Hvala, predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke, svaki dolazak u Narodnu skupštinu za mene kao članicu Vlade predstavlja izuzetnu čast, a kao nekadašnju narodnu poslanicu i posebno zadovoljstvo.
Međutim, ovu priliku smatram posebnom jer sam u prilici da vas danas upoznam sa dva izuzetno važna zakonska predloga na kojima je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na čijem sam čelu, radilo intenzivno, posvećeno, sa posebnom pažnjom, punih devet meseci.
Pre nego što nastavim da govorim o ova dva zakona, želim danas da svima koji obeležavaju Svetu Petku poželim srećnu slavu, naravno, posebno članovima SNS koji danas obeležavamo to u svim gradskim, opštinskim i mesnim odborima stranke, želeći zaista svima slogu, dobro zdravlje i jedinstvo. To su vrednosti koje su nam potrebne u svakom vremenu, posebno danas kada se mnogo toga naslonilo na naša leđa.
Da se vratimo razlog zbog čega smo danas ovde. Institucija Zaštitnika građana i institucija Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, svaka ponaosob, predstavljaju jedan od nekoliko najvažnijih stubova na kojima počivaju naše društvo i država. Zato je naše ministarstvo, svesno neprocenjivog značaja ove dve institucije, pristupilo, odnosno nastavilo prethodno započet rad na izradi zakona, čiji je osnovni cilj unapređenje njihovog funkcionisanja, odnosno ostvarivanja društvenih uloga koje su im poverene.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, započevši svoj rad na ovim zakonima, nije, dakle, krenulo od praznog papira. Rad na njima iniciran je još 2016. u skladu sa tada važećim akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23, u okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, tako da smo pre tačno godinu dana zatekli i preuzeli značajne polazne osnove koje su bile koristan putokaz u daljem radu na donošenju ova dva zakona.
Nesporna je činjenica da će rešenja u ovim zakonima bitno uticati na život i ostvarivanje prava praktično svih naših građana. Zato se Ministarstvo potrudilo da uzme u obzir što veći broj mišljenja i stavova kako građana, tako i zainteresovanih organizacija civilnog društva. Ja koristim ovu priliku da se iskreno zahvalim svima onima koji su davali predloge za unapređenje stanja u oblastima na koje ovi zakoni imaju uticaja.
Posebno sam zahvalna samim institucijama Zaštitnika građana i Poverenika, a pre svega njihovim rukovodiocima, gospodinu Marinoviću i gospodinu Pašaliću, što su se odazvali našem pozivu i aktivno se uključili u rad na izradi zakonskih tekstova koji su pred nama i zaista dali veliki doprinos kvalitetu predloženih zakonskih rešenja.
Takođe, posebno bih istakla da je u pripremi zakonskih akata koja su danas pred vama ostvarena tesna saradnja sa SIGMA ekspertima koji su dali pozitivnu ocenu pripremljenih zakonskih akata, te istakli da ovako koncipirani predlozi zakona ispunjavaju međunarodne standarde u pogledu uređivanja položaja nezavisnih državnih organa sa ombudsmanskim elementima.
Na ovom mestu naročito želim da ukažem na činjenicu da su pojedini predlozi ne samo uzeti u obzir, već da su u potpunosti inkorporirani u zakonski tekst, poput pitanja uređenja položaja zamenika Zaštitnika građana ili odnosa Zaštitnika građana i Narodne skupštine prilikom podnošenja, odnosno donošenja opšteg akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Pored navedenog, brisana je i odredba o zabrani davanja izjava političke prirode, koja je u postojeći zakonski tekst uvedena izmenama i dopunama zakona daleke 2007.
Takođe, želim da naglasim da smo se prilikom izrade zakonskih akata koja su danas pred vama rukovodili, i to je zaista važno, tzv. venecijanskim principima zaštite i unapređenja institucije Ombudsmana, kao i Konvencijom Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima, poznatijom kao Tromso konvencija, čiji je potpisnik i Republika Srbija. Naravno, i načela javne uprave Evropske komisije su bila ta kojima smo se rukovodili pišući ovaj dokument.
Nakon ovih uvodnih napomena, želim da vas upoznam i sa ključnim aspektima predloženih zakona. U pogledu novog Zakona o Zaštitniku građana, htela bih da dam jedan kratak istorijski osvrt na zakonodavnu aktivnost vezano za ovu instituciju. Naime, Republika Srbija 2005. godine opredelila se za uspostavljanje ombudsmanskih institucija opšteg tipa, odnosno za instituciju koja kontroliše rad uprave u svim upravnim oblastima, a ne dakle za osnivanje tzv. specijalizovanih ombudsmana.
Zakon o Zaštitniku građana donet je 16. septembra 2005. da bi ta institucija 2006. našla svoje mesto i u važećem Ustavu Republike Srbije, nakon čega su naredne 2007. u zakonu bile izvršene izmene i dopune manjeg obima i opsega. U narednom periodu jednom drugom zakonskom intervencijom iz 2011. godine Republika Srbija instituciju Zaštitnika građana je odredila da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.
U međuvremenu, u proteklih desetak godina na potrebu unapređenja pravnog okvira koji uređuje položaj nadležnosti i ovlašćenja Zaštitnika građana, ukazivao je i sam Zaštitnik građana u svojim redovnim godišnjim izveštajima Narodnoj skupštini, predstavnici civilnog društva, kao i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku Republike Srbije.
U pripremi i ovog zakona, svakako smo imali u vidu sve primedbe i predloge koji su se mogli čuti u dosadašnjoj praksi, a kao što sam već napomenula polazeći od postojećih, odnosno ranije pripremljenih normativnih inicijativa za unapređenje pravnog okvira Zaštitnika građana koje je moje ministarstvo preuzelo, te sagledavši najbolju uporedno pravnu praksu i naravno krećući se u okviru osobenosti našeg ustavno-pravnog okvira i političkog sistema, zaista smo nastojali da u ovom trenutku uvedemo najbolja moguća i najprihvatljivija rešenja. To verujte nije bio lak posao u ovih devet meseci.
Smatram da ključne novine u odnosu na postojeći zakon treba posmatrati kroz tri aspekta. Prvi aspekt čine nova zakonom poverena ovlašćenja Zaštitnika građana. Drugi aspekt odnosi se na unapređenje statusne funkcionalne i finansijsko-budžetske nezavisnosti Zaštitnika građana. Treći aspekt se odnosi na unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana.
Što se tiče novih ovlašćenja, htela bih da napomenem da se Predlogom zakona Zaštitniku građana poveravaju poslovi nacionalnog, nezavisnog mehanizma za praćenje i sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslovi nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima. Pored toga, u zakon se praktično preuzima postojeće rešenje iz 2011. godine o obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture od strane Zaštitnika građana.
Takođe, u pogledu propisivanja novih ovlašćenja Zaštitnika građana, htela bih da ukažem na jednu važnu razliku u odnosu na rešenje u postojećem zakonu. Naime, predloženim zakonom Zaštitnika građana ovlašćuje se da organu uprave, odnosno organu čiji rad kontroliše podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog tog nedostatka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Pored toga Zaštitnik građana ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje organu uprave, dakle organu čiji rad kontroliše na predloge zakona i drugih propisa ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana. Za razliku od navedenog u postojećem zakonu ovako ovlašćenje Zaštitnik građana imao je isključivo prema Narodnoj skupštini i Vladi.
Što se tiče unapređenja nezavisnosti institucije Zaštitnika građana, na ovaj aspekt bi se osvrnula iz nekoliko uglova. Prvo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređena je postizanjem većeg stepena transparentnosti, kao i učešća javnosti u samom postupku izbora Zaštitnika građana. Razlika od dosadašnjeg zakonskog rešenja, novim zakonom propisano je da predsednik Narodne skupštine objavljuje javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata za Zaštitnika građana.
Isti princip predložen je i kada je u pitanju Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Poslaničke grupe i dalje će ostati ovlašćeni predlagači potencijalnog kandidata za Zaštitnika građana, što je rešenje koje se prvi put predlaže i za izbor Poverenika, pri čemu se u predlozima oba zakona uvodi obaveza poslaničke grupe da kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika, predloži isključivo ono lice koje se nalazi na spisku prijavljenih kandidata koji je prethodno utvrdio i objavio nadležni odbor Narodne skupštine.
Propisana je obaveza nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika građana i Poverenika obavi razgovor sa kandidatima i omogući im da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije ovih institucija.
Predlozima zakona izričito je propisano da razgovori sa kandidatima moraju da budu javni, čime se u odnosu na postojeća rešenja garantuje veći stepen kontrole od strane javnosti.
Drugo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređuje se propisivanjem znatno dužeg mandata u odnosu na postojeće rešenje. Umesto petogodišnjeg mandata i prava reizbora, predviđeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina, ali bez mogućnosti ponovnog izbora.
Predloženo rešenje u skladu je sa tačkom 10. Venecijanskih principa o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsmana, u kojoj se navodi da mandat ombudsmana treba da bude duži od mandata organa koji ga bira, da funkcija ombudsmana treba da se ograniči na jedan mandat, kao i da jedan mandatni period ne bi trebalo da bude ispod sedam godina. Kao što možete uočiti, mi smo nastojali da se u potpunosti krećemo u okviru zadatih smernica Venecijanskih principa.
Hoću posebno da naglasim da znatno duže trajanje mandata Zaštitnika građana u odnosu na mandate ostalih državnih organa, a pre svega Narodne skupštine i Vlade, bez mogućnosti reizbora, stvara uslove za veći stepen funkcionalne nezavisnosti Zaštitnika građana.
Treće, nezavisnost Zaštitnika unapređena je i propisivanjem da se Narodna skupština isključivo obaveštava o donošenju opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, dok saglasnost Narodne skupštine na navedeni akt više neće biti potrebna.
U odnosu na postojeći zakon, predloženim rešenjem onemogućava se bilo kakav vid opstrukcije kao što bi, na primer, bilo sprečavanje donošenja ovog za rad i funkcionisanje Zaštitnika građana izuzetno važnog opšteg akta.
Četvrto, budžetsko-finansijska nezavisnost Zaštitnika građana je unapređena i propisivanjem da godišnja sredstva za rad Zaštitnika građana treba da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, kao i da se ne mogu smanjiti, izuzev ako se smanjenje sredstava za rad primenjuje i na druge korisnike budžetskih sredstava.
Na ovaj način se, pored već postojećeg zakonskog načela dovoljnosti budžetskih sredstava za delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije Zaštitnika, za razliku od postojećeg zakona, uvodi i načelo zabrane smanjenja budžetskih sredstava, osim ako se sredstva smanjuju i drugim budžetskim korisnicima.
Na ovom mestu želim da istaknem da smo se prilikom uobličavanja zakonskih odredaba koji uređuju postupak izbora Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rukovodili potrebom jednoobraznog uređivanja postupka izbora ovih državnih organa koji se u parlamentarno-poslovničkoj terminologiji označavaju kao nezavisni državni organi, u smislu člana 238a. Poslovnika Narodne skupštine. Iz tog razloga se predlažu ujednačena pravila za izbor Zaštitnika građana i Poverenika.
Htela bih na ovom mestu posebno da ukažem i na to da je od strane pojedinih organa državne uprave u pripremi predloga ovog zakona bilo predloga da se iz kontrole Zaštitnika građana izuzmu pojedini organi uprave, pre svega službe bezbednosti i poreska uprava. Pored činjenice što bi bilo kakvo izuzimanje pojedinih organa državne uprave bilo neustavno, smatram da ovakva tendencija izuzimanja pojedinih organa iz opsega ombudsmanske kontrole ne može da predstavlja primer dobre uprave i vladavine prava, a to jeste prioritet tokom mog mandata na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Ovom prilikom hoću da se osvrnem na jednu primedbu odnosno stav koji je istaknut od strane pojedinih predstavnika zainteresovane javnosti, uključujući tu i pojedine organe državne uprave, odnosi se na ovlašćenje poslaničkih grupa da nadležnim odborima predlažu kandidate za Zaštitnika građana odnosno Poverenika.
Suštinsko obeležje ovog stava odnosi se na problematizovanje činjenice da su poslaničke grupe obrazovane po osnovu stranačke pripadnosti, te isticanju da se Zaštitnik građana stavlja u zavistan položaj u odnosu na političke stranke.
Bez namere da na ovaj način otvaram bilo kakvu polemiku po ovom pitanju, želim da istaknem da se Ustavom jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da su prema postojećim izbornim propisima ovlašćeni predlagači izbornih lista, pored ostalih, političke stranke i koalicije političkih stranaka, kao i da se prema Zakonu o Narodnoj skupštini u Narodnoj skupštini obrazuju poslaničke grupe iz reda narodnih poslanika. Stoga, bilo kakvo nezadovoljstvo postojećim političkim i izbornim sistemom, jer se ove primedbe suštinski odnose upravo na to, ne može biti rešeno Zakonom o Zaštitniku građana.
U pogledu trećeg aspekta, odnosno unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana, želim da istaknem da smo u toku pripreme ovog zakona prihvatili inicijativu Zaštitnika građana o uređivanju postupka pred Zaštitnikom građana po pritužbama građana, kako bi se stvorili uslovi za njegovo efikasnije i efektivnije postupanje u vršenju kontrole uprave.
Predlogom zakona uvode se skraćeni i ispitni postupak i propisuju rokovi za postupanje Zaštitnika građana. Na ovom mestu želim da naglasim posebno da bez obzira na to što se procesno-pravna terminologija i instituti u Predlogu zakona upodobljavaju u procesno-pravnoj terminologiji i institutima opšteg upravnog postupka, postupak kontrole koji vrši Zaštitnik građana i dalje ostaje specifičan, zakonom propisan postupak, tzv. vanpravne kontrole uprave.
Predložena procesna terminologija i inovelirane odredbe o postupku, ne predstavljaju uspostavljanje nekog posebnog upravnog postupka, niti će predložena procesna pravila dovesti do subsidijarne promene pravila opšteg upravnog postupka.
Dakle, Zaštitnik građana ne rešava o pravima obavezama građana, već utvrđuje činjenično stanje po pritužbi ili po sopstvenoj inicijativi, predlaže mere i iznosi preporuke organu uprave. Zaštitnik građana ne pokreće bilo kakve pravne postupke, kao što je postupak razrešenje javnih funkcionera ili disciplinski postupak, već on podnosi inicijative, upućuje preporuke, upozorava, ukazuje na nezakonitosti i nepravilnosti u radu i postupanju organa uprave.
Prema tome, naše rešenje ne razlikuje se od drugih uporedno pravnih rešenja, naš Zaštitnik građana je tipična Ombudsmanska institucija, te je kao takav ovlašćen, da se obraća Narodnoj skupštini, koja ga je izabrala i koja odgovara za svoj rad.
Ovlašćen je da se obraća Vladi, koja vrši nadzor nad radom državne uprave, ovlašćen je da se obraća drugim nadzornim organima, kao javnosti i te da svojim autoritetom i ličnim ugledom upozorava i ukazuje na rđavo postupanje organa uprave.
Pomenute procesne intervencije i zakonom utvrđeni rokovi, imaju za svrhu da obezbede veću procesnu predvidivost postupanja Zaštitnika građana, u pojedinačnim slučajevima, što će koristiti samom zaštitniku, ali i obezbediti veći stepen procesne predvidivosti građanima kada se pritužbom obraćaju Zaštitniku građana.
I kao zaključnu napomenu, u pogledu Predloga zakona o Zaštitniku građana, želim da istaknem sledeće. Smatram da smo novim zakonom zaista stvorili pravne uslove za unapređenje nezavisnosti i efikasnosti rada Zaštitnika građana, što je opšti cilj, koji je postavljen u akcionom planu za Poglavlje 23. i koji je takođe na ovakav način formulisan i u godišnjim izveštajima Evropske komisije, o napretku Republike Srbije.
U nastavku ću govoriti o drugom Predlogu zakona. U pogledu Predloga o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, važno je istaći da je u vreme njegovog donošenja 2004. godine, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja smatran za jedan od najnaprednijih zakona u Evropi koji reguliše pitanje transparentnosti i otvorenosti rada organa javne vlasti, što potvrđuje najviša pozicija na listi organizacije za opšta prava na informisanost, koja procenjuje zakone o slobodi informacija širom sveta.
Međutim, iako je u međuvremenu menjan 2007. 2009. i 2010. godine, pri čemu su izmene bile usmerene ka poboljšanju izvršenja odluka Poverenika i usklađivanju sa Ustavom, tek ovim današnjim Predlogom zakona vrše se neophodna usklađivanja sa zakonima koji su u međuvremenu doneti, a od značaja su za ostvarivanje prava javnosti da zna, kao što su Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i usaglašavanja sa međunarodnim standardima, transparentnosti javne uprave, kao i proaktivnog objavljivanja informacija od javnog značaja, koji postaje standard u okviru EU.
Sada bih vas zamolila da saslušate pažljivo ove ključne novine, koje zaista pokrivaju četiri aspekta kada je Poverenik za informacije od javnog značaja u pitanju. Novine koje smo doneli vidim kroz ova četiri aspekta, i nadam se da će to biti fokus u našoj raspravi.
Pre svega, u delu proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti na njihovim veb prezentacijama kroz unapređenje transparentnosti i povećan broj informacija koje upravo treba da sadrži informator o radu.
Druga stvar, kroz proširenje kruga subjekata na koje se zakon odnosi.
Treća stvar, unapređenje statusne i funkcionalne nezavisnosti Poverenika za informacije od javnog značaj.
I kao četvrti, ne manje važan aspekt, to je sprečavanje zloupotrebe prava tražilaca informacija koji pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku.
Dakle, ključna poruka koju želim da pošaljem sa ovog mesta, kada govorimo o Povereniku, o izmeni Zakona o Povereniku za informacije od javnog značaja, to je poruka svim organima javne vlasti da uvažavajući princip proaktivne transparentnosti ne čekaju zahteve za pristup informacijama, već da sami unapred, javno objavljuju što više informacija o svom radu.
Druga bitna stvar je da ne ignorišu zahteve koji im javnost podnosi, jer smo konstatovali da tzv. ćutanje uprave, jedan je od ključnih nedostataka u primeni važećih zakona.
Davanjem ovlašćenja Povereniku da izdaje prekršajne nalog za ne postupanje po zahtevima, dovešće, kako očekujemo, do eliminisanja ove negativne i neželjene prakse velikog broja organa javne vlasti.
Unapređenjem, dakle, pravnog okvira, koji uređuje pristup informacijama od javnog značaja povećavamo transparentnost rada organa vlasti u Republici Srbiji, i to ću zaista ponoviti, veliki broj puta u toku dana, jer nekako, proaktivna transparentnost je simbol izmena ovog Zakona o Povereniku.
Dakle, povećava se transparentnost rada organa vlasti u Republici Srbiji tako što se na kvalitetniji i precizniji način uređuje objavljivanje informatora o radu organa vlasti, odnosno, promoviše se omogućavanje pristupa informacijama na proaktivnoj osnovi. U važećem zakonu propisan sadržaj informatora ne odgovara u potpunosti vrstama informacija u pogledu kojih postoji najveće interesovanje javnosti.
Nove izmene zakona u potpunosti će urediti ova pitanja na način kojim se postiže najveća efikasnost i transparentnost u postupku, te se predlaže obaveza ažuriranja u roku od 30 dana od trenutka nastanka promene podatka sadržanog u informatoru.
Uvodi se obaveza izrade informatora u elektronskom, mašinski čitljivom obliku, koji treba da omogući laku pretragu potrebnih informacija. Predlaže se uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji bi vodio i održavao Poverenik i putem kojeg bi se objavljivali svi informatori. Uspostavljanje ovakvog sistema za koji su, kako se navodi u Godišnjem izveštaju Poverenika za 2020. godinu već stvoreni odgovarajući uslovi, treba da dovede do većeg stepena transparentnosti i lakšeg praćenja sprovođenja zakonske obaveze organa vlasti da izrađuju informatore o svom radu.
Predlogom izmene i dopuna zakona proširen je krug subjekata kojima se utvrđuje status organa vlasti koji su u obavezi da postupaju po zakoni i tu su uključene i određene kategorije fizičkih lica sa javnim ovlašćenjima poput javnih beležnika i javnih izvršitelja, zatim javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i novina uključujući tu i gradske opštine, potom, privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, privredna društva koja su u većinskom vlasništvu ili pod upravljačkom kontrolom pomenutih privrednih društava, kao i druge organe vlasti na koje se zakon do sada nije odnosio.
Trenutna definicija organa vlasti za potrebe primene zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja relativno je široka. Postojala je potreba da se radi usklađivanja sa međunarodnim zahtevima, pre svega Tromso konvencijom koja promoviše transparentnost institucije države kao ključnu karakteristiku dobrog upravljanja proširi krug subjekata sa definicijom organa vlasti, polazeći pritom od realne situacije da postoje ili su ustanovljene i neke nove kategorije subjekta.
Osim toga, aktuelni tekst zakona prilikom određivanja kruga lica koja se smatraju organom vlasti pravi dve kategorije takvih organa, pri čemu se za jednu od njih državni organ određuje veći broj obaveza, na primer, izrada informatora i podnošenje izveštaja Povereniku. Pokazalo se da je ovakva razlika neopravdana u mnogim slučajevima i da bi je trebalo otkloniti jer sužava obim ostvarivanja prava.
Predlogom zakona dodatno je predviđeno da se u organe vlasti uz jedinice lokalne samouprave, to su opštine, gradovi i grad Beograd uvrste i organi gradskih opština, s obzirom na značaj i obim informacija kojima raspolažu da bi se rasteretile centralne gradske uprave i da bi se ubrzao proces o dobijanju informacija povodom podnetih zahteva.
Posebno se precizira i dosadašnja definicija pravnog lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ tako što se navodi da pod organe vlasti spadaju i javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, uključujući tu, ponavljam opet i gradske opštine.
Dakle, zakonom se precizira da u krug organa vlasti spadaju i privredna društva, u većinskom državnom vlasništvu, pod čime se podrazumeva većinsko vlasništvo bilo kog od ranije navedenih organa vlasti, pojedinačno ili u zbiru.
Međutim, bitna novina u odnosu na dosadašnji zakon je proširenje kruga obveznika zakona na takozvane ćerke firme, odnosno privredna društva koja su u većinskom vlasništvu pomenutih privrednih društava osnovanih od strane organa vlasti, kao i na druga pravna lica koja su osnovana od strane svih navedenih privrednih društava.
Osim ovoga, Predlogom zakona preciziramo i obim informacija koje treba da budu pružene, odnosno treba da ih pružaju ona pravna lica koja obavljaju neke delatnosti od opšteg interesa, imaju javna ovlašćenja ili koja su finansirana od strane organa vlasti.
Predviđeno je da i takva pravna lica koja imaju svojstvo organa vlasti i obaveze izveštavanja u odnosu na one informacije koje se odnose na obavljanje javnog posla ili finansiranje iz javnog izvora, ali ne i za sve informacije koje su u njihovom posedu.
Kako sam već prethodno navela, govoreći o novim rešenjima u Zakonu o Zaštitniku građana položaj Poverenika je na isti način unapređen postizanjem većeg stepena transparentnosti, učešće javnosti u postupku njegovog izbora, formulisanjem odredba na isti način kroz raspisivanje takođe javnog poziva od strane predsednika Narodne skupštine, kao i kroz obavezu nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Poverenika obavi javni razgovor sa kandidatima, omogući im da iznesu svoje stavove u ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika.
Predlog da se mandat Poverenika sa sadašnjih sedam produži na osam godina, kao i da se ograniči na jedan mandat, oslanja se na istovetna rešenja koja se predlažu po pitanju mandata Zaštitnika građana, a sve to u skladu sa venecijanskim principima imaju za cilj sprečavanje tzv. profesionalizacije vršenja dužnosti Poverenika.
Takođe, prema godišnjim izveštajima Poverenika u primeni zakona sa aspekta ostvarivanja nadležnosti Poverenika, uočeno je da postoje teškoće u upravnim izvršenjima njegovih rešenja, kao i da je otežano sprovođenje njegovih ovlašćenja. Novo zakonsko rešenje daje operativnije ovlašćenje Povereniku da izrekne kazne zbog ne izvršenja njegovih, odnosno njenih odluka u zavisnosti ko bude na mestu Poverenika.
Sa druge strane, dosadašnja primena zakona ukazala je i na mogućnost zloupotrebe prava od strane tražilaca informacija koji neretko pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnih podnošenja žalbi Povereniku.
Imajući u vidu navedeno, bitne novine sadržane su u predloženom novom članu zakona koji se odnosi na obaveznost izvršenje rešenja Poverenika. Dakle, kao prvo, Povereniku se daje ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka kada u žalbenim postupcima oceni da je učinjen prekršaj predviđen zakonom. Sa ovim rešenjem je povezana i odredba koja predviđa da se podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane tražioca informacije uslovljava prethodnim podnošenjem žalbe Povereniku, odnosno pokretanjem upravnog spora pred Upravnim sudom kada žalba Povereniku nije dopuštena.
Na ovaj način želimo da otklonimo mogućnost zloupotrebe prava koju pruža trenutno važeći zakon koji je podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka razdvojio od žalbenog postupka što u praksi dovodi do velikog broja ovih zahteva podnetih od strane tražilaca informacija i to preko advokata bez prethodno izjavljenog pravnog sredstva protiv odluke, odnosno postupanja organa vlasti.
Ovakvo postupanje, odnosno ne izjavljivanje žalbe Povereniku, uz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, daje osnova za zaključak da to podnošenje zahteva za pristup informaciji nije imalo za svrhu dobijanje informacije, već da je predstavljalo samo sredstvo usmereno ka ostvarivanju prava na naknadu advokatskih usluga u postupku pred Prekršajnim sudom što predstavlja klasičan primer zloupotrebe prava.
Nema sumnje da put ka dobijanju tražene, odnosno potrebne informacije u slučaju kada organ vlasti odbija da omogući pristup, vodi preko postupka pred Poverenikom, odnosno Upravnim sudom, a ne preko prekršajnih postupaka. Te se stoga predlaže rešenje da se sa pokretanjem prekršajnog postupka sačeka dok se ne okončaju odgovarajući drugostepeni postupci.
Nakon više usaglašavanja sa zahtevima Evropske komisije koji su izneti u pisanim primedbama dostavljenim od strane „Sigme“, kao i na sastancima koje su predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave održali sa ekspertima ove organizacije u prethodnih devet meseci i bili su nam izuzetno značajni, istakla bih da su predlozi koji su se odnosili na unapređenje transparentnosti rada, naročito kod formulisanja obaveznih podataka koje treba da sadrže informator o radu organa vlati, većim delom usvojeni što je i pohvaljeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije dostavljenom 5. oktobra ove godine, kojim su dobijeni pozitivni komentari na izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Donošenjem predloženih izmena, odnosno dopuna, transparentnost u radu organa vlasti je promovisana kao glavni i primarni oblik obezbeđivanja prava na informaciju kroz, ponavljam, projektivno objavljivanje svih važnih informacija o radu organa vlasti i naravno efikasno i odgovorno postupanje organa vlasti po zahtevima tražilaca u skladu sa zakonom.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zaista zadovoljstvo da u visokom domu danas predstavim ova dva izuzetno važna zakonska predloga, za koje odgovorno mogu da tvrdim da su od suštinskog značaja za ostvarivanje principa dobre uprave, uprave koja treba da postane servis građana i privrede, a manje regulator, uprave u koju građani imaju poverenja u pogledu nepristrasnog, profesionalnog obavljanja javnih poslova i u kojoj su uspostavljeni efikasni sistemi nadzora i praćenja rada i postupanja, što je inače jedan od osnovnih ciljeva nove Strategije javne uprave za period od 2021. do 2030. godine, koju smo uneli u prvoj polovini ove godine. Zapravo, Strategija je doneta u prvoj polovini ove godine. Razmišljam, to je nekih 25 minuta kako govorim, normalno je da se omakne greška u govoru.
Suština je da su ovi predlozi zakona zaista na ponos Republici Srbiji kada je u pitanju proces evropskih integracija, odnosno usklađivanja zakonskih akata.
Unapređenjem pravnog okvira koji uređuje instituciju Zaštitnika građana i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, želimo da damo doprinos unapređenju odgovornosti i transparentnosti rada državne uprave.
Ja sam uverena da ćemo rešenjima koja sadrže zakoni koji su danas pred vama u tome i uspeti.
Vama hvala na pažnji. Zaista sam sa saradnicima, ne samo koji su tu, nego koji danas detaljno prate i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave tok naše rasprave i kasnije u pojedinostima kada budemo razmatrali ove zakone, mi smo vam na raspolaganju. Nadam se da će i javnost uzeti svoje učešće. Očekujem svakako i vrlo kritički doprinos, konstruktivno kritički doprinos medija, koji treba da nam pomognu da ova dva predloga zakona zaista pokažu da je Republika Srbija demokratično društvo, čiji su zakonski akti u procesu evropskih integracija nešto što jeste ponos zemalja u regionu i to mi danas treba da pokažemo, i narednih dana, jer Narodna skupština Republike Srbije je jedino mesto gde treba i gde će i u buduće da budu definisani akti koji će svuda i na svakom mestu svakom građaninu Republike Srbije garantovati sva ustavna prava. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, pre svega kolega Bakarec, evo, slušajući vas pažljivo, razmišljam, prvi put vas ovako slušam uživo ovde u sali, uglavnom su to televizijski prenosi, naravno i kolega Kesar pre vas koji je delom u izlaganju govorio o sličnim stvarima. Zaista od početka od 10.00 časova koliko sam ovde, nisam govorila u tom političkom kontekstu u kojem ste govorili vas dvojica, intenzivno mnogo više nego ostale kolege. Svi ostali, uključujući i mene pridržavali smo se pravnog okvira, govorili o posledicama, o uticaju na svakodnevni život građana koji će implicirati ova dva predloga zakona.
Zaista na ivici da upadnem u klopku, upravo ovo o čemu ste vi govorili, da upadnem u klopku te svakodnevne atmosfere u Srbiji, da dok se bavimo poslovima koji jesu naši poslovi, mi danas ovde treba da govorimo o Predlogu zakona o Zaštitniku građana i o izmenama i dopunama Zakona o Povereniku za informacije od javnog značaja i baveći se time mi smo to sasvim ostavili po strani, taj proces o kojem vi govorite.
Dakle, Srbija se danas nalazi u klopci, a na nama je izgleda, izgleda samo na naprednjacima u Srbiji, da ukazujemo na ta dva paralelna procesa. Mi moramo da jačamo, gradimo institucije nezavisnost naših institucija, ono što danas jeste osnovni zadatak u ovom parlamentu i tema na dnevnom redu.
Istovremeno, i ja kao članica Vlade, vi kao poslanici SNS, ne smemo da izostavimo, da zanemarimo proces koji se dešava, a to je proces dehumanizacije porodice Vučić samo zato što je jedna od njih Aleksandar Vučić predsednik Srbije. Na tom procesu moramo da insistiramo. Taj proces mora da bude vidljiviji. A kada će biti vidljiviji? Pa, evo, slušam vas, kažem prvi put uživo, jer samo sada slušajući vas pažljivo ovih dvadeset i nešto minuta, sam zapravo shvatila, koncentrisano jer sam mogla da vam se posvetim, danas mi je posao da slušam poslanike detaljno, da slušam o čemu vi govorite.
Zbog čega ovako insistiram da sam vas pažljivo slušala? Čak i u različitim humorističkim emisijama, i često kada vas ljudi citiraju, i u nekim tekstovima, analitičkim komentarima, u različitim blogovima, vi ste kao poslanik Bakarec, neko ko je simbol stalne odbrane Aleksandra Vučića i njegove porodice, i nekako, to vam dođe kao srednje ime.
Znate, kad se neko navikne da vi neke stvari radite, onda one već nekako gube, to je deo vaše priče, i u redu, evo, ga Bakarec, sad će ponovo on da brani Vučića, da ukazuje koliko je on u nekom riziku.
U tu zamku ne smemo da upadnemo. Vi treba da nastavite, po mome mišljenju, moguće da ljudi misle drugačije, da radite ovo što radite i da ukazujete, i da budete podjednako ovako glasni.
Oni koji se smeju tome što vi činite, zapravo njima smeta to što vi činite, jasno im je da to dolazi do nečije svesti. A, doći do nečije svesti, promeniti njegov način razmišljanja, ukazati mu na opasnosti, je danas vrlo teško, jer u ovom vremenu kada nas milioni informacija bombarduju, dnevno, ne samo u dnevnoj komunikaciji, ne samo preko mobilnih telefona, preko televizije, različitih, svih informacija koje do nas dolaze.
U tom moru informacija, slušati stalno o tome kako je ugrožena porodica Vučić, postaje dosadno. Čini se, vas da pitam, bez obzira kojoj stranci pripadate, reći ćete – aha, opet ono, napad na Vučića. Dobro. E, pa nije ovo napad na Vučića.
Zato ja kažem, ja malopre zamalo da upadnem u zamku. Od 2008. godine, među osnivačima SNS sam, kao i koleginica Maja Mačužić, koja je takođe bila među tih prvih nekoliko stotina ljudi koji su tada u Sava centru, dogovorili se da formiramo SNS, 2008. godine, 21. oktobra, jer neki komentarišu u medijima, šta je sa osnivačima SNS, nema ih, sklonili su ih, došli su neki novi, neki agresivni, ljuti, besni.
Nije tako. Tu smo, i mi osnivači, i Aleksandar Vučić je osnivač, ima nas mnogo tu koji smo bili osnivači.
Da li se stranka menja, da li se prilagođavamo, da li neki od nas koji su tu bili od početka, sada imaju neke drugačije funkcije, pozicije, zadatke u stranci, da li neki novi mladi ljudi, poput lidera sa naše akademije, dolaze, i zaista, velikom brzinom, zauzimaju mesta u prvim redovima, pa, to je zahvaljujući njihovoj aktivnosti, posvećenosti, požrtvovanosti, ljubavi koju osećaju i prema stranci i prema pozicijama za koje im je ukazano poverenje.
Zato, treba gledati napred, širom otvorenih očiju, spreman za sve izazove, za sve ono što svakodnevno nosimo sa sobom na leđima baveći se politikom i noseći odgovornost za budućnost i razvoj zemlje, dok smo vladajuća većina u Republici Srbiji.
Radujem se, verujem kao i većina vas, predstojećoj kampanji, radujem se izborima, i predsedničkim i parlamentarnim, i u nekoliko mesta biće i lokalnih i svakako, beogradskim izborima. To će biti prilika da građanima pokažemo rezultate koje smo napravili, to će biti prilika da pokažemo šta su oni koji žele da preuzmu odgovornost za vršenje vlasti, vi rekoste, „ološ opozicija“, trglo me u trenutku, ali, pokazaćemo i šta su oni govorili u prethodnom periodu i koliko im godina treba da smisle jedan programski dokument koji će biti zanimljiv građanima Srbije, barem da ga pročitaju, ako ne da ga upamte, jer nikako da dobijemo taj programski dokument opozicije.
Opet kažem, trgoh se na ono „ološ opozicija“, ali ne treba upadati u zamku. Ja jesam ministar u Vladi Republike Srbije i treba da budem ministar koji se brine o interesima svih građana Srbije, ali bih isto kao i vi pozvala institucije, vi ste neke od njih nabrojali, ali dobro svi oni znaju šta su njihovi zadaci, pozvala, da zaista reagujemo, da ne bude više samo se čuje, verbalno, opomena, da takva vrsta dehumanizacije, i taj stepen napada na porodicu Vučić, dobro ste nabrojali sve članove porodice Vučić, svi trpe svakodnevne pritiske, treba da tražimo akciju.
Želim rezultat, ne samo da me slušaju i da menjaju program, kad krenem da branim porodicu Vučić, jer to na prvom mestu, nije ljudski, može da vam se ne dopada političko opredeljenje, politički aktivizam, ali kao ozbiljno i zrelo političko društvo, moramo da poštujemo ljude koji su dobili poverenje i veliki broj glasova da zauzimaju određene pozicije.
Zato, gospodine Bakarec, znam da vam nije lako, ali ja bih vas zamolila da nastavite tim putem, jer možda neki od nas neće biti dovoljno glasni, možda će neki od nas naći i drugu vrstu zabave, ali to da u društvu, da u Srbiji danas imamo kontekst u kome je svejedno, sutra će se dogoditi situacija u kojoj, ako bilo šta osim ovog neverovatnog psihološkog terora koji se sprovodi nad porodicom Vučić, ako se bilo kome od njih nešto dogodi, većina će reći, tako je nešto i bilo, nešto je verovatno kriv. Nešto se spominjalo za Andreja, nešto se spominjalo za Danila, nešto se spominjalo za ovog člana porodice Vučić.
To ne smemo da dozvolimo, ne smemo u moru lažnih informacija da prihvatimo da neki ljudi koji ozbiljno i posvećeno, čak i ono što je najvrednije, a to je naša porodica, stavljaju u službu države i smatraju da ne smeju da odustanu od Srbije, čak i u trenutku kada njihovi najbliži i najdraži trpe najveću štetu, i mislim da taj čovek Aleksandar Vučić, nekada premijer, sada predsednik Srbije i predsednik SNS, najmanje što je zaslužio, da svakodnevno glasno i neprestano stojimo u njegovu odbranu, a građani će reći na sledećim predstojećim izborima, da li im to smeta ili će i oni postati deo velikog fronta, koji neće da dozvoli da u Srbiji jedan čovek, samo zato što ispravno radi svoj posao bude kažnjen kao nikada ranije, i njegova porodica sa njim.
Mi u SNS, to nikada nećemo dozvoliti. Hvala.

Hvala.
Samo kratko, ne mogu da ne reagujem na izlaganje poslanika Rističevića, vi zaista dugo, mi smo i bili kolege dugo u parlamentu i vi već nekoliko godina govorite o toj problematici, mislim na ove Luksemburške televizije i nikako da dobijete neki institucionalni odgovor. To je možda pomalo neozbiljno prema vama, vi ste ipak glas naroda i narodni poslanik i neko bi morao da reaguje ili da govorite neistine ili da postupi po onome o čemu vi govorite. Prema informacijama koje ja raspolažem, vi zaista govorite istinu, ali pretpostavljam da nećete odustati od tih tema kojima se već više godina bavite. To se na kraju zove, politička borba.
Ono što meni jeste zanimljivo, vi ste dosta kritički govorili i o ličnostima koje su prethodno zauzimali pozicije Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja o gospodinu Jankoviću i gospodinu Šabiću. Pomalo ste govorili u šaljivom tonu, odnosno zvučalo je šaljivo, ali jasno mi je da ste bili izuzetno nezadovoljni njihovim radom i nekako ste to nezadovoljstvo sad preneli i na ove aktuelne čelnike ta dva nezavisna tela. To je bar moj utisak, ne znam da li sam pogodila.
Suština je u tome da sve to o čemu ste govorili je odlična prilika, da donoseći ovaj novi zakon i za Zaštitnika i za Poverenika, zapravo budete izuzetno strogi u meri kojoj vam to zakon dozvoljava kada birate sledećeg Zaštitnika građana, odnosno Poverenika. Proces sada izgleda malo drugačije, ali se svakako javni poziv upućuje od strane predsednika parlamenta. Svima je dozvoljeno da se prijave po ovom predlogu zakona i za sada na zamerku poslaničke grupe SPS mi smo dali mnogo širi predlog od pravnika. Dakle, vodeći se pravilima Venecijanske komisije, venecijanskim principima, ali pričaćemo o tome kada budemo u danima za pojedinostima, da li je to dobro rešenje da to bude isključivo pravnik ili možemo biti nešto širi, a da onda imamo dobro organizovanu grupu, odnosno tim službenika u okviru kancelarije, u okviru te službe koja će voditi računa i o stvarima o kojima ste vi govorili i svakako to treba uzeti u obzir.
Lično mislim i to je oslikano u zakonu koji je rezultat rada velikog broja institucija da zaista treba da otvorimo što veći krug kako bismo dobili što boljeg kandidata. Jednostavno tako rečeno, ali pričaćemo u danu kada budemo razmatrali, u pojedinostima ovaj zakon.
Još jednom, poslaniče Rističeviću, za mene je uvek zanimljivo kada vi govorite i ja se nadam da javnost će vas podržati u vašim inicijativama, jer ne treba od te vrste političke borbe odustajati i sve dok ima onih ljudi koji strogo svakodnevno prate svaki korak Zaštitnika i Poverenika za informacije od javnog značaja, oni svakako neće moći opušteno da rade svoj posao.
Visina zarada o kojima ste vi govorili nekako kažu nije zgodno razgovarati o tuđim platama, to je neko pravilo, ali kada je ova situacija u pitanju o kojoj vi govorite, očigledno taj stepen vašeg nezadovoljstva njihovim radom, a ljudi kada su nezadovoljni, kako ko radi onda počinju da vas pitaju za platu. Kada su ljudi zadovoljni kako neko radi, onda i ne pitaju mnogo.
Tako da su tu otvorena mnoga pitanja danas. Slažem se sa vama da o svemu tome treba ovde razgovarati, otvoriti ta pitanja, jer što je širi dijapazon pitanja koja otvaramo pre ćemo naći bolje odgovore. Ne treba da bude zaštićenih u Srbiji, ni na koju temu, a u ovom trenutku u Srbiji zaista imamo, rekla bih duple aršine. Ono što važi i što može da se napada kada je Aleksandar Vučić u pitanju i njegova porodica, za neke druge nije dopustivo.
Tako da u pravu ste, kolega Rističeviću, treba otvarati što više pitanja dok ne dobijemo konačne odgovore koji će zadovoljiti većinu ljudi u Srbiji. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Poslaniče Mrdiću, dobro ste mi dali šlagvort da obavestim javnost da je na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije prihvaćena donacija Poljske od 200.000 vakcine „Moderna“. Tako da pored postojećih četiri od danas u Srbiji postoji i peta vakcina „Moderna“. Mislim da smo među retkim zemljama koje imaju takav izbor vakcina i da jedino što nama preostaje da se vakcinišemo, oni koji nisu do sada, oni koji jesu drugom i trećom dozom.
Na nama je da svakog dana govorimo o tome koliko je važna vakcinacija i znam da to radite ovde u parlamentu i to je dobro, jer direktno preko nacionalne frekvencije možete da utičete na svest velikog broja ljudi u Srbiji da vakcinu prihvate kao jedini način borbe protiv Kovida.
Sa druge strane, kao predsednica koordinacione Komisije za inspekcijski nadzor ja želim da pomenem i izuzetno intenzivan rad svih inspekcija u Srbiji, u Srbiji imamo oko 2.400 inspektora koji su organizovani u 46 inspekcija. Mi smo zaista sada podigli sve kapacitete, sve raspoložive snage u nadzoru na terenu, jer je važno da ljudi razumeju da mi u ovoj situaciji moramo svi da podelimo odgovornost.
Ne želim i uvek ću se boriti protiv toga da postanemo i policijska i inspekcija država. Dakle, da se nešto radi pod stalnom prinudom, ali dajte da podelimo odgovornost, mi kao građani Srbije kojima ova država želi najbolje, ili želi da napravi okruženje u kojem ćemo biti maksimalno zaštićeni od kovida.
Dakle, mi kao građani, sa druge strane inspekcije koji imaju obavezu nadzora i kontrole sprovođenja protiv epidemijskih mera i sa treće strane, da to budu u ovom trenutku ugostitelji kod kojih je pik u ovom trenutku da posle 22.00 časova, se niko ne nalazi u zatvorenom ugostiteljskom objektu, gde se konzumiraju hrana i piće, a da pri tome, nema zeleni digitalni sertifikat.
Još jednom da ponovim da svi mi koji smo vakcinisani, barem jednom vakcinom, a uvažavaju se druga i treća doza, svi mi koji smo testirani različitim vrstama testova i koji imamo negativan test, svi mi imamo pozitivan zeleni sertifikat, dakle, možemo da se nađemo u tim prostorima.
Molim građane da svi preko E-uprave potraže svoje digitalne sertifikate, to je na portalu euprave.gov.rs, ili na svim šalterima „Pošta“. Dakle, od početka primene ovih sertifikata je na šalterima „Pošta“ izdato oko pola miliona sertifikata, tako da zaista zahvalnost i preduzeću „Pošta Srbije“ koji je na usluzi građanima da lakše dođu do zelenih sertifikata.
Još uvek je samo posle 22.00 časa obavezno u zatvorenim ugostiteljskim objektima. Mi ćemo i u toku naredne nedelje imati novu sednicu Kriznog štaba, da razmatramo da li ćemo proširiti i vremenski i na druge prostore obavezno posedovanje zelenog kovid sertifikata.
Spomenula sam i Modernu kao još jedan peti izbor za vrstu vakcine u Srbiji. Sa druge strane, spomenuli ste izbore i spomenuli ste da se nadate da će narod pokazati da sve ono što smo mi radili u prethodnom periodu zaista nailazi na pozitivan odjek i da će ljudi barem onih 700.000 ljudi, koji su članovi Srpske napredne stranke zaista snažno podržati svu ovu politiku, na prvom mestu predsednika, Aleksandra Vučića, zatim i Vladu Republike Srbije.
Dobro je da građani znaju da mi nećemo odustati od borbe. Ljudi vole one koji se bore. Ljudi vole one koji ne odustaju. Ljudi vole ljude sa stavom. Vaša borba, vaš nastup mora da ima stav. To je ono što će opredeliti građane prestojećim izborima, bez obzira na kom nivou. Posebno poručujem svojim kolegama naprednjacima, treba da vas vide da se borite, da uzdignute glave idete napred, da ne reagujete na napade, na stalne lažne optužbe, nego da idete napred ponosno podignute glave, ponosni na rezultate i parlamenta, i Vlade i predsednika Vučića.
U tome ćemo biti zajednički tim, verujem. Svih nas 700.000, koliko smo članovi Srpske napredne stranke, ali je, reći ću vam, veliki front građana koji nas podržava u ovom trenutku možda nisu dovoljno glasni, ali mislim da će brojke na izborima pokazati da ova Srbija ima na koga da se osloni.
Hvala.

Hvala predsedavajući.
Kolega Šukalo, opet se ponavljam, dali ste mi dobar šlagvort, ali je zaista zadovoljstvo i kada pričamo i o ovim zakonima, pa, eto, spominjemo i nadležnosti Ministarstva koje je predlagač ovog zakona, naša jeste suština da popravimo život, kvalitet života i standarde u Srbiji za svakog građanina.
Sve ovo o čemu ste vi pričali, digitalizacija, uvođenje e-uprave, suština je da svako od nas postane e-građanin. To znači da na portalu e-uprave imamo registrovan svoj profil i da komuniciram sa državom i svim ustanovama, institucijama u državi, elektronskim putem. Dakle, da u svoje e-sanduče dobijete sva dokumenta zbog kojih ste ranije išli na različite šaltere i u različite institucije, narodskim jezikom rečeno. Suština je da i tražite ta dokumenta i dobijate u svoje e-sanduče.
Naravno da postoji i onaj stariji deo stanovništva koji možda nije informatički toliko obučen i nije u prilici da komunicira na taj način sa državom, ali tu su šalteri u okviru opštinskih i gradskih uprava i šalteri u okviru pošte. Dakle, i dalje smo pronašli način da se olakša život građanima.
Vi ste spominjali to da treba da postoji jedno centralizovano mesto i znam da znate da postoji jedinstveno upravno mesto, nažalost, samo u 14 gradova i opština u Srbiji. Treba da ih bude u svakom gradu ili opštini, a naravno i u gradskoj opštini u većim gradovima. Neophodno je da ljudi, kao što vi kažete, njega ne zanima koja je procedura, ja hoću da rešim svoj problem, potreban mi je dokument, izvod, potvrda, hoću da mi to država reši. To je moderna uprava, to je službenik koji je servis i građana i privrede i to jeste suština našeg motoa našeg ministarstva - uprava po meri svih nas. Dakle, upravo onakva kakva je nama neophodna, građanima i privredi u Srbiji, a ne ono što smo navikli ili nešto što smo nasledili iz prethodnog perioda.
Spomenuli ste ljubaznog i uslužnog službenika na šalteru. To je ona suština koja je vrlo teška. Lako je napisati na papiru. I kad pričamo o jumovima, da ih treba više, sada ih ima 14, treba ih deset puta više. To je ipak broj. Izdvojićemo novac, napravićemo prostor, kupićemo softvere, edukovaćemo ljude. Ali ljudi, ljudski kapacitet, ono što je ljubaznost, pristojnost, volja da se pomogne i građaninu i privredi, e to se i teško menja i teško uči. Ali, tu smo svi mi da budemo jedan tim koji donosi promene i koji pobeđuje, koji želi modernu, praktičnu Srbiju. Mi to možemo da uradimo.
Kao što se često čuje, mi danas pričamo o robotici, veliki broj mladih ljudi se sada bavi nekim zanimanjima o kojima njihovi roditelji do pre pet godina nisu ništa ni čuli, sada deca već rade na tim mestima, imaju izuzetne zarade, jer se svi poslovi i usluge u okviru IT izuzetno skupo i naplaćuju.
Digitalizacija i modernizacija e-uprave je zaista naš prioritet i o tome ću, verujem, pričati i sutra od 16.00 časova, kada ovde u parlamentu Vlada bude podnosila jednu vrstu malog izveštaja, jer ćemo mi u toku naredne nedelje podneti ozbiljan i obuhvatan izveštaj, pre svega predsednica Vlade, o radu ove Vlade u prethodnih godinu dana.
Kada pričamo o jedinstvenom upravnom mestu, za sledeću godinu je predviđen više nego dupli iznos, negde oko 100 miliona dinara za nove jumove širom Srbije. Takođe, budžetski fond će biti raspisan već u januaru, poziv za sredstva iz budžetskog fonda, gde takođe unapređujemo e-upravu i pomažemo funkcionisanje lokalnih samouprava.
Moj prioritet je i u prethodnih godinu dana, a to će biti do kraja, dokle imam odgovornost da sam ministar u ovoj Vladi, da posebno pomažem malim lokalnim samoupravama, manjim. Jer, njima je mnogo teže da pronađu sredstva i da apliciraju kako bi unapredili kvalitet usluga u svojim jedinicama lokalne samouprave.
Još samo jedna stvar koja govori u prilog tome o čemu ste vi govorili. Za ovih godinu dana, uz pomoć Centralnog registra stanovništva, tu se nalazi veliki broj službenih baza koje u državi inače postoje, deset miliona dokumenata i informacija je razmenjeno između institucija, što znači da je država Srbija građanima Srbije omogućila da 10 miliona puta manje odlaze na šaltere, manje plaćaju takse, manje gube vreme. Dakle, moderna uprava vam štedi vreme i novac. Mislim da je to Srbija 21. veka.
Samo kratko, ja pretpostavljam da je ovo i završno obraćanje ministra, neću raditi rezime ponovo po ova dva zakona, iako je to bilo predviđeno, ja pretpostavljam da ćemo se vrlo brzo videti u raspravi o pojedinostima, želim svima da se zahvalim na izuzetno konstruktivnoj raspravi. Jesmo u jednom delu odlazili na politički teren, gde smo zaista govorili o stalnim i preteranim napadima na porodicu Vučić, pre svega na predsednika Vučića, ali to je naša svakodnevnica.
I da ponovim - uporedo radimo na dve trake, žargonski rečeno - jačamo kapacitete naše države, gradimo demokratsko društvo, nezavisnost nezavisnih institucija jačamo u meri koja je poželjna na putu evropskih integracija. Nije problem da vodimo ovu državu. Problem je ako zatvaramo oči pred političkim napadima, pred jednom neravnopravnom političkom borbom koja se trenutno u Srbiji dešava uz podršku stranih centara moći i zato mi ne treba da ćutimo, zatvaramo oči i da budemo tihi i pognute glave. Dignute glave napred, samo neka oni udaraju, mi radimo svoj posao, prikazujemo rezultate, a rezultati su ti za koje ljudi glasaju, pa između ostalog i ova dva vrlo važna zakona koji su doneli veliki plus u Izveštaju o napretku Srbije, u Izveštaju Evropske komisije.
Hvala vam svima na trudu i radu i vidimo se ubrzo u raspravi o pojedinostima.

Hvala, predsedavajući.
Uvažene kolege poslanici, predstavnici Vlade, daću vam verovatno odgovor koji vas neće posebno zadovoljiti, ali to je istina. Samo nisam čula detaljno o kom gradu ste rekli da nisu održavani saveti. Pazar? Dobro.
Ali, ima još mesta, poput ova dva o kojima ste govorili. U pravu ste.
Zašto kažem daću vam odgovor koji vas neće zadovoljiti? Verovatno ste očekivali da možemo određenim aktom ministra da sankcionišemo takvo ponašanje. Nažalost, iako je ovo sve definisano Zakonom o lokalnoj samoupravi, taj sam akt o osnivanju mesne zajednice zapravo tačno propisuje kako teče proces izbora za savete mesnih zajednica i ceo taj proces izbora saveta se sprovodi u jedinici lokalne samouprave i njega pokreće predsednik skupštine opštine ili predsednik skupštine grada. Dakle, potpuno se dešava van Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, tako je propisano i definisano zakonom i to je taj administrativni odgovor normativni koji sam vam sad izložila.
Sa druge strane, kao neko čija stranka, dakle SNS, jer ja sam potpredsednica GO Srpske napredne stranke, izuzetno su važni za nas i ozbiljno pratimo i postižemo rezultate na kojima nas niko ne može dostići do sada u Srbiji. Dakle, sada ne govorim kao ministar, nego kao potpredsednica SNS, čime možda i kršim neko pravilo u parlamentu, ali zaista želim da se zahvalim svim ljudima koji učestvuju u izborima za savete mesnih zajednica, svim ljudima koji pobeđuju i koji dobijaju te glasove, jer je to ono što ste vi rekli, suština, da se život odvija na lokalu i da su mesne zajednice zapravo prava lokacija na kojoj mi možemo da vidimo šta je to što boli građane na toj maloj teritorijalnoj organizaciji, koji su to problemi, ona svakodnevica.
Svakako da ozbiljne teme, poput evropskih integracija, poput Kosova i Metohije, poput ozbiljnih ekonomskih tema se vode na drugim mestima, ali ono što je svakodnevni život i što nas iritira svakodnevno, ako nije u standardu na koji smo navikli je zapravo život u mesnim zajednicama i te komunalne teme kojima možemo da se bavimo su nešto na čemu gradovi i opštine moraju malo više da porade.
Ja ću se truditi da jednom vrstom dopisa koji izlazi iz moje nadležnosti, ali to će biti jedna dobronamerna sugestija gradovima i opštinama da budu ozbiljniji u samom postupku organizacije izbora za savete mesnih zajednica. Hvala vam na ovom pitanju. Mislim da parlament i služi ovome, da podsetite na različite probleme koji se dešavaju na teritoriji cele Srbije i na tome možemo da radimo zajedno. S druge strane, sada opet po malo izlazim iz cipela ministarke ili potpredsednice stranke, volela bih da i stranački sarađujemo na terenu, jer stranački imate ozbiljne resurse u gradovima koje ste spomenuli a koji imaju probleme sa organizacijom izbora za savete mesnih zajednica i svakako da će i vama i nama biti interes građana na prvom mestu, bolje uređenje života i funkcionisanje tih gradova i opština, tako da tu jesmo na zajedničkom zadatku. Tako sam i shvatila vaše pitanje, da treba obavestiti građane, da čuju da razmišljamo o svakom gradu i opštini u Srbiji, a sa strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave svakako ćemo poslati tu sugestiju i uraditi jednu malu reviziju.
Hvala još jednom na pitanju.

Hvala, predsedavajući.
Gospođo Žarić, hvala vam na ovom pitanju. Nije prijatno za mene, ali svakako je zgodno, iako se ne tiče konkretno rada Vlade, a u ova tri sata treba da proveravamo rad Vlade i ministara, dobro je da se možda pojasne neki napisi o članu Vlade Srbije, o ministru Državne uprave i lokalne samouprave, potpredsednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke i verujem da su mnogi ljudi u Srbiji dovedeni z zabludu. Ne mislim da su zbunjeni, samo dovedeni u zabludu.
Naime, ono što je i Đilas, i Marinika Tepić, i Jeremić i sve ono što oni sprovode u poslednje vreme, a to je jedno fantastično takmičenje u laganju. Ko će jače, masnije i gore da slaže, ko će da nanese tom laži veću štetu fabrikujući lažne afere, oni misle SNS da nanose štetu. Oni nanose štetu Srbiji.
Ne voliš svoju državu kada fabrikuješ afere koje umanjuju rad, trud i rezultate predsednika države, predsednika Vlade, svih članova Vlade, pa i vas u parlamentu koji zdušno i ozbiljno radite u interesu svih građana Srbije.
Tako jedan Jeremićev potrčko smisli, ali ne mogu reći smisli, doneli su mu gotov materijal, gotovu priču, postoji jedna interesna grupa, složena od različitih političara, bezbednjaka, nekih drugih ljudi koji imaju interes da ja i slični meni ispadnemo iz politike i to naglavačke, da se nikad ne setimo da se vratimo ovde. Što kažu, ako ste mislili da je politika vaša, pa politička scena u Srbiji malo je i naša, svih nas koji učestvujemo u politici, pa, ćeraćemo se još.
Pre nekoliko godina na farmi u zemljoradničkoj zadruzi Gakovo, Graničar Gakovo, je zaista otkrivena farma marihuane. Počinioci su uhapšeni, osuđeni, procesuirani, neki služe kazne, neki su još uvek van zemlje u bekstvu i dobro se zna, to policija odlično zna, bezbednosne službe odlučno znaju da tu Gakovo i ta cela priča farma marihuane se završila.
Završena je priča pre nekoliko meseci. Ministar Vulin u jednoj stambenoj kući, koja nema veze sa tim Gakovom, takođe pronađe neku količinu marihuane, ali to je priča za nešto drugo.
E onda se seti ta neka interesna grupa da Marija, odnosno neki članovi porodice Marije Obradović i aktuelne ministarke i potpredsednice stranke imaju jedan hektar, doduše deset kilometara od te farme Graničar Gakovo na kojoj je pre nekoliko godina pronađena farma i kažu – što mi ne bismo rekli da je upravo ona dovedena u vezu, ona, ljudi bliski njoj, njena porodica, pa dok ona objasni, mi smo završili svoj posao.
U svakom slučaju naneli su veliku ljagu meni lično, mojoj porodici posebno. Uznemirili su nas sve i ja se izvinjavam i svojoj političkoj organizaciji, svakako i Vladi Srbije ukoliko sam nekome od njih nanela štetu.
Zapravo, ova lažna afera i ova velika ljaga koja je naneta mom imenu, radu, profesionalnoj karijeri, koja je oduvek bila bez mrlje, nemerljiva je.
Ja vodim proces protiv Miroslava Aleksića. Posle jučerašnjeg ročišta, gde smo takođe dokazali da je neistina sve što on govori, ali ja dve godine ne govorim o tom procesu, ćutim, jer poštujem sud, posle samog ročišta, Aleksić izađe sa svojim spremnim novinarima i, N1, Nova S i brdo njihovih lažljivih portala, prenesu kako sam priznala da sam vlasnik tog imanja.
Ja sam na tom ročištu izgovorila da mi zaista imamo jedan hektar u naselju Rastina, u selu Gakovo pored Sombora, a to je desetak kilometara od te pomenute farme ili od bilo koje kuće u kojoj je pronađena marihuana u Gakovu, u tom ozloglašenom sada Gakovu, inače tamo žive divni ljudi, zaista.
Ja nemam zaista ništa da krijem. Žao mi je zbog štete koju sam bilo kome nanela, ali sam želela da ljudi znaju da budu sigurni.
Znam i da su neki ljudi u Somboru, takođe, dovedeni u zabludu, pa su neke druge akcije proizveli, misleći da je istina ovo o čemu ja govorim, ali to je politička igra i ja sam toga svesna.
Ono što jeste važno, ja neću odustati od ovoga. Aleksandar Vučić je mene svemu naučio što ja znam danas u politici i što ću ikada znati.
Svoje pozicije i kao poslanik i kao potpredsednik stranke zaslužila sam na njegov predlog, odnosno imenovana sam na njegov predlog.
Stranku izuzetno volim, 13 godina poštenog političkog rada. Mnogi od vas me znaju. Mnogima od vas sam pomogla da bolje razumete politiku i da date sve od sebe.
Mi ne treba da odustanemo. Oni neka lažu, naše je da govorimo istinu. Istina, marljiv rad, posvećenost, ljubav prema državi, to će vam pomoći kojoj god stranci da pripadate.
Pozdravljam svoje prijatelje u SNS, mnogo je ozbiljne borbe pred nama. Znate, ima mnogo pristojnog sveta u politici, iako je politika jako prljav posao. Ne dajte da vas oteraju odavde, neka istina bude vaš vodič, a mi treba da razmišljamo o tome gde smo se dogovorili da idemo, a onda da pitamo sebe a dokle stigosmo?
Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću predstavljati zakon o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa koji su pripremili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije čiji je cilj uspostavljanje kvalifikovanog elektronskog pečata za državne i druge organe.
Zakon je pripremljen u cilju povećanja efikasnosti javne uprave, što je bio jedan od prioriteta Vlade koji je Ana Brnabić, predsednica Vlade navela u svom ekspozeu u oktobru 2020. godine, kada je ova Vlada i formirana. Cilj ove Vlade, kao i prethodne je uspešna transformacija javne uprave u efikasan servis građana, što znači uvođenje ekonomične i transparentne javne uprave, čije je jedno do sredstava i razvoj elektronske uprave.
Uz uspostavljanje mogućnosti da organi elektronski razmenjuju dokumenta međusobno, kao i u komunikaciji sa građanima, uz činjenicu da je već ranije uvedena obaveza da se elektronski razmenjuju podaci između organa uprave, dobiće svoj puni smisao uspostavljanjem kvalifikovanog elektronskog pečata za državne i druge organe.
Prema važećem Zakonu o pečatu državnih i drugih organa, državni i drugi organi, imaoci javnih ovlašćenja za potvrdu o autentičnosti javne isprave koja proizilazi iz rada ovih organa, pribavljanje su saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tako da je u praksi bio poznat samo pečat u formi otiska. Ministarstvo i Vlada opredelili su se da ne ukidaju pečat u formi otiska, kao što je u pitanju poslovanje privrednih subjekata zbog toga što se u našoj međunarodnoj praksi u pojedinim vrstama poslova i dalje koristi pečat u formi otiska.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa, o kojem ćemo danas raspravljati u Narodnoj skupštini pripremljen je radi daljeg razvoja i primene elektronskog poslovanja u državnim i drugim organima. Naime, ovim Predlogom zakona uredićemo namenu, sadržinu, izgled i upotrebu kvalifikovanog elektronskog pečata kada u vršenju poslova iz svog delokruga državni i drugi organi kao što su npr. Narodna skupština, predsednik republike, Vlada, organi državne uprave, Zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, kao imaoci javnih ovlašćenja, kao što su javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom, dakle kada svi ovi organi i subjekti razmenjuju dokumentarni materijal koji je pripremljen ili nastaje u radu ovih organa elektronskim putem.
Na ovaj način se vrši usaglašavanje i postojećeg Zakona o pečatu državnih i drugih organa sa do sada donetim zakonima kojima se uređuje funkcionisanje elektronske uprave, kao što su Zakon o elektronskoj upravi čiji je cilj da se olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave i Zakon o elektronskom dokumentu, naravno o elektronskoj dokumentaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji uređuje usluge od poverenja u oblasti elektronskog potpisa, elektronskog pečata, elektronskog vremenskog žiga, elektronske dostave, autentifikacije veb sajtova i elektronskog čuvanja dokumenata.
Takođe, Vlada je u martu 2020. godine donela Uredbu o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave kojom je predvidela elektronsku razmenu dokumentarnog materijala, overenog kvalifikovanim elektronskim pečatom, odnosnom kvalifikovanim elektronskim potpisom, preko servisne magistrale organa ili naloga elektronske pošto, tako da imajući u vidu sve navedeno, ovim predlogom zakona se omogućuje usaglašena primena svih navedenih propisa, a sve u cilju efikasnijeg razvoja E-uprave.
Dosta suvoparno i administrativno zvuči sve ovo o čemu sam ja govorila, ali sve ovo u zakonu ovako zvuči. Ali, u suštini, značajno će nam biti olakšan život i sada ćemo kroz jedan klik i kroz komunikaciju putem eUprave sa državom i ostalim organima i institucijama, pa i unutar privrede, rešavati sve ono što smo gubili dane, čekajući pred šalterima, kroz nekoliko kancelarija i čekajući razne službenice da nas obaveste da nam zaista više ne fali nijedan papir, da se malo našalim na ovu temu. Da napravim paralelu između ovih teških, rogobatnih administrativnih izraza i svakodnevnog života.
Tome u prilog govori, ovom usaglašavanju u prilog govori činjenica da se ovim predlogom zakona predviđa da će se postupak davanja saglasnosti na sadržinu i izgled pečata sprovoditi na isti način za obe vrste pečata, dakle i elektronski i onaj klasičan dosadašnji sa otiskom.
Predlogom ovog zakona je predviđeno i da će se postupak davanja saglasnosti na sadržinu i izgled pečata odvijati putem elektronske usluge na portalu eUprave, bez obzira na forumu pečata, odnosno i za kvalifikovani elektronski pečat i za pečat u formi otiska, čime će se u pogledu ovog postupka u potpunosti preći na elektronsku upravu, s tim što je primena koja se odnosi na pečat u formi otiska predviđena od januara 2022. godine, dakle početkom naredne godine.
Zbog potrebe da državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja obezbede tehničke uslove koji će omogućiti i podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na sadržinu i izgleda pečata u ovoj formi, elektronskim putem, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, radi realizacije ove nove nadležnosti, u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, obezbediće da se zahtev za pribavljanje saglasnosti na elektronski kvalifikovani pečat podnosi putem usluge elektronske uprave na portalu eUprave.
Predlogom zakona nije menjan rok od tri dana od dana podnošenja urednog zahteva u kojem je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave davalo saglasnost na zahtev, na sadržinu i izgled pečata, kako i u formi otiska, tako isto to sada važi i za kvalifikovani elektronski pečat. Ministarstvo će i u narednom periodu nastojati da i ubuduće održi efikasnost, kada je u pitanju rok za davanje saglasnosti za sadržinu i izgled obe vrste pečata. Pored navedenog, ovim predlogom su izvršene i određene izmene koje se odnose i na brisanje nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova iz Zakona o pečatu državnih i drugih organa.
Naime, navedene izmene su izvršene s obzirom na to da registrovani preduzetnici mogu da obavljaju sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, odnosno da u ovom slučaju mogu da izrađuju pečate po narudžbini državnih i drugih organa, samo ukoliko su ministarstvo nadležno za poslove uprave, ili nadležni organ autonomne pokrajine dali saglasnost na sadržinu i izgled pečata, kao i da je Zakonom o pečatu državnih i drugih organa propisana prekršajna odgovornost odgovornog lica i preduzetnika, ukoliko izrade pečat bez saglasnosti nadležnog organa, naravno, predviđena je krivična odgovornost u slučaju da se izvrši zloupotreba koja predstavlja krivično delo. To su ukratko najvažnija rešenja koja sadrži ovaj zakonski predlog.
Naročito želim da istaknem da će navedeni zakon dati jednu novu dimenziju radu svih organa koji su obuhvaćeni Zakonom o pečatu državnih i drugih organa. Posebno imamo u vidu da se Zakon odnosi na preko 10.000 organa koji će sada imati mogućnost da upotrebljavaju i elektronski kvalifikovani pečat, kao što su ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava, posebne organizacije, službe Vlade, sudovi, tužilaštva, jedinice lokalne samouprave, dakle gradovi i opštine, javne agencije, škole, predškolske ustanove, bolnice, ustanove socijalne zaštite, organi autonomne pokrajine, javni beležnici, javni izvršitelji i drugi.
Naravno, ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pozivam sve organe na koje se zakon odnosi da u okviru svojih poslova koje obavljaju prepoznaju prednosti primene elektronskog kvalifikovanog pečata i elektronske komunikacije, da zatraže saglasnost ovog ministarstva i pribave elektronski pečat i gde god je moguće u vršenju svojih poslova postave sebi kao prioritet da papirne dokumente u komunikaciji sa drugim organima, odnosno građanima obavezno zamene elektronskim dokumentom.
Na kraju, želim da se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da ćete vi, kao poslanici Narodne skupštine, posle rasprave u načelu i u pojedinostima usvojiti ovaj predloženi zakon. Hvala još jednom.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala, pre svega, kolegi iz Kraljeva koji je postavio ovo pitanje koje se tiče vakcinacije, a tiče se cele Srbije. S druge strane, eto malo da se odmaknemo od ovih teških političkih tema kojima smo se bavili u prvom delu ovih pitanja poslanika.
To jesu bolne političke teme, čak i onda kada Beograd i Priština budu dogovorili način funkcionisanja između dve zajednice čiji su predstavnici Beograd i Priština. I dalje ćemo imati još dugo neke teške teme oko kojih se nećemo moći dogovoriti, ali možda za početak da počnemo da pričamo o nekim svakodnevnim temama.
Često kada smo pričali, baš žene koje žive i u Beogradu i u Prištini, a koje su političarke, novinarke, aktivistkinje nevladinih organizacija, bila je neka inicijativa „Follow us“, pričali smo o tome, o svakodnevnim temama – nasilje nad ženama, zdravlje, preduzetništvo žensko i evo samo jedna kratka poruka. Da bi bolje Beograd i Priština počeli da razgovaraju hajde da pričamo o svakodnevnim temama. To je jedno. Kada ne možete po glavnom kanalu da rešite problem, probajte posredno. To je neko od diplomatskih instrumenata. I, pričale smo o tome kada je nasilje u porodici u pitanju da li više boli kada bije Albanac suprug ili Srbin suprug. E, to je suština priče o čemu treba da priča Beograd i Priština, da bi se odmakla sa ove mrtve tačke. To smo negde mi žene u politici pokušale da razgovaramo. Ne mogu reći da smo napravile neki veliki pomak, ali hajde da probamo i tim alternativnim pravcima da pronalazimo zajedničke jezike, jer očigledno ono na čemu je Beograd do sada insistirao teško ide. Priština odbija da razgovara.
Izvinjavam se što sam oduzela vreme. Samo kratko oko vakcinacije. Pitali ste ključne stvari koje se tiču vakcinacije - šta da radimo u situaciji kada smo propustili termin za vakcinaciju, šta da radimo u situaciji kada nemamo potvrdu o vakcinaciji, a jesmo vakcinisani i revakcinisani. Mi smo upravo zbog velikog broja pitanja otvorili poseban portal i na portalu eUprave postoji posebna usluga. Kada ljudi budu otišli na adresu „euprava.gov.rs“ mogu da pronađu opciju koja se upravo tako zove – nova potvrda o vakcinaciji i propušten termin za vakcinaciju. To je najjednostavniji način, da ja sada ne opterećujem ljude ostalim detaljima.
Dakle, na adresi „euprava.gov.rs“ mogu dobiti novu potvrdu o vakcinaciji i mogu zakazati novi termin za vakcinaciju. Ima i još jedna opcija. Ukoliko ste sigurni da zbog nekih svojih razloga ne možete da budete vakcinisani u narednom periodu, možete i da odaberete period u kome otprilike možete da budete vakcinisani. To je veoma važno za ljude koji su sprečeni iz nekih drugih razloga da budu vakcinisani.
Ono što jeste važno i to sam i videla kao negde suštinu vašeg pitanja, da insistiramo svi na tome da budemo vakcinisani što veći broj ljudi i ovo o čemu ste vi pitali takođe je meni deo borbe za vakcinaciju. Mi jesmo rekli u ovom trenutku da imamo oko milion i po ljudi koji su prijavljeni na portal eUprave, ali to mora da bude mnogo, mnogo bolje. Radimo svakodnevno na toj promociji. Ministarstvo državne uprave i lokane samouprave po gradovima i opštinama insistira da i funkcioneri, čelnici lokalnih samouprava promovišu svakodnevno u lokalnim medijima, ali takođe rade na terenu i ono što je i najavila premijerka Brnabić, a naravno i predsednik Vučić svojom najavom vakcinacije. Nekoliko mesta je spomenuo na jugu Srbije, gde je zaista mali, nizak procenat vakcinisanih i mislim da će snažno pomoći taj momenat kada predsednik bude vakcinisan i bude još jače pozvao ljude na vakcinaciju. Važno je da razgovaramo po gradovima, po selima, da ljudima objasnimo sve ono što su predrasude oko vakcinacije.
Ne treba u ovom trenutku da robujemo različitim predrasudama kada je posebno vakcina „Astra Zeneka“ u pitanju. Čini mi se da nije popularno u javnosti, ali ja ću vam reći da je to samo još jedna predrasuda. Ja imam brojke u kom procentu se ljudi vakcinišu u Srbiji i kojim vakcinama. „Sinofarm“, naravno, zbog najveće količine koju posedujemo, 70% od ukupnog broja vakcinisanih i revakcinisanih u Srbiji primili su „Sinofarm“, 12% „Fajzer“ vakcina, „Sputnjik“ 9% i „Astra Zeneka“ isto 9%.
Dakle, sve ono što sam slušala poslednjih dana na terenu, gde su ljudi govorili da odbijaju i da nisu raspoloženi da primaju Astra Zeneku, apsolutno brojke pokazuju drugačije. Dakle, mi imamo preko 110 hiljada ljudi u Srbiji koji su primili Astra Zeneku. Angela Merkel takođe je neko ko je najavio da želi da bude vakcinisan i najavio kupovinu Astra Zeneke za stanovništvo Nemačke, pa ako oni ne robuju predrasudama i raspoloženi su za to, zašto bismo mi brinuli?
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je takođe u podstandardnim naseljima, dakle, za ono stanovništvo koje je u tim ranjivim grupama, marginalizovanim, poput Roma, recimo, koji nisu posebno u situaciji da budu prijavljeni na portal e-uprave, organizovalo mobilne timove, gde takođe želimo da vakcinišemo tu grupu građana, bez termina i mobilni timovi sa određenom količinom vakcina odlaze na teren, naravno, u strogo kontrolisanim uslovima, da vakcinišu ljude na terenu. Naravno da se to radi i sa ljudima koji su nepokretni, koji nisu u situaciji da dođu do vakcinalnih punktova, kojih inače u Srbiji ima 319 u ovom trenutku.
Želim da se zahvalim još jednom i to činimo svakodnevno, ali nije zgoreg još jednom, da se zahvalim svim medicinskim radnicima, naravno, Ministarstvu zdravlja, svakako Vladi Srbije, ali Ministarstvu zdravlja, svim medicinskim radnicima, nemedicinskom osoblju koje pomaže da proces imunizacije se sprovede ovako kako se to sprovodi.
Mi dobijamo pohvale iz celog sveta, to zaista nije floskula koju ja ponavljam, svakodnevno srećući se i sa strancima i sa zvaničnicima posebno EU koji se nama dive i našem stepenu organizacije i rada na terenu kad je imunizacija u pitanju.
Mi od ovoga nećemo odustati. Rekoh, nije dovoljan broj ljudi prijavljen putem e-portala. Zato uvodimo i specifične načine vakcinisanja na terenu, vakcinisanja bez termina. Ljudi koji su stariji od 60 godina treba da budu i jesu u prioritetu Srbije kada je vakcinacija u pitanju. Mi smo za sada u populaciji od 60 plus vakcinisali oko 42% u Srbiji. Dakle, od ukupnog broja starijih ljudi od 60 godina u Srbiji, 42% tih ljudi je vakcinisano. Beograd prednjači u tome, 53% vakcinisanih ljudi u Beogradu.
Ja bih, osim ova dva portala, ove dve usluge koje mogu na portalu e-Uprave ljudi da dobiju, hoću samo da još kratko najavim da na portalu inspektor.gov.rs, to je drugi deo vašeg pitanja, ljudi mogu da dobiju informacije o tome kako tačno protumačiti uredbe Vlade Srbije, uredbe koje u ovom trenutku potpisuje ministar Lončar, jer je to mnogo praktičnije nego ranije, to su odluke Kriznog štaba, dakle, Centar za Kovid 19 mere na portalu inspektor.gov.rs, tu možete dobiti sva pojašnjenja na tu temu. U centru rade četiri pravnika, radi jedan ekonomista i vi vrlo brzo možete dobiti informacije o tome šta je i na koji način pojašnjenje određene mere.
Ljudi kažu – pa, čekajte ili rade ili ne rade neke radnje. Suština je u tome da mi ne pričamo o zabrani određene delatnosti. Sve ove uredbe, mere koje donosi Vlada, nije suština da zabranimo nekoj delatnosti da uopšte ne funkcioniše, nego da način na koji se odvija ta delatnost, usluga koja se pruža građanima bude maksimalno bezbedna i pod epidemiološkim merama. Zato svakodnevno mnogo upita od različitih preduzetnika i privrede, da li oni ipak mogu da rade.
Zbog toga smo pričali o 16 kvadrata koje treba obezbediti u fitnes centrima, o devet kvadrata u kozmetičkim i frizerskim salonima po jednom korisniku. Zbog toga smo na taj način definisali te detalje, jer mi želimo kao Vlada da pokažemo da nam je važno da uspostavimo balans između daljeg funkcionisanja ekonomije, privrede u Srbiji, jer nam je potreban priliv kako bismo mogli da obezbedimo sredstva za borbu protiv korone, a da istovremeno to bude i epidemiološki ispravno.
Dakle, još jednom, za sve te nejasnoće, a ima ih zaista, mi smo otvorili taj centar 19. marta i od tada je primljeno oko 1.200 pitanja i upita na tom portalu inspektor.gov.rs. Ja bih zamolila sve ljude koji imaju neka pitanja i dileme na tu temu da se tu obrate. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo, hvala vam što ste u ovako velikom broju prisutni u sali Skupštine Srbije, jer je veoma važno da građani Srbije vide koliko su poslanici zainteresovanje za korišćenje ovog mehanizma kontrole nad radom Vlade Srbije, i to zaista pokazuje koliko smo ozbiljni kao društvo i koliko želimo da budemo prisutni, informisani o svim procesima koji se u državi dešavaju i ovde u ovom zakonodavnom telu, a svakako i u okviru Vlade Srbije.
Gospođo Vacić, hvala na ovom pitanju. Mi ne dolazimo iz iste političke stranke i pomalo ste me iznenadili što je pitanje upućeno baš meni, ali u svakom slučaju to pokazuje da ste jako zainteresovani za ono što se dešava širom Srbije u gradovima i opštinama. Ono na čemu stranka iz koje vi dolazite insistira na terenu jeste dobra saradnja sa predstavnicima SNS u gradovima i opštinama, i to je nešto na šta smo zaista ponosni, jer građani treba da vide svakodnevno to jedinstvo političkih stranaka koje pokušavaju u ovom teškom trenutku da naprave nešto što je za Srbiju dobro, u ovom teškom trenutku kada se borimo i sa kovidom, a istovremeno pokušavajući da održimo neki tempo ekonomskih reformi.
Važno je da građani vide kada je potrebno da smo jedinstveni, da mi to zaista jesmo i utoliko mi je važnije što ste mi zapravo vi postavili ovo pitanje.
Ja sam ga nekako shvatila, iako je upitno, kao podršku onome što radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jer se mi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave trudimo da budemo roditeljska kuća gradovima i opštinama. Mi nismo na prvom mestu Ministarstvo koje ima veliki budžet i zahvaljujući čijim fondovima ćemo moći značajno da pomognemo gradovima i opštinama i ne možemo da se merimo sa Ministarstvom privrede, građevine, energetike, ekologije. Svakako to nije red veličina naših fondova.
Ali, ono što jeste naša snaga i naša prednost, to je svakodnevna komunikacija sa gradovima i opštinama, jedinicama lokalne samouprave, gde pokušavamo da svakodnevno pomognemo u komunikaciji sa ostalim ministarstvima, sa drugim institucijama i ovde su sada i poslanici koji zaista dolaze redovno u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokušavajući da pomognu svojim gradovima i opštinama.
Mi u Ministarstvu četvrtkom od 14.00 časova, pa ponekad ostanemo i do 22.00 časa uveče jer se smenjuje po nekoliko gradova, pokušavamo da vidimo koji su to projekti gde možemo da pomognemo i upravo je pre nekoliko dana završen poziv za sredstva iz budžetskog fonda gde se dodeljuju sredstva i za neke infrastrukturne projekte, ali i za finansiranje unapređenja „e-uprave“, unapređenja rada opštinske uprave, pomažemo oko unapređenja i uvođenja e-parlamenata, finansiramo različite manifestacije, sportske, kulturne.
Ono što jeste tradicija na lokalu i ono što je za mene izuzetno zanimljivo je da je ovaj budžet u vrednosti od 460 miliona dinara. Mi smo dobili 225 prijava u Srbiji sa ukupnom sumom od 2,5 milijarde dinara, što znači da preko puta više nego što smo u prilici da dodelimo sredstva. Šta to pokazuje? Da gradovi i opštine više nego ikada imaju projekte koje žele da finansiramo, da su se probudili gradovi i opštine i da zaista žele da na što bolji način iskoriste sredstva u republičkom budžetu. I ono što jeste takođe dobro mi ne finansiramo u potpunosti, rekoh nema tu mnogo novca, ali mi često finansiramo jedan deo novca za koji lokalna samouprava nema dovoljno novca ili radimo nešto u saradnji sa drugim ministarstvima.
Tu je i ministarka kulture, gospođa Gojković, koja će sigurno da posvedoči da ima dosta projekata gde mi zajedno finansiramo, posebno kada su recimo neki objekti kulture, neki značajni muzeji, neke druge ustanove kulture, nešto što je zaista blago u gradovima i opštinama, a to je neka velika količina novca, suma novca pravilnije rečeno, i zaista Ministarstvo kulture ozbiljno radi, čini mi se, kroz program „Gradovi u fokusu“, u pravu sam da.
Tako da, jako je dobro što su se gradovi i opštine probudili, što su shvatili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kao roditeljsku kuću, pa ako i nema dovoljno novca da pomognemo u saradnji sa drugim ministarstvima, institucijama da zaista se to i realizuje.
Želim da pohvalim mnogo novih gradonačelnika, posebno žena gradonačelnica i predsednica opština. Žena ima 15 koje su prvi put na rukovodećem mestu u gradovima i opštinama, inače ih ima 20 žena, ali želim da pohvalim i muške kolege koji su prvi put na tom mestu i čini mi se da to što imaju novu energiju, novu snagu, što su prvi put na tom mestu može da bude njima otežavajuća okolnost, ali ta nova energija koju oni donose, ta posvećenost da zaista u svom gradu nešto urade, neka to bude i početni zanos, ali u svakom slučaju rezultira, barem kada su projekti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u pitanju.
Dakle, sve vrste pohvala posebno za te mlade ljude koji su prvi put na mestu gradonačelnika, a njih ima oko 60 u Srbiji, novih gradonačelnika koji nikada nisu bili ranije na toj poziciji.
Dakle, osim ovih sredstava, gde ćemo uskoro poslati odgovore gradovima i opštinama ko je prošao na tom konkursu, mi imamo jedinstveno upravno mesto. To je, čini mi se, omiljeni projekat gradova i opština kada je naše Ministarstvo u pitanju.
Otvaranje jedinstvenog upravnog mesta je zapravo formiranje iz nekadašnjih uslužnih centara, tako je to popularno nazvano u jedinicama lokalne samouprave, to prerasta u jedinstveno upravno mesto gde vi u jednoj šalterskoj sali zapravo na nekoliko šaltera možete da pronađete sve one informacije zbog kojih ste ranije lutali kroz nekoliko službi u okviru opštine sada se to nalazi na jednom mestu, elektronski objedinjeno gde su različite službene evidencije, gde vi vrlo brzo za kratko vreme štedite novac i vreme i dobijete informaciju koja vam je potrebna ili završite neki svoj predmet za koji je trebalo ranije mnogo više vremena.
Bez obzira da li je to neki predmet ili tematika koja se tiče urbanizma ili nešto što se tiče lokalne poreske administracije ili neki podatak iz matične službe ili su to neka davanja za dečiji dodatak, za materinski dodatak ili nešto od boračkih invalidnina, nešto slično tome. Dakle, sada rešavate na jednom mestu za kratko vreme.
U Srbiji postoji 14 jedinstvenih upravnih mesta, za sada otvorenih. Ovo je projekat koji funkcioniše od 2018. godine i u ovoj godini potpisali smo i ugovor sa Paraćinom, Topolom i Kosjerićem, a u toku je poziv. I eto, to je zanimljivo, da posetimo gradove i opštine, da na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave mogu da pronađu informaciju kako se prijaviti za jedinstveno upravno mesto. Imamo 40 miliona dinara, to je otprilike za šest do sedam gradova ili opština gde možemo otvoriti nova, jedinstvena, upravna mesta.
Osim jedinstvenog upravnog mesta ono što je za mene bilo izuzetno pozitivno, to je obilazeći u Šapcu jedinstveno upravno mesto pre neki dan, bila sam u prilici da se sretnem sa jednim mladim čovekom za koga je Uprava u Gradu Šapcu odlučila da mu da ugovor o stalnom radnom mestu. Šta je zanimljivo? Taj mladi čovek je zapravo, nažalost, u svojoj 19. godini se razboleo, inače je informatičar programer, u svojoj 19. godini je počeo da gubi vid i sada je u 30. godini potpuno slep, ali taj mladi čovek je napravio takvu aplikaciju koja sada pomaže u jedinstvenom upravnom mestu građanima da oni brže završe svoj posao.
Za mene je bilo izuzetno važno to što je gradska uprava prepoznala da jedan mlad čovek, uprkos svom invaliditetu, je toliko aktivan, posvećen, energičan i mi treba da zamolimo sve gradove i opštine koji prepoznaju takve ljude, koji su možda sprečeni nekom vrstom invaliditeta, da zapravo postanu potpuno ravnopravni građani, kao i svi mi koji nemamo neku vrstu invaliditeta, a rekla bih da tu vrstu energije koju smo tada prepoznali kod tog mladića u Šapcu je nešto što zaista, ja sam tog dana rekla i to je negde preneto u medijima, to zaista treba da zvoni Srbijom, ta njegova energija i posvećenost, da uprkos tome što je sprečen zbog invaliditeta, nije odustao od daljeg usavršavanja, obrazovanja i profesionalne karijere. Sve pohvale gradu Šapcu, svakako treba da bude primer za celu Srbiju.
Odužila sam, ali ću samo u dve rečenice uputiti još jedan apel. Dakle, osim toga da se prijave za poziv za jedinstveno upravno mesto, ja bih zamolila gradove i opštine u Srbiji, jer upravo pripremajući se za ovo zasedanje, pitanja poslanika, zatražila sam podatke od svojih saradnika o „Adresnom registru“. To je nešto što je jako zanimljiv projekat koji je pokrenula gospođa Ana Brnabić i sada je on izdvojen, zapravo, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali mi i dalje snažno to podržavamo, pomažemo, dajemo logistiku oko cele priče.
„Adresni registar“ je projekat koji je vredan dva miliona evra. Dakle, Vlada Srbije je izdvojila dva miliona evra kako bi smo mi imenovali one ulice koje za sada u Srbiji nisu imenovane, nemaju svoje ime i obeležili zgrade i kuće, objekte koji nemaju brojeve, redne brojeve.
Složićete se da je vrlo teško i to ljudi dobro znaju, kada pozovu hitnu pomoć, vatrogasce, policiju, pa na kraju i poštare, koliko se ti ljudi sreću sa problemima što nemamo dobro označene ulice i kućne brojeve. Nećete verovati, u Srbiji, u 21. veku mi imamo 67.300 ulica koje nisu obeležene i upravo tome služi „Adresni registar“. To je projekat, dakle, koji postoji poslednjih nekoliko godina, ali nam je ostalo još 67.000 hiljada ulica da obeležeimo.
Ja bih pozvala 33 gradova i opština, oni dobro znaju koji su, nisu se ozbiljno posvetili ovom pitanju i ja molim te gradove i opštine da zaista, jer mi samo na njihov predlog možemo da damo saglasnost kao ministarstvo, da zapravo pošalju predloge za nazive ulica, a Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave daće saglasnost na te nazive. Mi zaista imamo jedan registar, jedan predlog imena kako da se zovu te ulice ako građani, odnosno gradovi i opštine nemaju predlog kako da nazovu određene ulice, zaseoke. Mogu da nas kontaktiraju i iz tog predloga, iz te baze imena koja se inače koriste u Srbiji, možemo da damo predlog.
Mislim da je vrlo važno da budu obeležene sve ulice, da sve kuće i objekti imaju svoje redne brojeve, kućni broj i oznaku i ono što jeste važno za građane, kad se menjaju i nazivi ulica i kada se postavljaju novi nazivi ulica, građani obično pitaju – pa, to će sad značiti da ja moram da promenim lična dokumenta, ja ću imati dodatni trošak, to je nešto na šta građani uvek loše reaguju, što je normalno. Treba da znaju da u ovoj zameni ličnih dokumenata, posebno ličnih karata nema troškova. Dakle, MUP, odnosno država će snositi sve troškove oko zamene ličnih dokumenata prilikom promene naziva ulica.
Toliko u ovom trenutku. Ima mnogo stvari koje radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali sve pohvale za gradove i opštine, zaista, izuzetno su aktivni, četvrtkom je 60 gradova i opština već došlo kod nas, samo za ova tri meseca. Svakako da očekujem da svih 145 gradova i opština dođu i pomognu. Posebno sam sad na konsultacijama dok pretresamo ove projekte šta je to što je prošlo što može Ministarstvo da finansira.
Hoću samo još jednu stvar i evo završavam. Izvinjavam se svima zbog suviše oduzetog vremena. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pomaže organizaciju vakcinacije širom gradova i opština, posebno za organizaciju vakcinalnih punktova.
U ovom trenutku mi u Srbiji imamo oko 319 punktova gde se organizuje vakcinacija. Sve pohvale, poseban pozdrav za medicinsko osoblje, ali i za ono administrativno osoblje i volontere koji pomažu na terenu u svim gradovima i opštinama i evo, neka poslednja cifra, od 15.30 u Srbiji je vakcinisano 866.563 čoveka prvi put, 497.310 revakcinisanih u Srbiji.
Hvala vam. Izvinjavam se što sam oduzela ovoliko vremena.

Hvala, predsedavajući.
Samo kratko da se nadovežem, jer je trenutno u toku konkurs za prijavljivanje gradova i opština za trošenje novca iz budžetskog fonda za lokalne samouprave i to se deli u okviru četiri cilja. Jedan od ciljeva po kojima mogu da apliciraju gradovi i opštine jeste preventivno delovanje na smanjenju rizika od klimatskih promena i elementarnih i drugih nepogoda, a sve u cilju zaštite imovinskih interesa jedinica lokalnih samouprava i građana.
Tu nije prevelika suma, 41 milion 400 hiljada dinara, ali vam moram reći da petnaestak dana traje konkurs i trajaće do 4. februara, ni jedna lokalna samouprava se do sada nije prijavila. Ja zaista apelujem i ovim putem i to činim svakodnevno, da se prijavljuju gradovi i opštine kako bismo zaista mogli da finansiramo te projekte.
Pretpostavljam da pored svega ovoga o čemu smo do sada govorili da je veoma važno da očistimo i rečna korita, i različite kanale koji se nalaze kroz naselja, ja sada malo žargonski govorim, ali je važno da se jedinice lokalne samouprave prijave sa gotovim projektima do 4. februara kako bismo zaista mogli da iskoristimo novac koji je u budžetu i namenjen za ove potrebe. Toliko.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred vama se danas nalazi set zakona kojima su predloženi izmene u oblasti radnih odnosa i plata u javnom sektoru i to: Predlog zakona o izmenama zakona
o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima.
O ovih pet zakona bih u narednih 10 minuta govorila, a nakon toga, uz poštovanje kolega članova Vlade Republike Srbije, ministra finansija Siniše Malog i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića govoriću i o naredna četiri zakona, odnosno o tačkama od 6. do 9.
Dakle, govoriću prvo o predloženim izmenama prva četiri zakona koja su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Predloženim izmenama se utvrđuje novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.
Nadedena potreba uzrokovana je pre svega složenom epidemiološkom situacijom, odnosno pandemijom virusa Kovid 19 na teritoriji Republike Srbije tokom ove 2020. godine i koja nažalost još uvek traje.
To je dovelo do dodatnog opterećenja i ograničenih kapaciteta u radu javnog sektora. Samim tim je bilo otežano sprovođenje neophodnih mera i aktivnosti od strane svih učesnika u reformi, koje su potrebne za uspostavljanje efikasnog mehanizma za prelazak na nov sistem plata u javnom sektoru u 2021. godini.
Puna implementacija propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru podrazumeva intenzivnu saradnju svih učesnika u reformi sistema plata radi postizanja što većeg konsenzusa u njenom sprovođenju.
Složenost procesa implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pre svega dalje normativne aktivnosti i analize finansijskih efekata implementacije reforme i njen uticaj na budžet, kao i brojne aktivnosti za druge poslodavce u javnom sektoru, a u uslovima otežanog funkcionisanja i umanjenih kapaciteta javnog sektora zbog Kovida 19, sve je to uslovilo potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period u kojem će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.
Imajući u vidu da je zaista teško predvideti dužinu trajanja ovakve epidemiološke situacije, kao i posledice koje ona može da prouzrokuje na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, predloženo je da se kao rok za početak primene navedenih zakona odredi januar 2022. godine.
Ovom prilikom ukazujemo da prioritet i strateško opredeljenje ove Vlade i nadalje ostaje potpuna implementacija novog sistema plata u javnom sektoru. To želim da naglasim kako bi smo tokom ove rasprave i narednih dana, naravno, bili svesni šireg konteksta u kojem predlažemo odlaganje primene ovih zakona.
Dakle, u prethodnom periodu su postavljene dobre osnove za reformu u Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen 2016. godine, kao i nakon toga, usvajanjem posebnih zakona kojima su uređene plate, naknade plata i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalnih samouprava, zaposlenih u javnim službama, javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Međutim, primena ovih zakona zahteva usvajanje značajnih podzakonskih akata za njihovo sprovođenje koji takođe moraju biti doneti u što većem konsenzusu svih učesnika u reformi, kao i pripremi celokupnog javnog sektora za njihovu implementaciju, što pokazuje složenost celokupnog procesa.
U nameri da zaista ova reforma bude izvršena u otvorenom procesu, uz dijalog sa brojnim učesnicima u njenom sprovođenju, uz valjano i sveobuhvatno sagledavanje svih njenih efekata na funkcionisanje i efikasnost javnog sektora, morali smo da se opredelimo za još jedno odlaganje njenog početka dok se ne steknu uslovi za nesmetano zajedničko sprovođenje reformskih aktivnosti svih njenih učesnika.
Ono što jeste veoma važno i što ne samo vi ovde u sali treba da čujete, nego ću na tome potencirati u svakodnevnoj komunikaciji sa građanima Srbije, jer to treba da znaju, nezavisno od odlaganja reformi plata zaposlenima u javnom sektoru, u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu, je pružena na prvom mestu vaša, a onda i naša podrška kao članova Vlade Republike Srbije, usvajanjem budžeta kojim smo mi omogućili povećanje plata u situaciji kada su mnoge države u svetu zamrzavale ili smanjivale plate zaposlenih.
Takođe, danas se pred vama nalazi Predlog izmena Zakona o državnim službenicima kojim se pomera rok za državne organe za početak primene obaveznosti sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, zbog povećanog obima posla.
Predlažemo da se kao novi rok za početak primene ove odredbe, odredi 1. januar 2023. godine umesto 1. januara 2021. godine, kako se pre svega ne bi ugrozila efikasnost rada državnih organa, naročito u okolnostima izazvanim epidemijom virusa Kovid 19.
Sada državni organi, kao i drugi poslodavci u javnom sektoru nemaju obavezu sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, ali zahtevi i profesionalizacija uprave su nas opredelili u nameri da uspostavimo jači mehanizam kontrole ulaska zaposlenih u upravu, kao jedan od garanta njene efikasnosti.
Želela bih da tokom današnje rasprave, kada pričamo o odlaganju ovih zakona ne skoncentrišemo se samo na kritiku zašto još jednom pomera rok za početak primene ovih zakona, nego da posmatrate u kontekstu, kao što rekoh, šire slike, da razmišljate o tome da je u toku sveobuhvatna reforma javne uprave u Srbiji, da je pripremljen novi dokument strategije reforme javne uprave u Srbiji i u svetlu toga treba posmatrati odlaganje ovih zakona. Naravno da smo na prvom mestu uslovljeni pandemijom kovid 19, ali moramo da razmišljamo i o tome koji su procesi u toku u Srbiji, pre svega oko reforme javne uprave, a tu profesionalizacija nešto na čemu insistiramo i što će biti naš prioritet.
Iako je na početku bio ostavljen odloženi rok od dve godine za primenu ove odredbe u Zakonu o državnim službenicima zbog uslov kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz propisa o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru. U tom periodu nije sprovedeno dovoljno konkursnih postupak za rad na neodređeno vreme koji su preduslov stvaranja evidencije o licima koja su prošla taj konkursni postupak i koja bi mogla da se uključe u sistem rada na određeno vreme bez konkursnog postupka.
Iz tog razloga je potrebno da se utvrdi novi rok, da se pređe na konkursni vid zapošljavanja za rad na određeno vreme, kako se ne bi ugrozila efikasnost rada organa za vreme trajanja tih konkursnih postupaka. Navedeni rok doveden je u vezi i sa rokom iz Zakona o budžetskom sistemu, kojim je za javni sektor predviđen novi vid kontrole zapošljavanja do 2023. Odlaganjem primene Zakona o državnim službenicima u ovom delu biće uspostavljen adekvatan vremenski okvir kojim će se omogućiti sprovođenje ove forme zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme bez uticaja na nesmetano funkcionisanje državnih organa.
Ja se ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zahvaljujem poslanicima i nadam se da ćete uvažiti razloge koji su navedeni za odlaganje primene ovih zakona iz naše nadležnosti, pre svega u cilju naših nastojanja da te sistemske reforme budu zaista u korist i države i zaposlenih koji su konkretni nosioci svih aktivnosti javnog sektora.
Sada bih prešla i na ostale tačke dnevnog reda. Pred nama se nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma, koje je Vlada Republike Srbije potpisala.
Prvi je Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Unikredit banke za potrebe finansiranja projekta Ruma, Šabac, Loznica, izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i za Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i za povezivanje tog dela Srbije sa regionom, posebnom BiH.
Komercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost projekta do 467 miliona 500.000 evra, kao i završetak projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova. Izvođenje radova će obuhvatiti i izgradnju tri deonice. Prva je Ruma-Šabac od autoputa E-70 petlja Ruma do mosta preko Save u Šapcu, dužine 21,14 km za brzinu od 130 km/s, druga deonica je izgradnja mosta preko Save u Šapcu dužine 1.327,5 m, uključujući i navozne rampe i treća deonica je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine 54,58 km za brzinu od 100 km/s.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze, na dohodak i na imovinu i sprečavanje poreske evazije izbegavanja. Zaključenje tog ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje Srbije i Hong Konga. Time se otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica rezidenata dve strane. Ugovor predstavlja pravni okvir i preduslov za ulaganja honkoških investitora u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.
Na današnjem redu je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
Potpisivanjem sporazuma između Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji, odnose se na izgradnju beogradskog metroa i na automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom kroz automatizaciju srednje naponske distributivne mreže u Republici Srbiji.
Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za Republiku Srbiju. Oni će doprineti održivom unapređenju srpske privrede i olakšati transfer tehnologije, kao i stručnog razvoja kvalifikovane i ne kvalifikovane radne snage u ovim oblastima.
Dakle, ovo su, ova tri zakona, su zapravo potvrđivanje sporazuma koji nam omogućavaju sprovođenje velikih projekata u različitim sektorima. Ja sam sigurna da ćemo i na tu temu imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete i ove predloge u danu za glasanje prihvatiti.
Poslednji zakon u ovoj objedinjenoj tački, Zakon o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava.
Oblast zapošljavanja članova porodica, pripadnika diplomatskih ili konzularnih predstavništava u odnosima između Republike Srbije i Velike Britanije do sada nije bila pravno regulisana iako postoji obostrani interes za regulisanje ovog pitanja memorandumom na recipročnoj osnovi između dve države, reguliše se zapošljavanje uz naknadu članova porodica, članova diplomatskih i konzularnih predstavništava i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traži zaposlenje.
Član porodice koji se bavi plaćenim poslom, na osnovu ovog sporazuma, ne uživa imunitet od građanske i upravne nadležnosti. Poslednjih godina ovo je postalo uobičajena, međunarodno pravna praksa pri čemu je svrha ovih sporazuma takođe da se tom pomenutom krugu lica ograniče privilegije, imuniteti kada su u pitanju aktivnosti vezane za obavljanje plaćenih delatnosti koje bi im inače pripadali prema bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima.
U savremenim uslovima života, to je i bio razlog za potpisivanje ovakve vrste memoranduma, dakle sve je češća situacija gde supružnici odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatskog ili konzularnog predstavništva ili misije pri međunarodnim vladinim organizacijama, što je upravo navelo mnoge države, odnosno njihova ministarstva spoljnih poslova, da pronađu pravni način da reše ovaj problem svojih zaposlenih.
Osnovni cilj je očuvanje normalnog porodičnog života, diplomatskih ili konzularnih predstavnika i držanje porodice na okupu uz istovremeno zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje tih porodica.
Takođe, dodala bih, ništa manje značajno i to da su efekti rada diplomatskih ili konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo manji od efekata rada onih diplomatskih ili konzularnih predstavnika koji rade u okruženju svojih porodica kada se nalaze sa njim u državi službovanja. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Uvažene doskorašnje kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, predsedavajući, mislim da je ovako bilo jedno koncizno izlaganje s obzirom na devet tačaka objedinjenih u ovoj jednoj načelnoj raspravi. Naravno da sa svojim saradnicima sam na raspolaganju da dam još dodatnih informacija.
Osim zakona koji su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, danas raspravi prisustvuju i saradnici iz Ministarstva finansija i Ministarstva spoljnih poslova, tako da nećete biti uskraćeni za neophodne informacije iako nadležni ministri nisu lično prisutni. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Želim da se zahvalim svim govornicima od početka rasprave. Svi ste bili izuzetno pažljivi i izuzetno konstruktivni i svako od vas je, pažljivo sam slušala, istakao po jedan detalj koji se negde njega lično dotiče ili sredine iz koje on dolazi, odnosno i iz grupacije za koju on misli da predstavlja ovde u parlamentu i to je izuzetno važno da oni koji nas sada prate, to su pre svega birači ili potencijalni birači, čak i oni apstinenti na izborima, ali koji su oštri kritičari, treba da vide da se ovde zaista čuje glas naroda Srbije i upravo sam iz poštovanja prema vama, gospodine Toma Fila, prema vašim godinama i profesiji koju predstavljate ovde u parlamentu, jer razumela sam da govorite iz svog životnog iskustva i na osnovu nekog ličnog stava o svemu ovome, htela da upravo vama odgovorim da su pitanja koja ste vi postavili zaista životna.

Verujem da mnogo ljudi koji nas danas prati i koji slušaju na trenutke vrlo onako tešku administrativnu raspravu, da kažem, gde ima dosta teških izraza, da su možda negde najbolje razumeli vašu upitanost jesu li rokovi kratki, hoćemo li mi doživeti platne razrede i da li ono što piše jako lepo na papiru, jako lepo sročeno, ali uvek nas implementacija negde koči, e tu smo onda mi koji smo odgovorni za realizaciju svega onoga što piše na papiru kao izvršna vlast i donekle se mogu složiti sa vama da sam lično imala upitanost, ali kao neko ko je predlagač ovog zakona mogu vam reći da se među prioritetima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja sam to više puta pomenula u medijima, nalazi dalji rad na reformi platnog sistema.

Bila bih neozbiljna da u ovom trenutku kažem da u ovih godinu i po, koliko smo uslovno oročili ovaj mandat, da ćemo sigurno stupiti u korišćenje platnih razreda, da ćemo ovaj zakon sigurno implementirati.

Moram da ostavim jednu malu rezervu, za koju svi vi sada i cela javnost može da me kazni vrlo oštro, ali zakoni i jesu tu da se menjaju, a birači su tu da nas kažnjavaju ili nagrađuju u odnosu na to koliko mi realizujemo ono što obećavamo.

Da ne bude da se ja nekako sve sama vrtim ovde u krug, u pravu ste, da li je 100 evra i da li će ti platni razredi koji treba da budu, da donesu neku pravednost i ravnopravnost u isplati zarada, dakle negde gde mi treba da dobijemo platu shodnu onome za šta radimo i tu mi negde i imamo ta tri cilja reforme platnog sistema, dakle apsolutna pravičnost, relativna pravičnost i efikasnost. Ta tri cilja smo postavili.

Apsolutna pravičnost je da ta osnovna zarada na istim radnim mestima treba da bude jednaka u celom javnom sektoru. Dakle, ako ste higijeničarka ili ako ste vozač, bilo bi dobro i planirano je da imate istu osnovnu polaznu platu.

Nakon toga, idemo na drugi princip - relativna pravičnost, gde je razlika o složenosti poslova i znanja potrebnih da bi se određeni posao obavljao treba da se odrazi i na nivo zarade, bez obzira na deo javnog sektora u kome je zaposleni angažovan, a mi sada imamo različite situacije, upravo ono što vi kažete, da u Babušnici i u Beogradu nisu iste zarade za isto radno mesto.

Možda ova dva primera higijeničarka i vozač nisu baš najbolji, ali recimo ako uzmemo poziciju referenta ili službenika u javnoj upravi, onda je situacija već drugačija.

Da se vratimo. Bilo je pokušaja da se uvaži korektivni koeficijent zbog troškova života. Mislim da j e to ministar Vujović insistirao na tome jedno vreme, da uvedemo tu vrstu koeficijenta, ali to opet nosi jednu drugu vrstu rizika.

Priča o platnim razredima treba donekle da donese, pored te pravičnosti u isplati zaradi i da doprinese politici daljeg iseljavanja u Srbiji i da ljudi za određeni posao koji rade u nekom manjem mestu, da imaju interesa da ostanu u svom mestu. Kažu, ja ću isti ovaj posao raditi u Beogradu i idem za Beograd jer imam veću platu, ali ako država njemu garantuje da će oni u svom mestu imati istu zaradu za taj posao koji obavlja, onda on neće želeti da ode iz svog mesta i to jeste jedan od načina da mi ljude zadržimo u manjim mestima i da se spreči odliv ka Beogradu, ka Nišu, ka Novom Sadu. Na samom početku i kada sam obrazlagala ovaj zakon, želela sam da uvek čitate širu sliku i širi kontekst u kojem se svaki od ovih zakona donosi i ovaj zakon reforma platnih sistema je deo šire priče, o reformi javne uprave. Nekoliko vas je spomenulo da li je ovo naša obaveza, reforma javne uprave na putu evropskih integracija, svakako da jeste, ali smo se mi odavno odmakli u Srbiji od toga da put evropskih integracija bude moranje, nego smo prihvatili da standardi koji se nama nameću na evropskom putu zapravo jasno nam je da to nama unapređuje život svakodnevno na svakom mestu i profesionalno i lično. Zato taj proces evropskih integracija prihvatamo kao način prihvatanja boljih standarda.

Vrlo je komplikovana priča. Želim da ljudi što više informacija dobiju o reformi platnog sistema. O tome ćemo pričati detaljno tokom narednih godinu dana, koliko dobijamo ukoliko usvojite ovaj predlog zakona, da odložimo za januar 2022. godine.

Ti intenzivni razgovori će se nasloniti na ono što smo radili 2019. i 2020. godine, jer nam je 2020. godina otišla na kovid malo više i ne znamo koliko će to trajati. Bilo je i tih upita sa vaše strane - gde je kraj. Ja se plašim jedne stvari, da dolazak vakcinacije u Srbiju, odnosno početak vakcinacije u Srbiji neće biti kraj kovida, jer u ovom trenutku, i tu nam je potrebno zaista svesrdno i vaša pomoć poslanika kao nekoga ko je stalno na terenu sa građanima i ko može da utiče na javno mnjenje u Srbiji i pomoć medija, da ti antivakserski pokreti, koji trenutno postoje u Srbiji, smanje svoju snagu, da zapravo građanima objasnimo šta je to i u čemu je značaj vakcinacije i zbog čega je važno da što više nas bude vakcinisano kako bismo smanjili onaj broj ljudi koji će ostati opet potencijalni rizik za zaražavanje.

Mi zaista nemamo načina da ljude nateramo da budu vakcinisani. Mi možemo snažno da apelujemo i možemo da promovišemo značaj vakcinacije, ali na svakome od nas je da donese tu ličnu odluku.

Postoji jedno vrlo rizično pitanje, skoro mi ga je neko postavio na terenu, jedan građanin, jer zaista, radeći poslove koji se tiču Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dosta sam na terenu. Evo, želim da pozdravim ljude iz Pirota i Kuršumlije, juče smo se družili otvarajući jedinstveno upravno mesto i ako bude prilike danas i o tome ću reći reč, dve.

Neko me je zapitao, upravo u Pirotu, ima li načina da mi nateramo ljude da se vakcinišu? Ja još uvek nemam informaciju da možemo da nateramo ljude na to. Ali, onda su pitali - a šta sa ljudima koji ne žele da se vakcinišu, recimo, prosvetni radnik ne želi da se vakciniše, imam li ja pravo kao roditelj da ne pošaljem dete u školu ako nastavnik neće da se vakciniše? Neću svoje dete da izlažem riziku. I to je samo jedna tačka, a takvih je mnogo.

To je onaj moj apel da uvek razmišljate o široj slici i ako je neki vaš lični interes trenutno vama važan, razmišljajte kako utiče na okolinu, na sve ono čiji ste vi deo priče svakodnevno.

Onda da se vratim na to kakav smo mi deo priče danas. Gospodine Fila, ja vas apsolutno razumem i vašu upitanost oko svega ovoga, jesu li rokovi dobri ili ne. U ovom trenutku ovaj Predlog zakona prošao je apsolutno javnu raspravu redovnom procedurom. Sva ministarstva i stručni subjekti, stručna tela su se izjasnila po ovom mišljenju, sindikati svakako. Bilo je prilike da se izjasne i da kažu šta je pod znakom pitanja. Negde smo postigli dogovor da su ovo predlozi koji su realni, ali slažem se sa vama da treba da razmišljamo i o teškoj 2021. godini. Slažem se da nas čekaju na proleće 2022. godine izbori u Srbiji. I to su sve različite tačke o kojima treba da razmišljamo, ali politika je takva, živa je stvar. Moramo da budemo spremni da reagujemo, pa i vi, kao zakonodavac, i mi kao neko ko treba taj zakon da sprovodi, u ovom trenutku predlagači zakona, što znači da svi moramo biti stalno aktivni, prisutni, da promišljamo našu realnost i probamo da je prepakujemo u zakone.

Još samo jedna stvar, kada govorimo o ovom Predlogu zakona i više vas je spomenulo kako su se kretale plate. Hoću samo dve, tri stvari da spomenem, da čisto ljudi imaju predstavu.

Mi u ovom trenutku odlažemo sprovođenje zakona, ali nijednog trena mi nismo postavili pod znakom pitanja da li ćemo ikada uvesti platne razrede i da li odustajemo od reforme, od toga se svakako ne odustaje.

Zarade i zaposlenost u državnom sektoru imaju izuzetno značajne ekonomske i socijalne implikacije, to svi znate i naravno da država, kao najveći poslodavac u privredi Srbije, to je gotovo pola miliona ljudi, ako izuzmemo javna preduzeća, onda je to oko 350.000 ljudi koji rade u javnoj upravi i to je, kad pomnožite sa brojem članova porodice, značajan deo Srbije i vrlo razmišljamo o svemu tome.

Ali, ovo je dobra prilika i da se zahvalim svima koji su radili ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ljudima koji su insistirali, imali hrabrosti da započnu i da rade na ovom opsežnom i složenom poslu. Želim to da naglasim, na čelu ove inicijative oko reforme platnih sistema, bio je i dalje jeste Aleksandar Vučić. On je taj koji je želeo da u ovom trenutku, u prethodnom periodu, od kako je krenula epidemija Kovidom, on je insistirao da nagradimo ogroman trud i zalaganja zdravstvenih radnika i da im se vanredno podignu zarade. Njihove su plate uvećane za 10% od početka epidemiološke krize. Od januara 2021. godine, pet dodatnih posto za zdravstvene radnike, odnosno za radnike u zdravstvu i to će kumulativno od 2018. godine zapravo da bude uvećanje do 50% za pojedine zaposlene u zdravstvu.

Evo, samo nekih pokazatelja. Naravno da postoji razlika od zaposlenog do zaposlenog, ali recimo, osnovna zarada medicinske sestre je u 2018. godini iznosila nešto više od 38.000 dinara, u martu 2021. godine planirano je da to bude nešto manje od 57.000 dinara. To je kumulativni rast od 49%. Doktor medicine subspecijalista oko 40% kumulativni rast. Dakle, osnovna plata je negde bila oko 82.600 dinara, u martu 2021. godine trebalo bi da bude 115.000 dinara.

Uzmite ove konkretne cifre uslovno rečeno, važan je procenat, dakle, kumulativni rast. Doktor medicine subspecijalista od 2018. godine, tri godine kasnije, odnosno dve i po godine kasnije 40% povećanje. Nastavnik predmetne nastave i vaspitač 25% kumulativni rast od 2018. do marta 2021. godine.

Ako pričamo o referentima, zaposlenima u javnoj upravi, kumulativni rast 21%. Slično je i za mlađeg savetnika ili višeg savetnika u državnoj upravi.

Dakle, radimo intenzivno na povećanju plata i penzija. Svesni ste toga svakodnevno. To nije lako, to ne može da se izvadi iz džepa bez ikakvih problema. Potrebna je ozbiljna racionalizacija, ozbiljna fiskalna konsolidacija, štedljivo-domaćinski odnos u svim segmentima društva. To smo uspeli samo zahvaljujući tome što je i tokom premijerskog mandata, sada i predsedničkog mandata, Aleksandar Vučić bio izuzetno strog u poštovanju svih onih pravila koje smo postavili u kampanji pre 2012. godine, a onda počeli da izvršavamo od 2012. godine do danas.

Suština ove priče o reformi platnog sistema je da zadržimo najkvalitetnije ljude u javnom sektoru i onda vam je jasno da je jedini način da najkvalitetniji ljudi zaista i ostanu u javnom sektoru da mi na pravedan način vrednujemo njihov rad i Vlada Republike Srbije ima nameru da to odlučno sprovede.

Hvala vam na podršci. Mnogi od vas su iskreno rekli da je ovo jedini način da u ovom trenutku epidemije odložimo primenu ovog zakona, seta, sistema plata. Hvala vam. Slušaćemo i dalje pažljivo.

Hvala, predsedniče.
Samo kratko, ovako jedan rezime i da se izvinim ako neko slučajno zamera što danas nisam mnogo komentarisala vaša izlaganja, jer nekako mi se činilo da će bolje zvučati kada ovako jedan za drugim komentarišete predloge zakona i većinom je podrška, ali bilo je tu i nekoliko zanimljivih, konstruktivnih kritika šta je to što bi moglo da bude bolje, o čemu treba da razmišljamo u ovom periodu dok smo odložili primenu zakona, a koji se odnosi na onaj kompleksni deo donošenja podzakonskih akata i ostalih uredbi koje će pratiti implementaciju ovog zakona.
Želim da vam se zaista zahvalim. Pažljivo smo slušali i vaša izlaganja koja se odnosi na ovaj set zakona u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali i ova ostala četiri zakona.
Ono što jeste jedna linija koja se provlači u najvećem delu izlaganja je ta snažna solidarnost i empatija sa zaista svim građanima i sa kompletnim društvom u kojem se Republika Srbija pronašla tokom ove epidemije Kovid-19.
Ono što bi bio moj zaključak nakon današnje diskusije, želela bih da svi sa tim utiskom i odemo odavde iz ove sale, da od reforme i uvođenja platnih razreda nismo odustali. Zarade i zaposlenost u državnom sektoru imaju zaista značajne i ekonomske i socijalne implikacije. Država jeste najveći poslodavac u privredi Srbije. U njoj radi gotovo pola miliona ljudi, što je blizu četvrtine ukupne registrovane zaposlenosti u Republici Srbiji i upravo zato je ovaj set zakona ovako važan.
Odlaganje primene ovih zakona za godinu dana, za januar 2022. godine, za nas neće biti izgubljeno vreme. Do početka primene intenviziraćemo sastanke i komunikaciju o reformskim procesima sa svim delovima javnog sektora. Potreban je zaista konsenzus svih učesnika u reformi.
Ako želimo da zadržimo najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, onda je valjda svima jasno da nam je zaista potreban pravedan način vrednovanja njihovog rada i Vlada Republike Srbije na tome će intenzivno raditi da to sprovedemo.
Možda smo mi zaista dozvolili koroni da nas ekonomski i organizaciono iscrpi, ali ono što je najvažnije nije nas pobedila. Ova zdravstvena kriza je pokazala koliko nam je potreban visoko motivisan radnik i u javnoj upravi, naravno, na prvom mestu u zdravstvu i u prosveti. Kovid-19 je zaista značajno otežao funkcionisanje svih institucija, umanjio kapacitete javnog sektora za reformu, jer je primarno angažovanje bilo samo jedno suzbijanje epidemije.
Neophodnost sprovođenja reforme sistema plata u javnom sektoru ogleda se u našoj obavezi da mi izjednačimo različite plate za iste poslove u različitim delovima javnog sektora i bez obzira na ovo naše odlaganje u budžetu za 2021. godinu planirano je povećanje zarada. Zdravstveni radnici su dobili uvećanje od 10% na samom početku epidemije i od januara 2021. godine to će biti još dodatnih 5%, što kumulativno, ako pogledamo od 2018. godine, pa se osvrnemo na mart 2021. godine, to će biti negde oko 50% za pojedine zaposlene u zdravstvu.
Na samom kraju nešto sasvim ljudski i od članice Kriznog štaba trenutno. Molim vas, i vi koji ste prisutni u sali, ali i građani koji nas prate, poštujte mere i preporuke Kriznog štaba, disciplina, odgovoran odnos prema svim merama je jedini način da što pre izađemo iz epidemije i da što pre budemo među državama koje su se vakcinisale i koje su se vraćale u redovan tok što brže, jer je to jedino što našoj državi u ovom trenutku treba da se vratimo u normalne tokove ekonomske i privredne.
Hvala vam zaista na podršci tokom današnjeg dana i jedino što treba da postane naš novi pozdrav – ostajte zdravo.

Hvala predsedavajući.
Postavili ste dosta pitanja i otvorili jednu zanimljivu temu koja je često prisutna u našoj javnosti i novinari se raduju takvim izlaganjima poput vašeg. Mogu vam samo reći svoj lični utisak da je za mene izuzetna čast jer sam prvi put u životu član Vlade svoje države i za mene zaista finansijska nadoknada u ovom trenutku nije nikakav prioritet, ali možda sam ja jedna od retkih.
To o čemu ste vi govorili zahteva jednu ozbiljnu raspravu u društvu, ima stvari koje su zaista na mestu koje ste izgovorili, ali svesni ste da tih nekoliko pitanja zaista zahteva neku ozbiljnu političku analizu, učešće različitih faktora, dosta političke volje, jednu zanimljivu i drugačiju možda atmosferu u našem društvu, ali nekako za mene to nije pravi trenutak, ovaj u kojem bi trebalo da povlačimo te teme kada se borimo za živote ljudi, kada se borimo da ekonomija se nekako radi u redovne tokove.
U svakom slučaju, uvek su plate državnih funkcionera i političara bile zanimljiva tema. Ja sam još uvek mlada, prvi put političarka, mlada političarka, mlada ministarka, tako da za mene novac ovog puta nije prioritet. Zaista je čast i velika odgovornost što se nalazim na ovom mestu, ali kada budem dovoljno dugo u izvršnoj vlasti, kao što ste vi, možda ću drugačije da razmišljam. Eto, da ostavimo prostora i za to.