Ne rememtim, upućujem pitanje gospodinu Čedi Jovanoviću...

Ne govorim zbog poslaničke grupe gospodine, nego govorim narodnom Parlamentu i građanima Srbije. Hvala.

Poštovane kolege, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima počinjemo raspravu o jednom setu iz radnog zakonodavstva, nakon usvojenih poreskih zakona kojima se puni budžet, koji je nerealan i inflatoran. Ovaj zakon je restriktivan iz dva razloga. Jedan, zato što je restriktivan prema poslodavcima, a drugi prema radnicima. Restriktivan je prema poslodavcima zato što su dužni, bez obzira na to da li isplate zaradu, da isplate poreze i doprinose, znači da izmire sve obaveze prema državi.
Prema radnicima je restriktivan naročito u članu 1. kojim se regulišu otpremnine, gde se restriktivnost odnosi na to da se iznos od dvostrukog do petostrukog smanjio sa nekada šestostrukog do dvanaestostrukog iznosa otpremnine za ove radnike za koje prestaje obaveza rada ili koji postaju tehnološki višak.
Minimalna zarada definisana ovim zakonom stvara dilemu i u članu 6. stoji da je minimalna zarada iz ovog člana 35% od prosečne zarade u privredi Republike, dok u obrazloženju stoji da je ta minimalna zarada 40% od prosečne zarade u Republici. Ne samo što je razlika u procentima 35 i 40%, nego je razlika i od prosečne zarade u privredi i prosečne zarade u Republici, jer prosečna zarada u Republici obuhvata i onu vanprivrednu delatnost, a znamo da je tu prosečna zarada veća nego što je u privredi Republike Srbije.
Govori se da se uvođenjem bruto plata i oporezivanjem toplog obroka, regresa, naknade za terenski dodatak i naknade za prevoz eliminiše siva ekonomija, a ja tvrdim suprotno, da se ovim oporezivanjem uvodi još veća siva ekonomija, jer doći će do toga da će se još veći broj radnika naći na ulici, a on će biti prinuđen da se baš upravo bavi tom sivom ekonomijom kako bi uspeo da preživi ovaj režim, koji nema nikakav osećaj za ono što se dešava u Srbiji i koji samo nametima i nekim jasnim zakonodavstvom želi da uvede neka pravila igre, kao da se Srbija nalazi na nivou zemalja Evropske unije, a ne kao zemlja koja je bila 10 godina pod sankcijama, koja je bombardovana pre dve godine i u kojoj se dosta teško živi.
Ovim zakonom nigde se ne precizira šta se dešava sa jednom populacijom radnika koja živi na prostorima Kosova i Metohije, koji su ne svojom krivicom ostali bez radnih mesta, bez svojih fabrika, bez svojih preduzeća. Kakvu će sudbinu imati ti radnici i ko će voditi brigu o njima za sada je nepoznata činjenica, a Vlada se o tome nikako ne izjašnjava. Šta hoće radnik? Radnik ne traži milostinju, nego traži da vi onih 6 milijardi dolara, koje ste obećavali u predizbornoj kampanji, uložite u investicije, u privredu, industriju i samim tim radnik će moći bolje da živi i da sebe prehrani, kako sebe, tako i svoju porodicu.
Kaznena politika ovog zakona, u stvari sankcije za nepoštovanje ovog zakona su jako rigorozne i stoga što se predviđa i zatvaranje preduzeća koja ne poštuju ovaj zakon, u trajanju od 30 do 90 dana, a kao i zbog same činjenice da je raspon novčanih kazni u razmeri 1 : 100, tako da za jedno isto delo, za jednu istu krivicu, neko će biti kažnjen sa jedan dinar, a neko sa 100 dinara, normalno mnogo puta uvećano.
Međutim, razlog što su prava radnika ovim zakonom smanjena, a to je upravo predstojeći zakon o vlasničkoj transformaciji, kojim treba da uvedete tzv. strateške partnere, tako da bi oni imali manju obavezu prema onim radnicima koji budu u tim firmama.
Ići će se na to da dođe, pošto firme neće moći da isplate ove poreze i namete, kao i obaveze zbog poznate situacije, do rasprodaje preduzeća u Srbiji, ali se ovim zakonom povlašćuje onaj strani partner ili tzv. strateški partner, kako vi to kažete, a nikako radnička klasa koja je zaslužna za postojanje te firme koja je radila dugi niz godina i koja je ceo svoj život ulagala baš u razvoj te firme i tog preduzeća.
Znači, nema ništa od onih šest milijardi dolara. To ste stavili u svoje džepove, a sada očekujete....

Upravo govorim o tome. Malo bolje me saslušajte i upravo ćete čuti da sam konstantno pričao o temi dnevnog reda, o položaju radnika i Zakonu o radnim odnosima, koji je na dnevnom redu.
Što se tiče restriktivnosti ovog zakona, to je jedna osobina vladajuće koalicije DOS-a, jer je on restriktivan ne samo prema radnicima, konkretno u ovom zakonu, ne samo prema građanima sa ovim nametima i porezima, nego i prema svakom drugom ko ne misli kao on.
Ta restriktivnost se odnosi na to da se trenutno vodi hajka protiv SRS, da se na ničim pravdan način hapse srpski radikali zato što lepe nalepnicu "DOS je najgori", zato što je udaljen predsednik poslaničke grupe SRS, zbog nekih reči koje su izgovorili drugi poslanici, tj. poslanici DOS-a. To je sramota za ovaj parlament i upozoravam da se takve situacije više ne dešavaju i da se ne može po predlogu ni jednog poslanika izjašnjavati Skupština, jer to ne postoji, jer je to kršenje Poslovnika.

Hvala vam na opomeni, ali ja sam zaključio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj  amandman na Predlog zakona o porezu na fond zarada odnosi se na član 4, predlažem da se stav 2. briše. Obrazloženje je da smo mi ovim predlogom zakona obezbedili sredstva za lokalne samouprave, koje imaju samo tu obavezu da raspišu koliko će iznositi stopa poreza na fond zarada.
Drugu obavezu lokalna samouprava nema. Smatram da je ovaj stav suvišan i da umesto njega treba da stoji amandman koji će dati obavezu lokalnoj skupštini za namensko korišćenje ovih sredstava, koje ubira ovim poreskim zakonom.
Vaše obrazloženje za donošenje ovog zakona odnosi se, kako vi kažete ovde (citiram): "netransparentnost poreskog sistema i sprovođenje decentralizacije poreskog sistema, s tim što se ukidaju naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa i doprinosa za solidarnu stambenu izgradnju".
Znači, postoje ponovo dve stavke, kojima ćete mahati kao da ukidate poreze, a s druge strane, uvodite porez na fond zarada, koji dodatno opterećuje privredu. Da se podsetimo ko su sve obveznici poreza na fond zarada - to je isplativa zarada u smislu zakona, kojim se uređuje porez na dohodak građana, isplatilac prihoda od autorskih prava i prava industrijske svojine, fizičko lice koje ostvaruje prihod od samostalne delatnosti i fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede i šumarstva. Znači, dodatni namet na iste kategorije obveznika.
Ono što je interesantno je regulisano članom 7, da se u pogledu načina utvrđivanja poreza na fond zarada primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje porez na dohodak građana, što znači da je poslodavac dužan, bez obzira da li isplaćuje zaradu ili ne, da ovaj porez uplati državi.
Znači, prema državi je obavezan, a prema svojim radnicima nije obavezan. Ne može izvršiti nikakvu isplatu dok pre svega ne uplati ovaj iznos poreza na fond zarada. U toku celodnevne rasprave slušali smo razna obrazloženja i gospodin ministar nikako nije mogao da ubedi niti nas poslanike a najmanje građane Republike Srbije u opravdanost uvođenja još jednog nameta, s obzirom da znamo da su sve ove kategorije već jednom oporezovane. Znači, pored one tempirane bombe on plasira još jednu bombu koja će izazvati sa primenom ovog zakona od 1. juna 2000. godine socijalne nemire u Srbiji.
Što se tiče tempiranih bombi, ovaj naš ministar iz Francuske verovatno u dosluhu sa trenutno francuskim okupatorima koji su okupirali Kosovo i Metohiju, koji isto tako koriste neke bombe. Samo ih oni zovu šok bombe. Od tih šok bombi mogu da vam kažem da je već više ljudi izgubilo delove svog tela, a jedna osoba je i poginula. U jučerašnjem napadu, jednom mučkom napadu UNMIK-a i KFOR-a sa četiri vozila na barikade Srba u Kosovskoj Mitrovici, bačena je bomba, pri tome je naših osmoro građana povređeno, a teško je povređena noga Vesku Đuriću, građaninu Kosovske Mitrovice. Ono što je cinizam u tome je da okupator kaže da te bombe nisu bačene, nego su se slučajno našle tu. Znači, Srbi voze ona transportna sredstva, koriste helikoptere kada idu u akcije.

Shodno članu, sa amandmanom, pričam o bombama, a ako može gospodin ministar da pominje bombe, zašto ne bih mogao i ja, gospodine predsedniče? Pa da obrazložim ovo što se dešavalo u Kosovskoj Mitrovici. To je još jedan sraman čin koji se dešava na prostoru Kosova i Metohije i ponovo apelujem na Skupštinu da se ipak ova skupština, ne samo  u vidu saopštenja nekog kružoka ove skupštine, predsednika i par poslanika, nego na skupštinskom zasedanju postavi tačka dnevnog reda o Kosovu i Metohiji i da Skupština donese svoje zaključke sa ove sednice.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, usvajanjem nerealnog inflatornog budžeta za 2001. godinu u iznosu od preko 130 milijardi prouzrokovali ste ovaj set zakona, ovaj "namet na vilajet", odnosno set zakona koji treba da natera građane da napune ovaj budžet.
Gospodine ministre, izjavili ste da su prihodi od ovog seta zakona mali, ali su za građane i te kako veliki. Ne uvodi i ne oporezuje ništa novo - što nije tačno, jer se oporezuje i ono što se ranije nikada nije oporezivalo. Znači da će izdaci po ovom setu biti do 5 maraka, što je takođe netačno, i da je ovo neka umerenost progresivnosti oporezivanja, što takođe ne stoji.
Ono što stoji to je da je ovo samo transparentno, a u prevodu transparentnost znači providno, stakleno, znači providno u tome što se želi da ovaj narod, koji trenutno nema sredstava, odere do gole kože.
Što se tiče Predloga zakona o porezu na dobit preduzeća ovaj jedan član ste mogli da promenite i da kažete da su to monopolistička preduzeća, jer će samo ona biti u stanju da plaćaju ove poreze, dok će sva ostala preduzeća već posle 6. ili 7. meseca biti zatvorena, tako da nećete moći da realizujete ovaj porez koji ste predvideli od dohotka na porez preduzeća.
U Predlogu zakona o porezu na imovinu vrši se oporezivanje nepokretnosti i to na korisnu površinu sa prosečnom tržišnom cenom kvadratnog metra. Ova poreska stopa se uvećava. Ranije je bila 0,20%, a sada je 0,40%, a za veće objekte se progresivno uvećava. Ovo uvećanje je za one koji imaju velike nepokretnosti, što nije toliko bitno, bitno je što se oporezuju i oni koji imaju male. S druge strane, tu ima još jedna anomalija. Isto se upoređuje kvadratni metar onoga ko je dobio stambeni prostor i otkupio ga za 10 ili 20 maraka, i onoga ko je ceo život ulagao i napravio svoju kućicu, svoj dom za život sebi i svojoj porodici.
Što se tiče Predloga zakona o porezima na držanje, upotrebu i nošenje određenih dobara, ovde ste prekršili svoja predizborna obećanja. Tu su postojale određene takse, što ste stalno isticali i kritikovali kod prethodne vlasti, da su takse nerealne, da su to nameti i da ćete to kada dođete na vlast ukinuti.
Vi ste ukinuli takse, ali ste ih lepo pretočili u predlog zakona, pa ste oporezovali sve, od automobila, preko mobilnih telefona, čamaca i vazduhoplova, do oružja. Automobile ste oporezovali tako da će pojedini vlasnici automobila morati da plate veći porez od vrednosti tih automobila. Tako je bila čudna i ona vaša odluka o uvozu starih automobila. To je samo bio jedan mamac da ljudi ulože sredstva, da se domognu auta, a sada će morati da plaćaju poreze na te automobile.
Predlog zakona o upotrebi mobilnih telefona - ovde se čula priča da je 1998. godine bilo mnogo jeftinije, ali treba podsetiti da je tada bilo 100-200 hiljada mobilnih telefona, da je tada mobilni telefon koštao oko 1.000 DM. Danas je mobilni telefon jako jeftina stvar i neophodan za život, i košta negde oko 100-200 DM. Ova taksa od 200 dinara je stvarno velika, jer je to taksa na mesečnom nivou, i za godinu dana prevazilazi cenu aparata koji koristimo.
Što se tiče predloga da se oporezuje oružje, podsetiću vas da, kad je gospodin ministar izneo svoj ekspoze, ja sam njegov ekspoze kroz onaj opšti deo uporedio sa ekspozeom Kušnera, kada je došao na Kosovo, a verovatno je ovo posledica toga što su držanjem lovačkog oružja, pušaka, karabina, ugroženi američki interesi. Zato treba oporezivati oružje, pošto su stope oporezivanja jako velike, onda će morati građani da se oslobađaju tog oružja, kako ne bi bila ugrožena ta američka stabilnost.
Što se tiče Predloga zakona o porezu na finansijske transakcije, to je zakon koji je bio uveden iz uslova koji su tada nastajali i tada su sredstva bila strogo namenska, korišćena za obnovu zemlje, uništene bombardovanjem koje se desilo 1999. godine.
Ta sredstva sada ukidate kao taksu za obnovu zemlje, ali zato uvodite porez i narod će i dalje da plaća ove finansijske transakcije. Ja bih vam predložio, pošto i sada ima ugroženih Srba, a to su jako ugroženi Srbi, koji su ostali da žive na prostorima Kosova i Metohije, da bar 50% ovih ubranih sredstava odvojite za Srbe koji su rešili da žive na prostoru Kosova i Metohije.
Za šta bi Srbi utrošili ta sredstva na Kosovu i Metohiji - utrošili bi pre svega za Univerzitet, za školstvo, za zdravstvo, za infrastrukturu, za stanove, jer smo svesni da je mnogo kuća porušeno, za finansiranje radnika, jer znamo da ne postoji ni jedno radno mesto, da su svi otpušteni, zatim, za izgradnju hale sportova i stadiona - sada se i vodi akcija da se napravi jedna hala sportova i da se napravi stadion u Kosovskoj Mitrovici; zatim, za poslovni prostor državnih organa, jer nemaju gde da rade, nemaju gde da primaju građanstvo, za kulturu, za sport, za sve ono što trenutno nemaju, a neophodno im je, kakao bi mogli da funkcionišu, da žive i rade.
Stoga mislim da bi mogli jednom uredbom, jednom odlukom, 50% sredstava od poreza na finansijske transakcije da preusmerite za boljitak života Srba na Kosovu i Metohiji.
Predlogom zakona o izmeni Zakona o stanovanju ukidaju se sredstva za stambeni fond solidarnosti. Razlog je, kako navodite, zloupotreba, postojao je jedan upravni odbor, a sada se to prenosi na skupštine opština, na 200 upravnih odbora, i mogućnosti zloupotrebe biće još veće. Ukidati jedan zakon zato što su postojale neke zloupotrebe, to je jako loše obrazloženje i ne stoji, naročito stoga što znamo da je jedna velika populacija mogla samo na taj način da dođe do krova nad glavom.
I poslednji u nizu ovih zakona je Predlog zakona o porezu na fond zarada. Ovo je jedan potez ka decentralizaciji, samo se ne slažem što porez nije jasno definisan i ostavlja se mogućnost do 3,5%, znači, ostavlja se ponovo mogućnost za manipulaciju, da organi lokalne samouprave određuju prema simpatijama kome će odrediti porez 0,5%, a kome od 3 do 5%.
Ako dozvolite, hteo bih da vas upoznam da je danas, juče i prekjuče veoma burno na severnom delu Kosova i Metohije. Gospoda okupatori su na Uskrs uveli carinu, na graničnim prelazima u opštinama Zubin Potok i Leposavić. Treba da vas podsetim da je to protivno Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244. Okupator tvrdi da ove carine uvodi uz saglasnost Vlade Republike Srbije, a carina će imati veoma poražavajući efekat na život Srba.
Ja sam vas zamolio samo da ovo iznesem, ovo je jako aktuelno, mnogo je bitnije nego set poreskih zakona koji treba da se usvoji, a da stupi na snagu tek za dva meseca. Sa uvođenjem carine, Srbi osećaju kao da pripadaju nekoj državi, znači, to je uvod u stvaranje nezavisne države Kosova. Drugi efekat je ekonomski momenat, jer sa tom carinom, ionako skupa roba, koja je trenutno 30 do 50% skuplja, u severnom delu Kosovske Mitrovice biće još skuplja, tako da će okupator, u saradnji sa Šiptarima, pošto nisu bili u mogućnosti da oteraju Srbe iz severnog dela Kosovske Mitrovice, pokušati ovom carinom, tj. ovim ekonomskim pritiskom, da proteraju preostale Srbe.
Voleo bih i želeo bih da se najzad uvede tema - Kosovo, kako bi se Skupština Srbije izjasnila o ovim problemima, koji muče građane Kosova i Metohije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu zakona o porezu na dobit preduzeća, u članu 39. stopa poreza na dobit preduzeća iznosi 20%. Podneo sam amandman da se ova stopa poreza na dobit preduzeća smanji i da iznosi 10%. Ideja mi je bila da se ova olakšica uvede iz jednog razloga,  da bi se ekonomska situacija u privredi poboljšala. Ovim smanjenjem poreske stope stvorili bi se uslovi za razvoj, kako malih, tako i srednjih preduzeća,  kao i za zapošljavanje radnika u većim preduzećima. Poreska obaveza od 20% samo će otežati i dovešće do toga da mnoga preduzeća neće biti u stanju da isplate ovaj porez. Smanjenjem ovog poreza donekle bi ublažili obaveze privrede. Znamo da je privreda taj zamajac koji treba da pokrene celokupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji. S druge strane, upošljavanjem novih radnika i porezima, normalno na lični dohodak, mnogo bi se više ostvarilo, nego ovim porezom na dobit preduzeća od 20%. Zato vas molim da prihvatite ovaj predloženi amandman i da glasate da stopa poreza na dobit preduzeća iznosi 10%. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan set poreskih zakona koji treba da usvojimo ovih dana kako bi se popunio budžet koji je pregolem a usvojen pre nekoliko dana.
Danas, odnosno ovih dana, donosimo zakone koji će stupiti na snagu tek za dva meseca a poslanici i uopšte građani Srbije imaju ...... uopšte ima mnogo tačaka dnevnog reda koje bi trebalo razmatrati i uvesti u ovaj parlament. Jedna od tih je i situacija na jugu Srbije, tako da bi bilo neophodno da uđe u ovaj parlament da bi on zauzeo stav. Zatim, nema nikako tačke dnevnog reda na kojoj bi se našla poljoprivreda, zatim setva, koja je gorući problem danas, a zatim i problem privatizacije, koji ste najavljivali i obećavali za sedam, 15 ili mesec dana, a prošlo je već dva meseca i nikako da to dođe na dnevni red. Prethodni Zakon o privatizaciji je ukinut.
I, kao jedan od problema sa prostora iz kojih ja dolazim, a to je problem Kosova i Metohije, to jest problem Srba koji su ostali tamo da žive i rade, pa stoga molim i predlažem da se ove teme što pre uvrste u dnevni red ovog Parlamenta kako bi o njima ova država konačno zauzela neki stav.
Usvojen je budžet Republike Srbije, koji je unapred definisao deficit, mora biti popunjen, a kako će biti popunjen - jednim zahvatom od potrošača i najšireg sloja građana. Ovim predlogom zakona na dohodak građana, koji je takozvana ekspertska vlada, valjda završila resavsku školu i samo prepisala postojeći zakon o porezu na dohodak garađana, i čudi me zašto je ovo išlo kao zakon kada je moglo samo da se predloži kao izmena i dopuna zakona u kome je potrebno samo neke cifre promeniti.
Interesantno je da i na ovako prepisan zakon Vlada dostavlja 15-tak svojih amandmana kojima popravnja svoj zakon. Što se tiče amandmana narodnih posalnika, kojih takođe ima mnogo, prihvaćen je samo jedan i to od poslanika iz redova DOS-a koji su uspeli da pronađu jednu kategoriju građana koju nisu oporezivali, i onda su normalno taj zakon prihvatili, jer je sa ovim zakonom oporezovano prosto sve.
Evo, da nabrojimo, tu su - porez na dohodak građana, podnete su sledeće vrste prihoda: zarade, prihodi od poljoprivrede i šumarstva, prihodi od samostalne delatnosti, prihodi od autorskih prava i prava industrijske svojine, prihodi od kapitala, prihodi od nepokretnosti, kapitalni dobici i ostali prihodi. Znači, sve je obuhvaćeno i sve podleže oporezivanju.
Oporezovan je čak i dodatak porodiljama, zatim su oporezovane i stipendije studenata i učenika kao i hranarina sportista, što je mnogo mnogo je. Ali, ovim zakonom je zapostavljeno jedno pitanje, a to je pitanje socijalne politike, odnosno šta sa našom privredom koja je u velikim problemima. Onog momenta kada ovaj zakon stupi na snagu u junu mesecu imaćemo još viška radne snage i mnogo će ljudi ostati bez radnog mesta.
Inače, izlaganje ministra Đelića je imalo dve svrhe. Jednu da obmane građane Srbije kako predložene poreske zakone neće osetiti po svom džepu, i da su čak cene pale za minus 2,56%, a da su samo u izuzetnim slučajevima porasle za plus 1%. Međutim, u to ne možete ubediti ni jednog domaćina niti domaćicu koja kupuje namirnice, one dnevne, koje su potrebne za goli život.
Obrazlažući Predlog zakona, gospodin ministar je izašao sa pet tačaka - prva tačka koncept bruto zarada, druga tačka - uvid u poreze i doprinose kroz bruto zarade, treća tačka - izbegavanje poreza zahvaljujući bruto primanjima, četvrta - bruto plate, i peto - bruto lični dohodak. Pet tačaka, sve jedno te isto, bruto zarada. Nema razloga da se toliko razdvaja.
Ovim predlogom zakona oporezuje se i dolazi do poreza na prihod od samostalnih delatnosti u iznosu od 20%. Kažete - neće biti potrošača, pooštrićete uslove, da se ne plaća paušalno prihod od samostalne delatnosti. Međutim, treba znati da postoje takve zanatske radnje koje treba stimulisati, da ostanu, kao što su - obućari, i da ne nabrajam dalje, i koje treba osloboditi poreza, da bi građani mogli da koriste te usluge.
Zatim, tražiti da se uvede knjigovodstvo, ili dvojno knjigovodstvo, što još više otežava život ovih građana, jer moraju sada da nabave jedan kompjuter, da plate jednog radnika, koji će to dvojno knjigovodstvo, koje vi nalažete ovim zakonom, da sprovode. Naravno, to bi moglo da se izdvoji, ukoliko bi ovaj porez od prihoda bio smanjen i moglo bi biti stimulativno, da se oni oslobode, ali da imaju obavezu da se za jedan kasniji period pripreme za vođenje dvojnog knjigovodstva.
Na kraju, ovaj zakon ima rigoroznu kaznenu politiku, i to, kaznenu politiku o rasponu 1:100, koja ima dve strane i moguće su zloupotrebe, znači, kažnjavaće se od slučaja do slučaja. Nekoga sa dinar, nekoga sa sto dinara, zavisno od toga koliko vam je simpatičan. Znači, ostavlja se neka lepeza i ova prinudna naplata to je stvar koja treba da se izbegne. Niko od onih ko ostvari dobit i prihod, neće to izbegavati, nema potrebe da se vrši prinudna naplata poreza.
Ovde, ono što je najbitnije izostaje, ono što ste vi na vašim predizbornim skupovima obećavali, nedostaju ta sredstva. Narod je glasao za vašu opciju zato što je očekivao da ćete vi uspeti da donesete tih šest milijardi, međutim, tih para nema i onda, pošto tih para nema, a država mora da živi, vi uvodite "namet na vilajet" i tako opterećujete i zagorčavate život ovim građanima Srbije.

Poštovane kolege poslanici, evo još jedna šansa da se pruži Skupštini da stopu poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva smanjimo, jer je jako velika. Nerazuman je predlog Vlade da stopa poreza bude veća od poreza na zaradu koja iznosi 14%.
Pošto je poljoprivreda u jako teškoj situaciji, radi stimulisanja te poljoprivrede, radi obezbeđivanja sredstava za agrotehničke mere, za semensku robu, za mineralna đubriva, predlažem da se ova stopa poreza smanji kako bi se sve to obnovilo. Razlika u iznosu stope poreza seljacima bi dobro došla da se obezbedi stočna hrana. Tako bi se sačuvao stočni fond u našoj zemlji.
Podsećam da je proteklih šest meseci stočni fond desetkovan zato što nesposobna Vlada nije bila sposobna da na vreme obezbedi kukuruz iz inostranstva. U prva tri meseca 2001. godine zaklano je 30% teladi više nego u prethodnom periodu 2000. godine, a u istom periodu zaklano je 40% prasadi više nego u prva tri meseca 2000. godine. Ovo su argumenti koje treba uvažiti.
Ministar je na ove amandmane pokušavao više puta da nam kaže jednu običnu računicu koju nije imao potrebe da nam saopštava. Radi poboljšanja uslova života na selu nadam se da ćete prihvatiti ovaj moj predlog amandmana i glasati za njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želeo sam da se smanji stopa sa 20 na 15%, uz obrazloženje da se na prihode od samostalne delatnosti ne plaća više nego što se plaća na prihode od zarada. Umanjenje ove stope stimulisalo bi otvaranje novih radnji i uključivanje mladih ljudi u privatno preduzetništvo. Na osnovu ovih vaših poreskih zakona, mnogi će ostati bez svojih radnih mesta i biće prinuđeni da otvore radnje. Ovo je jedna od stimulacija da se smanjenjem ove poreske stope uključe mnogi baš u ove delatnosti privatnog preduzetništva. Stoga molim da prihvatite ovaj amandman. Toliko. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom želeo sam, pre svega, da izvršim izmene u razdelu 18 - Ministarstvo prosvete i sporta, i to na poziciji broj 99, analitički konto 911-300, iznos: "10.550.000.000" uvećati za jednu dvanaestinu, zatim pozicija broj 101, analitički konto 911-300, iznos "5.100.000.000", uvećati takođe za jednu dvanaestinu, zatim pozicija broj 107, analitički konto 911-300, iznos "2.236.000.000", uvećati za jednu dvanaestinu.
Moja ideja za uvećanjem ovih pozicija budžeta je zbog jako lošeg položaja u kome se nalaze prosvetni radnici, a druga stvar je da ono što je obećao ministar prosvete, kao i Vlada, da se ovim amandmanom pokuša realizovati, tako da bi imali redovniju i kvalitetniju nastavu i pružili bolji život zaposlenima u prosveti.
Ne može premijer da se ponaša tako da grdi ove koji sada štrajkuju, sa opravdanjem, jer nije se mnogo ni očekivalo povećanje koje im je obećano, a svedoci smo da je prosečan lični dohodak u prosveti jako mali, i ispod prosečnog ličnog dohotka Republike Srbije.
S obzirom da vi predviđate inflaciju od 30%, pa ona obično bude dva ili tri puta viša na kraju godine, ovim mojim amandmanom će se donekle poboljšati status prosvetnih radnika.
Zatim, sledeća pozicija na koju sam podneo amandman je u razdelu 18, Ministarstvo prosvete i sporta, i odnosi se na poziciju broj 116, analitički konto 911-332, gde se iznos od "185.000.000", povećava na "285.000.000". Ovo sam podneo iz jednog razloga - što je iznos od 185.000.000 jako mali i ne može da zadovolji potrebe amaterskog sporta i razvoja omladine u našoj državi Srbiji.
Smatram da je ovaj iznos uvećanja od 100.000.000 zanemarljiv i da bi Vlada i Skupština Srbije trebalo da prihvate ovaj predlog amandmana.
Želeo bih još da kažem da javna glasila, koja kontroliše DOS-ovska vlast, govore o nekoj opstrukciji, koja je od strane opozicije u ovom parlamentu. Međutim, opstrukciju upravo vrši gospodin ministar Đelić i šef Poslaničkog kluba, Čeda Jovanović. Zašto vrše opstrukciju - mi tri dana pričamo o budžetu i iznosimo podatak da je jako malo odvojeno za Srbe koji su ostali na prostorima Kosova i Metohije, da bi četvrtog dana čuli od gospodina Đelića da se na nekom posebnom računu nalaze sredstva od 404.000.000 koja su planirana za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Da je on taj podatak izneo u ovom budžetu, mi, normalno, ne bismo imali argumente da tri dana pričamo oko toga da su Srbi na Kosovu i Metohiji jako zapostavljeni. Međutim, posle toga se javlja i šef Poslaničkog kluba, koji tvrdi da je, štaviše, ne 404.000.000, nego 2.200.000.000 planirano za Srbe koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji. To je meni drago, ali ne vidim razlog - zašto to da se krije i zašto se to ne iznese kao stavka u ovom budžetu, nego moramo tri dana da vas molimo i ubeđujemo, da biste vi na kraju izneli ovaj podatak.
Ovo povećanje, koje tražim, dovodi do situacije da prihodi neće biti jednaki rashodima, ali postoji više načina da se i ova ravnoteža uspostavi, znači, da se postavi znak jednakosti između prihoda i rashoda. Jedan je - ova sredstva se mogu nadomestiti iz dela posebne namene, za koje su planirane 22 milijarde dinara, tako da se mogu prebaciti na finansiranje prosvetnih radnika, ili iz budžetske rezerve, koja ima 8 milijardi, ili pak da i ovu stavku prijavite kao budžetski deficit, a sve u cilju zadovoljenja i boljeg života i uslova rada prosvetnih radnika. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog amandmana na Predlog zakona o korišćenju Agrarnog budžeta u 2001. godini glasi: član 2. predloženog zakona menja se tako što se pod II premije, regresi i subvenicije, tačka 5. subvencije za pasterizovano mleko, gde je predviđen iznos od 242 miliona, zamenjuje iznosom od 500 miliona dinara. Ovaj predlog sam naveo iz dva razloga. Jedan razlog je za stimulisanje proizvodnje mleka i rad mlekara i upošljavanje kapaciteta, a drugi razlog je da se cena sa povećanjem premija i subvenicja, da cena mleka bude manja do krajnjeg korisnika. Ako znamo da su najveći korisnici mleka i mlečnih proizvoda upravo ona najmlađa i ona najstarija populacija našeg društva, kojoj je ovaj artikal neophodan, onda je ovo jedan human i socijalan amandman, kako bi krajnji potrošač što lakše i što jeftinije do mlečnog proizvoda, mogao da dođe. Ovoliko koliko se sada upozoravamo, da ne treba da dajemo ove amandmane, da je budžet već usvojen, da se ova stavka ne može menjati. Međutim, ovde je iznos samo dupliran i mislim da se radi o jako maloj sumi novca, a verovatno ministar Đelić može da nađe i da obezbedi i zato molim narodne poslanike da prihvate ovaj predlog amandmana, kako bi našim građanima pasterizovano mleko bilo što jeftinije.

Hteo sam gospodinu ministru za poljoprivredu da se obratim, da nakon vaše ove revolucije i upada kriznog štaba u naš najveći poljoprivredni kombinat, jedan od najvećih za proizvodnju zdrave hrane Takovo, dobio sam informaciju da je taj krizni štab, ne samo što je smenio postojeće rukovodstvo, ali je od sinoć uspeo da donese odluku da ...

(Predsednik: Da li su to poslanička pitanja ili šta? )

... preko 50% radnika pošalje na prinudni odmor.

Ovo nije pitanje, nego je u vezi agrara, pošto su poljoprivrdeni kombinati  deo Agrarnog budžeta. (Glasovi iz sale: Tema!) Ovo bi moglo da zainteresuje gospodina ministra Đelića, a poznato je da Takovo proizvodi kolače, tako da će da obuče kecelju i da stalno mesi kolače, one koje deli i poklanja, a da je uposlio radnike poljoprivrednog kombinata Takovo, oni su mogli te iste kolače i da mu proizvode. To je rezultat pogubne politike DOS-ovske vlasti, kako na sav agrar tako i na kombinate koji se bave proizvodnjom zdrave i domaće hrane. Šta vi želite? Vi želite da uništite domaću proizvodnju zdrave hrane, da bi mogli tu firmu da rasprodate i onda ...