultate referenduma. To je ona sloboda koja je ovoga puta data, a nismo imali tu mogućnost ranije.
Referendumska kampanja traje od raspisivanja referenduma do dana održavanja referenduma. Nju mogu da organizuju pravna lica i grupe građana. Takođe je taksativno nabrajano koji organi, domaća i strana, pravna i fizička lica ne mogu da budu organizatori referendumske kampanje.
U pogledu izvora finansijskih sredstava za finansiranje referendumske kampanje Predlogom zakona je utvrđeno da se mogu koristiti sopstvena sredstva, kao i da se mogu prikupljati sredstva iz drugih privatnih izvora, osim izvora sredstava onih pravnih i fizičkih lica koji ne mogu biti organizatori referendumske kampanje.
Za prikupljanje i korišćenje sredstava primenjuju se pravila Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, organizator referendumske kapanje je obavezan da odredi ovlašćeno lice za raspolaganje sredstvima na posebno otvorenom računu za referendumsku kampanju i da u roku od tri dana od otvaranja računa dostavi podatke ovlašćenom licu, Agenciji za sprečavanje korupcije.
Utvrđena je i obaveza organizatora referendumske kampanje da Agenciji dostavi izveštaj o troškovima kampanje kako bi Agencija vršila kontrolu izveštaja. Značajno je da se napomene da je zabranjeno pružanje usluga oglašavanja u referendumskoj kampanji pravnim licima i grupama građana koje nisu prijavljene kao organizatori referendumske kampanje, i kao takve objavljene na veb prezentaciji Agencije.
Predlogom zakona je posebno uređen postupak koji sprovodi Skupština prilikom podnošenja zahteva birača za raspisivanje referenduma ostvarivanjem narodne inicijative.
Zajedničko za zahteve podnete republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj skupštini je da se u roku od 30 dana od podnošenja narodne inicijative prvo utvrđuje da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa ovim zakonom i da li je prikupljen dovoljan broj potpisa.
Proveru liste potpisnika vrši nadležna izborna komisija. Proveru liste potpisnika sa biračkim spiskom vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koje je nadležno za vođenje jedinstvenog biračkog spiska, za zahtev koji je podnet republičkoj ili pokrajinskoj skupštini, a organ uprave, opštine ili grada za listu potpisnika koja je podneta lokalnoj skupštini.
Takođe, nadležni odbor Narodne skupštine, odnosno pokrajinske ili lokalna skupština utvrđuje da li je zahtev za raspisivanje referenduma podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku, kao i to da li predmet spada u nadležnost Skupštine i da li se odnosi na pitanja koja ne mogu biti predmet referenduma.
Ukoliko se utvrde nedostaci u oba navedena postupka inicijativnom odboru, odnosno podnosiocu zahteva se određuje rok za otklanjanje tih nedostataka koji ne može biti kraći od 15 dana. Ako se u određenom roku ne otklone utvrđeni nedostaci Skupština će doneti rešenje o odbacivanju zahteva narodne inicijative. U slučaju da Skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 15. dana.
Predlogom zakona utvrđeni su rokovi za odlučivanje Skupštine o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi, Narodna Skupština je dužna da odluči na prvoj narodnoj sednici u redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative, a Skupština AP, odnosno jedinice lokalne samouprave dužna je da odluči na prvoj narednoj sednici, odnosno najkasnije u roku od 90 dana od dana pokretanja narodne inicijative.
Ako Skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 15 dana od prijema rešenja Skupštine.
Kada Skupština odluči da ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da obrazloženu odluku o tome dostavi inicijativnom odboru i objavi na svojoj veb prezentaciji u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.
Pre donošenja odluke o raspisivanju referenduma, odbor Narodne skupštine nadležan za ustavna pitanja, odnosno nadležno radno telo pokrajinske ili lokalne skupštine dužan je da pribavi pozitivno mišljenje nadležne komisije o predlogu referendumskog pitanja sa ponuđenim odgovorima. Rok za dostavljanje mišljenja je sedam dana, a protokom tog roka se smatra da je dato pozitivno mišljenje.
U odnosu na glasanje na referendumu primenjuju se uobičajena pravila za sprovođenje izbora za narodne poslanike, uz specifičnost sadržaja glasačkog listića koji sadrži pitanje o kome građani treba da se izjasne.
Reči „za“ i „protiv“, odnosno „da“ i „ne“, kao i uređivanje posebne situacije u kojoj usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim glasačkim mestima ne može da se sprovede, a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje glasača. U takvoj situaciji nadležna izborna komisija na osnovu mišljenja nadležnih državnih propisuje posebna pravila po kojima se formiraju glasački odbori, vrši primopredaja glasačkog materijala i sprovodi glasanje na tim glasačkim mestima.
Kako bi se osigurala zakonitost u postupku sprovođenja referenduma, u takvoj situaciji predlogom zakona su utvrđena ograničenja za odstupanje od pravila propisanih za izbor narodnih poslanika.
Kada se završi glasanje na referendumu glasački odbor utvrđuje rezultate glasanja na samom glasačkom mestu. Sačinjava zapisnik, dostavlja ga zajedno sa ostalim materijalima izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave, odnosno podkomisiji u roku od 12 sati od zatvaranja glasačkog mesta.
Kada postupa kao podkomisija, izborna komisija lokalne samouprave utvrđuje rezultate glasanja sa svih glasačkih mesta sa svoje teritorije u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkih mesta i dostavlja ih nadležnoj komisiji u roku od 24 sata.
Ukupni rezultati referenduma utvrđuju se u roku od 48 sati od kada je nadležna komisija dobila sve rezultate glasanja, koje utvrđuju potkomisije, odnosno glasački odbori za referendum u jedinici lokalne samouprave.
Ovo je takođe zanimljiv momenat. Nakon sprovedenog izjašnjavanja građana na referendumu, predlog zakona posebno uređuje postupanje Skupštine ili mogućnost ponavljanja referenduma. Skupština ne može da donese akt suprotan aktu, odnosno pitanju koje je potvrđeno na referendumu ili menjati njegovu suštini pre isteka dve godine od dana održavanja referenduma, uz obavezu sprovođenja savetodavnog referenduma o tom aktu ili pitanju.
Ako su građani na referendumu doneli odluku protiv potvrđivanja akta, odnosno pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tome se ne može ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od godinu dana od dana održavanja referenduma.
Odluka doneta na referendumu je obavezna, osim u slučaju sprovođenja savetodavnog referenduma.
Narodnom inicijativom građani daju predloge koji se odnose na akte koji su u nadležnosti republičke, pokrajinske, ili lokalne skupštine.
Narodna inicijativa može se podneti u dva oblika: kao opšta inicijativa u kojoj se ne predlaže određeni akt, već stav u kome se jasno vide pravci promena nekog akta, odnosno rešavanje određenog pitanja koje se predlaže ili kao konkretizovana inicijativa u kojoj se predlaže pravni akt sa obrazloženjem.
Kada se radi o opštoj inicijativi i građani su se na referendumu prethodno izjasnili o određenom pitanju, odnosno izjasnili na referendumu za izmenu ili ukidanja akta koji je donela Skupština, Skupština je dužna da pripremi odgovarajući akt i odluči u roku od 120 dana od dana održavanja referenduma.
Narodnu inicijativu ostvaruje inicijativni odbor od najmanje tri birača. Inicijativni odbor formuliše predlog narodne inicijative i podnosi Skupštini, koja je nadležna za donošenje određenog akta ili da uredi određeno pitanje. Nakon podnošenja predloga, predsednik Skupštine sprovodi verifikacioni postupak.
Verifikacioni postupak podrazumeva utvrđivanje da li se predlog narodne inicijative odnosi na pitanja o kojima se ne može raspisati referendum, da li je predlog podnet u jednom od prethodno pomenutih oblika narodne inicijative, da li je predlog podneo inicijativni odbor obrazovan u skladu sa ovim zakonom i da li je predmet referenduma u nadležnosti Skupštine.
Ukoliko se utvrde nedostaci u dostavljenom predlogu, predsednik Skupštine određuje rok od 15 dana inicijativnom odboru za otklanjanje nedostataka.
Ako inicijativni odbor ostane pri podnetom predlogu, predsednik Skupštine je dužan da taj predlog uvrsti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice Skupštine i o tome obavesti inicijativni odbor.
Skupština može da odluči da verifikuje ili da odbaci podneti predlog, a inicijativni odbor može da podnese tužbu upravnom sudu u roku od 30 dana od donošenja odluke Skupštine kojom odbacuje predlog.
Kada dobije obaveštenje o verifikaciji predloga, inicijativni odbor može da počne sa prikupljanjem potpisa i utvrđeni rok od 90 dana u kome inicijativni odbor treba da okonča prikupljanje potpisa i podnese listu potpisnika Skupštini.
U odnosu na mesta prikupljanja potpisa, Predlog zakona ne sadrži obavezu inicijativnog odbora da prijavljuje, kao što je to bio slučaj do sada, Ministarstvu unutrašnjih poslova lokacije prikupljanja potpisa, ali je u obavezi da ne ometa u značajnoj meri njihovo uobičajeno korišćenje i ne krši propise o javnom redu.
Prikupljanje potpisa može se realizovati i prikupljanjem elektronskih potpisa, s tim što je mesto prikupljanja elektronskih potpisa internet adresa na portalu eUprave za određenu narodnu incijativu.
Predlogom zakona su utvrđeni podaci građana koji se prikupljaju za ostvarivanje narodne inicijative, kao i zaštita podataka o ličnosti.
U periodu prikupljanja potpisa inicijativni odbor može da vodi kampanju za narodnu inicijativu i da poziva građane da se priključe toj inicijativi uz primenu pravila koja su predviđena za referendumsku kampanju.
U pogledu zaštite prava koje Predlog zakona uređuje, a koja nisu prethodno pomenute, uređeno je pravo podnošenja prigovora nadležnoj izbornoj komisiji i odlučivanje po prigovorima u postupku sprovođenja referenduma.
Građanin može da podnese prigovor u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkog mesta ako ga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.
Ovlašćeni predlagač i svaki poslanik, odnosno odbornik, u zavisnosti od teritorije za koju je raspisan referendum, ima pravo da u roku od 48 sati od trenutka kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust nadležne komisije glasačkog odbora ili podkomisije, podnose prigovor nadležnoj komisiji ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovođenju referenduma. Ovo pravo ima i ovlašćeni predlagač promene Ustava ako se sprovodi referendum za promenu Ustava.
Rok za odluku nadležne komisije o prigovoru je 96 sati od podnošenja prigovora. Protiv rešenja nadležne komisije, donetog po prigovoru, podnosilac prigovora može da podnese žalbu Upravnom sudu u roku od 96 sati od prijema tog rešenja i Upravni sud, takođe, u tom roku od 96 sati rešava po žalbi od prijema žalbe sa spisima.
Ovim predlogom zakona su propisane i prekršajne kazne za organizatore referendumske kampanje i za davaoce finansijskih sredstava.
Takođe treba da naglasimo da će prvi naredni republički referendum koji bude sprovođen po odredbama ovog zakona sprovesti Republička izborna komisija koja je imenovana u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika i čiji sastav će biti proširen, to je novina, za još šest članova i zamenika članova, imenovanih od strane Narodne skupštine na predlog predsednika Narodne skupštine iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces.
Takođe, prvi naredni republički referendum sprovešće glasački odbori u čiji stalni sastav, utvrđen ovim zakonom, ulaze još po jedan član i zamenik člana imenovani od strane Republičke izborne komisije na predlog predsednika Narodne skupštine.
Hvala vam na ova 32 minuta ovakve pažnje, jer sam dosta detalja iznela.
Na osnovu svega rečenog o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, naše mišljenje, mišljenje predlagača je da odavno nismo imali bolji zakonom kojim se možemo pohvaliti i u regionu, ali u svetu.
Ovo je posebno značajno, jer ovaj zakon uređuje dva važna mehanizma za ostvarivanje suvereniteta građana putem neposredne demokratije. Nadamo se da će kvalitet i značaj ovog zakona prepoznati i narodni poslanici i u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
I eto da ponovim još jednom, u ovih 32 minuta sam zaista iskoristila da iznesem mnogo detalja, iskreno i nekih tehničkih detalja, koje će možda zanimati samo one koji učestvuju u samom procesu sprovođenja referenduma, ali je važno kada se nalazimo u ovoj fazi, gde određene grupe aktivista žele da zbune većinu ljudi u Srbiji, da ovaj referendum ima neku drugu nameru, da se možda odnosi na Rio Tinto ili na Kosovo ili da time želimo da rešavamo neka druga pitanja, to je da kažem, najblaže moguće neistina.
Ali, trebalo bi možda odgovoriti grubljim rečima, jer ovaj način zbunjivanja građana Srbije, da ovako dobar Zakon o referendumu, koji je pohvalila Venecijanska komisija i koja je u više navrata sa nama radila da stignemo do ovako uređenog predloga zakona, kada su evropske institucije i evropski eksperti za ovu vrstu narodnih inicijativa i referenduma potvrdili da je ova forma zakona nešto što nosi izuzetno pozitivno mišljenje sa sobom, u tom trenutku nama ostaje da neprestano objašnjavamo građanima Srbije koliko smo uložili truda, koliko smo, više nego ikada, otvorili vrata za suverenitet, kako će građanski aktivizam mnogo lakše nego ikada do sada, moći da se pretoči u zakonsku inicijativu, kako cenzus o kojem se Venecijanska komisija, o ukidanju cenzusa, izjasnila kao nešto što je izuzetno pozitivno, jer je dosadašnji cenzus, dakle većina od broja upisanih birača bilo nešto što je bila smetnja da bi se realizovali referendumi. Zato su često apstinenti kažnjavali one ljude koji su želi da izađu i da iskažu svoju volju i da aktivno učestvuju u promeni i sistema i zakonskih okvira za različite teme koje se tiču naše javnosti.
Ja bih volela i u izlaganju poslanika da čujem što više primedbi na ovaj predlog zakona, da čujem zamerke, uslovno rečeno, sa terena jer je to ono što je naš posao ovde, da objasnimo građanima da nikada nismo imali bolji Predlog zakona o referendumu, nego što je ovaj pred nama.
Da li neko želi da ga zloupotrebi? Želi, jer smo u periodu, želi opozicija, žele oni koji su opozicija vladajućoj većini. Zašto? U toku je zauzimanje pozicija pred građanima pred predstojeće izbore. Vidite da se i opozicione stranke, da imaju teškoće u organizaciji i pristupanju izborima, a šta ćemo tek sa grupama građana? Svi žele da zauzmu svoje pozicije i svi žele time što će napasti, na prvom mestu, predsednika Aleksandra Vučića koji apsolutno ima autoritet i politički rejting koji je teško dostići, ali kako izaći u prvi red, kako da građani čuju za vas ako ne drugačije time što ćeš napasti Aleksandra Vučića?
Ali, kada privučete pažnju građana, ide teži deo posla, a to je da ih ubedite da je vaš politički program, da je vaša politička ideja ono zbog čega bi trebalo da zaokruže vaše ime na biračkom listiću. To je teži deo priče i zbog toga me posebno raduje uvođenje pojma „referendumska kampanja“, jer svi oni koji govore da mi imamo neku zlu nameru i da kroz ove referendume želimo da provučemo neke teme na mala vrata, debelo se varaju, jer evo prostora da kroz referendumsku kampanju, da kroz dva meseca svakodnevne komunikacije sa biračima koji će izaći na referendum kada ga bude, da ih ubedite da ono što vladajuća većina promoviše nije dobro za njih.
Mislim da nećete uspeti, jer ideja za koju sve vi zalažete je samo jedan paravan. Želite da pravite problem ispred predsedništva Srbije, a znate da predsednik nije tamo. Želite da zaustavljate Srbije, želite da blokirate autoputeve. Zašto?
Ne razumem logiku u kojoj, kada građani ne žele da stanu iza moje ideje, ja odlučim da ih maltretiram zaustavljajući Srbiju i blokirajući autoputeve. Mislim da to dodatno maltretiranje građana ne može da pomogne da neko prihvati vašu ideju i da glasa za nju.
Da li su nam potrebni protesti? Oni jesu dobrodošli u demokratskom društvu. Svaka vrsta otvorenog izražavanja, kritike i nezadovoljstva, jeste korektiv vlasti i za mene je izuzetno važno da čujem šta su kontra argumenti, ali onda ulazimo u drugu fazu kada ja odgovaram svojim stavovima iz ovog predloga zakona i nakon toga građanin ima čistu situaciju.
Više nego ikada, ponosna na ovakav Predlog zakona i na sve ljude koji su to radili u okviru Radne grupe za pripremu ovog Predloga zakona, kojima se istovremeno i zahvaljujem, jer je višemesečni intenzivan rada iza nas.
Hvala vam još jednom na pažnji i mislim da ćemo danas imati konstruktivan dan, sa konstruktivnim kritikama, nadam se da će nas građani pratiti, a mediji argumentovano prenositi izveštaje iz parlamenta Srbije.
Ako danas dozvolimo da laž i dalje živi na ulicama Srbije, ništa nismo uradili. Moramo da objasnimo ljudima koliko smo posvetili truda i rada da ovako dobar Predlog referenduma, koji će kasnije uređivati referendume i narodne inicijative, je bolji nego ikada.
Hvala vam još jednom na pažnji, bili ste izuzetno strpljivi.

Hvala, predsedavajuća, mislila sam da ima još poslanika koji su se prijavili, očigledno su odustali pošto su bili jasni odgovori.

Htela bih da se osvrnem na ove kritike zakona koje je gospodin Glišić izneo, rekli ste da o dobrim stvarima ovog zakona ne želite da govorite, da nemate vremena da govorite, jer ste ograničeni i to meni govori da ste hteli dugo i da ima prostora da se dugo govori o dobrim stranama ovog zakona. Hvala vam na tome. To je jedan konstruktivan pristup u radu parlamenta sa mog gledišta, jer je dobro kada je nešto u ovoj državi urađeno valjano, da se kaže, ovo jeste urađeno valjano i ovo je dobro za državu Srbiju, odnosno za njene građane. Često u političkoj borbi i u žaru političke borbe nekako ostavljamo po strani šta je taj opšti interes, a želimo da lično pokažemo da smo pametniji i sposobniji od ostalih i zato i služi parlament da negde taj opšti interes uvek bude prioritet.

Drago mi je što ste vi kao opozicioni poslanik sada igrali na tu kartu. Sa druge strane, sam iznenađena što ste kritikovali ovaj cenzus i što ste napravili jednu, da kažem, zamenu teza, kritikujući i ukidanje cenzusa na koje smo mi zaista obavezni. Mi nemamo mnogo prostora da razmišljamo o tome da li ili ne ukidati cenzus. Mi smo time obavezani Ustavom iz 2006. godine, ovo je obaveza za koje je trebalo odavno da se ispuni, sada je ispunjavamo, ne našom krivicom, nego nekim drugim okolnostima ispravljamo postojanje cenzusa ukidamo ga i referendum se smatra uspelim ako je većina od izašlih birača se izjasnilo za temu koja je tema referenduma.

Sa druge strane, kada sam rekla da ste napravili jednu zamenu teza, zapravo, mi da nismo ukinuli cenzus mi bismo dozvolili da se nastavi kažnjavanje aktivnih birača od strane apstinenata, da apstinenti kažnjavaju one koji žele da učestvuju aktivno u promenama u društvu, koji žele da neku dobru inicijativu, dobru ideju pretoče u jedan akt u neko zakonsko rešenje.

Od 2008. godine se bavim politikom, od 2012. godine sam u parlamentu Republike Srbije. Moj cilj je uvek bio da se sve dobre inicijative i borbe sučeljavanja vode ovde u parlamentu gde političari i političke stranke mogu da pokažu svoju moć i daljinu svog, moć svog, širinu svoje politički misli time što će dobre ideje pretočiti u predloge zakonskih rešenja.

To jeste suština, ne ulica, ne protesti, ne nasilje, ali onda ste počeli da brojite članove SNS, počeli ste da sumnjate u poverenje koji građani i članovi SNS imaju i dalje u našu politiku i tu ste me zainteresovali kada ste počeli da brojite šta bi bilo kad bi naši članovi pozvali dva, tri, petoro komšija, pa bismo mogli da uspemo na referendumu, pa i to je ta situacija oko koje mi ukazujemo kada je overa potpisa u pitanju.

Mi ne želimo i nismo pisali ovaj zakon za SNS, ovaj zakon je pisan za građane Srbije, za građane Srbije koji žele svoj aktivizam da pretoče i svoju volju u zakonsko rešenje. Da budu prikupljeni potpisi, gde je ideja toliko dobra, gde ću platiti 40 dinara da overim svoj potpis jer želim da bude verifikovana moja volja i da stanem iza te ideje, da je pretočim u inicijativu, a inicijativu da pretočim i izjašnjavanje o referendumu, ako je do te mere inicijativa stigla i nakon toga u zakonsko rešenje, u neki akt. To je put kojim se menja društva, kojim građani koji žele da učestvuju u pozitivnim promenama u svom društvu, taj put moraju da slede.

A to da ja računam da meni treba deset hiljada evra, jer to je glavna kritika, ne traži 40 dinara za overu potpisa, jer ko će skupiti deset hiljada evra. Pa, zašto skupljate na gomili. Ne znam kog trena smo stigli do gomile, da neko pronađe deset hiljada i da kupi inicijativu za sebe. To je vreme daleko iza nas. Govorimo o skupljenoj volji i snazi građana da naprave neku promenu. Tu ne pričamo o novcu, ovo je samo jedan tehnički deo da se verifikuje onaj posao koji overivač potpisa i obavlja. Sa druge strane imate način da na elektronski način prikupite potpise, na portalu e-Uprave i tu nema koštanja i strogo su zaštićeni podaci.

Apsolutno ne stoje zamerke da overa 40 dinara je skupa, jer ne govorimo o zbirnom, nego govorimo o tome da niko ko od nas koji sada gleda ovaj prenos ima problem da da 40 dinara za dobru ideju iza koje želi da stane. Ne verujem da ima takvih ljudi, ali imamo drugi problem, kada ideja nije dovoljno dobra, kada ljudi ne veruju u tu ideju. E, zato, oni koji žele da kupe tu priču, njima je problem deset hiljada evra.

Mi u SNS ne da nemamo problem sa poverenjem, nego mislim da ste se malo preračunali, to će vam pokazati naš skup u subotu, skupština SNS gde ćete videti kako će izgledati skup, sa kakvim stranačkim, programskim dokumentima ćemo izaći. Videćete da je to politička stranka koja i te kako ima i odgovornost za vršenje vlasti u državi. I te kako ima dobre planove za budućnost. Ima lidera koji će i dalje ostati na našem čelu slušajući želje širom Srbije, i dalje ostati na čelu SNS. Čovek koji je trenutno sa Putnimo u Rusiji i koji se bori za bolju budućnost i bolju sudbinu Srbije.

Samo na taj način, radeći 24 sata, ne za svoju stranku, radeći za svoju državu, mi možemo da napravimo velike pomake. Ono što jeste važno, ja ću sa tim završiti, dobro je što ste rekli da nema dovoljno vremena da pričate o dobrim stranama ovog zakona. Hvala vam na tome, to je korektan rad u parlamentu i tako se voli svoja država.

Hvala, predsedavajući, hvala svim poslanicima koji su učestvovali danas u raspravi.
Od 16.00 časova nas očekuje redovan termin pitanja Vladi i pretpostavljam da ćemo se osloniti i na ovu temu koja je izuzetno aktuelna u Srbiji, a sa druge strane očekujem da i od 16.00 časova govorimo o poseti predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića Rusiji i o rezultatima koji su postignuti tokom današnjeg susreta sa predsednikom Ruske Federacije, jer je to zaista nastavak dobre saradnje, nastavak odlične saradnje, prava reč je da odnos između Srbije i Rusije nikada nisu bili na višoj tački saradnje. O svemu tome kasnije, ali ovo su poslednje informacije koje dobijam iz te posete pa zbog toga želim da… ali pretpostavljam da će premijerka govoriti nešto više o toj poseti Rusiji i naravno sam predsednik Vučić kasnije.
Da se vratimo na ovaj Zakon o referendumu. Zahvalila sam vam se zaista na učešću i svima koji su i tokom pripreme ovog zakona mnogo pomogli, i državnim organima i institucijama, naravno, nevladinim organizacijama, međunarodnim institucijama koje su nam pomogle da dobijemo predlog zakona koji je usaglašen sa evropskim pravilima i sa evropskom praksom. Naravno, veliki je doprinos i Venecijanske komisije, koja je insistirala sve vreme, od samog početka, na tome da budemo usaglašeni sa Venecijanskim principima i uspeli smo u tome.
Ukidanje cenzusa je bila jedna od stvari koju je Venecijanska komisija snažno pozdravila, jer ukidanjem cenzusa vi zapravo jačate građanski aktivizam i omogućavate da ono što jeste volja građana pretočite u tu narodnu inicijativu, koja će biti potvrđena na referendumu, a nakon toga preraste u određeni zakonski akt.
Ono što jesmo promenili u ovom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, samo kratko taksativno ću navesti, dakle, osim ukidanja cenzusa, mi smo prikupljanje potpisa produžili rok na 90 dana, a ranije je bilo sedam dana. Takođe, nije obavezno prijavljivanje mesta prikupljanja potpisa Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao što je to bio ranije slučaj. To značajno olakšava proces prikupljanja potpisa.
Takođe je dostupno o elektronsko prikupljanje potpisa, gde ste vi oslobođeni overe potpisa, jer elektronski ćete morati da sertifikujete na drugi način kroz portal e-uprave, pa tu nema troška od 40 dinara, jer smo čuli mnogo kritike na račun toga da overa potpisa košta 40 dinara. Evo, još jednom da potvrdim da zaista kada je dobra ideja u pitanju, kada vas nosi nešto što jeste dobra politika koja će popraviti život građana u vašem okruženju, svejedno da li se radi o lokalu, pokrajini ili Republici, 40 dinara je najmanji problem u celoj toj priči.
Vrste referenduma smo posebno definisali i zaista smo tu takođe dobili izuzetne pohvale od Venecijanske komisije na način na koji smo definisali različite vrste referenduma. Zatim referendumsku kampanju, toga ranije nije bilo, kao i način finansiranja referendumske kampanje, kao i tačno definisane sve faze sprovođenja referenduma, gde ranije bez tako dobrog definisanja je moglo da postoji prostora za različite vrste zloupotreba, a ovoga puta to nije situacija.
O referendumskoj kampanji pričamo, ona traje od trenutka raspisivanja 45 do 60 dana do održavanja referenduma. Vrlo je važno da znate da i RIK ima obavezu da pripremi kompletnu objektivnu informaciju za birače, glasače, koja će biti dostavljena na adresu prebivališta svakog birača. Informacija koja sadrži argumente za i protiv pitanja, odnosno teme koja se razmatra na referendumu i ima obavezu da to bude objavljeno u medijima i na internetu, kako bi birači bili u situaciji da dobro donesu odluku kako se izjasniti na referendumu.
Rok za prigovor je takođe produžen, tako da se tu zaštita prava birača pojačavaju u odnosu na prethodni period. Sastav glasačkih odbora i organi za sprovođenje referenduma su takođe do detalja definisani, a to nije bio ranije slučaj. Naravno, ono što sam već spomenula, akt sa informacijama o temi referenduma je nešto što je novo i što je veoma važno.
I kada pričamo o tome da ovaj referendum ima neke veze sa Rio Tintom i Kosovom, ja ću ponoviti, ovaj Predlog zakona o referendumu nema nikakve veze sa Rio Tintom i sa Kosovom. Ovaj Predlog zakona o referendumu nema nikakve veze ni sa Rio Tintom ni sa Kosovom. Ovo treba ponavljati nebrojeni broj puta, jer isto toliko puta izgovaraju laž i protestanti, svi oni koji sebe nazivaju ekološkim aktivistima, a zapravo u ovom trenutku dovode u ozbiljnu zabludu najveći broj građana u Srbiji.
Najbolji zakonski predlog o referendumu u ovom trenutku, ne samo u Srbiji, u regionu, to je potvrdila Venecijanska komisija. Sprovođenje ovog referenduma će biti još jedan ispit za sve nas, referenduma na kojem treba potvrditi ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, i to će biti još jedan ispit za nas, a mislim da smo danas, sačekaćemo i glasanje, tokom današnjeg dana položili još jedan vrlo ozbiljan i težak ispit o ozbiljnosti naše države u sistemu evropskog pravosuđa.
Još jednom vam se zahvaljujem na saradnji i jedva čekam 16. januar, da vidimo kako ćemo sprovesti sve ovo što smo napisali u ovom zakonu. To će zatvoriti usta svima onima koji sumnjaju u ovom trenutku da naši predlozi zakona kriju nešto drugo, osim velikog napretka i otvorenih vrata demokratičnosti u Srbiji, pre svega za sprovođenje volje građana i različitih građanskih inicijativa. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Hvala gospođo Paunović na obrazlaganju ovog amandmana i to izuzetno racionalnom pristupu pri obrazlaganju, iako je amandman odbijen od strane Vlade.
Važno je da još detaljnije pojasnimo, vi ste zaista dali okvire u kojima se kreće obrazloženje za odbijanje vašeg amandmana, ali u javnosti je ovo izazvalo dosta interesovanja i zbog toga je zgodno da pojasnimo još detaljnije.
Prvo ću se osvrnuti na venecijanske principe koji su zaista bili ozbiljan osnov kojim smo se rukovodili pri pisanju ovog zakona. Dakle, prema venecijanskim principima kriterijumi za imenovanje ombudsmana treba da budu dovoljno široki da podstaknu širok spektar pogodnih kandidata. To je citat.
Dakle, čini se da takav predlog, kao što je vaš amandman bio, nije u potpunosti u skladu sa ovim standardom, sužavajući grupu potencijalnih kandidata na diplomce prava. Iako su mnogi ombudsmani na međunarodnom nivou diplomirani pravnici, ograničavanje broja kandidata samo na pravnike ili bilo koje drugo obrazovanje nije opravdano. Pošto Ombudsman deluje putem zakonskih mera, važno je da osoblje, odnosno zaposleni u njegovoj, odnosno njenoj kancelariji budu na odgovarajući način obučeni o pravnim i proceduralnim aspektima. Za osobu koja vrši dužnost ombudsmana bi znanje, iskustvo, moralni kvaliteti i ugled trebalo da budu glavni, odlučujući kriterijumi za izbor.
Takođe se očekuje da će Ombudsman imati neke druge veštine, osim pravnih znanja. Na primer, stručnost u društvenim naukama. Priroda rada Ombudsmana po sebi daje prednost pravnicima među potencijalnim kandidatima, ali formalni uslovi ne bi trebalo da budu toliko restriktivni. Dakle, to je ono što je stav koji se bazira na Venecijanskim principima, a ako dozvolite navela bih i deo iz obrazloženja Vlade.
Dakle, Vlada je istakla da su uslovi za izbor Zaštitnika građana, koji se navode u članu 7. Predloga zakona, postavljeni kumulativno, te ih treba sagledati u celini i zajedno. Prema odredbama člana 7. Predloga zakona, za Zaštitnika građana može da bude izabran državljanin Republike Srbije koji, pored propisanih vrsta i stepena studija u okviru sistema visokog obrazovanja koji su sadržani u tački 1. ovog člana, ima najmanje 10 godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Iz formulacije sadržane u članu 7. Predloga zakona proizilazi da se u pogledu uslova koji se odnose na stručnost jednog lica za izbor za Zaštitnika građana traži najmanje desetogodišnje zapaženo iskustvo u oblasti zaštite prava građana. Stoga vlada mišljenje da su neosnovani navodi da se primenom predložene formulacije člana 7. Predloga zakona može izabrati lice koje ne poznaje način funkcionisanja organa javne vlasti niti pravosudnog sistema, da ne poznaje pravne procedure i sve pravne mogućnosti pružanja zaštite građana.
Pored toga, Vlada ukazuje da se, shodno članu 45. Predloga zakona, za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje stručna služba Zaštitnika građana. U pogledu navoda narodnih poslanika prema kojima ovaj nezavisni organ ima velika ovlašćenja, Vlada naglašava da institucija Zaštitnika građana, uporedno pravno posmatrano, predstavlja instituciju sa tipičnim ombudsmanskim ovlašćenjima koja se ogledaju u vršenju tzv. vanpravne kontrole uprave u kojoj Zaštitnik građana ne rešava o pravima, obavezama i odgovornostima fizičkih lica, već snagom svog autoriteta koji uživa u društvenom, političkom i javnom životu, i svojim ličnim integritetom ukazuje na pogrešno postupanje organa uprave prema građanima, utvrđuje nezakonitosti i nepravilnosti u radu organa uprave i u krajnjoj instanci obraća se Narodnoj skupštini i javnosti.
Vlada posebno i naglašava da je članom 7. Predloga zakona propisano da se za Zaštitnika građana može izabrati lice koje poseduje visoke moralne i stručne kvalitete, kao i da je odredba člana 7. stav 1. tačka 1) Predloga zakona u potpunosti u skladu sa tačkom 8) Venecijanskih principa, a to sam i navela na samom početku, da sada ne ponavljam. Dakle, da kriterijumi za izbor Ombudsmana treba da budu dovoljno široki da podstaknu kandidate što šireg spektra, odgovarajućih kandidata.
Trudila sam se da čitam iz obrazloženja Vlade i da pročitam Venecijanske principe, da ne bi došlo slučajno do pogrešnog tumačenja. Ovo jeste, žargonski rečeno, klizav teren, ali primena svih zakona koje mi donosimo zajedno, pre svega vi se
izjašnjavate kao poslanici u parlamentu, primena tih zakona jeste ključna tačka koja nama doprinosi ka boljoj oceni napretka Srbije na evropskom putu. Suština je da sve te zakone koje mi i sročimo u okviru dokumenta koji bude potvrđen u Skupštini, a to je ono što rade svi odbori skupštinski, dakle, vrše nadzor, a prate primenu zakonskih rešenja i ostalih akata i propisa.
Tako da, i posle ovog zakona, a nije se o tome mnogo govorilo u medijima, ali, iskreno, veliki broj eksperata je učestvovao u pripremi ovog Predloga zakona o Zaštitniku građana, nevladine organizacije su takođe bile uključene, zainteresovana je javnost za ovaj Predlog zakona o Zaštitniku građana, veliki broj konsultacija i sa Evropskom komisijom, odnosno sa ekspertima SIGME, to je tim eksperata koji za Evropsku komisiju ocenjuje predloge različitih zakonskih akata, dakle, vrlo širok krug ljudi koji je radio na pripremi ovog teksta i nije ni čudno što je ovako mali broj amandmana na ovaj predlog zakona, jer smo se zaista trudili da što bolju formu ovog predloga zakona dostavimo parlamentu.
Naravno, idemo i po redovnoj proceduri. Dakle, hitna procedura za usvajanje zakona u Srbiji je prošlost. Idemo na redovne procedure, na poštovanje svih onih zahteva koji su upućeni Srbiji kako bi ona bila bolja, uspešnija i bolje ocenjena na svom putu evropskih integracija. To pokazuje i ovaj poslednji izveštaj o napretku Srbije koji smo dobili nedavno, gde smo zaista ocenjeni pozitivno, gde su upućene sve pohvale i Vladi Republike Srbije i ostalim institucijama koje pomažu da Srbija zaista ide napred.
Nadam se da će i predstojeći izbori, koji bi trebalo da se dogode u aprilu sledeće godine, zaista ućutkati sve one koji su negativno ocenjivali legitimitet ovog parlamenta, sastav ovog parlamenta i da će rezultati sledećih izbora uvesti u ovaj parlament neke od opozicionih stranaka koje su sada vanparlamentarne. Bilo bi dobro da oni sav svoj bes i nezadovoljstvo koje pokazuju na ulici i kojim dovode u zabludu jedan dobar broj ljudi u Srbiji, govoreći da Srbija ne ide dobrim putem, nadam se da će svi oni biti dovoljno hrabri i dovoljno pametni da sednu u skupštinske klupe, jer je parlament jedino mesto gde vi možete da pokažete da je vaša politika i predlog vaše politike mnogo bolji od one koji predlaže vladajuća većina.
Vi, gospođo Paunović, kao neko ko je dugo u parlamentu i ko je prošao različite faze i različit sastav parlamenta, odlično znate koliko je važna žustra skupštinska rasprava, u kojoj se argumentima borimo za što bolje zakonsko rešenje koje će izaći odavde. Tako da, to jeste nešto na čemu ćemo insistirati ubuduće i zaista ne mogu da dozvolim da se dovodi u pitanje legitimitet sastav ovog parlamenta. Snažno ću se boriti i u kampanji i nadam se da će biti prostora i posle izbora da pokažemo da mi ne odustajemo od poštovanja najviših principa, vladavine prava i demokratskog društva. Srbija to i jeste, samo se čini da nismo dovoljno glasni u isticanju svih rezultata koje smo postigli, i vi kao vladajuća većina u parlamentu, kao poslanici vladajuće većine, a i mi u Vladi Republike Srbije.
Tako da, u periodu koji je pred nama u ovih nekoliko meseci zaista treba da budemo glasniji nego što smo to bili do sada, glasniji u iznošenju argumenata, rezultata rada. Ovaj parlament je napravio veliki pomak i to treba građani da čuju. Onaj negativni predznak koji se često u poslednjih godinu dana, posebno od strane opozicionih različitih tajkunskih medija stavljao ispred rada parlamenta nije i ne može biti istina. To treba svi vi poslanici svakog dana, znam da to činite, ali treba da budemo još glasniji u narednom periodu. Ne može sve ono što radimo, zaista danonoćno, sedam dana u nedelji, jer mnogo od nas ne da nisu imali godišnji odmor, nego ni vikende nemamo, i neću da dozvolim da neko sa podsmehom gleda na sve ono što smo radili. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.
Nije parlament mesto za šalu, ali evo, da se malo našalim, da se nadovežem na vašu priču, gospodine Markoviću. Moram da reagujem kada ste oštro kritikovali neke od ministara, jer zaista mislim da smo dobar tim i da samo dobar tim može da pravi rezultate kakvi su juče predstavljeni na godinu dana rada Vlade. Naravno, ne sporim vaše pravo da iznesete mišljenje o članovima Vlade. To i jeste vaš posao, kao parlamentarca.
Sa druge strane, kažem da se našalim, hoćemo li vaš nadimak sada da zamenimo na Dragan Marković – logoped? Meni se to dopalo na kontekst koji nosi ova cela priča koju ste izneli.
Vi ponekad govorite onako šaljivim, ironičnim tonom, ali dosta istine ima u tome i mislim da vas narod dobro razume. Meni se dopala i vaša metafora sa višnjama i hektarima, kada treba da predočimo 619 miliona dinara za koje kažemo da je Dragan Đilas zaradio tokom boravka na vlasti, i to je zaista dobra priča. Ako je jedna trešnja jedan evro, koliko nam treba hektara, da ih je brao, koliko nam treba hektara da bismo stigli do 619 miliona dinara? To može da bude novi zadatak, mislim negde za prvi razred osnovne škole, ali je dobra metafora da građani zaista shvate koja je to količina novca, zapravo suma novca, pravilnije rečeno, koju je zaradio Dragan Đilas. On kaže zaradio, a mi smo na stanovištu da treba da nam pojasni na koji način je zaradio 619 milina dinara tokom boravka na vlasti.
Hvala vam na svim ovim komentarima. Meni je drago što ste se uključili u raspravu, pa makar i ovako oštro, kritički, kada je Zakon o Zaštitniku građana u pitanju, jer upravo ova dva zakona, i Zakon o Zaštitniku građana i drugi Zakon o slobodnom pristupu informacijama su vrlo važna na našem putu evropskih integracija i jedan od preduslova i svakako razlog zašto smo dobili pohvale u Izveštaju Evropske komisije o napretku zemlje. I kako reče ministarka Joksimović, sada se taj izveštaj zove zapravo Izveštaj o zemlji, ne izveštaj o napretku zemlje.
U svakom slučaju, vrlo je važno da i vi kao JS pokažete šta mislite o predlozima Vlade kada su zakonski predlozi u pitanju. Mislim da vi predstavljate jedan deo birača koji su uz vas snažno i dugo. Jasno je ko su birači JS. Nadam se da neće odustati u podršci koju ste pružali do sada politici Aleksandra Vučića i svakako Vladi Republike Srbije, pa čak i kada su tamo neki ljudi koji vama nisu po volji. Svakako, politika je zapravo umetnost kompromisa. Vi ste više puta pokazali da ste neko ko jeste umetnik u postizanju kompromisa.
Tako da, radićemo, ja mislim, i u narednim godinama, ako ništa drugo, onda ovde u parlamentu, gospodine Markoviću. Hvala vam.

Prihvatam amandman.
Hvala, predsedavajući, na datoj reči.
Dame i gospodo narodni poslanici, vama posebno hvala i na radu u toku prethodne nedelje, a i u toku današnjeg dana. Ja ću se osvrnuti sada na kraju rasprave na ključna unapređenja koja donose zakonska rešenja koja su pred vama. Mi smo danas u pojedinostima govorili o Predlogu zakona o Zaštitniku građana, ali ću se osvrnuti i na ovaj drugi podjednako važan Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Dakle, ova rešenja su u potpunosti usklađena sa venecijanskim principima, to je izuzetno važno, kao zemlje koje se nalaze i na putu evropskih integracija, sa Tromso konvencijom i načelima javne uprave Evropske komisije.
Još jednom ću pomenuti da su izuzetno učešće i doprinos u radu dali i lično Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, gospoda Pašalić i Marinović, kao i zaposleni u organima kojima oni rukovode.
Naravno, nevladine organizacije, takođe, značajni predlozi, čiji je dobar deo i implementiran u ova dva predloga zakona i neizostavno, eksperti "Sigme" sa kojima smo radili intenzivno i posvećeno u procesu pripreme ova dva zakonska akta.
Ovim novim zakonskim rešenjima smo unapredili način izbora Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja uvođenjem javnog poziva, čime se obezbeđuje veća transparentnost postupka njihovog izbora i kontrola od strane javnosti.
Mandat Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja trajaće ubuduće osam godina, bez mogućnosti reizbora. Mandat im neće prestajati u slučaju ispunjenja uslova za penziju, već će moći da obavljaju funkciju sve do isteka mandata.
Zaštitnik građana i Poverenik ubuduće samostalno će donositi akte o organizaciji i radu svojih stručnih službi, čime će se dodatno pojačati njihov integritet nezavisnosti i legitimitet institucije.
Unaprediće se budžetsko-finansijska nezavisnost ovih institucija jer finansijska sredstva koja su potrebna za funkcionisanje ovih organa neće biti smanjivana u toku godine.
Zaštitnik građana obavljaće poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, poslove nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.
Zaštitnik građana moći će sam da postavlja i razrešava svoje zamenike, umesto što je do sada Narodnoj skupštini predlagao njihov izbor, odnosno razrešenje.
Zaštitnik građana moći će da inicira razmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, s tim što će od sada nadležni odbor Narodne skupštine odnosno Vlada i organi uprave biti dužni da dostave obaveštenje Zaštitniku građana o razmatranju njegove inicijative.
Zaštitnik građana moći će bez prethodne najave i ometanja da pregleda ne samo mesta u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja, već i mesta gde su smeštene ili borave grupe čija prava štiti, a posebno mesta pod kontrolom policije i vojske Srbije, pritvorske jedinice, zavode za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijske ustanove, prihvatilišta za strance i centre za azil, kao i ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja dece i mladima, kao i odraslim i starijim licima.
Zaštitnik građana, u slučaju koji zahteva hitnost postupanja, moći će od predsednika Republike, predsednika i članova Vlade, predsednika Narodne skupštine, predsednika Ustavnog suda i funkcionera u organima uprave da zatraži prijem u roku od tri dana.
I još nekoliko napomena u pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. O tome danas nismo govorili jer nije bilo amandmana na ovaj Predlog zakona, ali je zgodno sada, na kraju ove rasprave, a pre vašeg izjašnjavanja o ovim predlozima zakona, da to istaknem.
Proširen je krug subjekata koji su u obavezi da postupaju po ovom zakonu - javni beležnici, javni izvršitelji, javna preduzeća, ustanove, privredna društva u većinskom državnom, lokalnom, pokrajinskom vlasništvu i drugi organi.
Afirmiše se princip proaktivnog delovanja kroz objavljivanje što većeg broja informacija, kako na veb prezentacijama, tako i putem informatora o radu.
Posebna pažnja je posvećena naporima da se spreči sve masovnija pojava ignorisanja zahteva za pristup informacijama od strane organa vlasti, pa je tako Poverenik ovlašćen da izdaje prekršajne naloge u visini od 30 hiljada dinara licu za nepostupanje po zahtevu, čime se između ostalog utiče i na rasterećenje prekršajnih sudova.
Novim zakonom Povereniku se daje ovlašćenje da podnosi i prekršajne prijave i unapređena su i ovlašćenja Poverenika u pogledu prinude na izvršenje njegovih rešenja, odnosno predviđene su novčane kazne u iznosu od 20 do 100 hiljada dinara za nepoštovanje odnosno neizvršenje njegovih rešenja.
Ovim sam kratko sumirala u ovih 20-ak tačaka šta je to što su izmene koje će značajno uticati na živote svih nas koji smo unutar granica Republike Srbije.
Ja sam uverena da će primenom ovih ključnih novina biti unapređena zaštita prava građana i pravo građana da dobiju informaciju o radu organa vlasti.
Još jednom se zahvaljujem svima vama i radujem se vašem izjašnjenju po ova dva predloga zakona.
Želim posebno da se zahvalim svojim saradnicima, posebno u okviru radne grupe, koji su pripremali ova dva predloga zakona, izuzetno dugotrajan i posvećen rad. Hvala još jednom. Samo timskim radom mi možemo da pravimo ovakve stvari poput ova dva zakonska predloga. Videćete da će Srbija još dugo biti pohvaljivana za ovakve predloge poput ova dva zakona, ne samo u okvirima Evrope, nego mnogo šire. To će biti u vremenu pred nama i bićete ponosni što ste vi bili među ljudima koji su glasali za ove predloge zakona. Hvala vam još jednom.

Hvala, predsedavajući.
Poslaniče, postavili ste pitanje i u vezi sa Kovidom i kako je država odgovorila na tu vanrednu situaciju. Želela bih kao predsednica Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, dakle, neko ko ima odgovornost za inspekcijsku kontrolu primene protiv epidemioloških mera, da vam iznesem nekoliko podataka. Mislim da će to biti zanimljivo i javnosti.
Zaista, nasloniću se na diskusiju ministra Malog, da u ovom trenutku kada je u celom svetu, procene su da je oko 80% svih poslova u svetu teško pogođeno kovid pandemijom, u toj situaciji kada mnoge vlade u svetu su ne posustale, nego u nekim segmentima totalno zaustavile svoje aktivnosti, Vlada Republike Srbije odlučno je odgovorila i sve ono o čemu je ministar Mali govorio, svi ti naši ekonomski uspesi zaista se mogu nazvati uspesi. Pomalo zvuči apsurdno da a u trenutku kada u svetu se ekonomije, privrede bore da zadrže nos iznad vode, da smo mi u tom trenutku napravili ovakve rezultate.
Zaista, kao ministar državne uprave i lokalne samouprave, svakodnevno, ne bih rekla svakodnevno, ali mesečno u kontaktu sa MMF-om i Svetskom bankom, jer razgovaramo i oko reforme plata, a to je nešto što je vrlo važno za Vladu Republike Srbije, čujem svakodnevne pohvale, pre svega na račun rezultata rada Ministarstva finansija, a onda i celokupne Vlade Republike Srbije. To je nešto što lako može da se proveri, jer su to stavovi međunarodnih institucija.
Zašto sam sve ovo ponovila, o čemu je govorio i ministar Mali? Zato što je vrlo važno da razumete kontekst u kojem se spominju neke brojke. Nije isto kada u onom uobičajenom vremenu pre pojave Kovida govorimo o nekim rezultatima, o otvaranjima fabrika, o nekim novim ekonomskim uspesima i reformama, nije isto kao i danas kada nam je Kovid svima tema broj jedan.
Govorimo i o mentalnom zdravlju. Dakle, nije lako pod tim pritiskom koji sada traje već više od godinu i po dana, nije lako funkcionisati. Ja verujem da to građani razumeju. Sa druge strane, želela sam zapravo samo da pojačam sve ovo o čemu je Siniša Mali govorio, da vidite da nije bilo baš tako lako funkcionisati i da ovi uspesi, a čini se da ste navikli da ministar Mali uglavnom govori o uspesima, o podršci građanima i privredi, i to jeste istina, nije to baš tako lako. Dakle, mnogo truda i rada, mnogo pameti i sposobnosti, prethodne štednje i racionalizacije stoji iza toga da bismo danas mogli ovako da se ponašamo.
I sada, u ovoj situaciji Kovida, na koji svakako ne možemo da utičemo jer je svetska pandemija, treba govoriti o tome kako je država odgovorila kada su građani u pitanju. Samo ću vas podsetiti na jednu stvar koja se vama danas čini svakodnevnicom. Zaboravili smo da to prijavljivanje za vakcinaciju, izdavanje digitalnih zelenih sertifikata preko e-uprave, nekako svima nam je postala svakodnevnica, a setite se samo do pre godinu dana spominjanje e-uprave je bila nepoznanica. Bila je svakodnevnica za jedan broj ljudi koji su informatički pismeni, a javnost u Srbiji nije se time mnogo bavila. E, sada, pogledajte, godinu dana kasnije e-uprava je naša svakodnevnica. Na portalu euprava.gov.rs vi možete dobiti nekoliko desetina elektronskih usluga i ono što jeste vrlo važno, sada digitalni zeleni sertifikat.
Sada će ljudi reći – pa, jeste, ali nemam računar, teško mi je da na taj način dođem do zelenog sertifikata. I tu je država razmišljala. Na svim šalterima pošte u Srbiji vi možete dobiti digitalni zeleni sertifikat. To je ono što je danas vrlo jednostavno, a neophodno je za funkcionisanje.
U ovom trenutku, i prvi potpredsednik Vlade Ružić je govorio o tome kako Krizni štab želi da odgovori u ovom trenutku na ovu kovid krizu, svakodnevno su konsultacije u toku, posebno predsednice Vlade Brnabić sa medicinskim delom Kriznog štaba. Sve mere koje su trenutno na snazi u Srbiji su, bez obzira na komentare, a ja bih rekla zlurade komentare, reći ću vam i zašto, sve mere su dobro precizirane i u skladu sa svim informacijama koje ima premijerka od medicinskog dela Kriznog štaba su i planirane.
Želela bih da povratim poverenje građana Srbije u Krizni štab. Znam da se svi trude na sve moguće načine da nanesu štetu i da anuliraju Krizni štab. Ali, nećete naneti štetu nikome od nas koji se nalazimo u tom Kriznom štabu, jer mi, ponoviću, bez dinara, a to tako i treba da bude, jer neki su rekli da se primaju velike nadoknade za članstvo u Kriznom štabu, što je sramota, svi članovi Kriznog štaba i medicinski i politički deo Kriznog štaba nikada i ne treba da dobija nadoknadu, niti je dobio nadoknadu. Radimo svakodnevno, svako u svojoj oblasti.
Moja obaveza kao članice Kriznog štaba je da koordiniram inspekcijski nadzor. Reći ću vam da za ovih godinu dana, koliko postoji Radna grupa za kontrolu kovid mera u Srbiji, 2400 inspektora u 46 inspekcija obavilo je milion nadzora, zabeleženo je oko 30 hiljada nepravilnosti, napisano deset hiljada prekršajnih naloga. Ono što jeste dobro, govori o disciplini, a radovaće verovatno ministra Malog, stotinu procenata naplate prekršajnih naloga kada su prekršaji oko nepravilnosti oko primene kovid mera u pitanju.
Kada govorimo o inspektorima i kontroli kovid mera, treba reći da tih 2400 inspektora je sada minimum sa kojim mi radimo. U ovom trenutku su kovid mere poštovanje prioritet, ali ne zaboravite da ne smemo da zanemarimo kontrolu svih onih usluga, kvaliteta vazduha, hrane, usluga svih drugih vrsta kontrola koje inače inspekcije obavljaju i koje obezbeđuju jedan kvalitet života koji je neophodan u Srbiji.
Dakle, nama je neophodno u ovom trenutku još hiljadu inspektora u nekoj idealnoj situaciji. Mi nismo u ovom trenutku u situaciji da vrlo brzo obezbedimo hiljadu inspektora zbog nekih objektivnih razloga, ali je važno da prepoznajemo šta je to što je nama neophodno. Pre petnaestak dana sam uputila svim ministarstvima u Vladi Republike Srbije molbu da aktiviraju i pokrenu sve konkurse za radna mesta inspektora u svojim ministarstvima.
Zašto je to važno? U razgovorima sa Ministarstvom finansija smo došli do zaključka koliko je važno da budu date i posebne saglasnosti za zapošljavanje novih inspektora u svim ministarstvima. Mogli smo čuti da je poslanik Glišić pitao oko inspektora u Ministarstvu rudarstva. Zaista je neophodno i tu da povećamo broj inspektora i na svemu tome ćemo raditi.
Osim povećanja broja inspektora, važno je da građani razumeju da je neophodno da podelimo odgovornost kada je borba protiv Kovida u pitanju. O tome sam nekoliko puta govorila, da kada pričamo o podeli odgovornosti oko Kovida nekako građani očekuju da država, članovi Vlade, predsednik Vučić imaju magični štapić koji će preko noći odneti Kovid van granica Srbije. Ne želim da patetično zvučim, ali podela odgovornosti je nešto što je neophodno. Šta sam ja uradio da pomognem borbu protiv Kovida?
Kada su kovid pasoši u pitanju, vidim tu tri elementa. Dakle, ugostitelja, jer u ovom trenutku samo kontrolišemo posle 22.00 sata u ugostiteljskim objektima posedovanje kovid sertifikata. Dakle, posle 22.00 sata imamo tri ključna elementa: ugostitelja, gosta i inspektora. Hoćemo li da budemo tim? Hoćemo li da podelimo odgovornost, da ugostitelj objasni gostima zbog čega je važno da poseduju kovid sertifikate, da gost shvati da bez kovid sertifikata ne može da bude u zatvorenom ugostiteljskom objektu i da inspektor bude neko ko savetodavno pomaže i ko je neko ko je samo supervizor kada je ugostitelj već sam u saradnji sa gostom obezbedio da svi imaju kovid sertifikate?
Znam da je ovo idealna priča i znam da me sada gledaju ugostitelji koji kažu – gospođo Obradović, dođite kod mene posle 22.00 sata da vidite kako izgleda kada gosta treba da izbacim iz objekta zato što nema kovid propusnicu ili ne želi sa mnom ni da komunicira u tom trenutku niti da mi objašnjava da li ima kovid propusnicu ili nema. Zato vam pričam o toj podeli odgovornosti između gosta, ugostitelja i inspektora.
Da li će se kovid pasoši produžiti na duži vremenski period, da li ćemo proširiti prostore u kojima ćemo tražiti kovid propusnice? To su modeli o kojima ćemo da razmišljamo i gde nam je vrlo važno šta kaže medicinski deo štaba. Ali, sa druge strane, radimo i onaj balans, zapravo brinemo o balansu da i privreda i ekonomija i da budu ispoštovana sva prava ljudi u Srbiji, bez obzira da li su vakcinisani ili nisu.
Samo još jedna stvar, da pojasnim oko zelenih kovid sertifikata. To nije samo potvrda da vi jeste vakcinisani. Zeleni kovid sertifikat vama omogućava da budete u zatvorenom prostoru iako ste samo testirani, ako imate PCR test, serološki ili antigenski test.
Dakle, ne radi se o progonu ljudi, ne želimo da budemo policijska država. Jednostavno, zeleni sertifikati će biti naša budućnost. Što se pre priviknemo, što se pre organizujemo, biće nam lakše da funkcionišemo u novoj normalnosti. I ne vidim tu veliku krivicu države, vidim samo veliku brigu države da teško izbalansira između onoga što je zdravlje građana i poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda u Srbiji. Nije lako, ali ako budemo tim - građani, država, možemo da napravimo dobar rezultat i možemo značajno da utičemo na smanjenje broja žrtava od kovida u Srbiji. Hvala.

Kao što rekoste, uvaženi poslaniče, niste sigurni za koga je ovo pitanje, za kog člana Vlade, takođe bih vratila lopticu kod vas, da Zaštitnik građana podnosi izveštaj parlamentu i da je možda prava adresa za to rasprava u okviru nadležnog odbora.
Ono što ja mogu da kažem u ovom trenutku, slažem se sa vama da je zaista čudno da do sada nemamo reakciju Zaštitnika građana, jer građanin Aleksandar Vučić je svakako neko, ako ne spominjemo i članove porodice koji su svakodnevno izloženi velikom pritisku, ne samo pritisku, nego, nije to samo politički pritisak, i psihološki pritisak, to je zaista jedna vrsta terora koja se sprovodi nad porodicom Vučić, nad svim članovima.
Pošto sam u toku jučerašnjeg dana u višesatnoj diskusiji prilikom izmene Zakona o Zaštitniku građana, koja je sada u toku, dakle, juče smo imali raspravu u načelu, a tokom sledeće nedelje govorićemo u pojedinostima, mislim da smo tokom jučerašnje rasprave koja je trajala negde oko devet časova, sveukupno, pet ili šest sati su zaista poslanici različitih stranaka govorili o tome zbog čega Zaštitnik građana ne reaguje na ove svakodnevne napade i teror koji se sprovodi nad porodicom Vučić.
Tako da, vi ste danas samo sublimirali jučerašnju raspravu i zaista govorili u ime mnogih poslanika koji su to isto tokom jučerašnjeg dana govorili, a imajući u vidu da su poslanici zaista glas građana Srbije, onda to treba pomnožiti sa građanima koje vi predstavljate, da zapravo i Zaštitnik građana vidi koliko je to stotina hiljada ljudi, koji žele odgovor na pitanje - zbog čega Zaštitnik ne reaguje i ne zaštiti porodicu Vučić?
U ovom trenutku zaista to postaje jedno ozbiljno političko pitanje. Ja sam i tokom jučerašnjeg dana govorila o atmosferi koja se pravi u društvu, gde stalnim spominjanjem članova porodice Vučić u negativnom kontekstu, oni jednostavno postaju neko u koje počinje da se sumnja. A, svi mi, uglavnom ljudi iz SNS, branimo, ali čini se i da te naše odbrane ne dolaze do ljudi. Napravili smo atmosferu u kojoj nacrnjujete, žargonski rečeno, jednu porodicu, samo zato što je jedan od članova predsednik države, zato što dobro radi svoj posao, a to se nekom političkom ološu u Srbiji ne dopada, zbog toga je cela porodica na stubu srama, a svi mi koji branimo i govorimo da to nije istina, postajemo nekako deo dosadne svakodnevnice. To ne smemo da dozvolimo.
Mislim da treba da nastavimo da budemo još glasniji, da budemo još konkretniji i da tražimo akcije poput vašeg zahteva danas. Da vidimo hoće li neke institucije u Srbiji zaštiti porodicu Vučić.
Ne želim da budem neko ko je patetičan, jer se to sad već pripisuje nama, koji branimo porodicu Vučić, i da kažem da su nečija deca na udaru, i da su meta, a svaki funkcioner i svaki političar čija deca jesu spomenuta i bila deo političke borbe zna koliko to boli i koliko je to nepravedno. E, pa nisam čula ni opozicione političare, hajde to donekle da razumem, ali svakako institucije da stanu u odbranu, to nisam čula.
Slažem se, treba uputiti brojne zahteve i napraviti akciju u kojoj će institucije da odgovore, da vidimo koliko dugo žele da iscrpljuju psihološki, na sve druge načine porodicu Vučić i da li očekuju da ako se nastavi ovim tempom, Aleksandar Vučić će jednom morati da popusti, jer će morati da izabere između svoje porodice i Srbije.
Mislim da to nije test na koji treba da postavljamo Aleksandra Vučića, kojem treba da ga izlažemo, niti je to dilema za njega. Podjednako su važne obe teme, i Srbija i porodica, ako ih uopšte mogu nazvati temama, to su životni prioriteti. Svakome od nas nikada ne treba da se postavlja dilema između države i porodice. Podjednako su važni samo treba da razmišljamo o tome koliko ćemo dugo dozvoliti da nas neko postavlja u tu dilemu.
Znam da svi naprednjaci, sada čujem i od vas iz JS, da vam je važno da se kaže – stop teroru porodici Vučić. Hvala vam na toj podršci.
Treba građani Srbije da vide da nisu naprednjaci jedini koji se brinu za porodicu Vučić i koji traže da to prestane, ali treba i ostali da budu glasniji. Danas je to porodica Vučić, sutra će to biti neko drugi.
Hvala vam na tom pitanju, neka ostane otvoreno, a oni kojima je upućeno neka se potrude da javnosti dostave odgovor na vaše pitanje.