Dame i gospodo, izveštaj pregovaračkog tima je opis događaja u proteklih nekoliko meseci koji je manje ili više poznat svima onima koji se brinu, koji se interesuju za sudbinu Kosova i Metohije. Aranđelovdansku rezoluciju, koju smo usvojili u Narodnoj skupštine Republike Srbije 21. novembra 2005. godine, sadrži obavezu da Vlada Republike Srbije i pregovarački tim redovno podnose izveštaje o svim događajima o toku pregovora oko Kosova i Metohije i sa takvom praksom treba nastaviti i dalje.
Zašto su potrebne ovakve sednice Narodne skupštine? Upravo zbog toga da bi bili upoznati sa tokom pregovora, a ujedno i da se ponove stavovi svih političkih partija šta i kako očekuju da će se rešiti problem Kosova i Metohije. Šta je to što Srbi očekuju od Vlade Republike Srbije i od pregovaračkog tima? Upravo stav i poštovanje svih rezolucija, počev od Rezolucije SB UN 1244, pa do rezolucija donetih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i strogo poštovanje tih rezolucija, a to znači, možemo pregovarati, pregovori o svemu, samo ne o nezavisnom Kosovu i Metohiji.
Zašto ovo napominjem? Upravo zbog toga što smo i ranije, pri donošenju rezolucija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bili jednoglasni, a već sutradan to pogazili i krenuli svako na svoju stranu, a to je upravo ono što ne sme i ne treba u budućnosti da nam se dešava. Bila je dilema izaći na izbore. Odluka Skupštine je - ne, pa onda promenimo mišljenje i izađemo na izbore. Bila je dilema, da li ući u privremene institucije, odluka Skupštine je - ne, pa onda uđemo u te privremene institucije.
Da li možemo da verujemo onima koji su nas više puta prevarili, koji su prevarili ne samo Srbe sa Kosova i Metohije, već i sami sebe, jer su jednog dana bili za bojkot izbora, a drugog za izlazak na te izbore. Zašto ovo pričam? Upravo zbog toga što kada je u pitanju Kosovo i Metohija ne sme i ne može biti promene mišljenja i stavova, ne sme biti politikantstva. Jesmo li za Kosovo i Metohiju ili ne, tu ne može biti mesta za kalkulisanje, za promenu stavova i mišljenja.
Moramo biti jasni i glasni i reći ono što mislimo i ono što želimo, a to je, mislim kod ogromne većine u ovom parlamentu, da Kosovo i Metohija moraju ostati u sastavu države Srbije.
Izjave pojedinih stranih diplomata o konačnom statusu Kosova i Metohije, kao na primer Viznera, Sojersa, ne mogu i ne smeju uticati na Vladu Republike Srbije i pregovarački tim, jer Srbi na Kosovu i Metohiji su ubeđeni da su to samo plaćenici, plaćene diplomate, koje izgovaraju želje šiptarskih separatista i terorista. Ono što bi trebalo da zabrine je izjava Ahtisarija, koji pokušava da zaplaši Srbe i Srbiju i ubede ih u nekakvu uzaludnost pregovora, jer će navodno po rečima Ahtisarija Kosovo i Metohija ipak na kraju biti nezavisno. Na izjave plaćenih diplomata moramo da odgovorimo, a na izjave Ahtisarija treba energično da se odgovori, mora da se osudi njegovo izlaganje, da im se suprotstavimo, da tako ne mogu i ne smeju da se ponašaju.
Ispričaću vam jedan događaj iz prošle godine kada sam imao sastanak sa gospodom iz te navodne Evrope i sveta. Bila su gospoda Karl Bilt, neki predstavnici Francuske, Belgije i Kanade, u više navrata su u toku razgovora pokušali da me pitaju šta mislim o rešenju - nezavisno Kosovo? Rekao sam da o tome ne smeju da pričaju.
Reč nezavisnost ne postoji ni u jednom dokumentu, ni u Povelji Ujedinjenih nacija, ni u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, niti u Ustavnoj povelji državne zajednice, niti Ustavu Srbije i da su to samo želje šiptarskih terorista i separatista i da o tome ne treba ni da pričamo. Normalno je, prestali su, i sutradan sam čitao konferenciju za štampu Karla Bilta, nijednom rečju nije pomenuo nezavisno Kosovo. Znači, mora se suprotstaviti toj ideji koju, normalno, zna se ko lobira i ko propagira u Evropi i u svetu.
Kakve su onda poruke koje šalju Vizner, Sojers, Ahtisari, Međunarodna krizna grupa i njima slični? Upravo to da oni nemaju rešenje kosovsko-metohijskog problema, da se sve više uvaljuju u kosovsko-metohijsko blato, da bi izašli iz tog blata sada su im potrebni saradnici i kod Srba na Kosovu i Metohiji, i kod Srba u Vladi Republike Srbije. Potrebni su im oni koji će izglasati rezoluciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a sutra je pogaziti i služiti svima onima koji su za uništavanje i unižavanje Srbije i srpskog naroda.
Plašim se da i danas ima političara, kako na Kosovu i Metohiji, tako i ovde u Beogradu, koji će pogaziti sve rezolucije, sve dogovore, pozive na nekakvo jedinstvo kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i sarađivati sa onima koji žele nezavisnost Kosova i Metohije. Upravo te stalne poruke o nekakvoj nezavisnosti Kosova i Metohije treba da nam ukažu da međunarodna zajednica ipak nije spremna da pogazi Rezoluciju 1244, da pogazi međunarodno pravo, da napravi presedan i proglasi nezavisnost Kosova i Metohije.
Upravo sve ovo nema govora da Kosovo i Metohija nikada neće biti nezavisno, osim ako se ne nađe neka luda politička glava koja će, zarad vlasti i šake dolara, prodati Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji, uz obrazloženje da je to realno, jer je Kosova i Metohija odavno izgubljeno, da Srbija ide u Evropu itd. Da li možemo verovati ljudima, bivšim ministrima u Vladi Kosova i Metohije, da li možemo da verujemo onima koji su služili i služe šiptarsko-separatističkim ciljevima separatista i terorista?
Dame i gospodo narodni poslanici, ne smemo da dozvolimo niti da pomišljamo o stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije. Zar da učimo našu decu, naše unuke da je prva srpska država nastala na teritoriji neke druge države, da su Nemanjići stvarali Srbiju negde van Srbije, da je Sveti Sava i Pećka Patrijaršija radila i delovala u nekoj drugoj državi? Ne, to je bila, biće i mora da ostane Srbije.
Prošlo je četiri meseca od odluke da se pristupi pregovorima o Kosovu i Metohiji. Proći će još mnogo meseci, proći će možda i mnogo godina do rešavanja problema, ali treba da imamo na umu da na Kosovu i Metohiji živi oko 130.000 Srba, da žive u jako teškim uslovima i da su zavisni od pomoći Vlade Republike Srbije.
Da li je ta pomoć dovoljna? Nije. Da li im se isplaćuju redovno lični dohoci? Ne isplaćuju se. Da li se isplaćuju redovno dečiji dodaci? Ne isplaćuju se. Da li se Vlada zalaže i ulaže maksimalne napore kako bi bio poboljšan opstanak Srba na Kosovu i Metohiji? Ne. To mora da se promeni. Mora se mnogo više činiti za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Ne smemo dozvoliti da na Kosovu i Metohiji Srbi dobijaju rešenja da su tehnološki višak, da dobijaju otkaze, da se prepuštaju sami sebi, da su bez struje i vode danima i mesecima. Trenutno ne može Vlada da obezbedi sigurnost i bezbednost, ali može i mora da učini mnogo više da Srbi na Kosovu i Metohiji imaju minimalne uslove za život.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 34. Predloga zakona o bankama, u kome stoji da ovaj član treba da se briše.
Obrazloženje: Narodne skupštine Republike Srbije ne bi smelo da bude glasačka mašina u funkciji G17 i Vlade Republike Srbije. Predloženi zakon o bankama treba da ozakoni sve zloupotrebe Mlađana Dinkića i njegovih pajtaša, pa iz tih razloga dostavljen je narodnim poslanicima pred sam početak rasprave, da ne bi mogli da prouče zakon i kroz raspravu u Skupštini obaveste javnost o namerama Mlađana Dinkića.
Bez obzira što gospodin ministar nije tu, hteo bih da mu postavim neka pitanja u vezi ovog predloga zakona.
A da bih ga naterao da dođe, reći ću da to što je naoružan, sa čarapama na glavi, ušao u Narodnu banku Jugoslavije, to što je uništio srpsko bankarstvo, što je proneverio novčana sredstva koja je našao na Kipru, što omogućava svojim prijateljima i nalogodavcima da se nenormalno bogate, ne želim da o tome govorim, jer su to narodni poslanici SRS u više navrata pomenuli. Mislim da će na sva ova pitanja gospodin Dinkić morati da odgovara pred istražnim organima i da sve ove njegove radnje okajava u nekom od zatvora Republike Srbije.
Hteo sam da iskoristim priliku da mu postavim dva pitanja: prvo, za njegovog šefa i nalogodavca, jer je on kurir gospodina guvernera Narodne banke Jelašića, i da ga upitam na koji način je uspeo da podigne kredit od 400.000 evra. Da se podsetimo, gospodin guverner Narodne banke Jelašić je kupio vilu za 380.000 evra i pri tome kaže da je taj novac obezbedio tako što je podigao jedan kredit kod neke od banaka.
Ako se podnese zahtev za podizanje kredita od 380.000 evra, banke naplaćuju svoje usluge od jedan do dva posto, plus proviziju od jedan do dva posto, znači za isplatu ove vile potrebno mu je najmanje 400.000 evra. Ako taj kredit, koji je on podigao, otplaćuje na period od 10 godina, sa kamatnom stopom koja tada nije bila tolika, nego mnogo viša, ali pretpostavimo - 8,75, koja sada realno može da se dobije kod takvih kredita, njegova rata bi iznosila 5.039,50 evra. Ako sve to pretvorimo u dinare, to ispada negde oko 450.000 dinara.
Stoga pitam kako je moguće da guverner Narodne banke podigne takav kredita, jer onda mora da prijavi kod te banke da su mu primanja najmanje milion dinara, kao guverneru Narodne banke Republike Srbije.
Ono što zbunjuje građane Republike Srbije je to da je on dobio dvostruko ili trostruko veću cenu za tu vilu, a nije hteo da je proda, što ukazuje na nelogičnost. Nema tog čoveka u Srbiji koji nešto plati 380.000 dinara, a neće da proda za milion ili milion 380.000 dinara, osim našeg guvernera Narodne banke, što ukazuje na to da to nije bila ona prava kupovina i trgovina, nego obična pljačka na račun građana Republike Srbije. To bi bilo prvo pitanje. Nadam se da je ovo gospodin Jelašić čuo i verovatno će u toku ove sednice da mu pošalje odgovor i da će kurir Dinkić da nam to lepo pročita za sat ili dva vremena.
U međuvremenu, imam još jedno pitanje za gospodina Dinkića, to što rasprodaje srpske banke, što uništava srpsko tržište, sudiće mu sud, ali ono što je uradio kada je bio gost u Americi, kao guverner Narodne banke, to ne može sud da mu sudi, ali će mu suditi građani Republike Srbije. Kada je na koledžu držao predavanje, normalno, prvo je to predavanje morao da plati najmanje 10.000 dolara i kada je završio to predavanje, jedan od studenata američkog koledža ga pita: Gospodine Dinkiću, šta vi mislite sa Kosovom i Metohijom?
Gospodin Dinkić je, normalno u svom stilu, odgovorio: Kosovo i Metohiju smo prepustili vama Amerima.
Kakav je to čovek koji može tako da se ponaša i da trguje svetom srpskom zemljom, da trguje, pre svega, mnome, mojom porodicom, mojom decom, mojom imovinom i imovinom 130.000 Srba koji su ostali dole da žive, imovinom 250.000 Srba koji su prognani, ali je njihova imovina i dalje dole, imovinom srpskog naroda koji je kroz vekove pravio i gradio onu kulturnu baštinu kojom se ponosi srpski narod i koja je za ponos celom svetu? On tako olako to prepušta nekom drugom i, uz to, postaje još ministar finansija.
A to njegovo ministarstvo, njegov mandat ministra finansija, najviše će da osete upravo građani, Srbi na Kosovu i Metohiji. Toliko je zavio sve slavine da nijedan jedini dinar ne može da ode ni do jednog građanina. Postoje razne priče da se plasiraju određena sredstva, međutim, od toga nema ništa - ni od humanitarne pomoći, ni od donacija, ni od kredita za razvoj, ni bilo kakvih investicija. On verovatno misli, ali ne može sada da kaže, da mi treba da se obratimo nekom ministru finansija u Americi da bi obezbedili neka sredstva za razvoj i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
Nadam se da će ova vlada, sa ovakvim ministrom finansija, da traje jako kratko, a da će posle toga nova vlada uraditi nešto kako bi se obezbedio bolji život Srba na Kosovu i Metohiji, a novi ministar policije i novi ministar pravosuđa pokrenuti postupak da ovaj čovek najzad stane tamo gde mu je mesto, a to je - iza rešetaka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, na Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije podneo sam amandman, kojim predlažem da se član 2. briše.
Razlog za podnošenje ovog amandmana odnosi se, pre svega, na preformulaciju člana 2. Mišljenja sam da je staro rešenje potpunije i celishodnije, da jasnije definiše obaveze Fonda za razvoj Republike Srbije. Nije mi jasno, ako smo ovde pre dva dana usvojili Rezoluciju o Kosovu i Metohiji i doneli zaključak da obavežemo Vladu Republike Srbije da Kosovo i Metohija mora ostati u sastavu Republike Srbije, zašto već odmah danas jednim predlogom zakona brišemo Kosovo i Metohiju i obavezu Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Da bih objasnio, pre svega, građanima Republike Srbije, jer vidim da većinu ovde u Parlamentu to ne interesuje, pročitaću staro rešenje koje se nalazilo u prethodnom Zakonu o Fondu za razvoj Republike Srbije, gde se kaže: "Fond na ekonomskim principima učestvuje u svojinskom, proizvodnom i finansijskom prestruktuiranju preduzeća i u ostvarivanju politike regionalnog razvoja, uključujući podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih područja i zaustavljanje iseljavanja i povratak Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju", što posebno naglašavam.
Kome smeta da se zaustavi taj egzodus nad Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji, da prestane njihovo iseljavanje? Da vas podsetim, na Kosovu živi 130 hiljada Srba. Ukoliko ova vlada Republike Srbije bude imala maćehinski odnos prema njima, normalno da ćemo svi doživeti još jedan egzodus i da se razbijaju upravo te srpske porodice na Kosovu i Metohiji.
Dalje se kaže: "Fond učestvuje u stvaranju programskih, infrastrukturnih i drugih uslova od značaja za razvoj nedovoljno razvijenih područja i za ostvarivanje opštih interesa za Republiku na određenim područjima, uključujući i zaustavljanje iseljavanja i povratak Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju, u skladu sa zakonom, odnosno svojim programom".
Ne vidim ni jedan jedini razlog, ni jednog jedinog normalnog političara u ovoj državi Srbiji kome smetaju ove rečenice koje je Vlada svojim Predlogom izbrisala iz Zakona i stavlja neku uopštenu rečenicu – da on na nekim razvojnim principima podstiče privredni razvoj, učestvuje u ostvarivanju politike regionalnog razvoja.
Sve ovo bode oči i nervira Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Zašto jednom srpskom parlamentu smeta da u Predlogu zakona stoji rečenica "Kosovo i Metohija" i "Srbi", "proces sprečavanja iseljavanja", "proces pomaganja", "privredni razvoj tih Srba", jer ako želimo da govorimo o onome ko je najugroženiji trenutno u Srbiji, moramo da priznamo, bez obzira na jako tešku situaciju u koju su, zahvaljujući ovom režimu, došli svi Srbi u Srbiji, ipak najteže žive Srbi na Kosovu i Metohiji.
Moramo, hteli ili ne, da priznamo da žive u nenormalnim uslovima i ako Fond za razvoj izbriše rečenicu "Kosovo i Metohija", "proces zaustavljanja iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije", i da spreči, on u stvari on ne sprečava ništa. Jer, tvrdim vam da u poslednjih godinu dana ni jedan jedini dinar nije plasiran na prostoru Kosova i Metohije, kao da tamo ne postoji ni jedan jedini čovek koji je zainteresovan da nešto obnovi, da nešto stvori, kako bi pomogao sebi i svojoj porodici da preživi i da, uprkos nenormalnim uslovima za život i rad, opstane na Kosovu i Metohiji.
Stoga, predlažem ovoj skupštini da u danu za glasanje prihvati ovaj moj amandman da ostane ovo staro rešenje, jer samim tim ćemo obavezati Vladu da određeni iznos sredstava plasira i na Kosovo i Metohiju, kako u cilju stvaranja uslova za privredni rast malih i srednjih preduzeća, kako je planirano ovim Fondom za razvoj, tako i sprečavanju iseljavanja.
Ne vidim razloga da se iz Fonda za razvoj, ako ne može više, a ono može sigurno deset kuća u jednom selu za povratnike da se napravi. Evo i gospodina ministra, pa ću morati da ponovim to što sam rekao.
Gospodine ministre, ovde je Predlog zakona sa kojim se poslanička grupa SRS ne slaže, a samim tim i 130 hiljada Srba sa Kosova i Metohije. Da vas upoznam o čemu se radi.
U članu 2. Predloga zakona brišu se reči "Kosova i Metohije", tj. briše se mogućnost da Vlada reaguje i da spreči iseljavanje sa Kosova i Metohije, normalno zbog ekonomske situacije, kao i zbog terora. Briše se mogućnost da se pomogne Srbima na Kosovu i Metohiji, a i dole ima privrednika koji žele da rade, koji žele da stvaraju, koji ne žele da žive od humanitarne pomoći, jer nje nema i moraju da se brinu o sebi i svojim porodicama. Želim da ovo rešenje koje je ranije bilo u Zakona o Fondu za razvoj ostane i dalje, da se ne brišu ove rečenice.
Podsećam vas da smo pre dva dana usvojili Rezoluciju, da je Skupština donela odluku i obavezala samim tim Vladu Republike Srbije da mora da se brine o Srbima na Kosovu i Metohiji, i ne samo Srbima, jer ima i drugih koji su ugroženi, a to su: Goranci, Romi, Turci, Egipćani, a normalno, javiće se i određeni broj Šiptara koji će tražiti pomoć, oni koji su lojalni državi Srbiji.
Zašto mi da uskraćujemo takvu mogućnost da određena sredstva ovog fonda, ne znam kolika su, nije bitno kolika su, neka su i simbolična, neka to bude bar deset kuća da se napravi na Kosovu i Metohiji onima kojima su popaljene, porušene, otete, ali to je ipak jedan gest dobre volje, a siguran sam da država Srbija, da Vlada Republike Srbije to može da uradi.
Još jednom apelujem i molim da se ovaj amandman prihvati u danu za glasanje a, ako može, najbolje bi bilo da to ministar finansija odmah i prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, nezadovoljan sam ovim izlaganjem ministra i moram da reagujem, jer reč Kosovo i Metohija meni znači mnogo i ne vidim nijednog Srbina, nijednog građanina Srbije kome smeta da stoji u Predlogu zakona, bilo da je Srbin, bilo da nije Srbin.
Postoje problemi u Srbiji, mnogo je siromašnih, mnogima treba pomoći.
Ali, ipak moramo staviti ruku na srce i reći da su najugroženiji ti koji danas žive na prostoru Kosova i Metohije. Kako mislimo da zadržimo te ljude da ostanu dole da žive?
Ekonomska situacija će da učini baš to da nestane Srba sa Kosova, ukoliko Vlada ne preduzme neke korake, ne podstakne upravo te Srbe na Kosovu i Metohiji, bez obzira na probleme sa hipotekom. Ide i zakon o hipoteci, pa će i on da se usvoji; biće olakšana procedura, da srpski domaćini na Kosovu i Metohiji mogu da žive i rade. Oni ne traže mnogo. Traže malo, ali traže da ih ova država konkretno zaštiti.
Srba nema u gradovima na Kosovu i Metohiji. Srbi su u 70% slučajeva ostali na selu da žive. To su sela u Kosovskom Pomoravlju, jedino su ostala tri grada na severu Kosova, a sve su ovo seoska domaćinstva. I njima je potrebno ono što je potrebno svakom poljoprivredniku: traktor, krava, junica, prase, tele da bi mogao da preživi i prehrani svoju porodicu. To je toliko malo za ovu državu Srbiju da može da investira, da ima prioritet baš u ovakvom predlogu zakona.
Hteo bih da podsetim gospodina Dinkića na njegovu izjavu dok je bio guverner Narodne banke Srbije. Držao je predavanja na jednom američkom koledžu i nakon održanog predavanja o situaciji u bankarstvu, finansijama u Srbiji, jedan student ga pitao – gospodine Dinkiću, kako mislite da rešite problem Kosova i Metohije? Gospodin Dinkić je odgovorio, da ga podsetim – mi smo to prepustili vama Amerikancima. Da li je to posledica donošenja ovakvog Predloga zakona? – Zašto me to pitate gospodine? Pitam vas zato što je ova devojčica sa Kosova i Metohije.
Kakav je to ministar ili guverner Narodne banke koji ode u stranu državu i kaže: mi smo Kosovo i Metohiju prepustili?! Zato sumnjam u ispravnost da kroz jednu rečenicu – Republika Srbija, ide i Kosovo i Metohija. Zašto ne bi bila i Kosovo i Metohija? Zašto nekome može da smeta rečenica Kosovo i Metohija? Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o državnoj revizorskoj  instituciji je još jedan od onih predloga koji treba, navodno, Srbiju da uvedu u Evropu.
Ono što jako zbunjuje je samo obrazloženje koje je dato u ovom predlogu zakona, a to je da je državna revizorska institucija izuzetno važna institucija, čije će osnivanje i razvoj omogućiti da se uspostavi potrebna ravnoteža u odnosima između zakonodavne i izvršne vlasti.
Ravnoteža to je, prosto rečeno, znak jednakosti, što znači da ono što se dešava u izvršnoj vlasti bude slično i u zakonodavnoj vlasti. To je sasvim suprotno Ustavu i podeli na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.
Ovde ne treba ići ka tome da se stvori ravnoteža između ove dve vlasti, nego se zna da je najjača i najstarija vlast zakonodavna vlast i ona bi trebalo da kontroliše sve ostale vlasti, jer se u ovom domu biraju Vlada i ministri, i predsednik Vlade, pa ne mogu oni biti nikako stariji, ne mogu biti ni jednaki, a pogotovo ne stariji.
Međutim, delovanjem ovakve vlade poslednjih pet godina, prethodnog DOS-a i sadašnjeg suženog DOS-a, dolazi do toga da ovaj parlament bude degradiran, da bude instrument Vlade Republike Srbije, tako što verujem da ovoj sednici trenutno ne prisustvuje ni 10 poslanika, koji treba da brane interese Vlade, ili da brane ovaj predlog zakona koji su predložili, a dobili smo ga od jednog od narodnih poslanika iz ove skupštine.
To je totalna nezainteresovanost. Verovatno je sada potrebno da ono što treba da radi Skupština Srbije treba da radi neka institucija, pa će ta institucija da nam pripremi materijale, da nam pripremi podatke, uvid u javne prihode i rashode, a onda će nama na kućne adrese, na letovalištima, zimovalištima ili bilo gde da se nalazimo, poslati, mi ćemo da se informišemo i putem telefona da saopštimo da je sve to u redu.
Ovo je priča kopiranja svega onoga što ima u svetu, a što ne priliči nama, jer ovde se kaže – u uporednom zakonodavstvu, u praksi, vrhovna revizorska institucija se razlikuje po svojoj strukturi, tako da u raznim zemljama uzima vid i organizaciju koja odgovara istorijskim, političkim i drugim društvenim uslovima konkretno u zemlji.
Znači, nešto što kod njih postoji, postoje razne revizorske kuće, a sada moramo da kopiramo taj zapad i da postoji kod nas neka odgovarajuća revizorska kuća, ali sa uslovima, sa onim poslovima koji su suprotni od onoga što rade revizorske kuće u tim evropskim zemljama.
Šta je zadatak obavljanja revizije? Standardi revizije i program revizije.
Standardi revizije, čl. 34 – ''Institucija obavlja svoju revizionu nadležnost u skladu sa opšteprihvaćenim načelima i pravilima revizije i u skladu sa odabranim međunarodno prihvaćenim standardima revizije''.
Prevod na srpski jezik; znači, kao prevodilačka kuća, tu ulogu će imati ta naša Institucija koja treba da obavlja reviziju javnih prihoda i rashoda.
U sledećem članu – Program revizije, stoji: ''Institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg programa revizije, koji je dužna da usvoji pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.
U okviru koji postavlja zakon, Institucija samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanja revizije, ako ovim zakonom nije drukčije određeno''.
Program revizije obavezno svake godine obuhvata:
(Ovde se postavlja pitanje zašto odgovarajući broj, zašto ne sve jedinice lokalne samouprave, jer su svi oni korisnici budžeta?)
Svojim amandmanom sam nakon člana 5 – odgovarajući broj javnih preduzeća, predložio da se doda i član 6. tačka 6) koja glasi: "odgovarajući broj nevladinih organizacija".
Zašto ovo tražim? Svedoci smo da u poslednjih desetak godina jako veliki uticaj na klimu i na politiku u državi Srbiji imaju upravo te nevladine organizacije, a naročito od ove ''buldožer revolucije'' 5. oktobra 2000. godine, kada u medijima dobijaju neverovatan prostor, tako da smo svedoci, i dan-danas, izjava, mišljenja i stavova tih tzv. nevladinih organizacija.
Koji su ti istaknuti primeri nevladinih organizacija? Pre svega, tu je Nataša Kandić, Sonja Biserko i da ih ne nabrajam dalje. Ličnosti koje su omražene u srpskom narodu. Za koga oni rade?
Pre svega, za Soroša, on ih je u početku plaćao, a zatim kako se koja organizacija postavi da radi protiv države Srbije i srpskog naroda, oni odmah prihvataju da budu njihove sluge i da koriste njihova sredstva.
Tako su verovatno i plaćenici Tuđmana i pokojnog Alije Izetbegovića, a ono što je po meni najgore, jer sam poslanik koji dolazi sa prostora Kosova i Metohije, verovatno su plaćenici i šiptarskih separatista i terorista sa Kosova i Metohije.
Pre godinu i po, do dve godine, gledao sam film na radio-televiziji Kosova, gde je glavna uloga – Nataša Kandić.
To su takve grozote, takve ružne scene, koje je ona u tom filmu ispričala, kroz priču o zločinima, gde je rekla da su u Srbiji srpski vojnik i srpski policajac zločinci, da su svi odreda krivi, bez obzira ko je, da li je to jedan, ili je postojao zločin, ne pravi razliku.
Ona kaže da su svi Srbi koji su uzeli pušku u ruke da brane svoje ognjište bili zločinci i navodila razne primere.
Uz tu Natašu Kandić nađeno je još dve-tri osobe Šiptara, koji su navodno potvrdili te reči Nataše Kandić.
Takva osoba živi, radi i deluje i još ima i neku organizaciju koja se finansira, a predlažem da kontrolišemo sve, kako i sa kojim parama se finansiraju takve nevladine organizacije, u kojima rade takvi ljudi kao što su Nataša Kandić, kao što je Sonja Biserko i da ih ne nabrajam dalje.
Ono što bih želeo da poručim poslanicima je da u danu za glasanje ovaj predlog zakona odbace, jer ovo je nepotrebno za Srbiju, ništa ovim zakonom nećemo definisati. Ovaj zakon služi samo kao amortizer i uređaj koji će da amortizuje pljačku i kriminal koji vlada u Srbiji.
Sve ono što se desi, svaka afera koja bude otkrivena, koja se pojavi, koja bude plasirana, prebaciće se na revizorsku kuću, a kada budemo tražili, nadležni ministri, predsednik Vlade će reći – čekamo izveštaj ove revizorske institucije koja će da utvrdi da li je stvarno bilo ili nije bilo tako.
Znači, imaće ulogu amortizera koji će oglašavati te afere, a afere se navodno izmišljaju baš u onim trenucima kada je potrebno da se neka odluka sprovede, a pogubna je za srpski narod, kako bi se taj srpski narod time zabavljao i kako ne bi imao uvid u ono što će da se desi.
Dalje, u ovom članu zakona se kaže da radi izvršenja programa revizije Institucija može da angažuje revizore državnih revizorskih institucija drugih zemalja, kao i preduzeća za reviziju.
O ovome je već govoreno da nema potrebe, da revizorska kuća može da nastane tek nakon osnivanja dugog perioda vremena, gde treba da se školuju odgovarajući kadrovi koji će da vrše tu revizorsku funkciju.
Mi želimo preko noći sve to da uradimo. To neće piti vodu i imaće ulogu samo jednog od zakona koji treba da bude kao cifra, kao broj, da je ova skupština to donela, a nikakvog efekta neće biti ni u kontroli tih javnih prihoda i rashoda, a što je gore, neće uticati na građane Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona tako da on glasi: "U članu 7. Razdeo 7. funkcija 180, u Ekonomskoj klasifikaciji 463, iznos od 50.114.115.000 zamenjuje se iznosom od 60.114.115.000, a iznos od 13.800.000.000 zamenjuje se iznosom od 16.545.568.000 dinara. Iznos od 2.745.568.000 briše se, a iznosi u kolonama 6 i 8 - 66.659.683.000 zamenjuju se iznosom 76.659.683.000 dinara".
Razlozi za podnošenje ovog amandmana su, kao što se vidi iz predloženog, da se određena sredstva budžetska prenesu državnoj zajednici Srbija i Crna Gora za potrebe Vojske državne zajednice Srbija i Crna Gora. Svi smo upoznati sa jako teškim materijalnim položajem, da naša vojska prosto grca u dugovima i neizmirenim obavezama, kako tekućim tako i onim koje treba da planira za razvoj vojske državne zajednice. Stoga predlažem da se ova sredstva usmere tako, ovde je dato konkretno da nema dodatnih sredstava, na bi se moglo reći da postoji izmena, može samo da se prelije ovde.
Postoji jedna stavka koju želim naročito da potenciram, a to je stavka troškova koja ide za Koordinacioni centar i Koordinaciono telo za jug Srbije, u iznosu od 2.745.000.000, a to su sredstva koja niko ne kontroliše i, ako pogledamo rezultate i efekte tih budžetskih sredstava, možemo da konstatujemo da interes i korist ima samo Nebojša Čović i njegovi najbliži saradnici, a da građani na Kosovu i Metohiji nemaju nikakve koristi od tih sredstava.
Inače, Predlogom zakona o budžetu, Razdeo 7 - Ministarstvo finansija, ukratko ću da pročitam - funkcija 180, Transakcija opšteg karaktera između različitih nivoa vlasti, i ekonomska klasifikacija 463, Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti u iznosu od 2.745.568.000 namenjeni za izvršenje programa Koordinacionog tela Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju.
I to za funkcionisanje i rad Koordinacionog tela Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa i Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo u Metohiju u iznosu od 52 miliona dinara.
Plate zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, na teritorije AP Kosovo i Metohija u iznosu od 1.200.000.000 dinara, plate zaposlenih u Javnom preduzeću Radio-televizija Srbije na teritoriji AP Kosovo i Metohija u iznosu od 60.000.000 dinara, korisnicima prava iz oblasti socijalne zaštite u iznosu od 550.098.000 dinara, kao i za realizaciju programa Koordinacionog centra na teritoriji AP Kosova i Metohija u iznosu od 222.968.000 dinara, kao i deo aproprijacije u iznosu od 300.000.000 dinara na osnovu izdavanja doplatne poštanske marke u 2005. godini namenjenih za program otkupa nekretnina i programa zemljotresa, verovatno se misli na Kosovsko Pomoravlje i na sanaciju tih programa.
Ovde, kada smo imali Odbor za Kosovo i Metohiju i raspravu o rebalansu budžeta za 2005. godinu, dobili smo informacije samo o Fondu za Kosovo i Metohiju. Napominjem da je u okviru sredstava za rad Vlade Republike Srbije, odlukom o obrazovanju budžetskog fonda za Kosovo i Metohiju, obrazovan na neodređeno vreme budžetski fond za Kosovo i Metohiju. Zadatak fonda je da na principima solidarnosti, uz uvažavanje ekonomskih mogućnosti, učestvuje u stvaranju programskih, razvojnih, infrastrukturnih, socijalnih i drugih delova bezbednosnog života i povratka srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovo i Metohiju.
U skladu sa ovom odlukom sredstva za rad fonda obezbeđuju se prvenstveno iz donacija, legata, poklona i drugih izvora, kao i iz budžeta Republike Srbije. Ono što je prikupljeno sredstava od osnivanja fonda, kako smo dobili informaciju od pomoćnika ministra za finansije, jesu sredstva u iznosu od 139.000.000 dinara, a pri tome je napomenuto da su rashodi bili 42.000.000. Kakvi su ti rashodi, to je jedna velika nepoznanica, ako je efekat skupljanja sredstava u Fondu za Kosovo i Metohiju neka cifra od 139 miliona, a pri tome imamo rashode od 42 miliona.
Ovde mislim da nema efekta, da ovaj fond za Kosovo i Metohiju nije ispunio svoju svrhu, pa je zato i sada predviđeno da se i iz budžeta finansira Fond za Kosovo i Metohiju u iznosu od 368.726.000 dinara, kako bi se nadomestilo. Znači, nema interesenata, nema onih koji žele da pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i onda se zahvata i iz budžeta. Mislim da sve to treba da stoji preko nadležnih ministarstava, koja treba da vode brigu o radu, razvoju i opstanku Srba na Kosovu i Metohiji.
Takođe je na Odboru istaknuto da su velika sredstva koja nedostaju za funkcionisanje života i rada Srba na Kosovu i Metohiji. Pa je tako, između ostalog, iznet podatak da nedostaje 790 miliona za rad lokalnih jedinica lokalnih samouprava, da nedostaje 100 miliona dinara za socijalnu pomoć, da nedostaje 1,2 milijarde dinara za program povratka prognanih i izbeglih sa Kosova i Metohije.
Ako sve ove cifre uzmemo u obzir, znači da je ovaj suficit budžeta, koji je gospodin ministar Mlađan Dinkić izneo u svom izlaganju, ostvaren i na zakidanju sredstava Srbima na Kosovu i Metohiji. Ako je to odnos prema onim Srbima koji su, izloženi strahovitom teroru šiptarskih terorista i nebrizi međunarodne zajednice uspeli da prežive šest godina i imaju nameru da i dalje ostanu na prostoru Kosova i Metohije, ovo je maćehinski odnos Vlade Republike Srbije prema Srbima na Kosovu i Metohiji.
Ne mogu ovde da osporim gospodina ministra finansija, da je on kriv za ovo, po meni je kriv domaćin kuće, a to je predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica, i on nije smeo da dozvoli da nedostaju sredstva za rad jedinica lokalnih samouprava, da nedostaju sredstva za socijalnu pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, kao i da ne mogu da se obezbede sredstva za povratak Srba na Kosovo i Metohiju.
Ono što svi želimo i što svi pričamo jeste da treba pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji, ali to su samo prazne priče, a konkretnih poteza nema.
Listajući ovaj predlog rebalansa budžeta od jedne ekonomske klasifikacije do druge naišao sam na Ministarstvo rudarstva i izgradnje, kod ekonomske klasifikacije 511, zgrada i građevinski objekti, da se izdvaja četiri miliona dinara za potrebe na Kosovu i Metohiju.
Zatim, Ministarstvo za kapitalne investicije, klasifikacija 511, zgrada i građevinski objekti, 22 miliona i 95 hiljada dinara za program povratka za privremeno raseljena lica sa Kosova i Metohije. To je jedina stavka koja figuriše u ovom budžetu, koja je od Ministarstva za kapitalne investicije predviđena kao jedna cifra koja će se uložiti da bi se pomoglo onim Srbima koji žele da se vrate na prostore Kosova i Metohije.
Međutim, ovde bih želeo da podsetim i na obećanje ministra za kapitalne investicije da je građanima severnog Kosova izgraditi vodovod, a tada je bio sa svojim pratiocima iz kompanije Braće Karić, da će on to da finansira, ali ovde ne vidim u ovom predlogu budžeta da postoji takva stavka za finansiranje tog lokalnog vodovoda za severno Kosovo.
Zatim, Ministarstvo rada i zapošljavanja, socijalna pomoć ugroženom stanovništvu 330 miliona dinara. Uprava za zaštitu životne sredine 45 miliona 850 hiljada.
Ali, ovo ide i za jug Srbije i za Koordinacioni centar KiM. Ministarstvo prosvete i sporta isto 17 miliona za jug Srbije i Koordinacioni centar KiM. To su sve simbolična sredstva sa kojima se ne može ništa uraditi.
Znam da nema mnogo sredstava, ali i ono sredstava što se nalaze u budžetu Republike Srbije ne koriste se pravilno, tako da od odluka i od ovih planova verovatno će ta realizaciji biti jako mala i jako niska, i neće imati efekta za boljitak Srba na KiM, pa stoga predlažem da se, ako ništa drugo, onda ovaj moj amandman prihvati, kako bi se barem vojsci državne zajednice Srbija i Crna Gora pomoglo, jer to je jedini garant, ne samo za bezbednost Srbije i države Srbije, nego i garant Srbima na KiM.
Ukoliko bude postojala jaka vojska državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda postoji i neka naša sigurnost i neka naša bezbednost da ne sme baš svako da udara po nama i da nas maltretira gde god hoće. Međutim, ukoliko nastavimo sa ovom politikom uništavanja vojske Srbije i Crne Gore, onda će i ostali shvatiti da nema ko da nas brani i ko da nas štiti, moći će da maltretira, šikanira i ugnjetava preostalih 110.000 Srba na KiM.
Stoga predlažem da prihvatite u danu za glasanje ovaj moj amandman i da se povećaju sredstva vojsci državne zajednice Srbija i Crna Gora, kako bi Srbi imali jedno uporište, da veruju jednom institutu, a to je institut vojske državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Želim da ukažem prethodnom govorniku da ne treba da zloupotrebljava 110.000 Srba na Kosovu i Metohiji. Oni su dole hrabri i rešeni da opstanu na prostoru Kosova i Metohije. Hrabri su zato što očekuju da naša vojska i policija jednog dana dođu na Kosovo i Metohiju. Ne samo da im dođu NATO snage iz Beograda, Kraljeva i Kragujevca na Kosovo i Metohiju. Nema potrebe da dolaze oni dole.
Na Kosovu i Metohiji su stacionirane međunarodne snage, i NATO snage, i snage svih zemalja Evrope. Postoji, 55.000 vojnika je ušlo i policajaca na Kosovo i Metohiju. Šta je rezultat toga? Jedna crna rupa Evrope. Da li je zavladao mir nakon ulaska međunarodnih snaga? Nije. Da li je zavladao red? Nije. Da li je zavladala sloboda? Nije. Da li je nešto, bilo šta pozitivno, što ima bilo koja civilizovana zemlja, a što može da se kaže da ima na Kosovu? Nema.
Koliko je vremena prošlo? Šest godina. Koliko je tom zapadu potrebno da zavede red i mir na prostoru Kosova i Metohije? Šest stotina godina. Onda ćemo čekati i tih 600 godina. Želimo da u Srbiji bude srpska vojska i srpska policija i da se putevima kreće srpska vojska i srpska policija, u nadi da će jednog dana doći na Kosovo i Metohiju.
Ne želimo da se kreću snage međunarodne, niti NATO pakta, da bi oni došli da brane nas 110.000 Srba dole na Kosovu i Metohiji. Nemaju potrebe. Oni su dole i oni su zajedno sa nama, ali nas ne brane. Branimo se sami, kako znamo i umemo, goloruki nasuprot organizovanoj terorističkoj organizaciji zvanoj - Oslobodilačka vojska Kosova.
Zato vas molim, pričajte o svemu, ali nemojte da pričate da ste dozvolili da međunarodne snage gaze našu teritoriju u cilju zaštite 110.000 Srba na Kosovu i Metohiji. To je laž. Takva stvar ne stoji i ne želim da obmanjujete kako Srbe u Srbiji, tako naročito Srbe na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo sami sebe odbraniti. Ne trebaju nam međunarodne snage koje će doći iz Beograda, ponavljam, Kraljeva, Kragujevca, nego nam treba da imamo našu jaku srpsku vojsku i policiju, a vi uništavate srpsku vojsku i policiju i želite da instalirate da u Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, budu međunarodne snage. Sramota. Hvala.

Želim ovde da iznesem samo jednu istinu. U zabludi su svi oni koji misle da su međunarodne snage bile faktor opstanka Srba na KiM. Nijedan vojnik, niti policajac bilo koje države na svetu nije sprečio da se iseli nijedna srpska porodica sa KiM. Čak, naprotiv, zalažu se, nude, dele uslove, sredstva, kamione, placeve u Srbiji samo da se Srbin iseli sa KiM.
Vi ovde pričate drugu priču, da su to snage koje su uspele da to obezbede. Na Kosovu je hrabar srpski narod, sam žrtvujući sebe i svoje porodice, opstao na KiM, ne zbog toga što je to bila želja bilo francuske vojske, engleske, američke ili bilo koje druge vojske i da su oni tu podršku pružili. To je laž.
Nijednog trenutka nisu zaštitili ni jednu jedinu srpsku porodicu. Zar bi od 1999. godine bilo 1.300 kidnapovanih Srba? Zar bi bilo preko 1.500 ubijenih Srba? Zar bi se dogodio 17. mart da želi to međunarodni svet? Zar mislite da su šiptarski teroristi ustali i proizveli 17. mart zato što su toliko jaki? To je bio nalog sa zapada da izazovu taj stampedo kako bi proterali još preostalih 110.000 Srba sa KiM. Nisu oni toliko jaki.
Meni je sramotno da pročitam našu štampu. Dozvoljavamo ulazak NATO snaga na teritoriju Srbije zato što se plaše da se Šiptari ponovo ne dignu i ponovo izaberu nemire na Balkanu. Mi veličamo jednu terorističku organizaciju, normalno, treba biti obazriv prema svakom terorizmu, to je zlo protiv koga treba da se borimo.
Ne može mene niko da ubedi da mi moramo da popustimo da NATO snage moraju da angažuju svoje snage preko Republike Srbije da dođu i brane Srbe na KiM, a već su stacionirani na prostoru KiM, stacionirani u Bugarskoj, Makedoniji, u svim zemljama u okruženju.
Sada je navodni izgovor - pustićemo mi da šetaju druge snage preko naše teritorije, bez obzira da li je to ratifikovano ili ne u Skupštini Srbije ili Skupštini državne zajednice SCG zarad mira Srba i bezbednosti Srba. To je laž i ne želim da se to instrumentalizuje i priča o tome. To je jedna poražavajuća politika našeg trenutnog državnog rukovodstva koje vlada u Srbiji. Samo su priče i floskule da se kao izgovor nađe za njihovu poražavajuću i slugarsku politiku koju vodi ova država prema međunarodnim snagama, a ne da se zaštite Srbi na KiM.
Vi Srbe na KiM možete na drugi način da pomognete: da aktivirate budžet, da pomognete Srbima u enklavama da budu što jači, da imaju od čega da žive, da formiraju svoja mini poljoprivredna gazdinstva, mini fabrike, mini postojenja. Ništa od toga se ne ulaže. Da li je došao jedan dinar u zadnje dve godine na KiM od investicija? Nije došao otkako je ova vlada.
Mi plaćamo, kaže, učitelja, lekara. Morate da plaćate učitelje, učitelj ne može da uči decu ako ne dobija platu; lekar ne može da radi u domu zdravlja i u medicinskom centru ako nema platu. Pričate oko tekućeg održavanja. Želite da imate Srbe. Želimo da imamo svi Srbe. Želimo da država Srbija bude prisutna na KiM, a izgovor je - samo ćemo plaćati njihove plate, a te plate su kao jako velike, Srbija nema sredstava i načina da izdrži. Nema ni jedan jedini dinar da plasira.
A ovde se hvalimo da imamo suficit, da imamo sredstava da posle 48 ili 68 godina, ne znam koliko, Srbija je najzad uspela da stvori tolika sredstva da može da ih prebaci u narednu budžetsku godinu. S jedne strane, nedostaje sredstava. Koliko je odvojeno sredstava za povratak Srba, da se vrate na KiM? To je zanemarljiva cifra.
Kako mislite da vratite bilo kog Srbina na bilo koji deo teritorije. Možete na dva načina: jedan je - u pregovorima sa međunarodnom zajednicom, jer je ona dužna da to uradi; drugi način - da Srbija, kao majka, malo odreši kesu, pa da kaže - toj i toj porodici napravićemo kuću u tom i tom mestu, izvolite, vratite se i obezbedite neke uslove za normalan rad.
Samo golom pričom, demagogijom ili s tim što ćemo dozvoliti međunarodnim snagama, NATO snagama, da šetaju Srbijom; e, to će zaštititi Srbe, to će omogućiti da se oni vrate. Ne. Niti nas štite, niti nas brane. Samo su nemi posmatrači svega onoga što se dešava na KiM.
Nažalost, i država Srbija je nemi posmatrač onoga što se dešava na KiM. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Carinskim tarifama je jedan katastrofalan predlog koji će osiromašiti našeg srpskog seljaka i domaćina i koji će izazvati katastrofalne posledice po poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji. Postoji mnogo pitanja pre nego što bih prešao na amandman, koje bih postavio Vladi i Ministarstvu za poljoprivredu, a to je pre svega zašto nema dizela, zašto nema zvanične cene pšenice, zašto nema kredita za poljoprivredne proizvođače, zašto se smanjuju subvencije u poljoprivredi, zašto se sredstva iz agrarnog budžeta koriste u sve svrhe, samo ne u poljoprivredne svrhe, zašto se poljoprivredni proizvođači opterećuju PDV?
S druge strane njihova konkurencija kroz ovaj Zakon o Carinskim tarifama omogućuje se da lako i jevtino uvoze poljoprivredne proizvode. Inače, moj amandman je podnet na Predlog zakona na Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 4 – Mleko i proizvodi od mleka, živinska i ptičja jaja; prirodni med; jestivi proizvodi životinjskog porekla, nepomenuti niti obuhvaćeni na drugom mestu u tarifnoj oznaci 0406 – Sir i urda od tarifne oznake 0401 10 zaključno sa tarifnom oznakom 0406 90 99 00 – carinska stopa 30 zamenjuje se carinskom stopom 50.
Znači, tražim povećanje ove carinske stope i zaštitu poljoprivredne proizvodnje tako što će se stopa promeniti, neće biti 30 kao u Predlogu zakona, nego 50 ukoliko prihvatite ovaj amandman koji sam podneo.
Ovo je bilo neminovno zato što je politika prethodne, kao i ove vlade, sadašnje vlade, koja vrši vlast, tako da se jako slabo odnosi prema poljoprivrednim proizvođačima, a pogotovo prema zaštiti kako proizvodnje žive stoke, tako i proizvodnje mleka i mlečnih prerađevina koje dobijamo gajeći stoku.
Ovde postoje dva odnosa. Jedan je srpski seljak i srpski domaćin, a s druge strane uvoznički lobi. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede se prema srpskom seljaku i srpskom domaćinu ponaša kao maćeha, a prema uvozničkom lobiju ponaša se kao majka, što ne bi trebalo da ima karakteristiku nijedne vlade a pogotovo Vlade Republike Srbije, s obzirom da znamo da je još jedino ta poljoprivredna proizvodnja ostala koja može da da neke rezultate i da građani Srbije mogu bezbednije da žive. U obrazloženju Vlade Republike Srbije stoji – "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije".
Ja bih sada da postavim jedno pitanje. Da li je carinska stopa bila razlog što smo izgubili povlašćen odnos pri plasmanu šećera u EU? Ne, nego je upravo politika i lopovska politika uvozničkog lobija, pomognuta potpredsednikom Miroljubom Labusom, bila ta zašto smo mi izgubili taj preferencijal za izvoz šećera u EU, a ne carinska stopa, što znači da ovo obrazloženje ne stoji kada je u pitanju ovaj moj amandman. Mislim da bi Vlada u danu, poslanička većina u danu za glasanje trebala da prihvati ovaj amandman.
Inače, analizom ovog predloga zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije stoji: – "Donošenje novog Zakona o Carinskoj tarifi neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja". Normalno da neće, jer ovde treba da stoji da su ovo carinska rasterećenja, a ne opterećenja. Carinska opterećenja ne, nema ih i uvoznički lobi će i dalje da dejstvuje i uvoziće one proizvode koje srpski seljak treba da proizvodi i treba država da ga štiti u njegovoj proizvodnji. Povećanje nominalnih stopa carinske zaštite koja se predlaže neće dovesti do efektivne promene opterećenja uvoza. Znači, i dalje ćemo imati, uvozićemo upravo ono što mi možemo sami da proizvodimo a naročito mleko i proizvode od mleka.
Zato ponovo naglašavam da poslanička većina u danu za glasanje treba da prihvati ovaj predlog mog amandmana. Dalje, koji su bili razlozi za donošenje ovog zakona o carinskoj tarifi? To je prioritetni zadatak u okviru harmonizacije propisa sa propisima EU.
Znači, kada treba nešto da uradimo a da bude na štetu srpskog građanina, seljaka i domaćina, ona je izgovor samo EU i put ka EU, što smatram kao jednom pogrešnom politikom, da pre svega treba da zaštitimo sebe, srpskog seljaka i srpskog domaćina, a onda da vidimo kako ćemo ići ka EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 35. Predloga zakona podneo sam amandman u kome stoji da ovaj član treba da se briše iz više razloga. Inače, član se odnosi na lokalnu samoupravu, gde stoji da se lokalne vlasti mogu zaduživati za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, koji nastaje usled neuravnoteženosti kretanja u javnim prihodima i javnim rashodima. Poznato je da je stav Srpske radikalne stranke da ne treba ići na ta zaduživanja, pogotovo kada se radi o deficitu.
Ono što je još karakteristično je u obrazloženju ovog predloga zakona, u kome stoji da suštinski značaj rešenja koja se predlažu ovim zakonom jeste i u obezbeđivanju urednog i efikasnog izmirivanja javnih rashoda u slučajevima da ostvareni javni prihodi ne odgovaraju utvrđenoj visini planiranih javnih prihoda, što se postiže obezbeđivanjem sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, odnosno budžetskog deficita.
Ovo je sasvim suvišno da stoji u obrazloženju, ukoliko imamo u vidu sve stavove Ministarstva za finansije, koje se hvali da je ova godina sa budžetskim suficitom, što znači da oni u narednom periodu predviđaju neki budžetski deficit, a nagoveštava da će ovaj budžetski deficit od 45 milijardi u sledećoj godini biti manji od 20 milijardi, pa nema potrebe da se ovakva stavka unosi u ovaj predlog zakona.
"Pored navedenog, ovim zakonom predviđa se i mogućnost zaduživanja radi obezbeđivanja sredstava za refinansiranje i to kada se dostignu ograničenja za zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti i budžetskog deficita" itd, itd.
Na kraju stoji, takođe, malo se predviđa i mogućnost zaduživanja Republike Srbije radi obezbeđivanja sredstava za nove investicione projekte. To bi jedino bilo opravdano, da se država zadužuje u slučaju kada bi trebalo pospešiti razvoj privrede i dalji ekonomski razvoj Republike Srbije.
Inače, u članu 35. predloženog zakona stoje još i klauzule da se ukupan iznos ovog zaduživanja iz stava 1. ovog člana mora vratiti pre kraja budžetske godine. Ne vidim razlog za hitan postupak ovog predloga zakona, s obzirom da smo već ušli u sedmi mesec. Znači da ovaj zakon može tek u ovom mesecu da stupi na snagu, a pošto je ograničenje da se može lokalna samouprava zadužiti samo do 3% od budžeta u prethodnoj godini, to predstavlja da se u ovih narednih par meseci može zadužiti sa svega 0,25% do eventualno 1% budžeta, što neće bitno uticati na lokalnu samoupravu, ako znamo da je to zanemarljivo mala cifra. Stoga je ovo još jedan dodatni razlog da se ovaj amandman koji sam predložio prihvati.
Na kraju, obrazloženje je da se amandman ne prihvata iz razloga što je potrebno propisati i lokalnoj vlasti da se može zadužiti u slučaju deficita tekuće likvidnosti do određenog iznosa. Znači, ovim rešenjem se stimulišu lokalne samouprave da svesno idu u budžetski deficit, a to ne bi trebalo u Predlogu zakona da stoji.
Nadam se da će Skupština u danu za glasanje da prihvati ovaj predlog amandmana i da ovo nebulozno rešenje i nebulozni predlog ovog člana izbriše iz zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 19. je jako dobar i mislim da ministar treba da ga prihvati, jer je ovako predložen član jako loš i čini ovaj zakon skandaloznim. Stav 1. ovog člana – "Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje" prepisan je iz Ustava i to je jedna normalna stvar. Međutim, to verovatno neće u dužem vremenu biti praksa u ovom parlamentu.
Ali, zato, ovaj poslednji stav 4. je tako loše napisan – Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku. Znači, ostavlja se diskreciono pravo Vladi da odluči da li će vladati i dalje ili neće, ukoliko joj se ne izglasa poverenje u Narodnoj skupštini, što je skandalozno za svaku vladu. Naročito je loše objašnjenje koje je dato u Predlogu zakona: ″Vlada može pred Narodnom skupštinom postaviti pitanje svog poverenja, tj. zatražiti da narodni poslanici glasaju o tome da li ona i dalje uživa njihovu podršku.
Vlada može da ima odluku Narodne skupštine da se Vladi na izglasa poverenje. Zakonom se normira da se poverenje Vladi izglasava sa 126 glasova, tj. većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako Vladi ne bude izglasano poverenje, mandat joj ne prestaje. Ustav ne pruža uporište za to.″ Ako ima negde bilo čega za šta može da se zakači ova vlada, ona će se zakačiti samo da bi opstala, pa makar i za propust u Ustavu. ″Pitanje opstanka Vlade ostaje u domenu širih političkih odnosa i, barem formalno, prepušteno oceni Vlade.″ Znači, Vlada sama donosi odluku, bez obzira na odluku parlamenta i na javno mnjenje koje postoji, a znamo da i ovo javno mnjenje nije za ovu vladu, kao i da je u ovom parlamentu jedna veštačka većina koja održava ovu vladu.
Zašto kažem da je ova većina veštačka? Zato što je to izmanipulisano i raznim novčanim transakcijama se obezbeđuje 128 poslanika u ovom parlamentu. U slučaju da se jednoj vladi ne usvoji zakon, izveštaj o radu, budžet i slično, vlada, po logici, mora da padne. Mi taj primer već imamo. On se desio u martu mesecu prošle godine. Marta meseca prošle godine mi smo usvajali izveštaj o radu Koordinacionog centra, a to je pokrajinska vlada Kosova i Metohije. Izveštaj o radu nije usvojen. Šta je posledica toga? Posledica je da se smeni ta pokrajinska vlada ili Koordinacioni centar.
Šta se desilo? Pokrajinska vlada nije smenjena. Dolazi do jednog zastoja, vakuuma i sedam-osam meseci niti imamo Koordinacioni centar, niti imamo pokrajinsku vladu koja treba da brine o Srbima na Kosovu i Metohiji. Onda preko noći, pred Novu godinu, ponovo se ti isti ljudi, koji nisu dobili poverenje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imenuju i ti isti ljudi vrše funkciju sekretara u toj pokrajinskoj vladi ili u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju.
Da li je to tačno, gospodine ministre? Jeste tačno. Zašto su ti isti ljudi i dalje sekretari? Zašto funkcioniše Koordinacioni centar, ukoliko je izgubio poverenje u Narodnoj skupštini, i to jednoglasno, kada su svi poslanici svih poslaničkih grupa glasali da se ne usvoji taj izveštaj? Zato što taj gospodin Čović ima tri poslanika u ovoj skupštini, a to su tri famozna poslanika koja treba da obezbede tih 128 u ovom parlamentu. Gospodine Šormaz, 128 manje 3 je 125. Vratite se u prvi razred osnovne škole, to se kod učiteljice uči.
To je sva ta priča, zamajavanje javnosti koje ničemu ne vodi. Imamo jednu godinu propusta, godinu gde ni jedan jedini dinar nije investiran na Kosovu i Metohiji; tako isto imamo godinu propusta u Srbiji, a ako ovako tumačimo zakon koji sami pišete uprkos ovolikom broju primedaba narodnih poslanika, a vi i dalje ne želite da ih prihvatite, onda ćemo imati još jednu godinu promašenu za građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog zakona o evidentiranju imovine, koja treba da se vrati kroz neki od budućih zakona o restituciji ili denacionalizaciji, predstavlja politički marketing ili jedno obično zamajavanje; Srbi sa Kosova imaju jednu lepu rečenicu i kažu: "Zavodite nas za Goleš planinu".
Predlog zakona neće proizvesti nikakve efekte, nego je samo produkt predizbornog obećanja da se jednom delu stanovnika, koji je oštećen, izađe u susret. Međutim, treba uvideti da li je danas ta situacija, da li su zreli uslovi da bismo mogli ovakav predlog zakona da stavimo na dnevni red. Naravno da ne, jer postoje mnogi problemi koji su veći i prioritetniji, nego donošenje ovakvog predloga zakona.
Umesto da se Vlada Republike Srbije pozabavi sudbinom 250.000 nasilno proteranih Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije, da pokuša da ih vrati na njihova ognjišta i obezbedi im kakav-takav normalan život, mi govorimo da ćemo vraćati neku imovinu koja je oduzeta pre 60 godina, što je trenutno jako loš potez i nema nikakvog efekta, kako za te ljude koji će dobiti tu imovinu, tako i za ove jadnike koji trenutno ne mogu da se vrate na svoja ognjišta.
Inače, da vas podsetim da je reč Metohija nastala od reči "metoh", što znači crkveno imanje, dakle, većina tog zemljišta bila je crkveno vlasništvo. Postavlja se pitanje kako ćete vi ovaj zakon i ovaj predlog primenjivati na Kosovu i Metohiji i uspeti da ono što je oduzeto pre 60 godina vratite Srbima i crkvi, a ne možete da se založite i da iskoristite svoju poziciju na vlasti i da kroz pregovore sa međunarodnom zajednicom napravite kakav-takav pomak da bi se Srbima koji su oterani sa svojih ognjišta omogućilo da se vrate na svoja imanja.
Ovde je amandman gospodina Milovana Radovanovića, koji traži da se u Predlogu zakona član 10. briše. Vlada je dala obrazloženje da se amandman ne prihvata, jer postoji neka komisija koja je izvršila evidentiranje crkvenih imanja. A, vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se nekim posebnim zakonom.
Znači, to je jedan neprimeren član i nema potrebe da on stoji u ovom predlogu zakona. Ne mogu se u zakon stavljati članovi koji će neka buduća stanja i budućnost definisati nekim novim zakonom. To je pravno potpuno nemoguće i čini pravnu nebulozu; ovaj član 10. nikoga neće obavezivati, a ne može ni naterati nekoga da u budućem vremenu donese neki zakon u vezi sa tim.
Ukoliko ste mislili da nešto uradite, a srpski radikali su protiv takvog načina donošenja, onda je trebalo doneti konkretan zakon o restituciji ili denacionalizaciji i definisati ono što ste u predizbornoj kampanji obećali jednoj grupaciji građana, koji su stvarno oštećeni. To je teško vratiti, jer su to sredstva od oko 60 milijardi dolara, a to trenutno ova država ne može da vrati.
Znači, treba obezbediti uslove za rad, život, da građani Srbije mogu da napune taj budžet, a tek onda, nakon toga razgovarati o ovakvim ili sličnim predlozima zakona.
Zamolio bih da se prekine ova sednica i mučenje parlamenta i građana Srbije i da Vlada izađe sa predlogom programa kako će se pojedinim srpskim porodicama, koje su unazad pet-šest godina ostale bez krova nad glavom, omogućiti da se vrate na prostor Kosova i Metohije, a ne da govorimo o ovakvim zakonima, po kojima ćemo za izvesno vreme, godinu, pet ili deset, nije bitno kada, nešto da uradimo, što je sasvim suprotno svrsi i samog ovog parlamenta koji ovde radi. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podržim amandman gospodina Nemanje Šarovića, kao smislen i dobar amandman, i predlažem da se u danu za glasanje taj amandman i usvoji.
Ujedno želim da iskoristim priliku da obavestim da su poslanici SRS podelili sto računara na Kosovu i Metohiji, odnosno još 6 računara nije podeljeno. Pozivam direktore ili predstavnike Osnovne škole "Sveti Sava" iz Paravala, Osnovne škole "Vuk Karadžić" iz Kosova Polja, Osnovne škole "Vladimir Nazor" iz Janjeva, Osnovne škole "21. novembar" iz Gojbulje, kao i Osnovne škole "Jovan Jovanović" iz Goraždevca i gimnaziju iz Goraždevca – da dođu u Kosovsku Mitrovicu i da preuzmu računare koje im poklanjaju poslanici SRS.
Srpski narod je zadovoljan i poručuje i ostalim poslanicima da pojedinačno ili udruženo pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Normalno, sa izuzetkom Gorana Svilanovića. Koliko sam čuo, skuplja se prilog da mu se kupi albanska zastava, koju će dobiti ovih dana na poklon od Srba sa Kosova i Metohije, a inicijativa je krenula iz Obilića. Jer, dotični gospodin nije za to da pomogne svom narodu, nego se opredelio još kao ministar da pomaže šiptarske separatiste i teroriste, kako bi ostvarili svoj cilj o nezavisnom Kosovu.
Znači, još jednom apelujem na direktore pomenutih škola da se jave, a ujedno se zahvaljujem svim poslanicima SRS.
Da vas podsetim samo da su srpski radikali poklonili i računar osnovnoj školi u Janjevu, gde su pripadnici te škole, odnosno deca hrvatske nacionalnosti. I oni su ugroženi, i njima je potreban računar, i njima je potreban "prozor u svet", jer ta deca uče po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije. Toliko i hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da podržim amandman gospodina Krasića i da dam jedno dodatno obrazloženje, koje se u ovoj raspravi nije čulo. Naime, da vas podsetim, pre jedno tri godine potpredsednik Savezne vlade gospodin Labus je uredbom Savezne vlade regulisao putne pravce i prelaske sa teritorije Kosova i Metohije na teritoriju Republike Srbije, tako da nisu ni obuhvaćeni svi putni pravci. Ja sam jednim putnim pravcem iz Leposavića ka Brzeću na prelazu zvanom Mramor prešao i policija me je zaustavila i kaže – gospodine, vi ovde ne možete da napustite teritoriju Kosova, morate da se vratite, jer ulazite u teritoriju Republike Srbije.
To je bilo još pre tri godine i ta pogubna politika, pogotovo za Srbe na Kosovu i Metohiji, nastavlja se od strane G17 plus. Naime, šta se dešava?
Nakon izglasavanja zakona i uvođenja PDV-a gospodin Mlađan Dinkić želi da uvede carinski postupak, carinu na administrativnim prelazima prema Kosovu i Metohiji. Kada kažem carinu, mislim na onu carinsku deklaraciju, špediciju itd. i sve ono što su pokušali UNMIK i KFOR da urade pre tri godine i nisu uspeli, jer su Srbi tada, da vas podsetim, 78 dana štrajkovali, a bilo je i žrtava.
Da vas podsetim da je Vesko Đurić izgubio nogu, da je Ivica Kalezić izgubio ruku.
Na kraju su, nemajući potporu u Rezoluciji 1244, KFOR i UNMIK odustali. Ali su zato našli partnera u Mlađanu Dinkiću, da on svojim uredbama uvede to, a onda bi KFOR i UNMIK imali razlog – ako je mogla Srbija i srpska vlada da vam uvede carinu, zašto onda ne možemo mi da uvedemo carinski postupak prema Srbiji. To je ta saradnja između tih međunarodnih organizacija i G17 plus.
Postoji još jedan veliki razlog zašto su građani, naročito Srbi sa Kosova i Metohije, protiv politike Mlađana Dinkića.
Naime, u poslednjih godinu dana, od dolaska gospodina Dinkića na vlast, na Kosovu i Metohiji nije investiran ni jedan jedini dinar. Sećate se da je ranije uveden dodatni porez pri prometu roba i usluga sa teritorije Srbije na teritoriju Kosova i Metohije u visini od 5%; ta sredstva trebalo je da služe za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji.
Tvrdim da u poslednjih godinu dana, otkako je Mlađan Dinkić ministar finansija, osim tekućeg održavanja – a kada kažem tekućeg mislim na plate i primanja onih koji su korisnici budžetskih sredstava – ni jedan jedini dinar nije došao na Kosovo i Metohiju.
Ako tako nastavimo, nama ne trebaju ni Šiptari, ni međunarodna zajednica, koja ne želi da nam pomogne, a ako ne bude htela ni Vlada Republike Srbije, onda će i doći do tog cilja da Srbin i srpski narod bude toliko oslabljen da mora da prihvati sve uslove.
Nadam se da će ovoj priči, ovoj golgoti, kako uništavanja srpskog bankarstva i uvođenja inostranog bankarstva, tako i maćehinskog odnosa prema Srbima na Kosovu i Metohiji, biti kraj i da će u narednom periodu građani osetiti te rezultate i ovu političku frakciju poslati na političko smetlište.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS na Predlog zakona o poštanskim uslugama podneo sam amandman na član 16. To je oblast koja uređuje univerzalne poštanske usluge.
Ovim amandmanom u članu 16. stav 2. menja se i glasi: "Javni poštanski operator je dužan da obezbedi gustinu pristupnih mesta koja odgovara potrebama korisnika, a u skladu sa tehnološkim i ekonomskim razvojem."
Zašto sam podneo ovaj amandman? Podneo sam iz razloga što je ovaj član nedefinisan, nedorečen, nejasan, konfuzan, a zakon kao opšti pravni akt, kao i svi njegovi članovi, mora biti tačan, precizan, definisan i primenljiv u praksi, pa stoga predlažem da Vlada prihvati ovaj amandman koji sam podneo na Predlog zakona.
U stavu 2. člana 16. stoji da i druga lica na osnovu ugovora, u ime i za račun poštanskog operatora, mogu obavljati određene usluge iz domena univerzalne poštanske usluge. Postavlja se pitanje - koja su to lica, koje su to usluge koje mogu da se daju na osnovu takvog ugovora, u čije ime i za čiji račun i kakva je svrha licence za javne poštanske operatore, jer je to jako konfuzno i nedefinisano.
Inače, Vlada Republike Srbije u obrazloženju, gde nije precizno definisano, dostavila je da se amandman ne prihvata iz razloga što se izostavljanjem dela člana kojim se omogućava da javni poštanski operator može ugovarati obavljanje određenih poštanskih usluga u njegovo ime i za njegov račun sa drugim licem ne prenosi pravo obavljanja univerzalne poštanske usluge. Znači, nije tačno definisan, nego se paušalno donosi, što ne može činiti Predlog zakona kvalitetnim. Stoga predlažem da se ovaj amandman SRS prihvati. Hvala.