Dame i gospodo narodni poslanici, posledica potpisivanja Beogradskog sporazuma i usvajanje Ustavne povelje je i normalno Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Umesto da se ovde samo raspravlja o finesama, o članovima Predloga zakona, mi imamo od strane Vlade Republike Srbije suprotna mišljenja, gde su jedni za donošenje ovog zakona, a drugi protiv, što zbunjuje kako narodne poslanike, tako i građane i javnost celokupne Srbije. Biti protiv toga da Srbije bude jedna izborna jedinica nije mi jasno zašto. Protiv da se bira 91 poslanik, o tome može da se odgovori. Biti protiv toga da bude proporcionalni izborni princip nije mi jasno.
Biti protiv cenzusa od 5% jasno mi je za one stranke, najverovatnije zato što je to jedna jako velika cifra koja je nedostižna za njih, pa su one i protiv ovog predloga u zakonu o cenzusu od 5%. Ono što zameram, to je da gde se vrši pozitivna diskriminacija tj. da se nacionalne manjine biraju po prirodnom izbornom principu, što treba izbaciti iz ovog zakona.
Koristiti izborno pravo ili ne to je stvar volje građana, volje političke partije, a nema potrebe da se vodi rasprava u Skupštini oko toga, a imamo i zaštitu izbornog prava, izborne volje građana, i to dvostepenu zaštitu, gde je prvi stepen RIK, a drugi stepen zaštite Vrhovni sud Srbije i Crne Gore.
Nije mi jasna poruka jednog dela Vlade Republike Srbije da se izbori odlože za godinu dana, a s druge strane da ta ista politička stranka učestvuje u vlasti, u vladavini u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, tako što ima ministra odbrane. Zašto? Postavlja se pitanje zašto žele, s jedne strane, da učestvuju u toj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, a s druge strane ne žele izbore neposredne za konstituisanje Skupštine Srbije i Crne Gore.
Verovano im je jedan od razloga zato što neće proći cenzus od 5%, pa neće moći da učestvuju, a ovako mogu da učestvuju i na taj način da opustoše i unište našu vojnu imovinu, koja je procenjena na oko 20 milijardi dolara i već su u pokušaju da se uništava naša vojna imovina koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ono što mene najviše zabrinjava je ovaj nesklad u ovom parlamentu, ova suprotna mišljenja, jer mislim da je ovaj predlog zakona jedan državni i nacionalni interes građana Srbije i ne treba, nema nikakvog razloga da se delimo ovde. Ono što će najviše uznemiriti je upravo sudbina Srba na Kosovu i Metohiji odakle dolazim i ako mi ovde ne možemo da se složimo da čuvamo nešto što je naše, kako ćemo uspeti da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su trenutno izloženi na milost i nemilost šiptarskih terorista i separatista na Kosovu i Metohiji. Ovaj predlog zakona i ova diskusija koja se danas vodila u ovoj skupštini donekle nam je otvorila oči o tome zašto nema sredstava za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Zašto nikako da se obezbede sredstva da se pomogne napaćenom narodu na Kosovu i Metohiji, to je upravo ovo, ako znamo politiku potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa, onda neće nikada ni biti sredstava za Srbe na Kosovu i Metohiji. Mislim da je ovakva politika zagovaranja, uništavanja državne zajednice i nepomaganje Srbima na Kosovu i Metohiji, a sa druge strane učestvovanje u vlasti u Vladi Republike Srbije i u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, moguće samo još u ovoj našoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije je posledica raspada SRJ, ukidanje SRJ, kao i donošenja Ustavne povelje i formiranje državne zajednice SCG. Ovaj zakon je trebalo i ranije da dođe na dnevni red u ovom domu da bi se regulisala prava građana i da bi dobili status državljanstva.
Državljanstvo je status koji pojedincu omogućuje da uživa građanska prava i slobode, a istovremeno jedan elemenat pomoću kojeg se određuje važenje suverene države. Ovo je jedna rečenica koja je data u obrazloženju i pokušao bih da postavim nadležnom ministarstvu dva pitanja.
Prvo pitanje je sticanje državljanstva Republike Srbije, regulisano je članom 6, gde se državljanstvo Republike Srbije stiče poreklom, rođenjem na teritoriji Republike Srbije, prijemom i po međunarodnim ugovorima. Ono što mene interesuje je tačka 2), rođenje na teritoriji Republike Srbije, gde stoji da dete rođeno ili nađeno na teritoriji Republike Srbije stiče državljanstvo Republike Srbije rođenjem.
Ali, moramo da imamo na umu jednu činjenicu da trenutno u državi Srbije živi preko 300.000 ljudi koji nisu državljani ove zemlje. Kad ovo kažem, mislim na preko 300.000 Šiptara, koji su iz Albanije i Makedonije naselili prostore Kosova i Metohije, koji su uzurpirali srpsku imovinu, srpsku zemlju, srpske kuće, stanove i sada uživaju u onome što su Srbi vekovima stvarali. Oni se nalaze raseljeni širom Srbije i širom sveta.
Sada postavljam pitanje Ministarstvu – da li će ta deca koja u tim brakovima budu rođena dobiti državljanstvo Republike Srbije i šta je sa statusom tih roditelja? Verovatno će ovo stanje trenutne okupacije Kosova i Metohije potrajati.
Ali, moramo voditi računa o tome kada se bude država Srbija ponovo vratila na prostore Kosova i Metohije, kako regulisati problem i kako regulisati status državljanstva tih građana koji su nasilno došli na prostore Kosova i Metohije.
Drugo pitanje koje bih hteo da postavim jeste nedefinisanje u ovom zakonu – zašto se ne precizira da se državljanstvo izda i za Srbe koji žive u sada novim državama, npr. u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji. U samom zakonu imamo instrument višestrukog državljanstva, dvojnog državljanstva. Zašto ne omogućiti Srbinu u Sloveniji da dobije državljanstvo Republike Srbije, kao i za one Srbe koji žive u inostranstvu, a poreklo im je sa neke od teritorija bivše članice SFRJ.
Ono što bih još ukazao kroz ovu diskusiju jeste da se članom 47. određuje – državljanstvo Republike Srbije dokazuje se izvodom iz matične knjige rođenih. To će stvarati problem, naročito nama dole na Kosovu i Metohiji. U članu 52. prvi stav bode oči, ova rečenica koja se odnosi na trajanje od najmanje od 10 godina i tražim da se ovaj period izbriše iz ovog predloga zakona.
Inače, državljanstvo je osnovni dokument, biti ili državljanin ili apatrid, treba da u ovoj zemlji bude što manje apatrida, a da svi oni koji žele da priznaju državu prihvate ovaj predlog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 20. stav 1. Predloga zakona, kojim predlažem da se alineja 1. menja i da glasi: "Razdeo 7 - Ministarstvo finansija, funkcija 180, transakcije opšteg karaktera između različitih nivoa vlasti, EK 463, donacije i  transferi ostalim nivoima vlasti za deo aproprijacije u iznosu od 2.250.000.000 dinara za subvencije u poljoprivredi."
Ovaj amandman sam podneo iz razloga što su ova sredstva namenjena za rad Koordinacionog centra Kosova i Metohije, a znamo da Koordinacioni centar, od dolaska ove vlade, ne funkcioniše na Kosovu i Metohiji. Gospodin ministar je u svom izlaganju rekao, "mnogi su potcenili našu upornost i našu hrabrost". Moram da priznam da je potrebna izuzetno velika upornost i velika hrabrost ponovo dati ovolika sredstva gospodinu Čoviću. Čak se to graniči sa nečim što je mnogo više nego što čovek treba da bude uporan i hrabar, pogotovo ako znamo kako je prošla Vlada u kojoj je gospodin Čović bio potpredsednik.
Sa druge strane, želeo bih da podsetim na završni račun koji je Koordinacioni centar Kosova i Metohije podneo i koji nije usvojen na Odboru za Kosovu i Metohiju. Ova sredstva, koja su ovde planirana, došli bi u situaciju da imamo izgradnju nekog navodnog gerontološkog centra, da se ponovo prave neki navodni stambeni blokovi sa četiri lamele, da se ponovo svakodnevno deli 24 hiljade paketa humanitarne pomoći, da se pravi srpsko naselje u Novom Selu Manđuskom, gde tu lepo stoji projekat, građevinska dozvola, početak izgradnje, završetak izgradnje, čak i svečano uručenje ključeva, ali što je najbitnije, od toga Koordinacioni centar nije uložio ni jedan jedini dinar, a prikazuje kao svoje troškove. Da ne govorim o troškovima održavanja voznog parka, telefona, benzina i slično.
Stoga predlažem da se ova sredstva prebace na poljoprivredu, jer je poljoprivreda jedini izvor i jedina sigurna investicija, tako da će ove pare da se oplode i da se vrate građanima Republike Srbije, a računam da će za šest meseci najverovatnije doći do rebalansa budžeta, i tada mogu da se planiraju ova sredstva koja su potrebna za rad Koordinacionog centra, ali u nekom novom personalnom sastavu. Inače, sve obaveze koje su neophodne da bi se život Srba učinio koliko-toliko podnošljivim na Kosovu i Metohiji, predlažem da realizuju nadležna ministarstva preko svojih službi.
Ovde sam želeo da podsetim gospodina Labusa da su vreće sa novcem bile aktuelne ne samo u vreme gospodina Kertesa, nego i u vreme gospodina Labusa. Da vas podsetim, 2001. godine na graničnim prelazima Kosova i Metohije ubirala se neka navodna taksa od strane države Srbije, i to od 5 hiljada maraka, 7 hiljada maraka i 10 hiljada maraka po jednoj cisterni ili šleperu, a sav taj novac je išao u džakovima na ruke gospodinu Labusu, tadašnjem potpredsedniku Savezne vlade. Želeo bih da ga pitam da li on misli da je na taj način omogućio Srbiji tri milijarde dolara donacije, za koje se on ovde večeras pohvalio.
Na kraju, ono što bi želeo da kažem, da uvećanje za 600% za poslove predsednika Republike Srbije, jeste jedna megalomanska potreba koju će narod Srbije umeti da oceni i kazni na sledećim izborima, tako da će se "žuti" provesti kao "žuti po trnju".

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 26. Predloga zakona o privrednim društvima. Inače, ovaj član 26. definiše pojam prokure u ovom predlogu zakona. U prvom stavu prokura je, citiram: "zakonska forma ovlašćenja kojom privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica na bilo koju vrstu pravnih poslova, sudskih i vansudskih, za račun tog društva".
Mojim predlogom amandmana dolazi do ispravke ovog zakona, tako da se reči "na bilo koju vrstu pravnih poslova, sudskih i vansudskih" zamenjuju rečima "za zaključivanje ugovora i vršenje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću preduzeća". Smatram da je ovo moje rešenje koje sam predložio amandmanom preciznije i jasnije definiše prvi stav člana 26. ovog predloga zakona.
Dalje, u stavu 3: "Prokura ne ovlašćuje na zaključenje posla otuđenja ili opterećenja nepokretnosti, osim ako takvo ovlašćenje nije posebno i izričito dato u prokuri."
Smatram da i ovo nije dobro definisano, pa predlažem da se ovaj stav člana 26. menja i da glasi: "Prokura ne sadrži ovlašćenje za zaključivanje ugovora koji se odnose na otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Ovlašćenja iz prokure ne mogu se ograničiti i prokura se ne može dati za određeno vreme, niti se može vezati za određene uslove".
I, poslednja primedba se odnosi na stav 4. koji glasi: "Ograničenja ovlašćenja prokuriste nemaju dejstvo prema trećim licima, osim ako privredno društvo ne dokaže da treće lice zna za ova ograničenja ili je za njih moglo da zna". Predlažem da se reči "osim ako privredno društvo ne dokaže da treće lice zna za ova ograničenja ili je za njih moglo da zna" izmene u ovom predlogu zakona.
Prokura treba da bude ograničena samo na ovlašćenje za zaključivanje ugovora i preduzimanje onih poslova iz redovnih delatnosti privrednog društva. Dakle, ona treba da bude u granicama komercijalnih i drugih poslova, a samo izuzetno može da obuhvati poslove raspolaganja imovinom velike vrednosti, kao što je to navedeno u stavu 3. ovog člana.
Ona ne treba da znači obično punomoćje koje se izdaje na osnovu i u okviru ovlašćenja zakonskog zastupnika ili ukoliko proizilazi iz opšteg akta privrednog društva.
Ne zna se zašto bi treće lice moralo da zna za ograničenja prokuriste. Valjda je to pitanje privrednog društva i prokuriste, a ovo je već gospodin Krasić objasnio; mislim da bi se prihvatanjem ovog amandmana pojam prokuriste u članu 26. ovog predloga zakona preciznije definisao.

Samo radi pojašnjenja, ja prihvatam da gospodin ministar prihvati izmene u stavu 1. i 3, a stav 4, pošto smatra da nije prihvatljiv, neka izostavi; ove izmene u 1. i 3. stavu treba prihvatiti, jer bi upotpunile ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 33. Predloga zakona o izvršnom postupku i predlažem da se ceo član menja, tako da glasi: „Sudska odluka ili odluka donesena u prekršajnom postupku izvršna je ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze. Odluka donesena u upravnom postupku izvršna je ako je postala konačna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze teče od dana dostavljanja odluke dužniku. Na osnovu odluke koja je u jednom delu postala izvršna, izvršenje se može odrediti samo u tom delu. Izvršenje će se odrediti i na osnovu sudske odluke koja nije postala pravosnažna i odluke donesene u upravnom postupku koja nije postala konačna ako je zakonom propisano da žalba ne zadržava izvršenje odluke”.
Ovaj predlog amandmana je identičan sa postojećim Zakonom o izvršnom postupku. Smatram da je ovo rešenje efikasnije i da je našlo utemeljenje u praksi pa predlažem Skupštini da prihvati ovaj moj amandman i tako poboljša Zakon o izvršnom postupku.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o parničnom postupku, na član 401. podneo sam amandman koji glasi da se u članu 401. stav 1. reči "osim iz člana 389. ovog zakona" brišu. Pročitaću da bih pojasnio neblagovremenu, nepotpunu ili nezadovoljenu reviziju, pa onda osim iz člana.
Vraćamo i ono što je neblagovremeno i nepotpuno i nedozvoljeno da može neki sud da odluči da ipak bude potpuno dozvoljena i blagovremena, što znači da je suvišan i mislim da ovaj deo reči "osim iz člana 389. ovog zakona" treba da se izbrišu da bi ovaj amandman bio potpun, jedan tehnički nedostatak u stavu 1. člana 401.
Dalje, u stavu 2. tačka 2) briše se. Pročitaću je "ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat", mislim da je suvišno da to stoji u ovom predlogu zakona. Zatim, tačka 3) reč "reviziju" briše se "ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije". To je tako jedna nelogičnost, jedna besmislenost.
Da li može reviziju da izjavi lice koje je već odustalo od revizije, što je suvišno da stoji u ovom predlogu zakona, kao i tačka 5) "ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, osim iz člana 393. ovog zakona", gde je takođe suvišno, a član 393. ovog zakona kaže - Vrhovni sud može odbiti pravni lek iz člana 389. Znači, nema nikakve svrhe da to stoji ovde.
Ovo je jedan dosta loš predlog zakona, loše je napisan, odnosno prepisan, a naš narod ima jednu izreku "što se grbo rodi vreme ne ispravi" gospodine ministre, a teško da će i ovaj zakon biti dobar.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog za izbor članova Vlade Republike Srbije i izlaganje premijera je ujedno i šansa da se narodni poslanici obrate predsedniku Vlade i ukažu mu na ono što misle da se u ovom trenutku ne radi dobro u državi Srbiji.
Konkretno, imam tri stvari na koje ću da obratim pažnju. Prva je problem Kosova i Metohije, njegova organizacija i delovanje Vlade Republike Srbije na prostorima Kosmeta. Znamo da postoji Koordinacioni centar za KiM, postoji uprkos neusvajanju izveštaja o radu Koordinacionog centra KiM, tako da se danas ne zna ni ko pije ni ko plaća, ni ko kosi, ni ko vodu nosi, nekakvo stanje status kvo, koje nije dobro ni za KiM, ni za Srbiju, a pogotovo za Srbe na KiM.
U rebalansu budžeta stoji stavka, milijardu šesto pedeset miliona dinara, koja se prenosi s jednog nivoa na drugi nivo, u ovom slučaju sa nivoa Vlade Republike Srbije na nivo Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Gde se sredstva troše, to je velika nepoznanica, čak i za poslanike u ovom parlamentu.
Zašto se ne rešava problem Koordinacionog centra za Kosmet, da se zna ko je predsednik, ko je rukovodilac, ko su članovi, ko rukovodi tim organom koji je formirala država Srbija i državna zajednica SCG. Da imamo formulisane i definisane odnose u Koordinacionom centru, ne bismo imali situaciju koju danas imamo, da rukovodioci Koordinacionog centra za KiM imaju suprotno mišljenje od mišljenja Vlade Republike Srbije, suprotne stavove od stavova Narodne skupštine Republike Srbije, suprotno mišljenje od Srpske pravoslavne crkve, suprotno mišljenje od stava patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
Da smo izvršili odgovarajući izbor rukovodstva Koordinacionog centra, Vlada bi morala da prihvati odgovornost, a kroz finansije da vrši edukaciju članova Koordinacionog centra, da budu obavezni da sprovode politiku Skupštine Srbije, politiku Vlade Republike Srbije, politiku napaćenih Srba na KiM, a ne da ti isti članovi i rukovodioci imaju suprotan stav Vladi Republike Srbije. Za to je upravo kriva ova vlada, koja nije imala snage, ni volje, ni odlučnosti da reši problem Koordinacionog centra Kosova i Metohije.
Drugo što je ovde često izlagano je regionalna saradnja i evropske integracije, rečenica koju je gospodin premijer više puta ponavljao u svom izlaganju. Podsetio bih da su nam Rumuni uveli vize, da se spremaju Bugari da nam uvedu vize, da nam država Makedonija ruši crkve, naše spomenike, našu srpsku svetinju, da se u Albaniji obučavaju teroristi za akcije na Kosovu i Metohiji. Da li je to ta regionalna saradnja koju treba Srbija da vodi?
Evropske integracije i ulazak u EU, 2000. godine je izgledalo odloženo za 2007. godinu, 2004. možda 2012. godine, kraj 2004-2005, pitanje je posle 2017. godine. Znači, jedan proces koji će dugo da traje. O privredi, privatizaciji, budžetu, rebalansu budžeta, javnoj potrošnji, spoljnotrgovinskom deficitu i slično, uvozu, izvozu, bilo je dosta reči u prethodnim diskusijama, kada se raspravljalo o rebalansu budžeta.
Treće pitanje, koje bih hteo da istaknem, jesu predstojeći izbori za Skupštinu KiM, zakazani za 23.oktobar 2004. godine, po meni je danas najvažnije i najbolnije pitanje za sve u državi Srbiji.
Donošenjem Rezolucije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jednoglasno, mislio sam da je najzad stvoren politički konsenzus o bolnom pitanju KiM. Međutim, uprkos stavu NSRS, politici Vlade Republike Srbije, suprotno stavu Srpske pravoslavne crkve, gospodin Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, i njegova politička stranka, bez obzira što su glasali za Rezoluciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Plan Vlade Republike Srbije, menjaju svoje mišljenje i sprovode volju evropskih nalogodavaca.
On poziva Srbe da izađu na izbore, a cilj je njegovo dodvoravanje, sluganstvo i poltronstvo evropskim i svetskim moćnicima, bez obzira na to što veličinom želi da stvori šiptarske institucije i da prikrije katastrofalne rezultate KFOR-a i UNMIK-a na KiM. Reči - oružana sila je KFOR, civilna administracija je UNMIK, moramo u šiptarske institucije, moramo u Evropu, zvuče lepo kada se govori iz Beograda, međutim, jako su bolne i teške za Srbe na KiM, jer ne treba da zaboravimo da KFOR i UNMIK nisu pet meseci na KiM, već pet i po godina, a rezultati su katastrofalni.
Tvrdim vam, bez obzira što se navodi da KFOR i UNMIK kontrolišu, da li kontrolišu teritoriju KiM, da postoje određeni delovi teritorije na koje ne sme da zgazi ni vojnik KFOR-a niti civilni policajac UNMIK-a. To su delovi teritorija na kojima se obučavaju teroristi, kriminalci, na kome su napravljeni logori za kidnapovane Srbe i jedan deo mračan koji ne služi na čast evropskoj međunarodnoj zajednici, koja nije imala toliko snage da zavede red na prostorima Kosova i Metohije.
Na kraju, bez obzira na vreme, da kažem da će ovi izbori na Kosovu i Metohiji da propadnu, uprkos poruci predsednika Tadića biće odziv manji od 5% na predstojećim izborima u subotu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji je jedan politički pamflet koji ima za cilj da skrene priču u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa pravog koloseka i da se ode na sporedni, da se govori o nečemu što će biti 2012. ili 2017. ili 2021. godine ili ko zna kada.
Danas je ovaj parlament trebalo da raspravlja o izjavi predsednika Republike Srbije Borisa Tadića koji poziva Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore.
Zašto nas poziva da izađemo na izbore? Zašto je takvo mišljenje predsednika Repubilke suprotno stavu Narodne skupštine Republike Srbije, za koje su glasali i poslanici iz Demokratske stranke?
Zašto je njegovo mišljenje suprotno mišljenju poslaničkog kluba Demokratske stranke? Zašto je njegov stav suprotan stavu Vlade Republike Srbije? Zašto je njegov stav suprotan stavu Srpske pravoslavne crkve? Zašto je stav Borisa Tadića suprotan stavu patrijarha Srpske pravoslavne crkve? Zašto je suprotan interesima Srba koji žive na Kosovu i Metohiji? Zašto Boris Tadić želi da se nastavi agonija Srba na Kosovu i Metohiji? Zašto priželjkuje novi 17. mart Srbima na Kosovu i Metohiji?
O tome smo mi danas, dame i gospodo, trebalo da raspravljamo, a ne o ovoj rezoluciji koja ima samo jedan cilj, a to je da skrene priču sa onog što je najaktuelnije u državi Srbiji, a to su izbori koji su zakazani za 23. oktobar na Kosovu i Metohiji.
Kome je u interesu da uspe izborni proces na Kosovu i Metohiji zakazan za 23. oktobar 2004. godine i da se formiraju šiptarske institucije? Međunarodnoj zajednici koja je doživela kolaps, bruku i sramotu u svom petogodišnjem delovanju na Kosovu i Metohiji, Šiptarima. Od začetka višestranačja u Srbiji oni bojkotuju izbore, ne priznaju državu Srbiju. Da li ih je neko primoravao na izbore? Da li ih je neko ucenjivao da izađu na bilo koje izbore? Ne, niti je to radila Evropa, niti svet, niti Srbija. To je bilo njihovo demokratsko pravo.
Izgleda da u svetu svi imaju i štište svoje pravo osim Srba i srpskog naroda. Za njih ne postoji pravo već ucene, pritisak, pretnje, maltretiranja, bombordovanja, to je za Srbe, a za ostale pravo i demokratija.
Kome je još u interesu da uspe izborni proces na Kosovu i Metohiji? Šiptarskim separatistima i teroristima i to je jedino opravdano. U interesu je Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije. Zašto? Da bi bio miljenik zapada, a na štetu Srba i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i uopšte Srba u državi Srbiji. Kome je još u interesu?
Koaliciji Povratak koja je jedina podržala predlog Borisa Tadića, a to što u bornim kolima idu na sednice Skupštine, što se desio 17. mart nije bitno, bitno je da bude njima dobro. Od izlaska na izbore njih 100 će imati interese, a šta je sa interesima 130.000 Srba na Kosovu i Metohiji, šta je sa interesima 250.000 proteranih Srba sa Kosova i Metohije i šta je sa interesima Srba koji žive u državi Srbiji.
Bitno je da se zadovolje članovi Koalicije Povratak i predsednik Republike Srbije Boris Tadić. Do današnjeg dana samo se jedna građanska inicijativa sa sedištem u Nišu prijavila za izbore na Kosovu i Metohiji. Po gospodinu Borisu Tadiću svi ostali su bili ili ludi ili glupi, pa i njegova politička partija što nije učestvovala do sada na izborima na Kosovu i Metohiji.
Zašto to nisu uradili ako je on takvu viziju imao od ranije? Zašto je to objavio posle lokalnih i pokrajinskih izbora u Vojvodini?
Kome je u interesu da izbori na Kosovu i Metohiji budu uspešni? Bivšem i sadašnjem ministru inostranih poslova, gospodinu Svilanoviću i gospodinu Vuku Draškoviću. Gospodinu Svilanoviću jer je nedavno izjavio da će Kosovo 2005. godine biti nezavisno. Ne znam zašto sedi u ovim poslaničkim klupama. Izjava jednog od visokog funkcionera DOS-a, poruka građanima, a on želi ovde da se postigne neki politički konsenzus, želi neko jedinstvo u ovom parlamentu, a šalje poruku Srbima na Kosovu da će već sutra Kosovo biti nezavisno.
Želeo bih da iskoristim ovu priliku i da ga pitam u kom je svojstvu gospodin Svilanović, da li je dobio ovlašćenje od Narodne skupštine Republike Srbije da predvodi određene evropske delegacije na Kosovu i Metohiji?
Mene je gospodin Svilanović lično upoznao sa Karlom Biltom kada je bio u Kosovskoj Mitrovici. U tom to svojstvu? Čiji je on poslanik? Da li evropskog parlamenta, da li srpskog parlamenta, da li kosovskog parlamenta? Čije interese štiti? Evrope, Šiptara, Srba? Neka se izjasni gospodin Goran Svilanović. On mu kaže - mnogo mi je žao što srpski radikali nisu sa nama. Taman posla gospodine Svilanoviću, pre bih se ubio nego da budem sa vama i sa vašom idejom o stvaranju države Srbije.
Kome je još od interesa da uspeju izbori? U interesu je gospodinu Vuku Draškoviću, a pitao bih ga - zašto Vuče? Zašto? Da bi mogao da šeta po Evropi i svetu, da ga primaju svetski državnici, da bi on sa tih putovanja mogao da donosi poklone svojoj familiji. Pa, nije to toliki razlog da staviš na stub srama i golgotu srpski narod na Kosovu i Metohiji.
I, još jedan veliki biznismen ima razloga da uspeju izbori na Kosovu i Metohiji, a to je Bogoljub Karić, ali njegov interes je finansijske prirode - da bi zaštitio svoje interese, svoje kompanije "Mobtel", koja radi na Kosovu i Metohiji.
Znači, kada analiziramo kome je u interesu, to je jedna šaka ljudi - Svilanović, Vuk Drašković, Tadić, i Koalicija Povratak. Da li su oni bitan faktor koji može da ubedi Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Budite ubeđeni - ne. Srbi neće izaći na izbore na Kosovu i Metohiji, bez obzira što ih oni pozivaju.
Međutim, ti izbori će biti urađeni onako kako bude odredila UNMIK administracija, a ne kako se bude glasalo. Toga smo svesni, tih lažnih izbora, i u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji.
Postavlja se pitanje da li Srbija treba da ide ka Evropi. Evropska integracija - da, ali bez uslova, bez Haga, bez Kosova i Metohije.
Srbija mora biti ravnopravan član Evropske unije, a ne osakaćena Srbija, sa jednom nogom, bez Kosova i Metohije, ili Srbija bez svojih sinova koji su optuženi za zločine koje nisu počinili, koji su samo izvršavali svoju dužnost i herojski branili Srbe i srpski narod od šiptarskih terorista i separatista, i od NATO agresije na državu Srbiju.
Da li je secesija dozvoljena u Evropskoj uniji? Nije dozvoljena. A, da li su Slovenija i Hrvatska nagrađene za čin secesije? Jesu. Nagrađene su, a i Srbija će biti nagrađena, po mišljenju Gorana Svilanovića, ukoliko se otcepi od Kosova i Metohije, i završen je posao.
Da li je to opravdano? Nije. Nije opravdano. Niko nema prava, pa ni Goran Svilanović, da žrtvuje bilo koji deo teritorije zarad ostatka jednog dela, da bi on mogao da živi. Kosovo i Metohija je srpska svetinja i mora da ostane, bez obzira na sve probleme koji nas snalaze, u sastavu države Srbije. Samo tako biće i Srbije. Ukoliko nema Kosova i Metohije, budite ubeđeni - neće biti ni države Srbije.
Da vas podsetim, unazad pet i po godina na Kosovu i Metohiji je Evropska unija. Svi administratori, civilni tzv. administratori su bili iz Evrope, njih pet šest, koliko se do sada promenilo, oni su svi evropski državljani i članovi tih vlada Evrope i oni rade već pet i po godina.
Ako ne znate kako oni rade i šta rade, molim vas da prošetate do Kosovske Mitrovice, do Gračanice, do Štrpca i da vidite šta su to Evropa i svet doneli na Kosovo i Metohiju. Tih pet i po godina je jedan jako dug period, veliki proces za svaku iole ozbiljnu strategiju i politiku. A, to je jedan jako mali prostor za svet. Ali, tu su jako veliki problemi, jer su od Kosova i Metohije napraivili "crnu rupu" Evrope i sveta, upravo ta Evropska unija i ta svetska međunarodna zajednica.
U Povelji lepo piše - slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga. Da li ima slobode kretanja ljudi na Kosovu i Metohiji? Nema. Tamo ima sloboda ubijanja ljudi, hapšenja ljudi, maltretiranja ljudi, proganjanja, svega toga ali pod uslovom da je Srbin, jer je onda sve dozvoljeno.
Da li ima trgovine robom? Nema trgovine slobodnom robom, već ima šverca, a najprometnija roba na Kosovu i Metohiji je droga i oružje.
Da li ima kretanja kapitala? Ima, tako što se pljačka srpska imovina, srpska domaćinstva, pljačka se srpska priroda na Kosovu i Metohiji. Vrši se pranje prljavog novca kroz kosovske institucije.
Da li mogu da se koriste usluge? Znate li koje usluge Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da koriste? Samo usluge zatvora. Nikakve druge usluge nemaju pravo da koriste Srbi na Kosovu i Metohiji.
Da li je to ono što treba ovaj parlament da usvoji danas i da predloži građanima Srbije, pogotovo Srbima koji su ostali na Kosovu i Metohiji i poruku za 250.000 Srba koji žele da se vrate na prostore Kosova i Metohije. Ne. Sigurno to nije tako.
Evo, pročitaću vam dva pisma koja sam dobio od Srpskog nacionalnog veća iz Kosovske Mitrovice, i za Kosovo i Metohiju, koji upozoravaju na ovaj pogubni čin, na ovaj pogrešan korak predsednika Borisa Tadića i traže da ova skupština hitno zaseda i donese odluku o tome da li da se izađe na izbore ili ne.
Zašto smo mi donosili onu rezoluciju od pre mesec ili dva dana ako sada treba jedan čovek da pogazi sve to što kaže 250 poslanika. Ne mogu da shvatim da Boris Tadić pobija mišljenje Bojana Pajtića, Čomićke i ostalih iz DS-a. Jer, oni su pre dva meseca rekli - nema izbora dok se ne realizuje plan Vlade Republike Srbije za Kosovo, a sada njihov predsednik, na funkciji predsednika Republike Srbije, poništava celu volju poslaničkog kluba Demokratske stranke, i svih nas ovde koji smo glasali. Tada niko nije bio protiv.
Sa ovakvom politikom od Srbije neće biti ništa. Zato - uzmimo se u pamet. Ako znamo da vodimo državu vodimo je, ako ne podnesimo ostavke, jer je ovo jedan takav čin da bi svaki normalni državnik podneo ostavku na svoje mesto, posle ovakve odluke, a da pri tome kompletna javnost i svo okruženje bude protiv te odluke. Ne može jedan čovek biti pametniji od 10 miliona ljudi. Toliko i hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 100. - narodni poslanik narušava dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Dobili smo odgovor da je narodni poslanik član neke evropske komisije i ovde ponovo tražim da se Administrativni odbor izjasni da li narodni poslanik, bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije ima pravo da bude član bilo kakve evropske komisije.
Dakle, ili u bilo kom drugom telu, a da pritom tek nakon par godina saznamo da je on član te ili takve komisije.
Sa druge strane, gospodine Svilanoviću, ako ste za to da se borite za Srbe koji su na Kosovu, zašto ste prodali imanje, mislim na Gnjilane, zašto ste prodali Šiptarima, jer sutra ćete prodati i ovde, otići ćete u Brisel. Tamo vam je mesto, prodajte i to u Beogradu što imate, prodali ste tamo, prodajte ovde, idite i budite prijatelj Karla Bilta, a nas ostavite da se ovde borimo sami.

Dame i gospodo narodni poslanici, inicijativa poslaničkog kluba SRS da predloži rezoluciju o zabrani povlačenja tužbe SRJ protiv osam zemalja članica NATO izazvana je neodmerenim izjavama ministra inostranih poslova gospodina Vuka Draškovića, koje su u suprotnosti sa mišljenjem, stavovima i odlukama Narodne skupštine Republike Srbije.
Njegove izjave da su Srbi vršili etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji, da treba povući tužbu SRJ protiv NATO, kao i da Srbi treba da izađu na parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji jesu izjave koje nanose ogromnu i nesagledivu štetu Srbima i srpskom narodu, izjave koje ni čelnici NATO-a ne žele javno da izgovore.
Želim da vas podsetim, Hans Lokvaj, nekadašnji predstavnik OEBS-a na Kosovu i Metohiji, izjavio je - etničko čišćenje, genocid, humanitarna katastrofa i slučaj Račak su samo izgovor za bombardovanje SRJ. Znači, to je jedno od mišljenja, a takvih mišljenja ima mnogo u svetu.
Kada je gospodin Vuk Drašković izjavio da su Srbi vršili etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji? Upravo nakon martovskih događaja, kada su Šiptari, šiptarski teroristi i separatisti, na jedan dobro organizovan i jako okrutan način, ubili 29, ranili preko 100, proterali preko 4.000 Srba, uništili i zapalili na stotine srpskih imanja i domaćinstava, zapalili i uništili 29 crkava i manastira, i to sve u prisustvu NATO snaga u velikom broju na Kosovu i Metohiji.
Ceo svet je osudio martovske događaje kao etničko čišćenje nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Gospodin Gregori Džonson, komandant južnog krila NATO za Evropu, izjavio je da se radi o etničkom čišćenju Srba na Kosovu i Metohiji. Onda kada ceo svet, pa i čelnici NATO-a osuđuju martovske događaje na Kosovu i Metohiji kao etničko čišćenje, kada izjavljuju da su bili nemoćni, zatečeni da spreče takve događaje, ministar inostranih poslova gospodin Vuk Drašković izjavljuje - i Srbi su vršili etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji!
Želim da podsetim gospodina Vuka Draškovića da na prostorima Kosova i Metohije nikad nije bio ugrožen šiptarski narod, da Srbi nikad nisu vršili etničko čišćenje, da nikada nije bilo humanitarne katastrofe, da su one kolone Šiptara koje je gledao na BBC samo dobro osmišljene i unapred pripremljene akcije šiptarskih separatista i terorista o navodnoj ugroženosti i humanitarnoj katastrofi šiptarskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Želim da podsetim gospodina Vuka Draškovića da su žrtve na Kosovu i Metohiji Srbi a ne Šiptari, da su oni svoj napredak doživeli upravo onda kada su tvrdili da su ugnjetavani, maltretirani od strane Srbije. Istina je sasvim suprotna: Srbi su ti koji su maltretirani i ugnjetavani u poslednjih nekoliko decenija na Kosovu i Metohiji.
Setimo se izjave Vuka Draškovića u Narodnoj skupštini Republike Srbije kada smo usvajali plan Černomirdin-Ahtisari, kada je hvalio navodnu mirovnu misiju upoređujući ih sa plavim šlemovima, kako će na Kosovu i Metohiji međunarodne snage zavesti red, rad i blagostanje, a dogodilo se suprotno - etničko čišćenje, humanitarna katastrofa, haos, teror i beda od dolaska okupatora na Kosovo i Metohiju, period koji je najstrašniji i najužasniji za Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Kosovo i Metohija je danas crna rupa Evrope, mesto gde se svakodnevno trguje ljudima, drogom i oružjem, raj za kriminal i kriminalce, raj za teroriste, a pakao za sve one koji ne žele kriminal i terorizam, a naročito za Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Izjava ministra inostranih poslova gospodina Vuka Draškovića - treba povući tužbu SRJ protiv NATO-a, i njegovi razlozi i objašnjenja su takođe u suprotnosti i sa mišljenjem i stavom svih relevantnih političkih faktora u Srbiji. "Zlo je zlo zaboraviti" - kaže Mihajlo Lalić. Naš ministar inostranih poslova upravo čini zlo tražeći da se tužba SRJ protiv NATO povuče.
Zašto želi da oslobodi odgovornosti članice NATO-a koje su izvršile neviđenu agresiju i bombardovale SRJ 78 dana i noći? Tužba mora da ostane, a sud neka odluči da li je bilo agresije, da li je bilo genocida, da li je bilo grubog kršenja međunarodnih obaveza članica NATO-a, pravila ratovanja, upotrebe zabranjenog oružja. Zašto prejudicirati odluku suda, ostavimo neka sud to u oktobru mesecu reši.
Nedavno je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Deklaraciju i plan Vlade Republike Srbije o Kosovu i Metohiji. Jednoglasno je u ovoj skupštini doneta odluka. Glasali su i poslanici SPO-a da se na ove izbore na Kosovu i Metohiji ne izlazi dok se ne ispune uslovi iz Deklaracije i prihvati ili realizuje Plan Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju.
Kada su svi protiv izlaska Srba na izbore na Kosovu i Metohiji, ministar inostranih poslova gospodin Vuk Drašković, suprotno odluci svog poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini Republike Srbije, suprotno odluci Vlade Republike Srbije, suprotno odluci Narodne skupštine Republike Srbije, suprotno odluci Skupštine Srbije i Crne Gore, izjavljuje i preporučuje Srbima na Kosovu i Metohiji da izađu na parlamentarne izbore 23. oktobra 2004. godine. Zašto? Jedini razlog je razlog lične prirode, razlog ispunjavanja želje svetskih moćnika, razlog je slepo dodvoravanje svetskim moćnicima. Drugog razloga nema.
Ne može se, gospodine ministre, graditi prijateljstvo sa svetskim moćnicima na nesreći Srba sa Kosova i Metohije. Zar ste već zaboravili 17. mart, zločine i ubistva, etničko čišćenje, progon Srba sa njihovih ognjišta? Proterano je preko 4.000 porodica, 4.000 Srba.
Kako mislite da se Srbi organizuju da izađu na ove parlamentarne izbore? Zar ste zaboravili da su proterani Srbi iz Obilića, iz Svinjara? Kako oni da odu na svoje glasačko mesto? Sve to vas ne interesuje, vas interesuje samo gluvo izvršavanje želja i naloga svetskih moćnika.
Apelujem na ovu skupštinu da usvoji ovu rezoluciju koju je preporučila SRS. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na član 147. u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman, u kome stoji da se član 147. briše.
Zašto sam podneo ovaj amandman - razlozi su višestruki, jer umesto da se zakonskim projektom definiše proizvodnja, prenos, distribucija električne energije, njihove cene, mi smo ovim zakonom dobili jedno rešavanje politike restruktuiranja elektroprivrede Srbije, politiku tržišta i formiranja dve agencije.
Prva agencija je i definisana, dok ova druga agencija za energetsku efikasnost nije ni definisana. A, ministar kaže da su oni posebno ponosni na agenciju za energetsku efikasnost, na koju se mnogo polaže u Evropi i svetu.
Ono što je nejasno to je - ko će da upravlja i da vodi ovu agenciju, odnosno nije definisano predloženim zakonom, kao ni to kako će ona da se finansira. U budžetu stoji - određena sredstva za finansiranje agencije za energetsku efikasnost, i to sredstva iz budžeta u iznosu od 7.509.000 dinara i iz donacije u iznosu od 250.720.288 dinara.
To je izgleda upravo baš ta cifra, koja je naterala Narodnu skupštinu Republike Srbije na hitnost donošenja ovog zakona, jer u obrazloženju, u budžetu stoji - Agencija za energetsku efikasnost osnovana je Uredbom o Generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije i drugim službama Vlade Republike Srbije. Finansiranje rada Agencije vrši se, u skladu sa Sporazumom o donaciji za osnivanje i rad Agencije za energetsku efikasnost, zaključen između Ministarstva rudarstva i energetike i Evropske agencije za rekonstrukciju, većim delom iz donatorskih sredstava EU, a manjim delom iz budžeta Republike Srbije.
Sredstva donacije za finansiranje tekućih rashoda agencije biće na raspolaganju do 31. avgusta 2004. godine, što znači da je upravo ova rečenica - da su ta sredstva na raspolaganju do 31. avgusta 2004. godine razlog za hitan postupak i donošenje ovog zakona, a trebalo bi u stvari da bude to jedan temeljni zakon koji će, kao što sam naglasio, da reši sve ove probleme koji muče jedan takav zakon kao što je Zakon o energetici.
Na kraju bih pitao ministra, pošto se nijednom rečju nije obratio, niti je izneo probleme Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, i uopšte o energetskim potencijalima na Kosovu i Metohiji, šta tu planira Vlada. Niste se, valjda, odrekli te distributivne mreže i tih energetskih sistema, koji dole postoje.
A iako je prošlo već pet godina od dolaska navodne Mirovne misije na Kosovo, ako nisu u sposobnosti da sprovedu, da aktiviraju ono što je do tada postojalo i funkcionisalo, mislim da bi Vlada morala da nađe načine i sredstva, da stupi u kontakt sa međunarodnom zajednicom, kako bi se ti resursi obnovili, kako bi to ponovo bilo u funkciji, i kako bi Srbi na Kosovu i Metohiji imali redovno snabdevanje električnom energijom.
Mislim da bi to bio preči i prioritetniji zadatak za Vladu Republike Srbije, nego da se formiraju ove agencije i da se ovi rokovi poštuju da bi se dobila određena sredstva iz donacija, kako vi kažete - Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. Toliko, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana treba u odredbama da ima, pre svega, pozitivne stavke, ali, nažalost, imamo mnogo negativnih stavki u samom predlogu zakona. Umesto da bude pozitivno istaknuto u cilju povećanja socijalne zaštite, ovde imamo negativne stavke zbog kojih dolazi do smanjenja socijalne zaštite za pojedine korisnike.
Ovde je gospodin ministar pokušao da nas ubedi da se nikome ne smanjuje i da se svima povećavaju socijalna davanja. Međutim, čitajući član 11. koji se menja članom 4. ovog zakona, minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar utvrđuje se u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u Republici u drugom kvartalu te i te godine.
Znači, uzima se jedan prosek, ali postoje i gradovi i opštine koji imaju primanja veća od tog proseka. Ne vidim tu odredbu, taj član zakona koji ukazuje da se, ukoliko ima više od prosečnog, primenjuje taj član zakona, tako da se pojedinim kategorijama socijalnih korisnika ne umanjuju socijalna davanja. Znači, ono što je bitno, ne može se doneti dobar zakon koji će jednom broju socijalnih korisnika smanjiti socijalna davanja, da bi se drugim socijalnim korisnicima povećala. Jedan broj će biti zadovoljan, ali će isto tako biti i nezadovoljnih. Ko je nezadovoljan? To su naši najugroženiji građani u Republici Srbiji, to su građani koji primaju socijalnu zaštitu.
Negativno je kada gospodin ministar izjavi i slaže, citiram: "Povećava se pomoć i nega drugog lica dvostruko". Znači, trenutno dodatak za pomoć i negu drugog lica iznosi 2.394 dinara. Ukoliko se dvostruko poveća, to je 4.788 dinara. Uvidom u Predlog zakona, vidi se da je povećanje na 4.000 dinara od 1. septembra 2004. godine. Znači, razlika je 788,00 dinara. To je možda mala stavka za ministra, ali za korisnike socijalne pomoći je sigurno velika stavka i ne bi trebalo da obmanjuje javnost i građane, kao i korisnike ove socijalne zaštite.
Mislim da je i ovaj predloženi iznos za negu jako mali. Taj iznos treba povećati, naročito za one korisnike koji koštaju mnogo manje državu ukoliko su u svom stanu ili u svojoj porodičnoj kući i ne koriste ustanove socijalne zaštite, koje višestruko koštaju državu za te socijalne korisnike.
Primenom Predloga zakona o socijalnoj zaštiti, nakon usvajanja, povećaće se iznos materijalnog obezbeđenja za korisnike u 122 opštine. Znači, sama ta rečenica demantuje ministra za ono što je malopre izjavio. Zašto u 122 opštine, zašto ne u svim opštinama? Tu se još navodi da će ovaj predlog zakona omogućiti da još 13.000 novih porodica budu korisnici socijalne zaštite.
Međutim, postoji jedna kategorija srpskog stanovništva koja nije obuhvaćena ovim predlogom zakona. To je kategorija stanovništva koja ne samo da je socijalno najugroženija, nego je uopšte najugroženija, a radi se o Srbima koji rade na prostoru Kosova i Metohije. Suvišno je da pričam o životu Srba na Kosovu i Metohiji. To nam je valjda svima dobro poznato. Želim da ukažem da oni nisu obuhvaćeni ovim zakonom i ukoliko jesu, oni su oštećeni i zapostavljeni od strane Vlade Republike Srbije i ovog ministarstva koje vodi brigu o socijalnim davanjima.
O čemu se radi? Korisnici budžetskih sredstava koji žive i rade na Kosovu i Metohiji imaju dvostruka primanja, bilo da su u prosveti, zdravstvu, organima uprave ili u bilo kojim drugim službama. Znači, oni koji su na platnom spisku budžeta Republike Srbije primaju dvostruke plate, a korisnici socijalne zaštite nemaju tu čast, oni to ne primaju. Samim tim oni su oštećeni, jer dele istu sudbinu kao i oni što rade u prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, organima lokalne samouprave. Mislim da tu nepravdu treba ispraviti ovim predlogom zakona.
Inače, sam ministar je u više navrata istakao da je u ovom predlogu zakona o socijalnoj zaštiti humanost i solidarnost u prvom planu, što je pozitivno, ali je negativno ako se ta humanost i solidarnost primenjuje selektivno, što znači da korisnici socijalne zaštite na Kosovu i Metohiji ne uživaju prava, ponavljam, zaposlenih u prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i ne primaju dvostruke iznose socijalne zaštite, kao što primaju ostali korisnici budžeta.
Ova nepravda traje već pet godina i neophodno je da Skupština ispravi ovu nepravdu, tako da korisnici socijalne pomoći na Kosovu i Metohiji imaju isti tretman kao i oni koji su zaposleni a korisnici su budžetskih sredstava. Ova nepravda se putem amandmana može ispraviti. Predlažem ministru da sagleda ovaj problem, da amandmanski deluje i ispravi ovu nepravdu ili da prihvati amandmane SRS.
Amandmanima SRS-a se rešava problem, tj. ispravlja se višegodišnja nepravda prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Tačnije, amandmanima SRS se predlaže uvođenje prava na posebno materijalno obezbeđenje pojedinaca, odnosno porodica koje imaju trajno i neprekidno prebivalište na teritoriji AP Kosovo i Metohija u trajanju dužem od pet godina, počev od 24. marta 1999. godine, koji nisu privremeno raseljeni sa teritorije Kosova i Metohije i koji, kao žrtve okupacije, nasilja i terorizma na Kosovu i Metohiji, nisu u mogućnosti da ostvare prihode ili ih ostvaruju ispod nivoa socijalne zaštite.
Dame i gospodo, ako je Vlada Republike Srbije u stanju da materijalno obezbedi negde preko 40.000 porodica korisnika, smatram da je potrebno učiniti samo jedan mali napor, jedan gest dobre volje, uz malo snage i upornosti da se iznađu sredstva i da se materijalno obezbedi preostalo srpsko stanovništvo koje je uprkos neviđenom haosu, teroru, bezakonju, čemu je svakodnevno izloženo, ipak rešilo da živi i opstane na Kosovu i Metohiji. Zaslužili su da i Vlada Republike Srbije povede računa, da im pomogne, kako bi uspeli da opstanu, da prežive i nadžive trenutnu okupaciju, teror i bezakonje.
Ovo nije velika stavka, veliki iznos za budžet, za Vladu Republike Srbije. Srbi na Kosovu i Metohiji su zalužili mnogo više, ali hajde da pomognemo onima koji su socijalno najugroženiji na Kosovu i Metohiji, da ispravimo višegodišnju nepravdu i da Vlada Republike Srbije za sve bude majka, a ne, kao što je do sada, za neke majka, a za neke maćeha.
Uporište za ovo što sam sada izneo može se naći u članu 10. Predloga zakona, koji kaže: "Pojedincu koji je sposoban za rad...", a to su pretežno Srbi na Kosovu i Metohiji, a nemaju uslova za življenje, "...odnosno porodici koja ima članove sposobne za rad, materijalno obezbeđenje pripada u trajanju od devet meseci godišnje".
Znači, možemo se pozvati na ovaj član, s tim što bi se član 11, gde je minimalni nivo socijalne zaštite udvostručen u odnosu na ono što važi, da bi se izjednačila kategorija stanovništva sa onim ostalim korisnicima budžeta koji su u radnom odnosu i da se kroz prihode, koji su definisani u članu 18.
Znači, to je jedan mali napor Ministarstva i ovi problemi bi se rešili; tako bismo umnogome pomogli Srbima koji su ostali, a koji su stvarno ugroženi, koji nemaju nikakva primanja. Samo da vam navedem primer zaposlenih u Kombinatu "Trepča", a ima mnogo slučajeva gde oba supružnika rade u Kombinatu "Trepča", koji nemaju nikakva primanja, a Vlada je počela tek u poslednjih par meseci da isplaćuje neku nadoknadu. Pet godina su bili zapostavljeni i prepušteni na milost i nemilost.
To možemo rešiti uz jedan dodatni napor, dok traje rasprava o ovom predlogu zakona, kroz amandmane, to je preporuka ministru da deluje; to neće biti velika cifra, a moći ćemo da te porodice socijalno zaštitimo kao i sve porodice u državi Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 3. koji treba da glasi: "Pravo na posebno materijalno obezbeđenje priznaje se pojedincu, odnosno porodici koji imaju trajno i neprekidno prebivalište na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u trajanju dužem od pet godina, počev od 24. marta 1999. godine, koji nisu privremeno raseljeni sa teritorije Kosova i Metohije i koji kao žrtve okupacije, nasilja i terorizma na Kosovu i Metohiji nisu u mogućnosti da ostvare prihode ili ih ostvaruju ispod nivoa socijalne zaštite".
Mislim da ministar treba da prihvati ovaj amandman, a pokušaću još u par rečenica da dodatno obrazložim zašto je neophodno prihvatiti ovaj amandman. Prvi razlog je: ako korisnici budžeta na Kosovu i Metohiji koji su u radnom odnosu primaju dvostruke iznose, zašto onda i korisnici budžeta koji primaju socijalnu zaštitu ili materijalno obezbeđenje ne bi primali te dvostruke iznose.
Pojedini poslanici su mi prigovorili da se ovaj amandman, navodno, odnosi samo na Srbe, a ne odnosi se na druge. Ovde lepo i jasno stoji - pravo na posebno materijalno obezbeđenje priznaje se pojedincu, odnosno porodici. Nije naglašeno da se odnosi na srpske porodice.
Zašto ne davati tu socijalnu pomoć i nealbanskim i albanskim porodicama, i onim Šiptarima koji žele da priznaju državu Srbiju, jer su i pojedine šiptarske prodice žrtve terora na Kosovu i Metohiji. Svima onima koji priznaju državu Srbiju, koji žele prava, ali da imaju i obaveze, treba da se izađe u susret i da im se dozvoli da koriste prava na osnovu ovog amandmana koji sam ja podneo u ime poslaničkog kluba SRS.
San o nezavisnosti Kosova se najzad, verovatno definitivno, raspršio oko Šiptara, i ja jedva čekam dan kada će Šiptari da priznaju državu Srbiju i da počnu da žive zajedno sa nama, jer su oni građani Republike Srbije, to treba da je svima jasno.
Zamolio bih gospodina ministra, po ko zna koji put, da nađe snage i mogućnosti da ovaj amandman prihvati, jer bi život Srba učinio mnogo lakšim, pogotovo onih koji ne mogu da ostvare prihode i žive ispod tog minimuma, kako stoji u ovom predlogu zakona.
Članom 18. je definisano ko ima uslove za ostvarivanje prava. Pod 1) - prihodi koji se ostvaruju u mesečnom iznosu i visini prosečnog mesečnog prihoda... Činjenica je da na Kosovu apsolutno ništa u privredi ne radi i da nema nikakvih prihoda, a taj uslov se ispunjava. Drugo - prihod od poljoprivredne delatnosti. Znači Srbi poseduju imanja, ali nemaju uslove da obrađuju ta imanja ili ako ih obrađuju, to je uz veliki rizik da kada odu na njivu da je zaseju ili da pokupe letinu mogu da izgube život, a imamo mnogo primera da su Srbi stradali upravo na svojim imanjima.
Treće, prihod od izdavanja u zakup nepokretne ili pokretne imovine. Koliko je samo te imovine uništeno, popaljeno; uzmimo u obzir da te porodice nemaju ni svoje imovine i da žive u kolektivnim centrima. Raseljena lica nisu samo u Srbiji, nego raseljenih Srba ima i na Kosovu i Metohiji, onaj ko je izbegao iz Vučitrna i otišao u Prilužje, ili iz Vučitrna došao u Kosovsku Mitrovicu ima status raseljenog lica, bez obzira što nije otišao u Kraljevo, Aranđelovac, Beograd. Takvim građanima je neophodno da se pomogne. Država ne sme da se ustručava od toga da pomogne ugroženim Srbima na Kosovu, nego treba da uloži sve napore kako bismo Srbima na Kosovu i Metohiji omogućili da lakše žive.
Četvrto, prihodi od drugih imovinskih prava, ako se na te prihode ne plaća porez. Taj instrument plaćanja poreza uopšte ne postoji, niko ne plaća nikakve dažbine, znači, nema nikakvog osnova koji bi omogućavao da građani koji žive na Kosovu i Metohiji ostvaruju neka prava, neka primanja, kako bi mogli da obezbede sebi i svojoj porodici život.
Ponovo napominjem, nije ovo toliko veliki broj porodica kojima bi se izašlo u susret, ali bismo učinili veliki korak napred, da se koliko-toliko pomogne tim porodicama, kako bi rešile svoje egzistencijalno pitanje. Hvala.

Gospodine ministre, nijednog momenta nisam tvrdio da ne postoji socijalna zaštita za Srbe na Kosovu, da ne postoje centri za socijalni rad. Postoje, ali sam ukazao na to da Srbi koji su u privredi na Kosovu i Metohiji u poslednjih pet godina nisu primali ni jedan jedini dinar, niti kroz bilo koji vid socijalne pomoći. Oni su bili zapostavljeni.
U poslednje vreme oni koji su zaposleni u privredi počeli su da dobijaju ta primanja. Međutim, taj iznos nije dovoljan za pojedine porodice. Govorim o onima koji ispunjavaju one uslove, da se taj aršin kao prema onima koji rade i privređuju primeni i prema onima koji ne rade i nemaju uslova za život. Nije to velika stavka. Neće to biti jako mnogo porodica, ali mi moramo njih pomagati.
Pre svega, tu mislim na one ljude koji su morali da napuste svoj dom, svoje ognjište koje se nalazi u Kosovskoj Mitrovici, Čaglavici, Gračanici, ali su otišli iz jednog mesta u drugo, npr. Novo Selo Mađunsko ne postoji, svi su oni u Prilužju. On ima svoje imanje, svoju kuću, ali mu je zapaljena i ne može da obradi imanje. Ne može da ostvari i tvrdim da do sada nije ostvarivao ta prava. Minimum je tih ljudi koji će da dođu da traže ovaj iznos.
Zato, ako bismo ovaj iznos udvostručili, kao što je za one koji su u radnom odnosu, možda bismo stvorili uslove da se pomogne tim porodicama koje su najugroženije na Kosovu i Metohiji. Inače, što se tiče onoga da su ponosni, Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju nijednu drugu rečenicu osim da su građani Srbije.
Što se tiče gerontološkog centra u Kosovskoj Mitrovici, to je Skadar na Bojani. Ne znam od koga ste to zatekli. Taj gerontološki centar je napravljen pre tri godine, a nigde ne postoji.
Sredstva su plasirana, utrošena, a nema gerontološkog centra. Sada je počelo nešto ponovo da se radi.
Jako mali iznos je potreban ako se prihvati ovaj amandman, to je jako mali broj porodica za budžet Republike Srbije, ali jedno veliko delo, da se zbrinu ljudi koji ne mogu sebi da obezbede uslove za život. Hvala.