Dame i gospodo narodni poslanici, danas treba da donesemo odluku da se odloži popis srpskog stanovništva, odnosno stanovništva u Republici Srbiji. Razlog je nesposobnost Vlade Republike Srbije ili, kako ona to kaže, nedostatak novčanih sredstava. Ta novčana sredstva je trebalo obezbediti kroz donaciju, tako što su uslovili Srbe da se registruju. Međutim, po ko zna koji put, Evropska zajednica ih je obmanula, pa sredstva nisu dodeljena. Sada se vrši dogovor oko toga koliko treba međunarodna zajednica da da sredstava da bi Vlada Republike Srbije ponovo uslovila Srbe na Kosovu i Metohiji, tako što će ih naterati da izađu na izbore zakazane za 17. novembar.
Smatram da ova trgovina Vlade Republike Srbije, koja se trenutno vrši na uštrb Srba sa Kosova i Metohije, predstavlja jedan sraman čin koji nije zabeležen u srpskoj istoriji i srpskoj praksi.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo ušli smo u treći dan rasprave o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, sa zahtevom da se isti razmatra i donese po hitnom postupku.
Ovaj predlog podnela je politička partija DSS i to uz jedno obrazloženje da je najhitnije u ovoj državi Srbiji regulisati rad Skupštine Srbije. Ne slažem se sa ovim i mislim da je mnogo pitanja koja je pre ovoga trebalo da dođu na dnevni red, pre svega problem Srba na Kosovu i Metohiji, aktivnost Koordinacionog centra na Kosovu i Metohiji, kao i formiranje nekih koalicija koje će da izađu na prestojeće izbore, a samim tim da daju integritet jednoj okupatorskoj vlasti, zlikovcima koji će faktički ostvariti svoje pravo uz saglasnost Srba, što je najgore i najteže u ovom trenutku.
Pored tog problema postoje mnogi drugi problemi, ali mislim da je ovo prioritet i da je trebalo da se nađe na dnevnom redu. Ono što je uočljivo odmah jeste i to da se često ovde govori da opozicija vrši opstrukciju a ja tvrdim da upravo opozicija ne uspeva da vrši dobru opstrukciju nego da sama vlast, DOS-ovska većina, vrši svoju opstrukciju. Kako? Tako što predlaže jedan zakonski akt, a onda taj zakonski akt poništava, pa predlaže drugi zakonski akt, pa i taj zakonski akt poništava, predlaže treći i samim tim vrši opstrukciju, odnosno zamajavanje nas narodnih poslanika.
Setimo se da su izmene i dopune ovog poslovnika usvojene već u martu mesecu, pa smo imali drugu izmenu i dopunu, sada u oktobru imamo i to, kako se najavljuje, neki privremeni Poslovnik, znači da se već spremaju za neku novu tačku dnevnog reda, sledeću, za par meseci, verovatno ponovo izmene i dopune Poslovnika. Ono što je normalno oduzimanje vremena Skupštine, to je da je sam predlagač neozbiljan, da je trebalo uraditi ono što je trebalo da uradi baš ta skupštinska koalicija, a kažu da nijedno slovo na papiru nisu stavili. To je neozbiljnost, i to baš poslanika DOS-ovske većine, zašto to nisu pripremili temeljito, da ne bi u jednom mandatu deset puta raspravljali o Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Ono što se nameće kroz čitanje ovog poslovnika je da je poslovnik rigorozan, restriktivan, da umanjuje ovlašćenja i u suprotnosti je sa svim zakonskim normama, pa i samim Ustavom tako što umanjuje prava narodnih poslanika.
Ako se vratimo malo unazad, treba da smo svesni da je samo moguće da ovakvi predlozi dođu od strane DOS-ovske većine. Zašto? Zato što smo imali u početku, pored paketa poreskih zakona koji je samo opteretio građane Srbije, odluku Vlade Srbije da uslovljava Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, i van Kosova i Metohije, da izađu na registraciju, pa je normalna posledica toga rada Vlade, rada DOS-a i ovako restriktivan predlog Poslovnika kojim se uskraćuju prava. Zašto bismo mi poslanici bili nešto iznad građana, ako se građani mogu uslovljavati, ako se oni mogu opterećivati, ako se njihova prava mogu smanjivati. Mislim da je normalno od ove DOS-ovske vlasti da dođe ovakav predlog Poslovnika kojim će se i smanjiti prava narodnih poslanika.
Ono što je po meni, da kažem, i glupo, to je normiranje radnog vremena Narodne skupštine Republike Srbije. Hoću da kažem da mi nismo u jednoj mašinskoj radionici, u jednoj kovačnici gde je moguće normirati radno vreme. Ipak je ovo parlament, gde je nemoguće normirati radno vreme i odrediti koliko će ko da govori, šta će da govori, kako da govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na kraju, napravljen je jedan potez da se uvede kao neka novina, neka prividna interpelacija, međutim, ta prividna interpelacija je u suprotnosti sa onim što bi trebalo da ima kao funkciju, naročito ako se pogleda član 200ž gde kaže da se pretres povodom interpelacije može završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda, što će DOS-ovska većina uvek učiniti, tako da je ovaj pojam interpelacije samo fiktivan, ovde samo stoji na papiru.
Iz svega ovoga, proizilazi da iz jedne demokratske tvorevine prelazimo u jednu diktatorsku tvorevinu. Na kraju bih želeo da sve građane pozovem na miting SRS sutra u 15,00 časova, gde će srpski radikali pokušati da još više objasne građanima kakva je trenutno vlast u Srbiji.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, o izboru nosilaca sudijskih i javnotužilačkih funkcija samo ću u načelu da se osvrnem, da dam svoje mišljenje i pre svega za tri stvari.
Prva stvar koja stvara nedoumicu je upravo suprotna od onoga što je malopređašni predstavnik Odbora za pravosuđe izneo, a to je da rad Odbora za pravosuđe i upravu, bez obzira što je gospodin predsednik izneo da su radili celo leto, bio nekako štur, nepotpun i da su sami svoje pojedine odluke menjali, donosili, imenovali, razrešavali, što je po meni jedan jako neozbiljan i jako štur rad.
Ono što je bilo obećano to je da se izvrši, što sam lično očekivao, jedna reforma sudstva koja je normalno najavljivana od strane DOS-a. Međutim, od te reforme ništa, a sve se pripisuje tome da su našli neko zatečeno stanje. To zatečene stanje se nastavlja po tome što se i dalje vrši politizacija, a ne depolitizacija sudstva. Kaže se da nema hajke i harange, a ima, čuli smo mnogo primera od narodnih poslanika da i toga ima, da je i toga bilo u ovom današnjem dnevnom redu. Izbori sudija su, ako pogledamo Poslovnik Narodne skupštine, suprotni Poslovniku, a da ne govorimo o Zakonu o sudovima, i mislim da je bio konstruktivan onaj predlog narodnih poslanika koji su predložili da se ova tačka dnevnog reda vrati na doradu , a Odbor za pravosuđe i upravu ponovo pregleda sve predloge i da nam dostavi nešto što je konačno, što ima neku verziju i da bi znali koje se to sudije imenuju i koji predsednici sudija se imenuju.
Ubeđen sam i smem da se kladim da ni jedan od poslanika, da ni jedan član Odbora za pravosuđe ne zna ko se sve bira. Dobili smo objašnjenje i imate ko se bira, ko se briše, vi podvlačite crte i treba faktički da budemo vidoviti da bi znali koga to treba danas da izaberemo za sudiju, za javnog tužioca ili, što je još najgore, za predsednika suda. Čuli smo razne komentare kako su birani razni predsednici u sudovima i onom što je naročito, što bode oči i što nije primereno izboru sudija, to je da predsednik suda bude čovek koji nikada nije bio ni sudija.
Treća stvar koja je ovde problematična je izbor javnotužilačkih funkcija zato što se postavlja pitanje da li su ti predlozi koji su predloženi, da li su valjani, da li su validni, jer imamo razne komentare da nemamo republičkog javnog tužioca ili pak da Srbija ima dva tužioca. Ako pogledamo svu štampu koja je izašla 17. septembra videćemo da su jako velike polemike oko toga , gde imamo predloga nekog vršioca tužilaštva, a sa druge strane imamo izjavu Ivanovića, koji kaže - ja vršim svoju dužnost. Međutim, ovde je bio izgovor da taj gospodin Ivanović ima 69 godina. Mislim da to ne može da bude opravdanje i da je taj gospodin Ivanović mogao biti zamenjen unazad godinu dana kako ne bi došlo do ovakve situacije.
Normalno, sednica je prekinuta pa smo i od Odbora dobili neko mišljenje. To je za mene nešto neobavezujuće, što ne može nama poslanicima da pruži sigurnost, jer ne poznajem niti ove koje birate, niti ove koje smenjujete, ali ne mogu na osnovu nekog mišljenja da konstatujem da je Odbor za pravosuđe uradio posao onako kako valja, onako kako mu Poslovnik nalaže, onako kako zakon nalaže.
Sve ovo ukazuje na jedan jako loš odnos prema sudstvu, bez obzira što je sudstvo u teškoj situaciji i mislim da je ovoj problematici trebalo prići jako ozbiljnije i trebalo je obratiti pažnju, tako da ne dolazimo u situaciju da nam Odbor za pravosuđe predloži, da imenuje određene sudije, pa onda 40 takvih svojih predloga sam odbor povuče, verovatno usled nekih pritisaka. Da li su to pritisci iz partija DOS-a ili iz nekih nevladinih organizacija ili nekog trećeg, to uopšte ne znam, ali to je jedno igranje sa ljudima, sa ličnostima i to nije lepo što je uradio Odbor za pravosuđe i upravu.
I sada apelujem na sve kolege narodne poslanike da je ipak najbolje rešenje upravo to rešenje da se kompletan ovaj materijal vrati Odboru za pravosuđe i upravu i da oni nama dostave jedan prečišćen tekst, kako bi na osnovu tog prečišćenog teksta mogli da donesemo i konačne odluke, da imenujemo te sudije i predsednike sudova u određenim sudovima.
Ono što naročito još mene iritira da budem protiv ovoga je i to što nije ispoštovan Zakon o sudovima, zašto nam nisu dostavljena mišljenja kolegijuma iz sudova. Zato što nije zastupljena pri izboru sudija i predsednika sudova stručnost, efikasnost, profesionalnost, nego se jako šturo i jako loše dostavljaju ovi predlozi za imenovanje sudijskih funkcija i javno tužilačkih funkcija. Međutim, ovaj aljkav rad je produkt jedne vlade koja samo putem pritisaka, putem ucena deluje upravo na sopstvene građane Republike Srbije.
Kada to kažem hteo bih da dokumentujem sa dva papira koja su iz Ministarstva finansija i ekonomije, u kojima se jasno vidi da su ova dva ministarstva, kao i Ministarstvo za unutrašnje poslove, gde su prosto na jedan beskrupulozan način ucenili sve Srbe sa Kosova i Metohije, kao i Srbe koji su raseljeni sa Kosova i Metohije, a koji su na platnom spisku Ministarstva, koji se finansiraju iz budžeta. Ovde jasno stoji - s obzirom da obračun i isplatu zarada za navedena lica vrši vaša služba, znači u pitanju je oko 5.000 Srba sa Kosova i Metohije, potrebno je obezbediti da se ti radnici odazovu i da se registruju. Shvatam da je registracija jedan čin u Srbiji gde se registruju traktori, automobili, gde se registruje stoka, registruje se imovina, a da se ne može registrovati živ narod. Ono što postoji u tom procesu jeste popis i jesu izbori. To je stvar dobre volje, ako se zalažemo za te demokratske promene, a ne stvar pritisaka i ucena, kako radi naša Vlada Srbije preko Ministarstva finanisja, Ministarstva unutrašnjih poslova i svih onih koji imaju svoja odeljenja isturena po Kosovu i Metohiji. To je jedna od velikih sramota i bruka, da se ljudi ucenjuju da neće primiti svoj lični dohodak ako ne donesu potvrdu da su se registrovali na Kosovu i Metohiji. To je jedan po meni skandalozan način, jedan način neprimeren u praksi.

Ja sam morao malo da izađem iz teme, gospodine predsedniče, zato što je ovo tema koja je goruća za nas Srbe...

Unapred sam vam rekao da ste vi upravo prekršili Poslovnik, jer ste nam predlagali predloge van Poslovnika o imenovanju i razrešenju. Vi možete da kršite Poslovnik kada se biraju organi sudstva, pa zašto ja ne bih mogao da prekršim Poslovnik i da minut vremena kažem o ovome kako Vlada Srbije maltretira svoje građene, tj. Srbe na prostoru Kosova i Metohije.

Mogu da vam ponovim, zato što smo dobili predlog za imenovanje i razrešenje, datum je 18. septembar, a u Poslovniku stoji da je trebalo da dobijemo predlog za imenovanje i za razrešenja najmanje 24 časa pre sednice. Gospodine predsedniče, to piše u Poslovniku i zato to samo treba da pročitate. Izvinjavam se što sam zloupotrebio govornicu i ukazao kako radi naša Vlada i kako maltretira preostale Srbe koji žive na prostoru Kosova i Metohije, kao i one Srbe koji se nalaze u Srbiji i ucenjuju se da se moraju registrovati, da bi dobili lični dohodak...
(Predsednik: Vreme.)
... a to se odnosi i na Elektroprivredu Srbije, koju isto tako ucenjuje. Dobili ste prvo potvrdu o registraciji, a onda ćete dobiti svoj lični dohodak. To je sramota za svoju državu, da se Vlada Srbije ponaša na takav način.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 8. podneo sam iz dva razloga - jedan razlog je da se raspon 1:100 u ovim novčanim kaznama smanji, a drugi je da se ovaj stav koji se odnosi na zatvorsku kaznu  briše iz ovog člana. Zašto da se briše - zato što se ovaj amandman odnosi strogo na prekršaje upravo građanina, a ne i na pravna lica.
Znamo kakva je situacija u Srbiji, znamo šta je sve prouzrokovalo to da postoji mnogo bespravno izgrađenih objekata, započetih objekata.
Mislim da će ovako rigorozan zakon samo dovesti do toga da bude veliko nezadovoljstvo kod građana.
Mi smo, kao narodni poslanici, tu da ukažemo na ovakvu nelogičnost i da tražimo da se ovaj član promeni.
Ovo što je došlo iz Ministarstva kao Predlog zakona pokazuje da ne postoji način, niti ideja, kako građani koji su napravili svoje stambene objekte mogu da započnu legalizaciju ili da im se daju neki rokovi u okviru kojih mogu izvršiti legalizaciju.
Ovde se samo radi o kaznenim merama. Svi oni koji su nešto radili u ovoj zemlji krivi su zato što su radili. Izgleda da DOS-ovska vlast želi da sve svede na neku nulu i, štaviše, ispod nule. Znači, od uvođenja rigorozne poreske politike, preko nerealnog budžeta, sada se uvode i ove novčane kazne, pa čak i zakonske kazne, kako bi se nadomestio budžet.
Mislim da je politika Vlade Republike Srbije na pogrešnom putu. Ovako restriktivnom i rigoroznom politikom neće moći da reši svoje probleme.
Pošto je ovo jedan od poslednjih amandman, još jednom apelujem na ministra u Vladi Srbije da povuče ovaj predlog zakona i donese nov predlog zakona, u kojem će jasno stajati da se može izvršiti legalizacija bespravno izgrađenih objekata koji, normalno, ne ugrožavaju sadašnju infrastrukturu, da ti uslovi legalizacije budu povoljni, da se donese jedan celoviti zakon koji će se ticati ove oblasti. Zatim da se izvrši uređenje zemljišnih knjiga, kako birokratija u lokalnoj samoupravi ne bi odugovlačila taj proces donošenja građevinskih dozvola. Dug je period donošenja građevinskih dozvola.
Svi naši navodi ukazuju na to da ministar treba da izađe i povuče Predlog zakona, s tim da u nekom narednom periodu izađe sa novim predlogom zakona koji ne bi bio na štetu građana Srbije. Po ovom zakonu, moraju da plaćaju rigorozne novčane kazne, a moraju da izdržavaju i kazne zatvora da bi omogućili život sebi i svojoj porodici u stambenom objektu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata je jedan u nizu zakona kojima Vlada Srbije vrši primer najdrastičnije opstrukcije ovog parlamenta. To ne bih čak nazvao ni opstrukcijom nego maltretiranjem javnosti, građana i narodnih poslanika u ovoj skupštini. Setimo se da je bilo zakona koji su usvojeni, pa povučeni, pa drugi zakon koji je nedelju dana raspravljan, pa onda povučen, pa predloženi novi zakoni koji su razmotreni na odborima, predloženi amandmani, pa i ti zakonski predlozi povučeni i mislim da će i ovaj predlog zakona doživeti istu sudbinu.
Zašto će doživeti? Zato što je ovaj predlog zakona jedan restriktivan, rigorozan zakon, koji bih ja pre svega nazvao - izmene i dopune nekog krivičnog zakona, jer u ovom zakonu imamo samo dva-tri člana koji ukazuju na to šta treba kazniti i ostalo su sve kaznene odredbe, povećavanje stavki, da se sistemom zaplašivanja spreči nešto što se ne može sprečiti.
Očekivali smo od ministarstva da nam dostavi jedan celovit predlog zakona, međutim ovde je jedno parcijalno rešenje, jedno rešenje koje ne vodi ničemu i ne vidim da će dati konačne rezultate. Šta se ovde kaže? Objekat koji se gradi, odnosno čije je građenje završeno bez građevinske dozvole ne može biti priključen na elektroenergetsku i telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju. Znači da svi oni domaćini, svi oni koji su uspeli da stvore sebi krov nad glavom ne mogu da se priključe, a zna se kako se vrši priključenje, moraju da plate sve te komunalije i dovodi ih u jedno stanje da će ovim zakonom imati opustošene građevinske objekte koji neće služiti narodu, baš zahvaljujući ovom predlogu zakona.
Skupština Srbije donela je Zakon o urbanizaciji još 1997. godine, međutim taj zakon se ne primenjuje i to je ono što je najbitnije, što se najviše očekuje, da se jednim takvim zakonskim projektom legalizuje sve ono što je nelegalizovano, što je bespravno izgrađeno.
Ne slažem se sa idejom Pal Šandora da treba srušiti sve bespravno izgrađene objekte. To može da kaže samo neko sulud. I da se ovaj zakon primeni retroaktivno to je neko suludo rešenje, nenormalno rešenje. Slažem se samo da treba ukloniti i one objekte koji ugrožavaju lokalnu infrastrukturu, a tu pre svega mislim na vodovod, električnu mrežu, kanalizaciju, vodovod i slično. Sve ostale treba naterati, bilo da je pravno, bilo da je fizičko lice da izvrše legalizaciju tog objekta.
Zatim treba pristupiti izradi planova, kako regulacionih tako i urbanističkih, detaljnih, generalnih, kako ih sve zovete, izvršiti reviziju zemljišnih knjiga. Znači, treba dosta tih preduslova da se uradi da bi se pristupilo izgradnji jednog zakonskog projekta koji bi imao tu svrhu da spreči dalju gradnju bespravnih objekata.
Samo na taj način može se uticati na građanstvo i na narod Srbije. Sve do onog momenta dok se jako teško dolazi do građevinske dozvole, do urbanističkog plana, narod je prinuđen i moraće i dalje da radi na divlje. Onaj ko je kupio plac, spremio malo građevinskog materijala, sigurno neće čekati pet godina da dobije građevinsku dozvolu, nego će taj materijal da uloži, a onda će u daljem postupku da ostvari ta svoja prava.
Znači, da bi rešili ovu problematiku, predlažem ministru da ovaj predlog zakona povuče, jer narod ne treba kažnjavati za ono što nije kriv, zato što je radio nešto što je morao da radi. Zatim, da se pristupi legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, normalno onih objekata koji ne ugrožavaju stanarsku strukturu, i to po onim najpovoljnijim uslovima za građanstvo, da se potom donese jedan celovit zakon o izgradnji stambenih objekata, da se urade zemljišne knjige i da se pojednostavi put do dobijanja građevinske dozvole.
To je jedini način sprečavanja divlje gradnje. Sve ove kaznene mere, kaznene odredbe, neće uticati na to da se spreči dalja izgradnja divljom gradnjom.
I na kraju, dame i gospodo, hteo bih da vas obavestim da se u petak u 18 časova, na Trgu Republike, održava patriotski skup i pozivam građane i vas da dođete da prisustvujete.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni posalnici, Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji je jedan od predloga zakona koji najzad dolazi od strane Vlade Republike Srbije, a koji nije prethodno urađen u nekoj od članica EU. Međutim, ovaj predlog zakona, bez obzira što je urađen ovde ima svoje mane i nedostatke, na koje ću ja, kao poslanik SRS-a,  da pokušam da ukažem i da usmerim da se izmenama i dopunama, naročito amandmanima članova SRS-a, ovaj predlog poboljša i kao takav zaživi u državi Srbiji.
Članom 1. se predlaže da Sretenje Gospodnje bude dan državnosti Srbije i da se praznuje 15. februara. Mislim da ovaj član treba izmeniti i da umesto dana državnosti Srbije bude dan ustavnosti Srbije, ako je već poznata činjenica da je tog dana donet prvi Ustav u Srbiji.
Članom 2. predviđa se praznovanje verskih praznika i to prvog dana Božića i vaskršnji praznici. Ono što mislim da ne treba, a to je da ne treba slaviti Veliki petak, nego samo Vaskrs, a Veliki petak treba izbaciti iz ovog drugog stava, jer je to, kako svi znamo, dan žalosti i nema razloga ni za kakvu proslavu.
Član 3, stav 4. - ako praznik iz člana 1. ovog zakona padne u nedelju, ne radi se prvog narednog dana. To je jedan suvišan član, jedno nasleđe prošlog doba, koga treba da se oslobodimo. Nema potrebe, ne možemo mi Vidovdan koji je 28. da proslavljamo 29. i slično da pomeramo praznovanja naših praznika.
U članu 4. data su prava za praznovanje verskih praznika i sve su grupe obuhvaćene: od pravoslavaca, preko katolika i islamske zajednice, do jevrejske zajednice. Tu je jako lako uočiti da ove ostale imaju prednost u odnosu na pravoslavce, što normalno ne iritira nikoga i treba im omogućiti da slave i da poštuju svoje praznike.
Ono što najviše zameram, a to je u članu 5. gde kaže da se u Republici Srbiji praznuju radno Sveti Sava - dan duhovnosti, pa mislim da to treba ispraviti i da dan državnosti treba biti baš upravo Sveti Sava i to da bude praznik, a ne da se radno proslavlja, kao i Vidovdan, spomen na Kosovsku bitku. Još bih predložio da se doda u članu 5. novi stav koji bi glasio, da ako mora da stoji ova rečenica - radno, ona bi imala samo jednu obavezu, a to je - radno će proslavljati ove praznike samo Vlada premijera Đinđića. Zato što je na Vidovdan samo Vlada premijera Đinđića radila i to prekovremeno, a znamo koji je rezultat tog rada. Ujedno bih dodao i nov član u kome se pokušava da se obaveže da se radno proslavljaju Vidovdan i Sveti Sava, da to mora proslavljati i predsednik Jugoslavije. Zašto? Zato da ima obavezu, da ne bi čovek verovatno proslavljao, a onda se desi neki događaj u Srbiji, a on posle kaže da on to ne zna, da nije upućen.....
(Predsedavajući: Molim vas da se držite teme.)
.... ja stoga predlažem da ovo radno, bude obavezno, znači samo za Vladu premijera Đinđića i predsednika Jugoslavije gospodina Koštunicu. To treba da se naglasi (Glas iz sale: Izdajnici.) dok su oni, a to ste vi, gospodine, rekli - izdajnici, ja se slažem sa tim, hvala što ste me podsetili. Znači, to je jedna od mojih primedbi. Žao mi je što ovde nema ministra, da prihvati ove moje sugestije i verovatno bi on ubacio i prihvatio ove predloge, tako da bi ovaj predlog zakona bio jako poboljšan.
Mislim da ovaj predlog zakona neće biti dugog veka, verovatno ćemo dobiti izmene i dopune ovog zakona ubrzo, tako što će, verovatno, Srbija morati da proslavlja 4.juli dan nezavisnosti ili, eventualno, ono što sam ja priželjkivao - da dan državnosti bude 5. oktobar. Zašto? Zato što bi Srbija počinjala od 5. oktobra, pa ne bi morala Vlada Republike Srbije da kopa razne grobnice, razne leševe da traži, niko pre toga nije postojao, i ne bi to niko ni radio. Ovako, od 1804. pa naovamo, mnogo je bilo i borbe, ratova i mnogo ima leševa, tako da me je strah da će mnogo toga da pronađu i optuže Srbe da su zločinački narod.....
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Kragoviću.)
.... završavam gospodine, samo sam hteo da kažem da sam očekivao da bude 5. oktobar, kako bi se prestalo sa brukom Srba i srpskog naroda uopšte. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika člana 97. stav 1. gde jasno stoji da niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Ovde smo svedoci da je neko i utrčao za ovu govornicu. A, što se tiče objašnjenja ministra, mogu samo da kažem da je on poručio Srbima da treba da budu srećni na Kosovu i Metohiji što se uvodi ta probna, pilot škola, UNMIK-ova škola i da će to biti uskoro i u celoj Srbiji. Toliko o komentaru pomoćnika ministra sa skupa u Gračanici.
(Ministar Vlahović traži reč.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da izlažem svoju materiju, želim da se obratim vama i da ste mi neopravdano dali opomenu. Pri tome ste prekršili Poslovnik i ja sada vama izričem i prvu i drugu opomenu i oduzimam reč, bar u ovih narednih deset minuta, dok izložim što imam da kažem o zakonu o privatizaciji. (Aplauz radikala.)
Predlog zakona o privatizaciji gospodine ministre, evo suštinskih i ključnih zakona kojima treba ići ka tržišnoj privredi. Dosadašnji model dirigovane i dogovorene ekonomije se pokazao kao neuspešan i prevaziđen. Model vlasničkih odnosa u privredi Srbije, zbog nepoznate ko je titular, a ko je vlasnik, upravo je doveo do uslova da se ovih dana donese preko neophodan zakon o privatizaciji. Tako bi se pitanje titulara u srpskoj privredi najzad rešilo.
Predloženi Zakon o privatizaciji ima svojih dobrih i loših strana. Dobro je to što je privatizacija obavezna za sve, što je oročena i što će nakon ove privatizacije privreda u Srbiji moći da krene putem tržišne privrede i ekonomije, koja je jedina merodavna za ocenu uspeha ili neuspeha privrede neke države, pa i naše države Srbije. Suština ovog predloga privatizacije svodi se na podelu kapitala, prodaju kapitala, imovine ili dela imovine preduzeća. Verovali ili ne, deo kapitala predviđen je za besplatnu podelu zaposlenima i građanima.
Predlogom ovog zakona uvode se nove institucije. Postavlja se pitanje neophodnosti formiranja ovih institucija, jer njihovo osnivanje i funkcionisanje zahteva ogromna finansijska sredstva. Ovaj predlog zakona daje neograničena ovlašćenja, a i garanciju za privatizaciju ministru za privredu i privatizaciju, daje mu skoro ulogu "bosa"a u ovom procesu privatizacije koji nas očekuje posle usvajanja ovog zakona. Zašto kažem ulogu "bosa"? Zato što su svi elementi odlučivanja dati nadležnom ministarstvu, to jest nadležnom ministru.
Poznato je da je proces privatizacije jedan jako složen posao, posao koji je skopčan sa velikim mogućnostima zloupotrebe, podmićivanja, korupcije i postavlja se pitanje da li svemu ovome što nosi sam proces privatizacije može da odoli naš ministar. Sumnjam, vreme će da to najbolje pokaže. Zakonskim predlogom je predviđeno da su osnovni modeli privatizacije podele kapitala i prenos kapitala bez nadoknade, a ostali metodi prodaja kapitala ili imovine su javni tender i javna aukcija.
Ono što je nepoznato je to, koja će preduzeća ići na model prodaje putem javnog tendera, a koja na javnu aukciju. Mislim da je to ovim predlogom zakona trebalo definisati. U ovom predlogu zakona o privatizaciji, pored prodaje kapitala i prenosa kapitala bez nadoknade, izostaje model dokapitalizacije, prodaje akcija radi prikupljanja dodatnog kapitala koji je mogao da se primeni, za pojedina preduzeća, koji je najpovoljniji za preduzeće, da ta sredstva ostanu u samom tom preduzeću.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu zakona imamo jedan u pravnom smislu nelogičan i apsurdan član u zakonu koji govori da će deo sredstava ostvaren prodajom odvojiti za nadoknadu nacionalizovane imovine, odnosno za restituciju, to je ovaj iznos od pet procenata, a ono što je nepoznato je to da li će se i kada će se ovakav predlog zakona naći u skupštinskoj proceduri i da li će isti biti usvojen. Ovo je jedan delegatski pristup nečemu što bi trebalo da se donese u ovoj skupštini.
Dalje, ono što je nepoznato je to da ne postoje kriterijumi na osnovu kojih agencija za privatizaciju procenjuje da subjekt privatizacije mora da se restrukturira, kao i u kojim slučajevima agencija sprovodi restrukturiranje, a u kojim nadležni organ subjekta privatizacije treba da dostavi podatke kod prestruktuiranja. Samo poveriocima sa većinskim državnim kapitalom data je mogućnost da svoja novčana potraživanja konvertuju ili pretvore u kapital subjekta u kome se sprovodi restrukturiranje. Zatim se i taj kapital prodaje na programu tendera ili aukcije. Znači, favorizovani su, ne važi zakon za sve.
Ono što je nelogično u ovom predlogu zakona o privatizaciji je da sredstva plaćanja mogu biti i obveznice neisplaćene iz devizne štednje, a one dospevaju zaključno sa danom prodaje kapitala ili imovine, a izdate fizičkim licima koji su državljani Republike Srbije. Zašto su stare devizne štediše uslovljene ograničenim rokovima dospeća. Mislim da bi ovaj član zakona trebalo amandmanski popraviti i da se otklone ili da se izbace ovi uslovi ili rokovi dospeća, tako da se može deviznom štednjom učestvovati kao sredstvom za plaćanje u procesu privatizacije.
Ono što nedostaje ovom zakonu o privatizaciji i što zakonom nije predviđeno, a to je da se sankcioniše kupovina preduzeća sa ciljem zatvaranja istih preduzeća. Ovo je moguće u praksi, jer će razna konkurentna preduzeća pokušati na sve načine da spreče razvoj konkurencije, pa i na taj način da kupe, a potom i da zatvore neko konkurentsko preduzeće. Na ovaj korak nas obavezuje izlaganje predsednika Vlade, a zakonom nije predviđeno da se zloupotrebe ove vrste moraju sprečiti. Naravno, ukoliko je premijer iskreno mislio kada je o ovom problemu govorio, o ovom predlogu zakona o privatizaciji.
Dame i gospodo narodni poslanici, prevelika ovlašćenja ministra za privatizaciju ogleda se u tome da on obrazuje tendersku komisiju. A na osnovu kojih kriterijuma on obrazuje komisiju i ko su članovi te komisije. Postavlja se pitanje, koja je uloga tenderske komisije, ako agencija za privatizaciju predlaže komisiji rezultate javnog tendera. Postupak prodaje kapitala ili imovine putem javne aukcije, takođe samo uopšteno, bez uvođenja ikakvih kriterijuma za utvrđivanja koja preduzeća će se privatizovati, a putem javne aukcije. Ne postoje kriterijumi na osnovu kojih agencija za privatizaciju bira članove komisije za aukciju.
Postavlja se pitanje, da zakonom nije definisano da li se formira jedna komisija za sve prodaje putem aukcije ili tendera ili za svaku prodaju pojedinačno. Sve ove nepoznanice koje predlogom zakona nisu jasno definisane, a na koje ukazuju poslanici SRS-a danas već i u daljoj raspravi, amandmanski će biti otklonjene.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od nedostataka ovog predloga zakona o privatizaciji je apsolutno odsustvo bilo kakvog socijalnog programa. Rezultat svake privatizacije, primera ima mnogi iz istočne Evrope, a to je i masovno otpuštanje radnika. Svaka vlada mora ovaj problem da predvidi i da predupredi sve ono što može doneti i što će doneti zakon o privatizaciji. Ozbiljna država mora da pripremi i da ima ozbiljne socijalne programe i mehanizme, a sve u cilju zaštite svojih građana. Nije dovoljno da ministar obeća da niko neće ostati na ulici. Obećanje ludom radovanje. Takve izjave moraju imati podršku dobrim socijalnim programima, jer će se u suprotnom desiti ono što će biti jako nepovoljno za ministra, a i za samu Vladu Republike Srbije.
Sledeći nedostatak Predloga zakona o privatizaciji je nedostatak ekonomskog programa, a to jest programa zaštite životne sredine, koji je morao naći mesto u ovom predlogu zakona. Pored Predloga zakona o privatizaciji, u paketu su dostavljeni i predlozi zakona o agenciji za privatizaciju, kao i o akcijskom fondu. Postavlja se pitanje, kako jedna institucija može istovremeno da inicira, sprovodi, kontroliše postupak privatizacije. Postavlja se pitanje opravdanosti osnivanja posebne agencije za privatizaciju, a imajući u vidu postojanje Ministarstva za privatizaciju i limitiranog budžeta Republike Srbije. Postavlja se pitanje, zašto se osniva posebna agencija kao državna institucija, ako se za osnivanje i rad agencije zasniva na donacijama, prilozima i sponzorstvima domaćih i stranih, pravnih i fizičkih lica.
Poznato je da onaj ko ulaže sredstva očekuje da mu se ta uložena sredstva vrate. Ako donatori obezbeđuju sredstva, kako će agencija kao državna institucija da štiti interese države u procesu privatizacije. Nedostatak ove agencije je javnost u radu, kontrola agencije koja nije definisana. Mislim da cilj osnivanja ovakve agencije nije da štiti interese države, već da preuzme potpunu kontrolu nad postupkom privatizacije u Republici Srbiji, u kojoj će presudnu ulogu imati strani sponzori i donatori, koji su pre svega zainteresovani za kupovinu naših preduzeća po jako niskim cenama.
Gospodine ministre, rekoste - ova vlada neće stimulisati i kreditirati mala i srednja preduzeća po partijskoj pripadnosti. Međutim, ove vaše reči nemaju utemeljenje, jer demantuje to kako možete da objasnite kada ste dodelili kredit potpredsedniku Vlade i njegovoj firmi "Lutra" koja uopšte nema nikakvog proizvodnog procesa, već je to jedna uslužna firma.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na kraju, želeo bih da vas pitam kako ćete ovaj zakon o privatizaciji primeniti na prostoru Kosova i Metohije? Šta je sa sudbinom 50.000 Srba zaposlenih u privredi Kosova i Metohije, i kako će oni da nađu svoje mesto u ovom zakonu o privatizaciji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 7, stav 1, alineja 12, predložio sam da se reči "sudija okružnog suda, zamenika okružnog javnog tužioca" brišu. Iz kog razloga? Zato što su te dve kategorije potcenjene u ovim platnim razredima ili ovim koeficijentima, koji su predloženi ovim zakonom.
Zašto? Zato što se sam predlagač zakona poziva na to da je ove koeficijenta uradio na osnovu Zakona o radnim odnosima, a uvidom u Zakon o radnim odnosima u državnim organima, sudija orkužnog suda i zamenik okružnog javnog tužioca bili su u istoj platnoj grupi sa predsednikom privrednog suda, pa iz tih razloga predlažem da se brišu iz ove alineje, s obzirom da im pripada viši koeficijent. To nije neka velika razlika, ali je odnos predlagača prema sudijama okružnog suda i okružnom javnom tužiocu ovde bio maćehinski u odnosu na sudije privrednog suda.
Obrazloženje koje je dostavila Vlada na ovaj predlog zakona, kaže: "Vlada ne prihvata amandman. Odnosi uspostavljeni Zakonom o radnim odnosima u državnim organima bili su polazna osnova za utvrđivanja predloženih koeficijenata za izabrana lica, ali ne i jedini kriterijum. Pri predlaganju imale su se u vidu i naknadno izvršene korekcije uspostavljenih odnosa".
Te naknadne kriterijume, ili naknadne relacije, mogu jedino da shvatim kao neku osvetu ministra pravde, Batića, pošto je poznato da je kao advokat imao dosta tih sporova i da ih je sve izgubio, pa se ovim sveti sudijama okružnih sudova i okružnim javnim tužilaštvima, i nema smisla da se ovako odnosi prema sudijama.
Stoga predlažem Narodnoj skupštini da, prihvatanjem ovog mog amandmana, u stvari vrati u istu ravan sudije okružnih sudova i okružne javne tužioce. Inače, ovaj predlog zakona doživeće, nadam se, istu sudbinu, jer sam i na prethodnoj raspravi o ovom zakonu rekao da će pasti. Isto će ovo Vlada morati da povuče, jer su koeficijenti, ne samo u ovom amandmanu, nego i u ostalima, nesrazmerni i nekvalitetni. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članom 9. predloženog zakona zadire se u oblast lokalne samouprave i teritorijalne autonomije tako što Vlada ne odustaje od svog načela decentralizacije vlasti, nego se ovim članom čak dovodi do centralizacije vlasti, jer ona određuje i meša se u poslove lokalne samouprave. Amandmanom  sam predložio da se  u članu 9. stav 1. tačka 3. Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama reči  "sa preko 60.000 stanovnika" brišu.
Navelo me da podnesem ovaj amandman to što su poslovi lokalne samouprave isti po sadržaju u svim opštinama, pa nema potrebe da se pravi razlika u koeficijentu za izabrana lica u zavisnosti od broja stanovnika u opštini, što dovodi do favorizovanja većih opština i moguće migracije stanovništva iz opština sa manjim brojem stanovnika u opštine sa većim brojem stanovnika. Smatram da izabrana lica u svim opštinama treba da imaju isti koeficijent bez obzira na broj stanovika.
Znači da su obaveze predsednika opštine u jednoj opštini koja ima 40.000 stanovnika skoro istovetne sa onim koje ima predsednik opštine sa preko 60.000 stanovnika. Mislim da ovo treba prihvatiti kako bi bila u istom odnosu sva izabrana lica, bez obzira na broj stanovnika. Ovde, ako se želelo da se ograniči na broj stanovnika, jedino su mogli da se izuzmu gradovi, kao na primer Grad Beograd i ostali koji imaju status grada. Međutim, sve druge opštine treba da budu u istom položaju i tako će se izbeći da razlika u platama bude drastična zbog toga što je broj stanovnika takav.
Postoji i drugi problem, a to je teritorijalna organizacija. Jedna opština sa manjim brojem stanovnika može imati jako veću opštinu i samim tim i jako veće probleme nego opština sa većim brojem stanovnika, a manjom teritorijalnom površinom. Jer, najverovatnije je da ima uređenu infrastrukturu, tako da ima i manje problema oko toga. Smatram da se podnetim amandmanom ispravlja ova nepravilnost i ne dozvoljava se da se Vlada direktno meša u poslove nadležne za lokalnu samoupravu u opštinama Republike Srbije. Nadam se da će poslanička većina DOS-a prihvatiti ovo i glasati za ovaj amandman koji sam podneo.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo od par narodnih poslanika jedne političke partije, "seksualdemokratije", kako lepo govore o svom predsedniku, o jednom od lidera DOS-a, o potpredsedniku Vlade Republike Srbije, o predsedniku Komisije za zloupotrebe.

Imam jedan zaključak, da građani Srbije mogu isto da zaključe, da vide kakav je to DOS, kakvi su to lideri u okviru DOS-a, i kakvi su to poslanici koji čine tu političku grupaciju koja se zove DOS. Danas smo za ovo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, kao prioritet, kao najveći problem, dobili predlog gospodina Đinđića za smenu potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Vuka Obradovića.

Ono što je mene jako iznenadilo, to je veoma kratko i ničim dokumentovano obrazloženje od predsednika, gospodina Đinđića, kao i neargumentovana odbrana, da sve ovo što se govori o gospodinu Vuku Obradoviću, nije argumentovano odbranjeno. Svedoci smo jedne velike medijske hajke, koja se u poslednjih par meseci vodi protiv gospodina Vuka Obradovića, i mogu komotno da zaključim da je to, ne zbog toga što je on predsednik Socijaldemokratije, jer koliko vidim, on je odavno smenjen i više nije predsednik Socijaldemokratije, ne zbog toga što je potpredsednik Vlade Republike Srbije, jer verovatno ni tu funkciju ne obavlja, nego zato što je bio predsednik Komisije za zloupotrebu u finansijskim transakcijama.

On je, verovatno, u radu te komisije naišao na ono na šta nije smeo da naiđe, a to je da je upravo vrh DOS-a najkriminalizovaniji u ovoj državi Srbiji. Ovo je vlada afera, vlada kriminala, vlada skandala, ili bolje rečeno, "Đinđić-malboro", "Vladan-Galenika", "Dušan-Lutra", ili bi mu bolje pristajalo "Dušan - hladnjača", bore se protiv kriminala. Sami njihovi nadimci, koje sam gore dao, govore kakvi su ti ljudi.

Slušali smo više ovih poslanika o nekim lažnim markama, lažnim dolarima za smenu Vuka Obradovića. Ta rečenica je - tamo gde je general, nema demokratije, ili - generali više ne mogu da biraju predsednika, i tako neke priče. U stvari, šta oni pričaju - pričaju baš upravo ono što su radikali i pričali, govorili kad se ova vlada konstituisala, da tamo gde su generali, nema demokratije. Ali, to ne znači da ovom našem bivšem generalu treba ovakva medijska hajka i ovakva kampanja, da bi zbog nekog morala, zbog nekih nedokazanih seksualnih skandala, trebalo da bude izložen ovome čemu je danas izložen, naročito od svojih članova, iz svoje političke partije.

Međutim, ono što mene najviše zabrinjava, to je što gospodin premijer ne poštuje odluke Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam ovde izašao pre svega kao Srbin sa Kosova, kao poslanik sa Kosova i Metohije, da podsetim gospodina Đinđića da smo doneli Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, protiv uvođenja carinskih punktova.

Govorim o gospodinu Đinđiću, i gospodinu Vuku Obradoviću, molim vas, i nemojte da me upozoravate. Ovde je pre mene par poslanika pričalo o svemu i  svačemu, i prekoračilo vreme, a vi nijednom niste nijednog od njih upozorili. Znači, kada izađe poslanik SRS, mora biti usmeren. Ne možete vi nas da usmeravate. Mi ćemo govoriti o onome što želimo.
I da vas podsetim, doneli smo Rezoluciju. Ta rezolucija je doneta na predlog ove vlade, usvojila je ova Narodna skupština Republike Srbije, i to je dokaz. Ta rezolucija je doneta nakon višenedeljnih blokada sela u severnom delu Kosova i Metohije.