Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7903">Marija Obradović</a>

Marija Obradović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, vi ste, kao i šira javnost, putem medija upoznati sa nezadovoljstvom jednog broja naših građana koji se bave poljoprivredom i poslednjih dana sa pravom su uznemireni povodom izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a koje smo u ovom visokom domu usvojili pre tačno godinu dana, što bi značilo da 3. aprila stupaju na snagu odredbe tog zakona.

Ma koliko se mi trudili da uskladimo ekonomsku moć i normalne životne uslove građana sa obavezama koje svakodnevno utvrđujemo kroz brojne zakone, sa namerom da se osigura veća bezbednost građana, uvereni smo da su ove izmene zakona pre godinu dana, kada smo ih i usvojili, bile apsolutno kvalitetne, ali se ispostavilo da u jednom svom delu one predstavljaju značajan teret za ono što se iz dana u dan borimo da sačuvamo i ono u čemu treba velika pomoć, gde nam je prioritet da povratimo, a to je selo u Srbiji i seljaci.

Vodeći se na prvom mestu interesima i glasom srpskog seljaka, na današnjoj sednici ću izneti predlog kojim može da se reši ovaj problem koji je značajan za egzistenciju i svakodnevni život ljudi na selu, a posebno poljoprivrednika.

Naime, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim interes države treba da uskladimo sa interesom građana, jer interes države jeste interes njenih građana. Baš zbog toga, članom 351. stav 9. ovog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđeno je da potvrda o registraciji vozila na motorni pogon, dakle, radnih mašina, motokultivatora, traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključnih vozila koji vuku ove traktore, prestaje da važi nakon godinu dana od dana stupanja na snagu izmena iz marta prošle godine, odnosno 3. aprila ove godine, za nekoliko dana. To bi značilo da ova vozila moraju ponovo da se registruju, i to je razlog velikog nezadovoljstva koje sam spominjala na početku govora.

Izmenom koju ja predlažem, a pretpostavljam da ćete me podržati, jer je to dobro za sve ljude koji su vlasnici ove vrste vozila, se produžava važnost ove potvrde o registraciji vozila, dakle, i radnih mašina, i motokultivatora, i traktora i sličnih vozila. Dakle, ostajemo pri onoj prethodnoj stavci o trajnoj registraciji vozila.

Jednu stvar hoću da naglasim. Mi smo i uveli priču o ponovnoj registraciji kako bi obezbedili bezbednost u saobraćaju i kako bismo mislili na pojačanu tehničku ispravnost tih vozila, kako bismo zaštitili poljoprivrednike i one ljude koji koriste ovu vrstu mašina. Očigledno se pokazalo da ovih godinu dana nije bio dovoljan rok da se naše društvo prilagodi novim standardima na kojima insistiramo i zato činimo ovu izmenu. Pričaćemo o tome danas i u petak, kada budemo govorili po amandmanima.

Prema podacima MUP-a, procena je da bi produženje važnosti ove potvrde rasteretilo vlasnike više od 493 hiljade ovih vozila. To je obaveza administrativne prirode, dakle, oko 500 hiljada vozila bi bilo rasterećeno. Ovim ipak smatramo da to ne bi značajno uticalo na bezbednost, jer vlasnici ovih vozila i dalje imaju obavezu da njihova vozila budu tehnički ispravna i da obavljaju redovne tehničke preglede, a o tome koliko se obavljaju redovni tehnički pregledi, koliko su ispravna sva ta vozila o kojima govorimo danas, o tome možemo na nekom drugom mestu i u neko drugo vreme, ali svakako zaslužuje dosta prostora, pa i ovde u parlamentu i na nadležnim odborima, na odboru kojem ja predsedavam, a to je odbor koji kontroliše rad MUP-a, samim tim i upravne poslove pod koje spada i registracija ovih vozila.

Dakle, prema podacima MUP-a, želim da vam napomenem da, kada smo govorili o bezbednosti u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora, samo u prošloj godini su poginula 34 lica, a 394 teže i lakše je povređeno. To je veliki broj ljudi koji su nastradali u ovoj vrsti ili povređeni u ovoj vrsti nezgoda, a kada je ova vrsta poljoprivrednih vozila u pitanju, što nam samo daje za pravo da insistiramo na tome da bezbednost i tehnička ispravnost ovih vozila bude na mnogo većem nivou, nego što je bila do sada.

Još nekoliko izmena imamo u ovom zakonu, zapravo još tri, ali ova trajna registracija je bila nešto što je najviše zauzelo mesta u medijima i javnosti, najviše je brinulo seljake šta će biti sa tim, hoće li biti novog nameta? Imali smo još nekoliko izmena.

Predložena izmena člana 247. ovog zakona, prema podacima MUP-a, dosadašnja praksa u primeni navedenog člana je pokazala da postoje problemi u procesuiranju prekršilaca propisa, jer veliki broj građana dostavlja podatke o identitetu lica koja nisu dostupna i za koje nije moguće utvrditi da li postoje, odnosno da li je adresa u inostranstvu tačna. Na ovaj način, uz uvođenje obaveze da se pruže odgovarajući dokazi na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice baš upravljalo vozilom u određeno vreme i očekujući da će vlasnik, odnosno korisnik vozila dati potpune i tačne podatke o licu koje upravlja vozilom u vreme izvršenja prekršaja.

Da još malo pojasnim. U trenutku upravljanja vozilom, ukoliko to nije vlasnik ili neko ko ima ovlašćenje da koristi vozila, često vlasnik vozila ili korisnik koji ima pravo korišćenja daje pogrešne podatke o tome ko je vozio u trenutku saobraćajne nezgode i daju često imena i podatke, adrese ljudi u inostranstvu do kojih je teško doći i teško utvrditi ko je pravi počinilac prekršaja. Na kameri vidite da to nije vlasnik vozila, očigledno, ali ne možete dobiti pravi identitet.

Promenom ovog stava ovog člana vi obavezujete vlasnika vozila, odnosno onog koji je imao ovlašćenje da vozi to vozilo da vam da istinite podatke i da donese overenu izjavu gde to lice potvrđuje da je on zaista vozio vozilo u tom trenutku. U situaciji da ne možete da pribavite tu dozvolu odgovornost pada na vlasnika vozila. Mislim da ćemo na ovaj način smanjiti veliki broj zloupotreba i otkriti prave počinioce i učesnike u određenim saobraćajnim prekršajima.

Takođe, izmena člana 253. zakona se javila kao potreba iz razloga što se pored utiskivanja broja šasije kao identifikacione oznake vozila u praksi vrlo često javljaju i zahtevi za utiskivanje broja motora, koji je takođe bitan element za postupak registracije vozila.

I, konačno, predloženo je minimalno produženje roka za početak izdavanja probne vozačke dozvole na novom obrascu. Ova izmena je proizvod procene da će se time učiniti ušteda u budžetu, jer iz tehničkih razloga nije moguće izdavati stare i nove obrasce u isto vreme, dok je prvobitna namera bila da se stari obrasci za B kategoriju izdaju do utroška tih postojećih obrazaca. Početak izdavanja novih obrazaca probne vozačke dozvole u roku koji je ostavljen zakonom značilo bi da se preostale količine starih obrazaca proglase škartom, odnosno nepotrebnim troškom i to na ovaj način može da se izbegne.

Dakle, predviđeno je da počnemo da dobijamo plastificirane probne dozvole, a ne one u papiru, kao što se trenutno izdaju, ali pomeramo rok do 2. septembra ove godine kako bih ovih narednih pet meseci istrošili postojeće već odštampane obrasce u papiru. Radi se o jednostavnoj uštedi u budžetu.

Razmatra se još jedna mogućnost, o tome ću sad samo govoriti, a kasnije ćemo o tome imati i konkretan dokument, koji mislim da bi značajno olakšao život građanima u Srbiji, da se u saradnji sa Poštom Srbije, ali ovo je zaista nešto što je tek u pregovorima, možda i ne bi trebalo o tome da govorim, ali je dobar signal za građane da vide da država zaista razmišlja o njima, da u dogovoru sa Poštom Srbije dostavljamo na kućne adrese, u slučajevima produžetka ili izrade nove dozvole, gde ćete vi elektronski naručiti, a vama stići na kućnu adresu, jer će i država sama pribavljati svu dokumentaciju. Nije potrebno da više budete na šalterima. Ali, to je jedna od mogućnosti o kojima ćemo pričati u narednom periodu kada ti sporazumi i budu sklopljeni.

Važno mi je da u glavama ljudi koji danas prate i slušaju, i inače građana koji će nas slušati narednih dana, ostane utisak da država snažno insistira na tome da bude servis građana. Ove izmene koje pravimo, samo godinu dana kasnije, su znak da pratimo stanje na terenu i da oni vide, da građani znaju da je država njihov servis.

Ja ću biti na raspolaganju kao predlagač svih ovih dana da pričamo o detaljima. Hvala vam na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Htela sam da reagujem na izlaganje prethodnog poslanika, zato što je zaista neprimereno i ovakav izraz na licu, jer ne mogu da verujem da ste izneli ovoliko netačnih podataka, da ste zloupotrebili javni mikrofon da uznemiravate javnost i da iznosite takve podatke koji su u kategoriji – 50 evra mora da se putuje u Sloveniju, mora u različite zemlje, nemamo predstavništvo ove ili one firme, da sad ne reklamiram ta preduzeća. Toliko ste izneli pogrešnih stvari, da sam zaista u šoku da moram da objašnjavam takve stvari. Jer, kad ste ih izgovarali, verovatno ste znali da to nije istina. To je jako neozbiljno sa vaše strane.

Ta priča da samo ostaje bicikl sa motorom, kao što piše u ovom zakonu, neću uopšte da se osvrćem na to.

Kvalifikacije koje ste izneli prema ministru Stefanoviću, tu se očigledno vidi neka politička mržnja sa vaše strane, neka netrpeljivost. Žao vam je zbog svih rezultata koji su postignuti, pre svega ispred tog ministarstva. Samo se vi smejte, nema nikakvih problema. Ali, ovo prati mnogo ljudi. Ljudi prate i rad ministra Stefanovića i rezultate Ministarstva unutrašnjih poslova. To nije odgovoran rad u parlamentu, način na koji vi komunicirate.

Zaista ostaje, dakle, ostavili smo trajnu registraciju i za radne mašine, motokultivatore i traktore koji su namenjeni obavljanju poljoprivrednih radova i, naravno, priključna vozila koje vuče taj traktor, a ostavljen je bicikl sa motorom. Međutim, bicikl sa motorom je kasnije, drugim zakonom, svrstan u sasvim drugu kategoriju i jednostavno kada budu došli na registraciju bicikli sa motorom, oni će preći u kategoriju – moped ili motocikl. To će biti obavljeno u samom procesu registracije.

Sve ove cene kojima ste vi uplašili građane, i zaista, ja da sam neko ko je vlasnik bicikla sa motorom koji treba da pređu u ove druge dve kategorije, jako bih se neprijatno osećala i imala bih neki osećaj netrpeljivosti, nezadovoljstva prema ljudima koji predlažu ove zakone. Neću da vas molim, samo jednostavno hoću da apelujem da na ovaj način ne obmanjujete javnost, jer to zaista ne priliči nama poslanicima.

Nije tačno ništa od toga što ste izgovorili i sramota je da na ovaj način razmatramo zakone, ali, biće verovatno još prostora da razgovaramo.
Da ovo sve svrstamo u kategoriju nesporazuma.

Vi ste se u Novom Sadu raspitivali. Mogu reći jedino da ste bili u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. I to se dešava. Evo, ja ću vas lično odvesti u predstavništvo „Jamahe“ u Beogradu, da pomognem i da rešimo taj problem.

Dakle, vama ne treba zakonska pomoć, pomoć prijatelja. Nemojte samo zamajavati narod. Hvala.

(Milorad Mirčić: Replika.)
Hvala.

Replika, član 107. Povređeno dostojanstvo parlamenta. Kada ljudi govore laži, neistine, onda to svakako jeste zato što je izrečeno da nema nikakve mrlje kada Srpski pokret Dveri u pitanju i da to nije moglo da bude pronađeno.

Svakome ko je malo pročitao će biti vrlo jasno da ima mnogo mesta gde, ne da su mrlje, nego takve brljotine, za koje treba da slede ozbiljne sankcije.

Samo ću da citiram kratko po stavkama, pa neka oni izaberu o čemu žele više detalja. Hoće li brlje sa mafijašima crnogorskim i ruskim? Hoće li brlje sa Hilandarom, sa proneverenim novcem? Hoće li sa finansiranjem od Demokratske stranke Srbije? Dobili 50 hiljada evra, pet hiljada koštali troškovi, još pet uzeli za svoje zadovoljstvo, 40 hiljada dali onome koji im je i uplatio 50 hiljada evra? Hoće li brlje sa DS? Kako ih je Đilas finansirao sa svojim kumom, redovno? Ali, to nisu one Dveri, oni književnici i istoričari, znači, to je kasnije preraslo. NJima kad su se zakleli u Hilandaru da nikada neće prerasti u političku organizaciju, da neće biti predsednika u Dverima, pa ništa od toga se nije dogodilo.

Ne znam, da vidim čega još tu ima. A, velika stavka! Zloupotreba novca iz budžeta republičkog. Dvadeset devet miliona dinara je uzeto, samo 25% opravdano kao namenski trošeno. Sve ostalo je predato svojim firmama koje su vezane sa Dverima.

Evo, to vam je ovako taksativno, pa vi izaberite da pojasnim po svakoj stavci. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Zaista se osećam jako loše kada neko kaže da lažem, da govorim neistine. Nikada za ovom govornicom i u ovoj zgradi nisam izgovorila nešto zašta nemam dokaze i nešto što nije istina, a to nije slučaj sa mojim sagovornicima, odnosno sa prethodnim govornicima koji su me optužili za to. Ali, preći ćemo preko toga.

Suština je da Boško Obradović ovo što govori, govori u oči svojim biračima, ne meni lično. Vi kada o sebi govorite, vi njih ubeđujete da treba da nastave da glasaju za vas ili da počnu da glasaju za vas.

Pre nego što počnu da glasaju za vas, pošto ima malo onih koji već glasaju, u to smo se već uverili na nekoliko prethodnih izbora, a jedva čekam i ove lokalne da se potvrdi koliko ste moćni, reći ću vam da kada je Hilandar u pitanju, najbolje bi bilo da pitate Miloša Stojkovića iz Paraćina, koji je diplomirani teolog, koji je bio poverenik Dveri za Pomoravski okrug i Paraćin, i on tvrdi da su proneverena finansijska sredstva dobijena od manastira Hilandar. Ako taj čovek imenom i prezimenom tako nešto kaže, ima dokaze za to, onda to vi treba unutar vašeg pokreta da rešite, zbog čega neko laže o vama, a čini mi se da to nije u pitanju.

O tome koliko ste proneverili novca iz državnog budžeta, takođe znam u dinar, i mogu da vam pročitam. Imam još nekih dvadesetak sekundi kako ne bi kršila pravila, jer tražim uvek da se strogo poštuju pravila i procedura, a onda moram prva da se ponašam po njima. Dakle, u ovih deseta sekundi, uplaćeno vam je 29.226.389 dinara, a vi ste opravdali samo 9.012.984. Mala razlika dvadeset milina.
Hvala, predsedavajući Arsiću.

Vi ste dali šlagvort da ja nastavim u tom kontekstu, kada su pravila i procedure u pitanju. Treći put se danas u toku današnjeg dana javljam upravo da poništim ono što je bila izgovorena laž. Sve dok budemo neprestano ponavljali građanima da ono što čuju od strane poslanika određenih opozicije je uporno neistina, da ne kažem neku grublju reč.

Predsednica sam Odbora za odbranu i unutrašnje poslove već petu godinu u Skupštini Srbije, članica Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Redovno se pojavljujem na svakoj sednici.

Za one ljude koji ne znaju, a vrlo je jednostavno, sve sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti su zatvorene i odvijaju se u posebnoj prostoriji koja je posebno zaštićena, jer se razmatraju informacije i podaci koji ne mogu biti dostupni javnosti osim članovima odbora koji imaju posebne sertifikate za pristup različitim stepenima državne tajne, strogo poverljivo, poverljivo itd, neću da zamaram javnost.

Oni ljudi koji nemaju sertifikate za slučaj da se sada neko javi, ako su ušli u proces sertifikacije, popunili upitnike i počele su provere, takođe imaju pravo da prisustvuju tim odborima. Nema razloga ni jedan član Odbora, a ima ih 17 i 17 zamenika u Odboru za kontrolu službi bezbednosti, devet u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove. Nema razloga da ne prisustvuju. Zašto ne dolaze? Zato što je zatvoreno za javnost, zato što ih ne zanimaju odgovori nego ih zanima da prave cirkus u medijima koji će biti prenet.

Onog trena kada je to otvoreno za javnost, kao što se dešava na odborima za odbranu i unutrašnje poslove, ne zatvaram svaku sednicu, jer volim da javnost prisustvuje i da čuje šta se dešava, koji su rezultati MUP i Ministarstva odbrane, ali kada moram da zatvorim sednicu za odbranu, retko ko dolazi, zato što ne želi da se bavi suštinom, ne želi odgovore, želi cirkus u medijima, a i kada dobiju prostor u medijima na otvorenoj sednici oni zapravo ne govore o suštini, jer ne poznaju i ne žele o suštini da pričaju. Zato mi je žao što ih više nema u medijima, jer novinari moraju da prenesu nešto što je suštinski rad u parlamentu, a ne samo vređanje poslanika.
Hvala.

Morala sam da reagujem kao ovlašćena i kao neko ko poznaje ovu materiju. Ono što smo čuli tokom prethodnog izlaganja, još jednom prilika da se uznemiri srpska javnost i da se iznošenjem neistina i laži pravi lažna uznemirenost i budi netrpeljivost prema migrantima, prema ljudima koji kroz tešku nevolju prolaze i preko teritorije naše zemlje i koja se nalazi u regionu. apsolutno je netačno i glupost da je bilo koji državljanin Irana sa srpskim pasošem, srpskim dokumentom…

Može da se pokazuje taj papir do sutra. Postoji evidencija. Niko sa srpskim pasošem od iranskih državljana nije prošao granicu. Da li su iranski državljani ilegalno prolazili? To je druga priča. Da li je zbog toga ukinut bezvizni režim sa Iranom? To je druga priča. Nemojte da menjate teze. Nemojte da pravite uznemirenost u društvu. To ste uradili i sa vešanjem, pozivanjem na vešanje premijerke i predsednika, ali mi nećemo biti zemlja silovatelja i onih koji pozivaju na vešanje. Mi ćemo biti pristojna, normalna, napredna Srbija u kojoj se na vlast dolazi, ne nikako silom, samo pristojnošću i vrednim radom. Zbog toga se mi razlikujemo od vas. Svaka vam čast na tome.
Evo, baš kao i sinoć u jednoj emisiji na RTS-u tako i danas, trudim se da budem maksimalno tolerantna i da saslušam sagovornike, da slušam činjenice i ono što mi se sinoć nije dozvolilo, a to je da ukažem koliko se laži izgovara da se ubedi narod da je to istina.

Slažem se da nam treba dijalog jači i da treba da jačamo dijalog, to je potrebno svakom društvu. A kako da jačamo dijalog, ako vi kad god imate priliku govorite laži? I, kad ja treba da odgovorim kao drugi u dijalogu da je to laž, činjenicama da vas ubedim da govorite neistine, vi meni ne date prostora. E, tu se dešavalo sada kada je prethodni govornik nas ubeđivao da su ovi zakoni loši, a da je bio u sali i da je pratio današnje zasedanje video bi da su listom svi predstavnici opozicionih stranaka rekli da su zakoni jako, jako dobri. Mali broj zamerki kojih ima, maltene leksički. Nema suštinskih zamerki, to su rekli mnogi drugi koji su davali komentare na ove zakone.

E, vi možete da se igrate sa javnošću, pa da govorite kao što je prethodni govornik govorio i da kažete – ja stvarno ovo ne razumem. Prvo, sramota je da neko ko toliko dugo ima advokatsku kancelariju kaže da ne razume neki predlog zakona, pravi se lud, ali ako se pravi lud za skupštinskom govornicom, ja onda vređam sve one koji prate ovo zasedanje i čiji sam ja predstavnik. Apsolutno je jasno sve u zakonima i u predlozima kako funkcioniše, ali to je to zgodno za izlaganje.

O tome da je naš izbor sudija i tužilaca bio loš i da je ovo pravosuđe loše funkcioniše, pa to su sve vaši sudije i tužioci i zbog toga imamo problem da ono što MUP uradi, što su podaci sa terena, svi skidaju i ne može da najveći deo slučajeva se vraća i ne može da uđe u pravosudnu proceduru.

Samo jedna stvar, kako ste vi birali sudije i tužioce? Predsednik Demokratske stranke iz Vlasotinca piše predsedniku SO Vlasotince i daje mu spisak podobnih ljudi sa detaljnim opisom šta raditi sa tim čovekom. Ovo vam je objavljeno u medijima, šta je sa onim što ne stigne u medije.
Hvala predsedavajući.

Izuzetno poštujem demokratski potencijal prethodne govornice, i često se može čuti da ono što koleginica govori treba da budu neke od vrednosti na kojima ćemo insistirati i ubuduće u Srbiji, kao u demokratskom društvu.

Jedino što žalim je što njihova stranka je zapala u dužničko ropstvo Dragana Đilasa, ali ima jedna zanimljiva stvar. Mogu da im čestitam novog koordinatora Đilasove poslaničke grupe u Skupštini Srbije. To je onako lepo izvedeno, nadam se da neće biti …

Evo, negiraju, verovatno im se ne dopada novi koordinator Saveza za Srbiju. Negoduju poslanici koji pripadaju toj poslaničkoj grupi.

Nego, vratimo se mi zakonima koji su danas na dnevnom redu.

Imamo na dnevnom redu 18 vrlo važnih zakona. Neću govoriti o svakom od njih pojedinačno, hoću da spomenem nekoliko njih za one koji nas ne prate od samog početka. Mi smo nekih osam, nešto više od osam sati, traje rasprava danas, govorili smo o Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji, izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, hoću da izdvojim i Zakon o dobrovoljnom vatrogarstvu, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, o besplatnoj pravnoj pomoći i zakon o lobiranju.

Po mom ličnom mišljenju, naravno bez ikakvog kategorisanja, mislim da su ovo vrlo važni zakoni koji će u dobroj meri unaprediti život građana Srbije u narednom periodu. Mi ćemo i u narednim danima, sigurno će desetak dana trajati rasprava o ovim zakonima što u načelu, što u pojedinostima, i govorićemo o dosta detalja.

Nadam se da građani Srbije zaista ovo prate sa pažnjom, jer se tiče naše svakodnevnice. Ja ću samo kratko izneti podatke o strašnim poplavama koje su nas zadesile u maju 2014. godine, da vas navedem na razmišljanje o značaju predloženih zakona tokom ove sednice.

Dakle, Zakon o sprečavanju katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Šta mi zapravo pokušavamo tim predlogom zakona? Koliko ćemo unaprediti život ljudi? Pogledajte podatke iz maja 2014. godine. Takve razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina. Poplava je 2014. godine ugrozila živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona ljudi, to je 22% ukupnog stanovništva Srbije, u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

Rezultati procene su pokazali, ne traje dugo, molim vas, samo pažljivo saslušajte, da u 24 opštine koje su pogođene poplavom šteta je iznosila milijardu i 525 miliona evra, od čega 57% te ukupne štete je vrednost uništene materijalne imovine, nešto oko 900 miliona evra, a oko 650 miliona evra se odnosi na gubitke u proizvodnji. Kada se uzmu u obzir i preostale opštine, dakle do 38 opština koje su pogođene poplavama, ukupna šteta iznosi 1,7 milijardi evra ili više od 4% BDP.

Neću dalje da vas zamaram brojkama, znam da ljudi nisu uvek raspoloženi za to, ali za one koji su ispratili da shvatite koliko smo izgubili 2014. godine, jer sistem zakonodavni i sistem organizacije naših lokalnih samouprava, institucija koje su bile zadužene da reaguju u tom trenutku, nije bio do te mere uređen da smo doživeli ovu vrstu štete. To ne sme da nam se dogodi, zbog toga služe ovakvi zakoni i ove koje sam malopre pobrojala i upravo ovaj Zakon o sprečavanju katastrofa o upravljanju vanrednim situacijama.

Da bi se sprečila, dakle, ne samo trauma ljudi, žrtva ljudi koja je na prvom mestu, onda moramo i kao neko ko ozbiljno rukovodi, vodi državu, ima odgovornost za rukovođenje, da razmišljamo i o materijalnoj ekonomskoj posledici našeg zakonskog okvira kojim se i rukovodimo.

Rekoh da ću u narednim danima da govorim malo više o zakonima detaljno. Ovog bi puta se osvrnula na rezultate MUP-a, neću mnogo, ja volim da spominjem brojke, jer one su neumoljive, tu nema laži i može da me koriguje neko ko se time bavi ozbiljno, statistički, godinama, decenijama unazad, do sad se nije dogodilo da sam iznela lažan ili pogrešan podatak i mislim da to treba da bude način ponašanja u srpskom parlamentu. I, savetovala bih nekima da se više drže činjenica nego uopštenih izjava koje su netačne.

Dakle, u gotovo svim oblastima rada u MUP-u je zabeležen značajan napredak, stanje se popravilo. Učiniće vam se malim brojka od 3%, ali opšti ukupan kriminal u Srbiji u prvih šest meseci ove godine je smanjen za 3% u odnosu na isti period prethodne godine. Da vam bude jasnije 1.300 krivičnih dela manje je zabeleženo nego što je bilo u prethodnom periodu. Zašto ovo pričam? Zato što svakodnevno i mediji su okrenuti senzaciji. Mediji svakodnevno beleže, izveštavaju o velikom broju ubistava, nemilih događaja, naravno da ljudi vole da čitaju nešto što je senzacija, ali se provuče mnogo toga što nas čini uznemirenim društvom, a što nije realno istina. Zbog toga govorim o ovim realnim podacima.

Još jedna zanimljiva brojka. Smanjen je značajno ukupan broj izvršenih krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo za 33,56%. Reći ću vam da u prethodne četiri godine od 2014. godine do 2018. godine imamo gotovo 34% manje teških ubistava i ubistava nego što je to bilo u periodu od 2008. do 2012. godine.

Upravo oni koji nas prozivaju da je naše društvo nesigurno, da Srbija nije bezbedno mesto, u periodu od 2008. do 2012. godine imali smo 608 takvih teških krivičnih dela. Poslednje četiri godine kako je ministar Stefanović na čelu Ministarstva, cifra se spustila na 400. Dakle, gotovo, odnosno tačno za trećinu manje. Ogroman trud ljudi stoji iza ovih rezultata. Ovo nije samo brojka. Ovo je odličan timski rad, ovo je mnogo ulaganja u ljude u timski rad, u rad na terenu.

Sve to ne može da bude samo dobra volja i ne može da bude samopoštovanje onoga koji je prvi među vama, ko je na čelu ministarstva ili na čelu određenog sektora ili direkcije. Radi se o tome da su ljudi osetili da iza sebe imaju podršku države, da iza sebe imaju ljude koji brinu o njihovom statusu, ne samo o tome kakva je njihova uniforma, kakav je prostor u kojem oni rade, kakvi su automobili, kakva je oprema, kakvo je oružje, brine se o standardu tih ljudi, brine se o porodicama ljudi koji su pripadnici sektora bezbednosti.

U pripremi su stanovi za tzv. bezbednjake, izvinjavam se što ovako žargonski govorim, redovno se brine o članovima porodice, posebno o porodicama nastradalih pripadnika sektora bezbednosti. To su, sve ovo o čemu ja govorim, su stvari koje su lako proverljive i koje možete pronaći u ozbiljnim dokumentima. Dakle, nije nešto što je moja lična procena.

Još jedna stvar koja se često provlači, to opozicioni poslanici i političari često vole da govore i odlično je da sada čujete, stopa ubistava u Srbiji na 100 hiljada stanovnika, radila je ozbiljna međunarodna organizacija, u Srbiji je jedan i po. Reći ću vam kakvo je stanje u regionu, reći ću vam koje su to zemlje koje imaju mnogo goru stopu od nas. Dakle, broj ubistava na 100 hiljada stanovnika u Crnoj Gori 2,7, u Mađarskoj 2,6, Bugarska 1,6, Rumunija 1,6, Austrija 1,8, ponoviću, u Srbiji 1,5.

Dakle, sve ono što smo slušali prethodnih dana pada u vodu. Ove brojke govore nešto drugo. Znam da je teško. Da imamo društvo u kojem nema kriminala, nema korupcije, to ne postoji nigde na svetu. Da li se trudimo da popravimo situaciju? Značajno se trudimo, ulažemo, ne samo u ljude koji su na terenu, ulažemo u logistiku, ulažemo u ljude koji su strateški važni za sistem bezbednosti.

Ono što je za nas važno ubuduće, u periodu kada planiramo budžete, da insistiramo i svi mi u parlamentu posebno, da u budžetu bude odvojeno više novca nego do sada za sektor bezbednosti, po različitim osnovama, i za modernizaciju, i osavremenjivanje, ali i za same pripadnike za podizanje njihovog standarda, jer su to ljudi koji su sa nama svakog dana na ulici. Želimo da imamo poverenje, želimo da nam obezbede sigurnost, a to može samo kada se oni osećaju sigurnim i kada osećaju da država stoji iza njih.

Policija, kao što jeste rekao ministar, podržaću, jeste garant i bezbednosti i sigurne Srbije. Šta god govorili oni koji to rade za sitne političke poene, ne zaboravite, takvi udarci koje nanosite, ne nanosite nama kao političkoj stranci, nanosite državi. To što ćete trenutno dobiti vreme u medijima, jer će oni preneti vašu laž ili senzaciju, dugoročno nanosi štetu našim institucijama.

Kada neko napadne funkcionera, ministra, nekoga ko je visoko pozicioniran u važnoj instituciji, ne napada tog čoveka lično, to je jedna strana štete koja se nanosi, urušavate ugled te institucije, urušavate ugled države. Gde je granice između moje političke koristi, mojih sitnih dnevnih poena i štete koju nanosim državi.

Mislim da neko ko je patriota, ko se takvim naziva, ko želi da se bori za razvoj svog društva, svoje države sve vreme to mora da nosi negde na umu. I, to sam negde pročitala u izlaganju, između redova u izlaganju prethodne govornice.

Samo takva politička scena kojoj je ta vrsta patriotizma koja je protkana neprestano kroz naša izlaganja i ponašanja može da vodi Srbiju napred. Naši su problemi toliko ozbiljni, jer ih donosi svakodnevnica svetske bezbednosti pred naša vrata. Ono što su globalni izazovi, kuca i na vrata Srbije, jer se nalazimo u srcu Evrope.

Volela bih da razumeju svi pripadnici političkih stranaka, jer mi zajedno krojimo sudbinu Srbije i sudbinu građana Srbije. Hvala vam na pažnji, naravno da ćemo podržati ove zakone u Danu za glasanje.
Ovo je prvi u nizu amandmana koji su prihvaćeni na ovaj Predlog zakona o strancima. Da spomenem još jednom, oko 655 amandmana je podneto na ovaj Predlog zakona, a oko 150 je prihvaćeno. U najvećem broju slučajeva se radi o nekim tehničkim korekcijama. Samo nekoliko amandmana su amandmani koji donose neke promene, manje više krupnih promena.

Ono o čemu se radi u ovom amandmanu je sledeće – u članu 9. stav 8, posle reči nadležni organ, briše se tačka i dodaju se reči, osim u koliko postoje razlozi iz člana 83. stav 3. ovog zakona. Zapravo, govori se o odbijanju ulaska kada se ne pružaju garancije zaštite ljudskih prava, koje proizilaze iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog suda pravde EU, odnosno ne možemo odbiti ulazak čoveku i vratiti ga u zemlju u kojoj mu vreba opasnost, gde je životno ugrožen. Dakle, u tim slučajevima nemamo obavezu, odnosno ne isporučujemo lice u zemlju iz koje je došao. Eto, to je bio jedan amandman koji se na prvom mestu odnosi na zaštitu i poštovanje osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na život.

Hvala i ministru i saradnicima što su se složili da je ovo stvar o kojoj treba razmisliti i da je uvrstimo u konačan predlog zakona.
Hvala, predsedavajući.

Nakon ovih komentara poslanika opozicije, koji zaista nisu pokriveni argumentima, morala sam da se javim i kao ovlašćena ispred SNS za ovaj set zakona i, naravno, kao predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, koji razmatra ovaj set zakona.

Ne mogu da ostavim građane u zabludi. Posle ovakvog izlaganja iz opozicije ljudi mogu da pomisle da ovde neko opstruira rad u parlamentu, a ja ću sada da izađem sa brojkama i činjenicama i onda neka neko ide protiv toga, ako želi da pokaže da Skupština ne funkcioniše.

Kada govorimo o izmeni nekog zakona, naravno da ima rasprave i u načelu i u pojedinostima, pre naše rasprave u plenumu, mi imamo raspravu na odboru. Ti odbori često traju nekoliko sati, zato što bude detaljna rasprava, diskusija, gde učestvuju ljudi i koji su pravili ovaj zakon, ali i vrlo često i ministar lično, koji želi da pojasni neke detalje, zbog čega nečemu nije moglo da se izađe u susret, odnosno šta je to oko pojedinih detalja, što će podzakonska akta rešiti kasnije i što će otkloni one sumnje koje mogu da budu moguće u ovako okvirnom predlogu zakona.

Ne zaboravite da je predlog zakona samo jedan okvir, a podzakonska akta često regulišu detalje i razjašnjavaju pojedine dileme oko najčešće naših svakodnevnih problema koje i treba da rešavaju ovi zakoni.

Kada je reč o svim zakonima, ovih 10 zakona koji su u okviru ove tačke dnevnog reda, podneto je 1.578 amandmana. Usvojeno je 104. Ove brojke mogu da se provere u skupštinskim službama.

Kada je reč o 104 usvojena amandmana…
Hoću, požuriću.
Možemo o ovome dugo da pričamo, zato što nije tačno to što govore poslanici opozicije, ali, ako neko računa na to da gledaoci, samo oni koji prate parlament, su jedini koji su upoznati sa zakonima, onda se grdno varate. LJudi koji prate formiranje i donošenje zakona to rade na različite načine i mogu da prate i preko sajta i rad različitih ekspertskih organizacija. Recimo, znam kolege iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koji do detalja prate svaku reč.
Vi ste čuli da ovde niko nije rekao ni jednu reč o amandmanu. Ja sam podnela na član 9…
Hoćete da uzmete od mog vremena ovlašćenog?
Dobro, javiću se ja po drugom osnovu.
Hoću da odgovorim, zato što nije tačno. Ja sam podnela amandman na član 9. Zakona o strancima i apsolutno od reči do reči se odnosi na to. (Isključen mikrofon.)
Povreda člana 107.

Meni je ovde rečeno da ja ćaskam, pa sam ustala da proćaskam. Ako to i radim u životu, sigurno ne radim u Skupštini Srbije. Mislim je ovo način komunikacije koji nama ne priliči.

Poslanici opozicije su nezadovoljni jer se nije čulo koliko su oni podneli amandmana. Evo, ja ću da pomognem, pošto sam uvek korektna za saradnju. Za ovih 10 zakona poslanici Srpske radikalne stranke podneli su više amandmana, a usvojeno je oko 40-ak amandmana. Dakle, nemojte da brinete.

(Vjerica Radeta: Lažeš.)

Evo, ona meni sada isto govori da ja lažem. Ja sam izvukla brojke po članovima i mogu da vam navedem sve članove. Ja nikad ne govorim napamet. Mi smo sada u Skupštini Srbije ovde i ne može da se razgovara na taj način.

Dakle, 40 amandmana, a najviše gospodin Krasić, čiji je najveći broj amandmana usvojen. Ja sada mogu da vam izlistam po kojim su članovima. Znači, poslanici Srpske radikalne stranke imaju usvojeno 40 amandmana na ovih 10 zakona. Hvala vam što ste unapredili ove predloge zakona.

Možemo li sada da nastavimo dalje?

Najvažnije je da je suštinski rad na zakonima odrađen, da je odličan predlog zakona, koji je dugo pripreman, da je mnogo amandmana podneto, dosta ozbiljnih, konkretnih i konstruktivnih amandmana usvojeno i mi imamo konačnu formu predloga, odnosno imaćemo je posle glasanja. Dakle, ništa nije narušeno od procedure.

A to što niko ne sedi prekoputa, to je njihov problem i problem njihovog šefa poslaničke grupe, što se tiče nas koji nemamo nikakav problem ni sa disciplinom ni sa posvećenošću radu u ovom parlamentu. A to da li se radikalima ne sviđa ovaj novi, abdejtovani način rada u parlamentu, pa, svet se menja svakog dana, 21. vek je, ako ste vi negde ostali u prošlom veku, to je njihov problem.