Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 86. predloženog zakona da se reč "agencija" zameni rečima"ministar nadležan za poslove telekomunikacija". Ovaj član reguliše standard i uslove za izgradnju telekomunikacionih mreža, neophodno je tu da se reč "agencija" zameni rečima "ministar nadležan za poslove telekomunikacija", zato što su ovde neke nadležnosti prevelike i ne može agencija da ih sprovodi. Na primer, u prvom stavu Agencija, u skladu sa ovim zakonom, donosi opšti akt kojim propisuje standarde, a opšte akte može donositi samo Skupština ili Vlada, pa je stoga neophodno da ovde stoji da ministar nadležan za poslove telekomunikacija, u skladu sa ovim zakonom, donosi opšte akte koji propisuju standarde za telekomunikacione mreže.
Zatim, u sledećem stavu Agencija propisuje standarde na osnovu međunarodnih standarda i tehničkih propisa, to isto treba da se zameni i da stoji - da ministar nadležan za poslove telekomunikacija propisuje standarde na osnovu međunarodnih standarda i tehničkih propisa u oblasti telekomunikacije. Dalje, u sledećem stavu, Agencija vrši kontrolu usklađenosti sa propisanim standardima i normativima i izdaje odgovarajuće tehničke dozvole - sertifikate, a poslanički klub SRS predlaže da se ovom oblašću bavi ministar nadležan za poslove telekomunikacija, koji će vršiti kontrolu usklađenosti i izdavati tehničke dozvole ili sertifikate.
U sledećem stavu isto imamo da, ako nije propisala Agencija, za telekomunikacione mreže, sisteme i sredstva neposredno važe odgovarajući standardi i tehnički propisi koji se primenjuju u Evropskoj uniji; ovu usklađenost treba da vrši Ministarstvo ili ministar nadležan za poslove telekomunikacija.
Dalje, u sledećem stavu - ovaj član je jako obiman i moraću više da pročitam - telekomunikacione mreže, sistemi i sredstva mogu se pustiti u rad i koristiti posle pregleda i odobravanja njihovog korišćenja od strane Agencija, a predlog srpskih radikala je da to bude od strane ministra koji je nadležan za poslove telekomunikacija, ukoliko su ispunjeni svi propisani tehnički uslovi, odnosno ako se izvrši tehnički pregled prijema te telekomunikacione mreže.
Informacije ili podaci o izvršenom tehničkom pregledu telekomunikacione mreže, sistema, odnosno sredstva unose se u poseban obrazac čiju formu i sadržaj utvrđuje Agencija, a amandmanom je predloženo da to ne radi Agencija, već ministar nadležan za poslove telekomunikacija i čiji jedan primerak uručuje prilikom izvršenja tehničkog pregleda.
U poslednjem stavu ovog člana 86. predloženog zakona, za izdate sertifikate, odnosno za izvršen tehnički pregled plaćaju se troškovi izdavanja sertifikata, odnosno vršenja tehničkog pregleda, u skladu sa cenovnikom troškova koje donosi Agencija; ne, nego ministar nadležan za poslove telekomunikacija, mi predlažemo, jer za izdavanje sertifikata, dozvola, licenci i svega ostalog ubiraju se znatna sredstva koja moraju ići u prihodnu stranu budžeta Republike Srbije, a ne u neku agenciju koja će se na osnovu tih sredstava finansirati i tako stvarati grupaciju koja će, kako smo ranije videli, (postoji opasnost) preuzeti poslove državnog organa.
Ovim amandmanom bi se sprečila dominacija te agencije koju vi želite da formirate, a sve nadležnosti u vezi telekomunikacionih mreža i sredstava prešle bi u nadležnost Ministarstva za telekomunikacije, što je normalno, jer je to ministarstvo za to i formirano. Hvala.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o telekomunikacijama, koji je predložen navodno da se napravi neki brz napredak u oblasti telekomunikacija, što je neko čudno obrazloženje. Pomenut je stari zakon, a to je Zakon o sistemima veza usvojen još juna 1991. godine i on je prevaziđen. Citiram - on uopšte niti pominje, niti uređuje Internet usluge, interkonekciju telekomunikacionih operatora, zakup linija i drugo, a što je delimično tačno, jer je zakon donet 1991. godine. Neusklađenost, dalje se navodi, sa međunarodnim principima, pravilima i standardima koji važe u Evropi, kao da smo mi imali neku posebnu fiksnu ili mobilnu telefoniju koja nije mogla da bude u komunikacijama sa Evropom.
Razlozi dati kao obrazloženje za donošenje ovog zakona su definisani kroz neka dva načela i par principa. Od toga tri principa predstavljaju opšta načela i nisu jasno definisani. Prvi princip - razvoj telekomunikacija. To je normalna stvar koja je suvišna. Drugi princip - da se zaštiti interes korisnika. O tome ćemo naknadno, jer ovim predlogom zakona se jako malo tretira upravo ta zaštita interesa korisnika. Stvaranjem slobodnog i otvorenog telekomunikacionog tržišta, a što je pozitivan princip i treba konkurencijom da stvori što više operatera i što bolje uslove za krajnje korisnike.
Bode oči formiranje Republičke agencije za telekomunikacije. Nije ovo prva agencija, ovo je ko zna koja po redu i na to smo navikli. Šta i koje su sve prinadležnosti date ovoj agenciji bode oči.
Agenicja je specifična institucija, slobodna i nezavisna, ali od koga? Šta je to što treba da bude slobodno i nezavisno u jednoj državi? Po meni, to treba da bude samo sudstvo, sve ostalo ima neku uzajamnu vezu i mora da je pod nekom kontrolom, ako ne drugom, onda kontrolom parlamenta tj. Narodne skupštine Srbije. Ta agencija ima regulatornu funkciju, znači može da donosi opšte akte; ima kontrolnu i arbitrarnu funkciju, to je jedino što je normalno, jer ukoliko se pojavi više operatera da arbitrira između njih.
U ovom predlogu je nejasno što ovom agencijom rukovodi kolektivni organ koji donosi sve odluke i opšta akta.
Finansiranje agencije - "principi finansiranja agencije iz sopstvenih izvora prihoda", kao da su oni vlasnici ovog bogatstva kojim raspolaže Srbija, takođe treba da bude garant njene nezavisnosti. Agencija neće zloupotrebiti svoju samostalnost i nezavisnost i neće se pretvoriti u naddržavni organ. Šta je to, ko to garantuje da se neće desiti baš suprotno i da agencija neće preći u rad državnih organa, jer ova ovlašćenja data ovim predlogom zakona čine je totalno nezavisnom i totalno samostalnom.
Listajući zakon, naišao sam na nešto sa čime se ne slažem, SRS je predložila i amandmanima da se neki članovi isprave. Na primer, član 33. govori o vrstama dozvola i definiše: prvo - licencu; drugo - odobrenje; treće - dozvolu za radiostanicu; četvrto - tehničke dozvole. Mislim da je licenca loše definisana i ako je već limitirana na 20 godina, bolje bi bilo da se razvije koncesija. Dalje, ono što zbunjuje je i član 49, a definiše univerzalni servis, da se moraju obezbediti krajnjim korisnicima Internet usluge, a mi još ne možemo da obezbedimo ni telefonske priključke svim zainteresovanim i to u urbanističkim sredinama, a da ne govorim o selima i seoskim sredinama.
Jedan od razloga zbog čega se ovaj zakon navodno donosi su i Internet usluge, ali one se ovde jednostavno ne pominju, samo deklarativno kroz dva člana.
Član 86. definiše standarde, tehnički pregled i sertifikat. Tu se ponovo napominje, kao da nije dovoljno jednim članom reći - agencija donosi opšti akt itd. Zatim, prema 87. članu, što je jako čudno, javni telekomunikacioni operator ima pravo da zahteva pravo prolaza preko tuđeg zemišta ili pravo korišćenja tuđeg zemljišta. Ko mu daje to pravo? Daje mu pravo ovaj predlog zakona; a gde je tu zaštita privatne svojine, jer ako koristi nešto što je tuđe, mora normalno i da plati.
Na kraju, zaštita korisnika, ono što sam tražio da vidim kao jedan od korisnika ovih telekomunikacionih usluga, definisana je samo sa jednim članom zaštite i jednim članom upozorenja ili obaveza krajnjeg korisnika. Znači, jako šturo, čak je i obaveza plaćanja krajnjeg korisnika prema operaterima limitirana na 15 dana, a mislim da to treba pomeriti na 30 dana. Postoji još mnogo članova ovog jako lošeg predloga zakona koje će SRS kroz amandmane pokušati da popravi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama ispred SRS sam podeno amandman  da se u članu 10. posle stava 2. doda novi stav: "Ako je iznos takse propisane Tarifom veći od 10.000 dinara, taksa se plaća u novcu"; stav 3. menja se i glasi: "Ako se taksa plaća u gotovom novcu ili bezgotovinskim nalogom, obveznik je dužan da priloži odgovarajući dokaz da je taksu platio preko organizacije ovlašćene za obavljanje poslova platnog prometa".
Razlog za podnošenje ovog amandmana je pokušaj da se spreči štampanje onih taksa preko 10.000 dinara, koje se mogu platiti gotovinski ili nalogom preko službe platnog prometa. Za uvođenje ovog seta finansijskih zakona izneto je samo jedno obrazloženje, a to je da se donošenjem ovog zakona u budžetu Republike Srbije ostvari dodatni priliv sredstava od oko dve milijarde dinara.
Međutim, u ovom tekstu zakona nedostaje obrazloženje da je donacije i kredite ova država Srbija dobila prvi put kad je DOS bio zajedno na vlasti, kada ste naterali Srbe na Kosovu i Metohiji da se registruju. Kada ste taj novac potrošili, sledeće donacije su bile uslovljene izlaskom Srba na lokalne izbore na Kosovu i Metohiji. Kada ste i taj novac potrošili, sledeće donacije su bile uslovljene izlaskom Srba na pokrajinske izbore. Sada ste i taj novac potrošili i više MMF i Svetska banka nemaju poverenja u vas da vam daju novac, jer nemate više šta da realizujete.
Inače, ovo je tema. Tako se samo može puniti budžet u ovoj državi Srbiji, u kojoj je sve propalo.

Poštovane kolege narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 16. koji se bavi distribucijom informacija.
Moram da pročitam ovaj član 16. koji kaže: "Nadležni okružni sud može, na predlog javnog tužioca, zabraniti distribuciju informacije ako utvrdi da je to neophodno u demokratskom društvu radi sprečavanja propagiranja rata, podstrekavanja na neposredno nasilje ili zagovaranje rasne, nacionalne ili verske mržnje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna, nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način."
Ne znam zašto je predlagač zakona koristio ove reči "radi sprečavanja propagiranja rata", jer se ti termini ni u Ustavu, ni u Ustavnoj povelji ne koriste, pošto su u suprotnosti sa ljudskim pravima i slobodama, a naročito sa slobodama javnog informisanja.
U tom cilju, predložio sam da se ovaj član zakona menja i da glasi: "Na predlog javnog tužioca nadležni okružni sud može sudskim rešenjem da spreči rasturanje štampe i širenje drugih informacija u javnom glasilu ako utvrdi da se njima poziva na rušenje slobodnog demokratskog poretka, postojanje i sigurnost države, kršenje zajamčenih sloboda i prava čoveka i građanina, ili izazivanje mržnje, netrpeljivosti ili dominacije".
Ovo je konciznije i bolje rešenje, koje odbacuje ovaj nesuvisli predlog predlagača i mislim da Vlada i ovaj dom treba da prihvate ovaj amandman. Ovo iz još jednog razloga, što se ovim mojim amandmanom preciziraju uslovi pod kojima može da se spreči rasturanje štampe i širenje drugih informacija u javnom glasilu i određuju organi koji o toj zabrani odlučuju.
Sloboda javnog informisanja može da bude tolika, i samo tolika, da ne narušava ustavni poredak i teritorijalni integritet i ne krši ljudske slobode i prava. Ako mi dozvolite, pošto sam sa Kosova i Metohije, ja bih da ukažem na to da građani severne Kosovske Mitrovice i do današnjeg dana nemaju program RTS-1, RTS-2, RTS-3, niti bilo kakav program RTS-a. Primorani su da gledaju programe šiptarske televizije ili pak da gledaju programe na satelitskoj mreži. Zahvaljujem.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 86. stav 5. koji moram da pročitam:  U pozivu tužioca naznačuje se da će se u slučaju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ročišta smatrati da je tužbu povukao, a u pozivu tuženom - da se presuda može doneti u slučaju njegovog izostanka... To je jedna od osnovnih stvari u Zakonu o parničnom postupku i faktički na poleđini svakog poziva stoji upravo taj tekst koji upozorava i tužioca i tuženog na njegova prava.
Smatram da je unošenje ovog teksta suvišno i da nema potrebe da figuriše u ovom predlogu zakona. Nema potrebe, znači, ono što je već definisano Zakonom o parničnom postupku uvoditi u zakon o javnom informisanju. Ova odredba ne samo što je suvišna i zbunjujuća, može da zbuni sudiju kod donošenja ovih presuda za naknadu štete u slučaju ovog zakona o javnom informisanju.
Inače, cilj ovog uvođenja je da se stvori psihoza straha i mraka koja upravo vlada u informisanju i uopšte u medijima u Srbiji.
Može se čuti samo jedna strana i to režima trenutno na vlasti, a sve drugo je nedostupno i ne može doći do izražaja. Tako su građani uskraćeni za ove informacije. Mi bi na osnovu ovog zakona mogli da tužimo. Ovu raspravu to ne može da čeka, može samo ulica i narod, jer nadam se da će ubrzo doći vreme kada će vas narod i ulica smeniti i da ne podnosite ovakve predloge zakona u Skupštini Srbije. Hvala.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS predložio sam da da se u članu 19. Predloga zakona reč "Vladi" zamenjuje rečima "nadležnom odboru Narodne skupštine". Obrazloženje za ovaj predlog amandmana može da se uoči, ako se pogleda obrazloženje koje je Vlada podnela u članu 4. i članu 19. izmene ovog zakona.
Članom 4. Vlada ukazuje da je Predlogom zakona predviđeno da o prigovoru na odluku o udaljenju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca odlučuje Vlada, a članom 19. se reguliše da Predlog zakona predviđa da Vlada odlučuje o prigovoru na odluku Republičkog javnog tužioca o utvrđivanju razloga za prestanak dužnosti. Šta je cilj? Cilj je da se javno tužilaštvo stavi u funkciju ministra pravde.
Naravno, to se jako razlikuje od koncepcije programa Srpske radikalne stranke, jer amandman na ovaj zakon sledi takvu koncepciju da Vlada ne treba da ima ovlašćenja u sferi javnog tužilaštva i da odlučuje o prigovoru zamenika javnog tužioca na odluku tužioca, kao što ne treba ni da imenuje javne tužioce.
Tačno je da je javno tužilaštvo državni organ, da nije pravosudni, ali nije ni upravni i bliži je pravosudnoj funkciji nego upravnoj i zato mislim da Zakonodavni odbor, odnosno Narodna skupština Republike Srbije, odnosno njena radna tela treba da imaju ovlašćenja i nadležnosti u ovoj oblasti, tj. u sferi javnog tužilaštva.
Samo jedan takav organ kao što je Narodna skupština bio bi nepristrasan prema izboru na javnotužilačke funkcije i tako bi se sprečila jako loša kadrovska politika koja je trenutno u javnom tužilaštvu, a koja je produkt ovog režima i njihove nesposobnosti da za javne tužioce imenuje one ljude koji će poštovati red i zakon, a ne volju režima.
Nadam se da ćete prihvatanjem ovog amandmana ostaviti nadležnim odborima Skupštine Srbije da se bave ovim poslom, a da ministar pravde zadrži tu funkciju da obezbedi samo uslove, tj. materijalna sredstva za rad javnih tužilaca, dok će izbor, imenovanje, prigovori, rešenja, razrešenja biti u nadležnosti odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 20. koji reguliše materiju poznatu u javnosti kao beneficirani staž, a odnosi se na starosnu, što želim da naglasim, a ne na invalidsku penziju.
Razumem žalopojke da ima sigurno i kod invalidskih penzija zloupotrebe, da tu treba biti rigorozan i nešto učiniti da se broj invalidskih penzija smanji, ali ograničavati prava za starosnu penziju po meni je nerazumno, jer takve ljude koji odrade svoj radni vek treba ceniti i poštovati. Ovo se naročito odnosi na stav 2. gde stoji da se starosna granica iz stava 1. ovog člana može snižavati najviše do 53 godine života.
Prostom računicom onoga što se dobija kada osoba radi na radnom mestu sa beneficiranim radnim stažom, dolazi se do podatka da će biti slučajeva kada će radnik morati raditi više nego što mu je neophodno da bi ostvario starosnu penziju. Možemo uzeti najbanalniji primer. Ako rudar u teškim podzemnim eksploatacijama ima beneficirani radni staž moraće da radi 33 godine da bi ostvario to svoje pravo. Znači, prelazi ono pravo, tako da su u koliziji stav 1. i stav 2. člana 20. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ponovo želim da napomenem da je kategorija tih ljudi definisana strogo zakonom. To se pre svega odnosi na radnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova i na radnike koji rade u teškim fabrikama, hemijskoj industriji, rudarstvu, energetici. Mislim da ovde dolazi do neke kolizije između stava 1. i 2. člana 20. Predloga zakona.
Predlažem da Vlada još jednom razmotri i nema razloga da ovu starosnu granicu poveća za tri godine života. Onaj ko uspe, radeći na takvim poslovima, da dostigne ono što je predloženo zakonom, ne treba ga još ograničavati da dodatno radi par godina bez tog beneficiranog radnog staža, da bi stvorio pravo na starosnu penziju.
Molio bih predsedavajućeg, bez obzira što je kvorum smanjen sa 126 na 84, ovo je Predlog zakona u kome treba više poslanika da učestvuje, kako bi pomogli Vladi da donese što bolji zakon, tako da predlažem da se utvrdi i kvorum za rad, jer činjenica je da nas u sali nema ni 50.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog v.d. predsednika Republike Srbije Nataše Mićić za izbor predsednika Vlade Republike Srbije, potpredsednika i ministara u Vladi Republike Srbije, uz konsultacije sa većinom u ovom parlamentu, ima bitan nedostatak, a to je što se ne zna koja je to većina u ovom parlamentu.
Zašto ne znamo? Zato što je danas u Srbiji svima jasno da je izborna volja građana Republike Srbije iskazana na izborima u decembru 2000. godine povređena i da danas u parlamentu nemamo one poslanike i onaj odnos snaga za koji su se građani Republike Srbije tada opredelili. Zašto u ovom parlamentu danas rade i deluju poslanici koji su podneli ostavke i čije su ostavke usvojene? Zašto u ovom parlamentu deluju neke navodne fantomske poslaničke grupe, koje imaju samo jedan cilj, a to je opstanak ove vlasti po svaku cenu.
Kažete da su ove grupe formirane za političku stabilnost. Nema političke stabilnosti tamo gde se ne poštuje izborna volja građana, u zemlji gde parlament kao najveće zakonodavno telo gubi tu funkciju, gubi svoj legitimitet i postaje samo produžena ruka Vlade Republike Srbije.
Čuli smo ekspoze mandatara Vlade Republike Srbije za sastav nove vlade, normalno sa rukama u džepovima; to je samo spisak lepih želja, hvalospev o nekom navodnom boljitku, boljem životu, boljem i većem društvenom standardu. Cinično je govoriti o ovome, o navodnom boljitku, o boljem životu u Republici Srbiji, kada znamo da ima preko milion nezaposlenih, kada dva miliona živi ispod svakog životnog minimuma i kada je sudbina radnika i građana Republike Srbije iz dana u dan sve teža.
Uvedene su vanredne mere koje će još dugo trajati, a zašto? Zašto se vanredne mere ne ukinu sa izborom nove Vlade Republike Srbije, zašto da Vlada radi u vanrednim uslovima? Svi nedostaci prethodne Vlade Republike Srbije, na koje su poslanici SRS ukazivali kroz nepoverenje pojedinim ministarstvima, kroz nepoverenje Vlade Republike Srbije, danas treba preneti da nastavi ova novo-stara Vlada Republike Srbije.
Srpski radikali ne mogu da glasaju za ovakav predlog Vlade Republike Srbije, gde će i dalje ministar unutrašnjih poslova biti Dušan Mihajlović, on bi morao da podnese ostavku, često je to obećavao građanima Srbije. Ne možemo glasati za ministra prosvete Gašu Kneževića, koji kaže - vi deco idite u školu sa sedam godina života, vama ne preti nikakva opasnost, a ja ću u blindiranom autu sa policijskom patrolom na svoje radno mesto.
Zar je cilj da se zaštiti ministar, a ne naša budućnost i naša deca? Ne možemo glasati za ministra pravde za koga sudije Vrhovnog, okružnih i opštinskih sudova i ostali kažu da ne zna svoj posao i da uvodi haos.
Srpski radikali ne mogu da glasaju za ministra poljoprivrede koji ne radi ništa kako bi ratarima bilo bolje, kako bi težak život seljaka olakšao. Da ne nabrajam ostale ministre koji nisu zaslužila ni prelaznu ocenu za svoj dosadašnji rad, a pogotovu da budu ministri u ovoj novoj Vladi Republike Srbije.
Glasati za Vladu gde je potpredsednik Nebojša Čović je pogubno za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Konstantna politika ustupaka koju sprovode razna tela i centri na Kosovu i Metohiji, pod vođstvom Nebojše Čovića, prema međunarodnoj zajednici, prema šiptarskim separatistima i teroristima, dovodi Srbe u sve teži položaj.
Gde su sredstva namenjena za Srbe na Kosovu i Metohiji? Ni jednom Srbinu na Kosovu i Metohiji niti je, niti će pomoći Vlada Republike Srbije dok je Nebojša Čović na čelu, osim malog broja poslušnika koji se kroz razne malverzacije nenormalno bogate.
Na kraju samo da kažem, srpski radikali će glasati protiv ovog predloga za Vladu Republike Srbije. Hvala vam.

Poštovane kolege narodni poslanici, dobili smo Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Kažu da je ova povelja uslov za integraciju u Evropsku zajednicu i da su koristili tekst međunarodne povelje pri izradi ove naše povelje.
Moram da konstatujem da je ova povelja urađena na brzinu, štura i nepotpuna, tako da nedovoljno štiti kako prava nacionalnih manjina, tako i ljudska prava, a naročito prava većinskog naroda u Srbiji. Jedino ispravno rešenje danas bi bilo da se vrati ova povelja na doradu.
Termin ljudsko pravo je danas, a pogotovo u poslednjih deset godina, termin koji se najčešće koristi. Bilo bi lepo da se koristi kao namera boljitka za sve ljude, za kompletno čovečanstvo, ali nažalost to je termin koji služi da se pod nekim izgovorom o navodnoj ugroženosti ljudskih prava, a pre svega američkih ljudskih prava, u čemu su oni jedino iskreni, sprovodi globalizacija novog svetskog poretka.
Da bi zaštitili neka navodno ugrožena ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji snage novog svetskog poretka bombardovale su 78 dana i noći neprekidno, pri čemu su nam nanete ogromne ljudske i materijalne žrtve. Posledica tog bombardovanja je Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum, okupacija Kosova i Metohije i prisustvo 55.000 vojnika i policajaca KFOR-a i UNMIK-a.
Šta je posledica? Kakvu su nam demokratiju doneli navodni mirovnjaci na Kosovu i Metohiji? Kakva su danas ljudska prava i građanske slobode na Kosovu i Metohiji? Gde su sada nevladine organizacije i zašto ne reaguju? Zato što nisu ugroženi američki interesi. To što je izvršen neviđen egzodus nad srpskim narodom i svima onima koji nisu Šiptari nije kršenje ljudskih prava i građanskih sloboda. Kršenje ljudskih prava i građanskih sloboda mora se garantovati samo za one koji su poslušni, za one koji žele da služe novom svetskom poretku i mondijalistima.
Inače, ovaj predlog ima mnogo stvari koje su u suprotnosti sa Ustavom i u kojima stoji, a evo primer člana 1. - ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno. Svako ima obavezu da ga štiti, osim ako se ne radi o Srbinu na Kosovu i Metohiji.
Dalje, član 14: "Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost". Ponovo samo ne za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Uhapšeno lice se mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati izvesti pred sud, što je suprotno sa postojećim zakonima, gde se mora odmah izvesti iz pritvora, jer samo sud može da odredi pritvor.
Zatim, neka posebna jemstva. Zakonom se određuju slučajevi u kojima interes pravičnosti zahteva da okrivljeni dobije branioca po službenoj dužnosti ako nije u mogućnosti da plati branioca. Imali smo praksu na Kosovu i Metohiji da je na stotine nevinih Srba optuženo i držano od godinu do dve i tri godine u zatvoru, bez ikakve krivice, a onda pušteno. Nešto slično vi u ovoj povelji stvarate, da bi moglo tako i na široj teritoriji, a ne samo na Kosovu i Metohiji, da se radi.
"Niko ne može dva puta biti kažnjen za isto delo". Ima više slučajeva u kojima je ovaj član u suprotnosti sa onim što se dešava u praksi.
- Verske zajednice. Zašto se ne izuzmu verske sekte koje su veliko zlo za svaki narod i za svaku državu?
- Pravo na slobodne izbore. Tu je trebalo da dodate stav tri, koji kaže da član 33. ne važi kada je DOS na vlasti, a predsedava Skupštinom gospođa Nataša Mićić. Inače, sad bi bili u jednoj predizbornoj kampanji za predsednika Srbije, jer su ovde građanima uskraćena prava da biraju i da budu birani.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 16. u kome se dodaje novi stav 2. koji treba da glasi: "Zapisnik potpisuje predsednik Narodne skupštine. "
Zašto sam podneo ovaj amandman? Iz prostog razloga što je zapisnik zvanični akt i mora da se zna ko odgovara za njegovu verodostojnost. Ovaj predlog zakona, tako sam shvatio, trebalo je da posluži za preslikavanje izborne volje građana Republike Srbije iz Republičkog parlamenta u Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Međutim, ovim nakaradnim predlogom vi ste nama dostavili da se ta izborna volja građana, koja treba da bude svetinja za sve, a pogotovo za nas narodne poslanike jer zahvaljujući baš toj izbornoj volji došli smo u ovaj parlament, krši i po volji pojedinih moćnika gledate da formirate novi parlament.
Zašto je neophodno da se prihvati ovaj amandman koji sam predložio u ime Srpske radikalne stranke? Zato što se ovi izbori održavaju upravo u ovoj zgradi u kojoj predsedava predsednik i ona je jedina odgovorna za sve radnje koje se odigravaju oko izbora. Odgovorna je za regularnost izbora, koji će se najverovatnije održati za par dana. U ovoj zgradi biće biračko mesto, birački odbor, birači i posmatrači, oni sa pravom glasa, oni bez prava glasa, biće važećih i nevažećih listića, biće sve ono što karakteriše izbore. Najvažnije je da postoji neki zapisnik koji neko mora da potpiše da bi mogao da se kritikuje, da postoji neka odgovornost.
Ovde se čulo da se ovaj zakon predlaže iz jednog razloga, što se pozivate na nekakav kontinuitet izbora poslanika još od 1992. godine za Veće republika. Da li je to rešenje bilo dobro? Nije bilo dobro i dokaz za to je da ne postoji ni Jugoslavija, ni to Veće republika, pa ne vidim razlog zašto predlažete tu ideju i držite se te ideje, da ponovo bude posredan izbor poslanika u državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.
Šta je ono što karakteriše ovaj parlament? To da mi ne znamo koliko imamo poslanika, da ne znamo koliko imamo poslaničkih grupa i to je ono što je uspeo DOS da uradi za ove dve i po godine, znači da napravi jedan haos u parlamentarizmu.
Sa druge strane, uspeli ste da stvorite neku fantomsku koaliciju "Povratak", koja deluje na Kosovu i Metohiji kao neki dekor za svet, da se kao Srbi nešto pitaju na Kosovu i Metohiji. Ono što je najgore, vi tu svoju praksu i dalje nastavljate i želite da se to iskustvo iz Skupštine Kosova i Metohije prebaci na Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore. Međutim, taj vaš postupak će naići na osudu građana, a mislim da ova državna zajednica neće doživeti ni ove dve godine, koliko ste vi planirali.
Na kraju, želim da vam pročitam pesmu našeg poslanika Božidara Vučurovića.
"Što vičete i bučete, ništa vam ne vredi, poslanik će biti onaj ko se sviđa Čedi; kakav ustav, kakav zakon i kakvi bakrači, poslanik će biti onaj kog odredi jači; nemojte se mrgoditi, svima će da svane, kad ostanu poslanici i Živko i Bane; Ivković će Bane biti vrlo ljut i gnevan, ako ne bude izabran i Gudurić Stevan; nemojte se mrgoditi, svima će da svane, kad zajedno zapevaju Marjane, Marjane; što se tiče Ilić Velje, želja mu je žarka, da Skupština izabere Petrovića Marka; verujte mi, Velja bi se osećao kao mladić, da mu budu poslanici Kovačević i Tadić; iz redova DSS-a ozbiljno se šuška, da će prvo predložiti Golubović Duška; oni tako elokventni, otmeni i fini, baš su pravi za državu zvanu Đukađini; ali, pazite, ovo može da vam se osveti, setite se - maj dolazi dvadeset deveti".

Poštovane kolege narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi - u članu 17. da se briše stav 2, odnosno u članu 88. da se briše stav 2.
Obrazloženje je sam tekst ovog stava 2, koji ću pročitati: Školski odbor razrešiće direktora dužnosti ako je utvrđeno da škola ne ostvaruje propisani nastavni plan i program ili ga ostvaruje sa utvrđenim, odnosno neotklonjenim nedostacima i nepravilnostima; ako je škola, odnosno direktor odgovoran za prekršaj člana 109. ovog zakona; ako nadležni organ utvrdi da nesavesno ili nestručno obavlja poslove direktora (ovim članom se mešaju prava, tako da se uloga školskog odbora
poistovećuje sa ulogom nekog inspekcijskog organa; znači, školski odbor je taj koji će prisustvovati časovima i utvrđivati kako radi nastavno osoblje i na osnovu toga kažnjavati direktora; ovde se mešaju odgovornosti jer imamo i funkciju prosvetnog savetnika, koji treba da obavlja ove delatnosti). Kaže se "ako utvrdi nadležni organ". Ko je taj nadležni organ, ako ne Ministarstvo? Znači, ministar može u svakom trenutku da naloži školskom odboru i školski odbor postaje instrument Ministarstva. Zbog toga je suvišno da postoji uopšte ovaj školski odbor.
Zbog toga predlažem da se stav 2. briše i da ostane ostali deo teksta, da direktora škole razrešava osnivač.
Što se tiče same Vlade, ona je antireformska i nema ni "r" od reformi; jedino ako pod reformama podrazumevate zatvaranje fabrika, otpuštanje radnika, zatvaranje banaka, otpuštanje bankarskih činovnika i uništavanje kompletne privrede Srbije. Toliko što se tiče Vlade i reformi.
Pozivam poslanike da glasaju za ovaj amandman, kojim bi se izbeglo mešanje nadležnosti između prosvetnog inspektora, školskog odbora ili ministarstva, jer se ne zna ko će donositi odluke u slučaju razrešenja direktora.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman da se u članu 33. stav 2. briše. Da vas upoznam, stav 2. glasi: "Školski odbor će izabrati direktora škole u roku od dva meseca od dana svog konstituisanja".
Inače, SRS je protiv osnivanja ovakvih školskih odbora, koji su predloženi na ovom paritetu tri plus tri plus tri, kojim želite da izbegnete taj princip, kako je naveo ministar, centralizma, politizacije i niskog nivoa demokratizacije; a u stvari, to je vraćanje unazad i uvođenje samoupravljanja u školsko obrazovanje.
Po stavovima SRS, direktora škole, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, mora da imenuje ministar prosvete i sporta na osnovu javnog konkursa i po pribavljanju mišljenja skupštine opštine lokalne samouprave na čijoj se teritoriji škola nalazi.
Vlada Republike Srbije se ovde, iako osnivač, odriče svojih prava u upravljanju. Postavlja se još jedno pitanje - ako se već ide na to da se ta ovlašćenja prenesu, zašto se ona ne prenesu na nastavni kadar koji radi u osnovnim školama?
Pošto imam vremena, želeo bih da podsetim ministra da je on izjavio da se zalaže da se u školama i fakultetima na Kosovu i Metohiji organizuju nastavni planovi i programi i da se obavljaju po programu Vlade Republike Srbije, ako sam vas lepo razumeo, gospodine ministre.
Međutim, ako je tačno to što vi kažete, onda bih zamolio da vi svoje pomoćnike, svoje zamenike, sprečite da se šetaju po Kosovu i Metohiji i da ubeđuju direktore škola da prihvate neke navodne UNMIK-ove aplikacije obrazovanja. Takve UNMIK-ove aplikacije obrazovanja su jedna šarena laža za Srbe na Kosovu i Metohiji, jer ne postoji UNMIK-ovo obrazovanje.
UNMIK je, da vas podsetim, policijska formacija, koja je trebalo da obezbedi red i mir na Kosovu i Metohiji, a vidimo kako je ona to uspela da uradi. Srbi sa Kosova i Metohije traže da uče po programima Vlade Republike Srbije.
Nadam se da će Ministarstvo prosvete i sporta uspeti da im obezbedi da i u narednoj školskoj godini pohađaju i rade po nastavnom planu i programu Vlade Republike Srbije.

(Narodni poslanik ćuti za govornicom.)
(Predsednik: Vreme.)
Vreme je izuzetno teško, ali za Srbe u Kosovskoj Mitrovici. Na kraju ovog mog izlaganja želim da pozdravim sve studente i profesore sa fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, koji su stali uz srpski narod i svakodnevno organizuju opravdane proteste Srba protiv terora koji se sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 21. kojim se predlaže brisanje ovog člana. Razlozi za pisanje ovog amandmana su jedan jako loš predlog zakona, koji je toliko restriktivan da ukida i ona prava koja su do sada postojala. Restriktivnost se ogleda i kroz uslove za sticanje prava koja se daju po ovom predlogu zakona.
Inače, lično bih hteo da pitam ministarku zašto je ovaj zakon donet po hitnom postupku, čemu žurba da se određena sredstva koja su u dosadašnjem zakonu bila garantovana građanima Srbije ukidaju, zašto se vrši presek 1.juna, a ne 31.decembra, kao što se obično vrši presek u nekom od zakonskih projekata. Ono što iritira, pogotovo mena kao Srbina sa Kosova i Metohije, to su čl. 18, 30. i 33.
Zatim, kroz obrazloženje ovog predloga zakona, kroz objašnjenje pojedinih odredbi ovog zakona ponavljaju se stalno reči: "Centralna Srbija i AP Vojvodina". Šta je sa Kosovom i Metohijom? Kakva je sudbina nas Srba sa Kosova i Metohije. Zašto ovaj zakon ne važi za Srbe sa Kosova i Metohije? Zašto nas, gospođo ministarko, unapred otpisujete.
Ukidate materinski dodatak, pomoć za opremu novorođenčadi, ukidate dodatak za treće dete. Koliko ste zahteva poslednjih godinu i po dana imali iz Kosovske Mitrovice, a nijedan niste pozitivno rešili. Na desetine porodica nije ostvarilo svoje pravo koje je zakonom bilo predviđeno. Mogu i da vam dokažem, imam za pojedine porodice i dokumenta.
Razlog koji vi navodite za to što ukidate sve ove odredbe jeste, na primer, jedna vaša rečenica - "dolaze džipom u obdanište po treće dete za koje nisu platili obdanište". Sada vas pitam, koji su to podaci, kakva je to statistika, ko vam je dao te informacije da dolaze. Oni koji imaju džipove, malo je njih koji imaju treće dete. Mislim da su to pojedinačni slučajevi, a pojedinačan slučaj ne sme da bude uzorak za sve građane Srbije.
Najvećem broju onih koji imaju treće dete je neophodna pomoć i mi smo dužni da im pomognemo da bar to obdanište ne plaćaju kao ostali. Međutim, vi i tu kategoriju sada ukidate zato što postoje takvi pojedini slučajevi a mislim da se takve porodice mogu prebrojati na prste jedne ruke, koje tako dolaze u bilo koje obdanište u Srbiji, a pogotovu u unutrašnjosti; ubeđen sam da ih nema.
Iznosite pozitivnost ovog zakona kroz roditeljski dodatak i njegovu jednokratnu isplatu, kao da je to neki boljitak za naše porodice. Mogu da kažem da je to jedna obmana, jedna velika prevara ili, bolje reći, pljačka građana Srbije. Kad ovo kažem, navešću konkretan primer - zakonskim predlogom je određeno da se za treće dete dobija roditeljski dodatak u iznosu od 90 hiljada dinara. Ako mi sada tu cifru od 90 hiljada, koja se jednokratno isplaćuje, podelimo sa trenutnim iznosom dečijeg dodatka koji iznosi 1.150 dinara, kada se to podeli dobija se da vi unapred plaćate taj dečiji dodatak za dete do sedam godina života, a od sedam do 18 ta porodica biva zakinuta.
Smatram da je za porodicu bitnije ako ima konstantan prihod od 1.150 dinara mesečno u sledećih 18 godina života, odnosno 19, koliko je ovim zakonom predloženo, nego to što ćete vi jednokratno dati za sedam godina unapred. To je neka moja procena kao matematičara ovog problema iz zakona.
Na kraju, ono što me naročito iritira je što za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna materijalna sredstva. Tvrdim da ima viška materijalnih sredstava. Gde se sada ta sredstva prelivaju? Ako zakidamo našim porodicama, a naročito deci, kome su onda namenjena ova sredstva koja će biti zakinuta ovim predlogom zakona u odnosu na prethodni zakon koji je važio do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi, srpski radikali, Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. godini smatramo kao već jedno loše rešenje, koje je ponuđeno ovom parlamentu na usvajanje, od strane Vlade Republike Srbije.
Šta nedostaje ovom predlogu zakona - nedostaju principi, kriterijumi i stavovi, ključni za preraspodelu sredstava opštinama i gradovima. Do danas smo imali jedan loš zakon, a danas još lošiji Predlog zakona. Lošiji zbog toga što se ovim predlogom zakona ide ka centralizaciji, umesto ka decentralizaciji jedinica lokalne samouprave.
Lošiji zbog toga što se raspodela sredstava vrši na osnovu lobiranja lokalnih moćnika, vrši se na osnovu privrženosti Vladi Republike Srbije, vrši se na osnovu moći u ovom nenarodnom režimu, koji se ogleda u Vladi Republike Srbije.
SRS smatra da su Ovim predlogom zakona jedinice lokalne samouprave stavljene na milost i nemilost Vlade Republike Srbije. Umesto najavljivane reforme u oblasti lokalne samouprave i poreske politike, mi dobijamo prepisane predloge zakona, kao da je ministar Đelić završio resavsku školu.
Šta je sa utakmicom između jedinica lokalne samouprave, zašto se ne stvara ambijent gde bi se jedinice lokalne samouprave takmičile, borile, nadmetale za što bolje uslove privređivanja u svojim jedinicama lokalne samouprave.
SRS smatra da se boljitak za sve građane, pa i za jedinice lokalne samouprave, može ostvariti samo onim zakonskim projektom koji omogućava utakmicu između jedinica lokalne samouprave, gde će se svaka jedinica lokalne samouprave boriti i truditi da stvori što bolje uslove, da stvori ambijent koji će omogućiti razvoj privrede pre svega, a posledice će biti i razvoj jedinica lokalne samouprave.
Ono što naročito bode oči je to što su izostavljene opštine sa Kosova i Metohije u članu 2. ovog predloga zakona. Još veći nedostatak je u članu 3. ovog predloga zakona, gde je predviđeno da će se na Kosovu i Metohiji, tj. po jedinicama lokalnih samouprava, ubirati porez na zarade i porez na promet. Npr. grad Priština imaće učešće sa 20,7%, Vučitrn sa 56,2, Kosovska Mitrovica sa 38,7% itd.
Ne mogu a da ne pitam Vladu Republike Srbije - kako misli da ubire porez na promet i porez na zarade na Kosovu i Metohiji, koji su to mehanizmi koji će sve ovo realizovati? Možda je Vlada Republike Srbije u dilu sa šiptarskim teroristima i robijašima, koje je pustila na slobodu, pa oni zauzvrat da ubiraju porez na Kosovu i Metohiji. Međutim, mislim da su u zabludi.
Moram da podsetim Vladu Republike Srbije na Uredbu koju je donela, a koja je sasvim suprotna onome što se nalazi u ovom predlogu zakona. Šta stoji u Uredbi Vlade Republike Srbije (inače je poznato da ova vlada vlada uredbama) - to je da se ona odriče poreza na promet i usluge za robu koja ide ka Kosovu i Metohiji. Ova uredba je višestruko opasna i štetna jer, s jedne strane, može se zloupotrebiti, a sa druge strane, dozvoljava se finansiranje okupatora i šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji.
Srpski radikali smatraju da je cinizam predviđati da se u Kosovskoj Mitrovici ubira porez na promet.