Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 100. pozivam se na članove 225. i 226. Bio sam jedan od članova SRS koji su prisustvovali sastanku sa Udruženjem porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije. Predložio bih svim narodnim poslanicima da odu u te prostorije i da vide tu strahotu i tu jezu, taj "Zid plača" gde su izložene slike skoro tri hiljade kidnapovanih i ubijenih Srba na prostoru Kosova i Metohije.
Tražim objašnjenje i obrazloženje od Vlade Republike Srbije zašto se kriju te žrtve, zašto se malo više ne posveti pažnja kako bismo ublažili bol porodica onih koji su ubijeni, kao i porodica čiji su članovi kidnapovani. Ovde po ne znam koji put govorim, postoji nešto što je teže od smrti, a to je kidnapovanje. Ne znate kako se te porodice ponašaju, a znam sve te porodice, imam mnogo prijatelja čiji su članovi porodice kidnapovani i znam u kakvom stanju se nalaze te porodice.
Sećam se onog prvog kidnapovanja, koje se desilo još u maju mesecu 1998. godine na kopu u Belaćevcu, kada su kidnapovani Mirko Trifunović, Božidar Lejpić, Srboljub Savić, Mirko Buha. To je bilo prvo kidnapovanje. Kada? Kada nije bilo ni naznaka da će biti rata, da će biti bombardovanja, da će biti bilo čega. Tada su, u to mirno vreme, kidnapovani ti momci, ti radnici koji su radili u rudniku na kopu u Belaćevcu. Od toga dana do dana današnjeg ne zna se ništa, ne samo za njih, nego za preko 1.300 kidnapovanih ljudi. Tražim da Vlada mnogo više i energije i sredstava uloži kako bi se otkrila sudbina tih ljudi.
S druge strane, zamolili su me predstavnici Udruženja da postavim poslaničko pitanje – pošto su mnogi vinovnici tih zločina koji su se dešavali na KiM hapšeni i bili u zatvorima u Republici Srbiji, ko je i na čiji nalog oslobodio braću Mazreku, koji su bili osuđeni pravosnažnom sudskom presudom i izdržavali kaznu zatvora u visni od 20 godina u Požarevcu?
Tražim da mi MUP da odgovor na to pitanje kako bi se videlo čija je to ruka potpisala da se zločinci koji su priznali zločin nad srpskom nejači oslobode i da žive danas na slobodi, a da srpske porodice i dalje tuguju zbog onih zločina koje su počinila braća Mazreku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ispred SRS podneo sam amandman na član 52. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva koji kaže da se u članu 52. stav 1. posle reči "najmanje" dodaje predlog "po", a posle reči "teritorije" dodaje reč "obe". Naime, o čemu se radi? Republika Srbija u svom sastavu po Ustavu Republike Srbije ima dve autonomne pokrajine, od kojih je jedna AP Kosovo i Metohija, a druga AP Vojvodina.
Nejasno je kako je ovo predvideo predlagač, tj. u članu 52. ovog zakona o Visokom savetu sudstva u prvom stavu stoji, a radi se o izboru članova prvog sastava Saveta iz reda sudija: ''Izborne članove prvog sastava Saveta iz reda sudija čine jedan sudija iz Vrhovnog suda Srbije, jedan sudija iz Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova, odnosno po dvojica sudija iz okružnih i opštinskih sudova, s tim što najmanje jedan član'', a to treba ispraviti, treba da stoji – ''po jedan član mora biti iz sudova sa teritorija obe autonomne pokrajine'', a vi ste napisali da to treba da bude najmanje jedan član iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine, i jedne i druge.
Tako da, igrom reči, može doći do situacije da bude jedan predstavnik sa teritorije jedne autonomne pokrajine, a da ne bude predstavnika u Visokom savetu sudstva iz druge autonomne pokrajine.
Naročito je neprihvatljivo iz razloga koji su dostavljeni u obrazloženju, gde stoji – ''Predlog zakona sadrži odredbe o zastupljenosti sudova i u alineji 6. propisano je da se jedan izborni član Saveta iz reda sudija bira iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina. Takođe, u Ustavu Republike Srbije je propisano da jedan od izbornih članova iz reda sudija mora biti sa teritorije autonomne pokrajine.'' Ne da bude samo izborni član, nego da bude i ''izabrani'' član sa teritorije autonomne pokrajine, ako hoćemo pravilno da tumačimo Ustav Republike Srbije.
Tako da jedan izabrani član iz redova sudija da bude sa teritorije jedne autonomne pokrajine, a jedan izabrani član da bude sa teritorije druge autonomne pokrajine, ukoliko vam je stalo do priznavanja Ustava Republike Srbije.
Mislim da je neophodno da svi mi moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije, kao najviši akt ove naše države, a samim tim i da pokušamo da zaštitimo teritoriju KiM.
Međutim, vi ovo upravo radite iz tog razloga što ste već rešili da KiM pustite niz vodu i preostalih 130.000 Srba da prepustite niz vodu u ruke šiptarskim separatistima i teroristima, da se snalaze kako sami znaju i umeju. Srpski narod na KiM je mnogo toga pokušao da učini i da ukaže. Organizovali smo se nakon izbora i formiranja lokalnih samouprava. Konstituisali smo Skupštinu Zajednica, koja je zajednički organ i koji je trebalo da zauzme stavove po tim ključnim pitanjima, kada se radi o nama lično, kada se radi o našim porodicama, kada se radi o našim životima, o našoj imovini, i kada se, prosto rečeno, radi o našoj koži.
U više navrata smo tražili prijem. Međutim, sem predsednice Skupštine nismo naišli na razumevanje kod ostalih. Ovih dana čitamo da i sam predsednik Vlade ne zna šta se to dešavalo na Savetu bezbednosti UN. Verovatno je to razlog zašto on nije hteo ni posle ovih šest-sedam meseci, koliko ima, da primi delegaciju Srba sa KiM, verovatno misleći da se KiM nalazi negde na jugu Afrike, pa nema potrebe da razgovara. To je problem koji će rešavati neke druge međunarodne organizacije, a ne predsednik Vlade Republike Srbije.
S druge strane, organizovali smo peticiju i skupili smo 70.322 potpisa građana sa KiM, pretežno Srba i nealbanaca, koji su izrazili jasan stav da ne želimo misiju Euleksa i da već imamo jednu misiju koja se zove UNMIK, koja treba da sprovede ono za šta su im UN dale mandat, a to je – da obezbede mir i blagostanje na teritoriji KiM, uz normalno suverenitet KiM u okviru Republike Srbije.
U više navrata smo pokušavali da ukažemo na problem da ne možemo da funkcionišemo, da nam nedostaje sredstava. Međutim, vi ste se oglušili.
Na Predlog rebalansa budžeta podneo sam amandman. Znate li koliko sam ja sredstava tražio? Tražio sam 50% sredstava od prvog dela koja prima Bojan Krišto ili 30% od drugog dela ličnog dohotka, jednog ličnog dohotka Bojana Krišta. To je za ovu vladu, za ovaj parlament bilo jako mnogo – da nisu hteli da dozvole da se ta sredstva namenski proslede Skupštini Zajednica opština KiM, kako bismo mogli da imamo minimum minimuma sredstava kako bi mogli da funkcionišemo.
Ponavljam, tražili smo ili 50% od jednog dela koji je primio Bojan Krišto za jedan mesec ili 30% od drugog dela njegovog ličnog dohotka. To su nenormalne stvari. Ja ne mogu da objasnim kada odem dole na KiM, a ovde radim od ponedeljka do petka, kako je to moguće da ovaj parlament ne izglasa ovaj amandman, ne dozvoli, a verovatno nećete ni uvrstiti u budžet za 2009. godinu – da postoji ta institucija, bez obzira što je ta institucija legalna i legitimna i predstavlja izraz i volju srpskog naroda i ostalih nealbanaca na KiM, bez obzira što je to priznala Vlada Republike Srbije svojim Zaključkom.
''Mi vas priznajemo, vi lepo da živite, da poštujete, ali da idete i da tražite sredstva ili u međunarodnu zajednicu ili kod Hašima Tačija, ili dilujte drogu sa Hašijem Tačijem, pa se finansirajte!''
Ako država Srbija nema, ne može da odvoji jednu trećinu, 30% jednog ličnog dohotka, jednog dela ličnog dohotka jednog funkcionera jednog javnog preduzeća ili 50% za ovaj deo koji smo tražili, za ovaj period rebalansa budžeta od tri meseca, pa to pomnožite puta četiri, jer ima 12 meseci – to znači da primimo jednu platu Bojana Krišta, eventualno dve plate Bojana Krišta i mi smo zadovoljni.
Ako toliko država ne može da obezbedi, onda nema drugo šta, nego moramo na drugi način da se snalazimo. Mi ćemo uspeti i pored toga što vi nama ne dozvoljavate da imamo ta sredstva. Ta skupština će funkcionisati dok postoji ijedan Srbin na KiM. Budite ubeđeni, svi će ostati dole i boriće se za svoja prava i tražiće prava. Ako ne mogu da ih ostvare u Republici Srbiji, oni će tražiti na drugim instancama.
Ono što ste uradili i što piše ovih dana po štampi (na petoj, šestoj ili sedmoj stranici) da je doneta neka pobeda, da ste ostvarili neku diplomatsku pobedu – to je bruka i sramota za ovu državu Srbiju! Prepustili ste, predali ste na upravljanje 15% teritorije, odrekli ste se 15% teritorije svoje zemlje. Prepustili ste 130.000 Srba na milost i nemilost šiptarskim separatistima i teroristima.
Još vam poručuju, da ukoliko ne budete dobri da ćete dobijati i srpske glave ovde – i vi ćutite! Nijednu reč ne kažete!
Da je bilo koji Srbin pomenuo takvu rečenicu, bilo gde, ja vam garantujem da bi CNN, BBC, Savet bezbednosti UN već zasedao – to su ti huligani, to su ti Srbi, zlikovci koje treba uništiti. Međutim, Šiptari mogu da šalju takve poruke da ćete srpske glave, a čije glave – naše, moje, moje dece, mojih prijatelja, mojih komšija, vi ovde dobijate na tacni. To je bruka i sramota, ono što se dešava.
Postavljali smo razna pitanja, između ostalog, i našem ministru koji je "ostvario veliku diplomatsku pobedu" u Njujorku i on je odgovorio na naše pitanje još od 14. oktobra, u paketu, meni i Eleni Božić-Talijan, i Vladanu Batiću i Jovanu Palaliću. Upravo smo ga pitali: ''kakva je ta državna politika prema KiM, da li je promenjena, da li nije promenjena i o čemu on to pregovara?'' Odgovor je jedna magla, jedna nedorečenost i samo je jedno bitno, a to je – Evropska unija i put u Evropu.
To što ćete vi Srbi na KiM da ostanete u novoj državi, to nije bitno uopšte. To što će Srbija biti skraćena za 15%, to uopšte nije bitno. Bitno je da vi Srbi iz uže Srbije uđete u Evropu. A znate li, kada ćete ući u Evropu – 2025. do 2030. godine, ako bude do tada postojala ta organizacija? Znači, dajete nešto da biste nešto ostvarili, žrtvujete deo teritorije, žrtvujete svoj sopstveni narod, da bi drugi narod mogao bolje da živi. Ja to tako mogu da shvatim, nikako drugačije.
U stvari, ta je žrtva uzaludna, jer neće taj narod živeti ni malo bolje, nego što živi sada, bez obzira što se odričete 15% teritorije, bez obzira što predajete na tacni 130.000 Srba koji su ostali dole da žive. I, onda, po štampi, po novinama počinju razne afere, šta znam – pljačka, zloupotrebe na KiM od 2002. do 2004. godine.
Danas je, gospodo, 2008. godina. Zašto vi to niste uradili? Ne kažem da nema pljačke, da nema zloupotrebe. Ali, ako se taj kriminal dešavao od 2002. do 2004. godine, zašto niste reagovali 2005, 2006. 2007. Zašto sada? Da biste napravili neku maglu kako smo mi Srbi na Kosovu loši, kako mi Srbi ne znamo da iskoristimo ta sredstva koja nam vi šaljete, kako smo zloupotrebili, a pročitaću iz novina, tu su fantastične cifre, a tu su laži: "Tačka na pljačku" – "Vlada Srbije ubrzano priprema paket mera protiv zloupotreba državnih funkcionera i službenika na KiM, koji su poslednjih šest godina proneverili skoro tri milijarde evra".
Znate li vi o čemu pričate?! Mi vama tražimo jednu platu Bojana Krišta da bismo preživeli, da bi funkcionisala Skupština, vi nam ne dajete, a ovde pominjete tri milijarde evra koje su zloupotrebljene. I, ako su, ko je zloupotrebio? Upravo vi koji ste bili na vlasti, vaši ljudi koji su dole vladali i koji i danas vladaju, bez obzira što nemaju uporišta u biračkom telu. Vi imate nepunih 8% biračkog tela na KiM, ali zato imate i ministra za KiM i državnog sekretara za KiM i predsednika Koordinacionog odbora. Svi ti ljudi su radili i šurovali.
Ministar za KiM je bio jedan od ministara u Vladi Bajrama Redžepija. Sadašnji državni sekretar je ujedno poslanik u Skupštini Kosova. To su ti ljudi koji su opljačkali ta sredstva! Čak navodite da su opljačkali i Hašima Tačija?!
Kaže: "Uz beneficije, kao što su dnevnice i službeni automobili, vredni srpski funkcioneri Tačijevu vladu zadužili su platama od 1.000 do 3.500 evra mesečno. Ko su ti ljudi? To su, upravo, oni ljudi koje je Boris Tadić pozvao da izađu na izbore!
Vi se sećate, svi su bojkotovali te izbore, i sam Boris Tadić ovde, kao poslanik, glasao je da se ne ide na izbore, a dva meseca posle toga, kada je izabran za predsednika Republike Srbije, pozvao je narod na izbore. Koliko se odazvalo? Odazvalo se 0,035%. On i dalje ostaje predsednik Republike, iako ima podršku 0,035% biračkog tela jednog dela svoje teritorije.
E, takve neposlušne Srbe Boris Tadić lepo prepušta Hašimu Tačiju. Šta će mu Srbi koji glasaju protiv njega, koji ga ne slušaju? Šta će mu ta teritorija? To treba Evropskoj uniji.
Mi smo imali jedan jedini argument, a to je, da je to pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. U Ujedinjenim nacijama više od 50% članica su prijatelji Srba i srpskog naroda. Tamo smo mogli neka svoja prava da ostvarimo. Vi nas vraćate sa Ujedinjenih nacija na Brisel, na Evropsku uniju, gde nemamo prijatelje, sa izuzetkom, da ne pominjem Španiju, Kipar, Slovačku, Rumuniju. Ali, oni su zanemarljivi u odnosu snaga. Osnovne snage su mnogo jače i mnogo veće, tako da je njihov uticaj zanemarljiv.
(Predsednik: Prošlo je 15 minuta.)
Završavam. Da smo ostali u sistemu UN, onda smo mogli da ostvarimo i da se nadamo nekom boljitku, da će to biti u neko dogledno vreme.
Da se razumemo, trenutno Srbi i Šiptari žive jedni pored drugih, Nemoguće ih je spojiti. Ali, u neko dogledno vreme možda može, za 10, 20 godina. I njima će doći, kroz našu priču, kroz naš rad, da oni treba da prihvate državu Srbiju kao svoju državu, a ne da stvaraju novu fantomsku državu, uz pomoć Borisa Tadića i Vuka Jeremića. To je sramota za ovu vlast, za ovu državu! Sramota je da mi govorimo o Bojanu Krištu, a da ministar, koji ga je imenovao, ne podnese ostavku.
Sramota je da govorimo o KiM, da se donose takve odluke u Savetu bezbednosti, a da u međuvremenu ministar inostranih poslova odmah ne podnese ostavku. To je u svim demokratskim zemljama normalna procedura, osim u državi Srbiji – što gore, to bolje i to je stvarno neshvatljivo, kako za građane Srbije, a pogotovo za građane na KiM. (Aplauz.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 100, a u vezi člana 226, tražim objašnjenje.
Ovde danas u štampi provejavaju tekstovi na petoj-šestoj strani da je Srbija izvojevala neku pobedu u UN.
Naime, kaže se da je ostvarena pobeda u Savetu bezbednosti UN jer je usvojio preporuke generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o reorganizaciji civilne misije na Kosovu i dao zeleno svetlo za raspoređivanje Euleksa.
Nažalost, i pored dobre želje i pored mnogo inicijativa nismo uspeli da ukažemo na pogubnost ovakve politike Vlade Srbije koja sama, a evo citiraću ove izjave koje je dao ministar inostranih poslova Vuk Jeremić: Ključni uslov da bismo prihvatili Euleks oduvek je bilo jasno preuzimanje obaveze od strane EU.
To je upravo onaj problem na koji smo mi ukazivali. Jedan naš problem koji je na nivou svetske organizacije, kao što je UN, vraća se na nivo EU, a znamo kako se EU ponaša prema Republici Srbiji i znamo kakva će sudbina biti preostalog srpskog naroda na KiM.
Eksplicitni jezik izveštaja potvrđuje statusnu neutralnost Euleksa, što je garancija da nijedan deo njegovog mandata ne može biti zasnovan na Ahtisarijevom planu. Pa od koga je Marti Ahtisari dobio zadatak nego upravo od EU da napravi plan, da napravi program kako bi jedna misija došla da završi ono što su započeli NATO zlikovci još davne 1999. godine.
''Mi ćemo se priključiti EU visoko uzdignute glave, sa očuvanjem suverenitetom i teritorijalnim integritetom. Kao i većina drugih naroda, moj narod je prolazio kroz dane slave, kroz dane tragedije. Ponekad upravo tragedija otvara mogućnost za dostizanje novih visina.'' Tragedija, to su preostali srpski narod na KiM, a nove visine dostići će ostatak Srbije, koji će u ući u EU 2030. godine, garantujem da pre toga neće biti.
Da li je to ta cena da se žrtvuje jedan narod, jedna teritorija, da bi se dostigle neke visine u budućih 20-30 godina? Ovo je sramota i bruka, i da se ovakva izjava komentariše kao pobeda srpske diplomatija, kao pobeda srpske politike, kao pobeda Srbije u odnosu na svet. A imali smo jednu konstantnu politiku sa kojom smo mogli da odugovlačimo ove probleme, da ne dozvolimo da se instalira misija Euleksa na KiM, da čekamo bolja vremena i bolji raspored snaga na svetskoj politici, a onda da krenemo u ofanzivu i da sačuvamo KiM.
Ovo je jedan uvod velike izdaje od strane vlasti u Republici Srbiji.
Ostavljaju na milost i nemilost srpski narod na KiM, a to je sramota za ovu državu i sramota za Vladu, kao i za ovaj parlament, koji nije imao snage da usvoji rezoluciju koja bi bila obavezujuća, nego se to bacilo pod tepih, isto kao što se sve ove afere, svi ovi skandali bacaju pod tepih i kako se oni u ovim trenucima plasiraju, tako bi se zaboravilo ono što je najbitnije, a to je da nam se na jedan tihi način oduzima teritorija KiM.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 100. Poslovnika i pozivam se na čl. 225. i 226. U poslednjih mesec i više dana, a pogotovo u poslednja dva dana, od šefa poslaničkog kluba, gospodina Dragana Todorovića, čuli smo toliko podataka da je prosto neverovatno da ova država ćuti, da nemo posmatra šta se dešava u neposrednom okruženju, a Aerodrom Beograd je na 15 minuta autom od ove skupštine i od Vlade Republike Srbije.
Naime, upoznati smo sa ciframa koje su frapantne, sa velikim zloupotrebama novčanih sredstava, sa velikim zloupotrebama kako ličnih primanja, tako i troškova reprezentacije i troškova putovanja, pa postavljam pitanje – šta rade ostale službe?
Šta radi Služba platnog prometa kada on prijavi taj lični dohodak od 1.600.000 dinara? Kako se njemu obračunava porez na taj dohodak? Kolika je stavka poreza koja ide državi na lični dohodak od 1.600.000 dinara, ili na lični dohodak od 1.100.000, ili na lični dohodak od 800.000 dinara? Da li postoji zakon o platama u državnim službama? Kako je moguće da se prekrši taj zakon?
Ovde nije kriv samo Bojan Krišto. On ne može biti samo smenjen i da vrati novac, kako kažu njegovi mentori. Ovde, ovoj skupštini treba da podnese ostavku nadležni ministar i onaj ministar koji je predložio da Bojan Krišto bude direktor Aerodroma "Nikola Tesla".
S pravom svi poslanici zahtevaju da se prekine bilo kakva diskusija dok se ovaj problem ne reši. Ovo je skandal zbog kojeg u onim zemljama koje su civilizovane i koje poštuju demokratiju dolazi do pada minimum resornog ministarstva, ako ne i same Vlade.
Mi se ovde bavimo i ubeđujemo da li je Bojan Krišto miljenik Borisa Tadića, Mlađana Dinkića, a u stvari bi trebalo da Bojan Krišto i Mlađan Dinkić idu zajedno u paketu, jer je ovo neodrživa situacija s obzirom na prilike koje vladaju u Srbiji, da postoje ovakvi ljudi, a on nije usamljen slučaj, i da ne funkcioniše nijedna državna služba. Ne funkcioniše državna revizorska kuća, budžetska inspekcija, finansijska policija, ne funkcioniše Uprava prihoda.
Nemaju oni prava, niti smeju da odu tamo. Zašto ne smeju? Zato što nemaju nalog od Mlađana Dinkića, nemaju nalog od Borisa Tadića. Da imaju takav nalog, oni bi ovo sprečili još pre mnogo, mnogo meseci, ako ne i pre više godina, i ne bi dozvolili da se ovakve stvari rade gde građani Srbije danas jedva preživljavaju i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Mi imamo moćnike iz G17 i iz DS koji nemilosrdno zloupotrebljavaju svoje funkcije i troše sredstva budžetskih korisnika.
Stoga zahtevam da javni tužilac i sve državne institucije najzad preuzmu ovaj slučaj i utvrde stvarno činjenično stanje, a s obzirom na ovoliki broj podataka, činjenice su tu, samo je potrebno sprovesti zakon koji postoji u državi Srbiji, a to je da nadležni ministar podnese ostavku, a da Bojan Krišto bude smešten u pritvorskoj jedinici i da se ovde utvrdi sva njegova odgovornost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. i tražim obaveštenja od predsednika Skupštine i od gospodina ministra za lokalnu samoupravu.
Naime, da vas informišem, presudom Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici br. 14/08 od 13.10.2008. godine utvrđeno je da je prestao mandat sa 29. oktobrom 2008. godine odbornicima SO Leposavić sa izborne liste SRS, i to: "Dragiši Miletiću, Biljani Blagojević, Ivanu Kovačeviću, Ljubiši Miliću, Radu Ratkoviću, Dragi Vukićeviću, Miljojku Petroviću, Zoranu Kovačeviću i Goranu Leševiću, te da su se stekli uslovi da RIK utvrdi izveštaj o izboru odbornika radi popune upražnjenih odborničkih mesta u SO Leposavić i izda uverenje o izboru za odbornike u SO Leposavić za kandidate sa izborne liste SRS, i to za Jovana Miladinovića, Slavišu Milentijevića, Snežanu Milivojević, Srboljuba Radovanovića, Dragana Miljojkovića, Jelenu Obradović, Dragišu Komatovića, Mikicu Ilića i Radovana Jankovića, a sve u smislu člana 48. Zakona o lokalnim izborima i zaključka Vlade 05 broj 013-1340/08-01 od 4. septembra 2008. godine.
Podsećam vas da sam dostavio predlog za izbor odbornika radi popune upražnjenih odborničkih mandata, presudu Okružnog suda, ovlašćenje za Ljubomira Kragovića za podnošenje predloga RIK-u, i to o dodeli mandata odbornika, ovlašćenje za Dragana Todorovića, i potpisane saglasnosti o prihvatanju kandidature za odbornike u SO Leposavić.
Molimo vas da hitno, bez odlaganja, održite sednicu RIK, ovaj zahtev uvrstite u dnevni red, utvrdite navedeni izveštaj i izdate uverenja u skladu sa navedenim zaključkom Vlade, kako bi SO Leposavić nastavila da radi u skladu sa zakonom. Takođe, da bi mogli da koristimo zaštitu izbornih prava, tražimo da po ovom zahtevu hitno donesete odluku".
Naime, šta se dešava? RIK po prvom predlogu nije htela da uvrsti u dnevni red, predlog da se po presudi Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici izdaju uverenja za nove mandate, za nove odbornike. Odluka Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici je konačna. Na nju nema pravo žalbe.
Mandat je prestao jednoj grupi odbornika. Treba da se imenuju novi odbornici, a RIK ne želi to da uradi. Postavljam pitanje i predsedniku Skupštine i ministru za lokalnu samoupravu da inicira da se što hitnije sastane RIK kako bi ovo stavila na dnevni red i, kako je sve jasno i čisto, da izdaju uverenje novim odbornicima kako bi SO Leposavić mogla dalje da funkcioniše.
Jer u svakom drugom slučaju dolazi do pozicije u kome nema funkcionisanja lokalne samouprave, a od toga bi imali samo koristi ovi iz žutog preduzeća, jer bi u tom slučaju uveli privremene mere i postavili svoje ljude, a tako bi poništili volju birača u opštini Leposavić.
Zato predlažem i još jednom pozivam...
(Predsednik: Vreme.)
... i ministra i predsednicu Skupštine da zamoli predsednika RIK da sazove sednicu na kojoj bi se ova formalnost izdavanja uverenja za nove odbornike, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, uradilo i da može lokalna samouprava u Leposaviću da funkcioniše po zakonu koji je izglasan u ovoj skupštini i da se poštuje Zakon o lokalnoj samoupravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao normalnog građanina, dirnula me je ova vest i ova informacija o tužbi Hrvatske protiv srpskog naroda, protiv države Srbije, pa bih želeo bi da ukažem na jednu činjenicu, da je na prostoru KiM-a došlo do stravičnih zločina, koji ni dan-danas nisu otkriveni.
Naša država ćuti. Očekujem, u budućnosti, da će Tadić otići u Prištinu i izviniti se Šiptarima. To znači da Šiptari mogu sutra da podignu tužbu protiv srpskog naroda za zločine, da smo mi krivi što u Prištini danas nema nijednog Srbina, što u Peći nema nijednog Srbina, što u Đakovici nema nijednog Srbina, što u Dečanima nema nijednog Srbina. Ostali su oni prostori, one sredine u kojima Srbi već devet godina žive kao u getou, s izuzetkom Srba na severnom delu KiM-a, koji imaju malo više slobode.
Nije lako živeti u Orahovcu, Hoči, Goraždevcu, Osojanu, Košu, Ranilugu, Ropotovu, gde svakodnevno preti opasnost da izgubite glavu, gde su komunikacije na minimumu, gde idete s rizikom da li ćete biti živi ili nećete biti živi.
Da vas podsetim, prvo kidnapovanje se desilo na kopu u Belaćevcu, kada su kidnapovali petoricu Srba. Do dan-danas se ne zna sudbina nijednog od tih Srba. Jedan se prezivao Buha, drugi se prezivao Trifunović, treći se prezivao Lepić, izvinjavam se ovoj dvojici što sam im zaboravio prezimena. Nema njihove sudbine. Postoji nešto što je gore od smrti, a to je kidnapovanje. Samo je ta stvar gora od smrti, kada porodica ne zna gde joj je dete, sin, otac, majka, brat. Ne može nikakva prava da ostvari. Ne može da ga sahrani, a nada se da će biti živ. Dobijamo razne informacije, da su svi ti naši ljudi prebačeni u Albaniju.
Imamo podatke, a naša tajna državna služba je imala te podatke i nije htela nijedan podatak da objavi, nego smo čekali da Karla del Ponte objavi te informacije, da su našim Srbima koji su kidnapovani sa teritorije KiM-a, koji su prebacivani u Albaniju, vađeni organi i prodavani po belom svetu, u Engleskoj, Americi i arapskim zemljama. Oni koji imaju novca, mogu da plate da Šiptar, doktor, zarobljenom Srbinu izvadi bubreg, izvadi jetru, izvadi srce, da prenese i da mu to ugradi tamo, kako bi on živeo.
Nijedna jedina informacija, sve se nešto priča, zataška se, a onda, kada prođe izvesno vreme, našu pasivnost, naravno, naš protivnički tabor dočeka tako što pokrene tužbu. Nemojte da se iznenadite ako za par godina dobijemo tužbu od strane Šiptara sa KiM-a da smo napravili zločin i da smo mi krivi što na Kosovu, ponavljam, u Gnjilanu, Prištini, Đakovici, Peći, Prizrenu, nema nijednog Srbina. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, članova 225. i 226. U stvari, pozivam se na te odredbe Poslovnika, s tim što bih samo želeo da javnost zna -  da je par stotina odbornika sa KiM danas bilo u Beogradu, da nas je predsednica Skupštine primila, da smo obavili jedan konstruktivan razgovor i upoznali je sa našim dopisom, našim tekstom, onoga šta želi srpski narod sa KiM.

U međuvremenu smo otišli i kod predsednika Republike. On je imao jako malo vremena i nije mogao da nas primi više od desetak minuta, ali je to odložio za sledeću nedelju.

Ovog puta sam izašao, pre svega, da se zahvalim svim odbornicima sa KiM, svim funkcionerima, predsednicima opština i predsednicima skupština opština sa KiM, kao i narodnim poslanicima koji su se odazvali i prisustvovali, i tako, na taj način, pokušali da jedno naše mišljenje, mišljenje srpskog naroda sa KiM, prezentujemo kako predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, tako i predsedniku Republike Srbije.

Nadamo se da će oni uvažiti ove naše zahteve.

Još jednom se zahvaljujem na naporu svih odbornika sa KiM koji su našli vremena da dođu danas i da iskažemo naše muke i naše probleme upravo na ono mesto gde je najbitnije, a to je u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u kabinetu predsednika Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, o čemu se radi? Pored Poslovnika, povređen je i Ustav Republike Srbije: u preambuli u članu 1. koji definiše Republiku Srbiju, u članu 12. koji definiše pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, kao i u članu 107. koji omogućava i daje pravo, ustavno pravo, na predlaganje zakona.
Naime, šta se dešava? Mi smo na sednici Zajednice skupština opština Kosova i Metohije doneli odluku pre mesec dana da prikupimo potpise u akciji "Stop Euleksu". Prikupljeno je 70320 potpisa. Jednu kopiju tog primerka dostavili smo predsedniku Republike gospodinu Tadiću, drugu kopiju smo dostavili predsednici Narodne skupštine Republike Srbije gospođi Slavici Đukić-Dejanović i treću kopiju smo dostavili ambasadi Ruske Federacije.
Ono što je problematično jeste to što je prilikom prijema u predsedničkoj rezidenciji, kao i u zgradi Narodne skupštine, bio onemogućen pristup novinarima, kao da mi dolazimo iz Bangladeša ili iz Zambije a ne da zastupamo ugroženi srpski narod sa Kosova i Metohije, tako da nijedna informacija nije dostavljena.
Sada želim ponovo da ukažem na povredu člana 107. Ustava Republike Srbije, gde jasno stoji da 30000 građana ima pravo potpisa zakona. Pošto smo mi prikupili preko 70000, tačnije 70320 potpisa, to je dvostruko više nego što je neophodno da se, u formi akta, donese rezolucija o Kosovu i Metohiji koja bi bila u skladu sa Rezolucijom koja je poslednja doneta, u decembru mesecu 2007. godine, a koja i dalje obavezuje.
Stoga je sramno i od strane predsednika Republike Srbije i od strane predsednika Skupštine što nisu objavili ni jednu jedinu informaciju o tome da je šest predstavnika, šest građana, šest delegata Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije bilo kod njih. Čak nas je primio šef protokola sekretara Skupštine, nisu nas udostojili ni da prime tu našu peticiju, mada smo mi uložili mnogo truda i napora kako bismo došli do te peticije i kako bismo pokazali i ovoj skupštini, i Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije kakav je stav srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Stav svih na Kosovu i Metohiji je upravo taj da misija Euleksa nema šta da traži na prostoru Kosova i Metohije i zahtevamo da se i Vlada, i Ministarstvo, i predsednik Republike, kao i Narodna skupština Republike Srbije odrede prema tom našem zahtevu sa Kosova i Metohije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o javnom tužilaštvu je prošao jednu proceduru kroz dva nacrta zakona: jedan je urađen 9. i 10. oktobra, drugi 26. i 27. oktobra. Igrom slučaja, imam i jedan i drugi nacrt zakona, pa sam želeo da postavim pitanje, ali ministar nije tu, zašto je došlo do drastičnih izmena, s obzirom na to da je od jednog do drugog nacrta prošlo samo 15 dana.
Inače, predlog zakona o tužilaštvu se donosi radi usaglašavanja sa Ustavom Republike Srbije i da bi se stvorilo načelo hijerarhije u javnom tužilaštvu, da bi se disciplinovali tužioci. Znači, stvaramo jedno partijsko tužilaštvo, kao što smo imamo i partijske sudove, o kojima smo raspravljali prethodnih dana.
Čuli smo gospođu ministra i moja ocena njenog izlaganja je: čitanje obrazloženja – odličan, pet, a njeno obrazloženje, nijedna rečenica – nedovoljan, jedan. Ona je ukazala na dve varijante ovog nacrta zakona; pročitaću, ali lociraću se samo na teritoriju Kosova i Metohije, na prvu i drugu varijantu.
Po prvoj varijanti, imali smo Prekršajni sud u Goraždevcu za teritoriju opština Gora, Dečani, Đakovica, Istok, Klina, Orahovac, Peć, Prizren, Suva Reka, sa odeljenjem suda u Velikoj Hoči; Prekršajni sud u Gračanici za teritoriju opština Glogovac, Kačanik, Kosovo Polje, Novo Brdo, Obilić, Uroševac, Štimlje, Štrpce, za grad Prištinu sa odeljenjem suda u Štrpcu; Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju opština Vučitrn, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Leposavić, Podujevo i Srbica, sa odeljenjima suda u Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i Prilužju, i Prekršajni sud u Ranilugu za teritoriju opština Vitina, Gnjilane i Kosovska Kamenica.
Ovaj predlog je obuhvatio kompletnu teritoriju na kojoj Srbi žive na Kosovu i Metohiji, tako što pokriva i Kosovsko Pomoravlje, i centralno Kosovo i Metohiju i severni deo Kosova i Metohije.
Odeljenja koja su bila po prvom nacrtu predviđena su: odeljenje u Kosovskoj Mitrovici za područje prekršajnih sudova u Goraždevcu, Gračanici, Kosovskoj Mitrovici i Ranilugu. Zatim, opštinski sudovi: Opštinski sud u Goraždevcu za teritoriju opština Gora, Dečani, Đakovica, Istok, Klina, Orahovac, Peć i Suva Reka; Opštinski sud u Gračanici za teritoriju opština Glogovac, Kačanik, Kosovo Polje, Novo Brdo, Obilić, Uroševac, Štimlje, Štrpce i grad Priština; Opštinski sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju opština Vučitrn, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Podujevo i Srbica, sa odeljenjem suda u Zubinom Potoku i Opštinski sud u Leposaviću za teritoriju opštine Leposavić, sa odeljenjem suda u Prilužju. Na kraju, Opštinski sud u Ranilugu za teritoriju opština Vitina, Gnjilane i Kosovska Kamenica.
Analogno tome, formiran je i Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici za područja opštinskih sudova Goraždevac, Gračanica, Kosovska Mitrovica, Leposavić i Ranilug. Na osnovu tih, formirana su i adekvatna javna tužilaštva, pa smo imali Opštinsko javno tužilaštvo u Goraždevcu za područje Opštinskog suda u Goraždevcu, Opštinsko javno tužilaštvo u Gračanici za područje Opštinskog suda u Gračanici, Opštinsko javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, Opštinsko javno tužilaštvo u Leposaviću za područje Opštinskog suda u Leposaviću i Opštinsko javno tužilaštvo u Ranilugu za područje Opštinskog suda u Ranilugu, kao i Okružno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.
Ovaj nacrt zakona je bio upravo onaj nacrt kojim bi bili zadovoljni svi Srbi na prostoru KiM. Međutim, petnaest dana nakon tog nacrta dolazi do ukidanja svih sudova na teritoriji Kosova i Metohije, osim suda u Kosovskoj Mitrovici, tako da sada imamo prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju AP Kosovo i Metohija.
Dalje, osnovni sudovi: osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju AP Kosovo i Metohija i viši sud u Kosovskoj Mitrovici za područje osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Što se tiče tužilaštva, imamo osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici i više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici za područje višeg suda u Kosovskoj Mitrovici, tako da dovodimo u jednu jako lošu situaciju sve stanovnike koji žive južno od Kosovske Mitrovice, jer biće im jako otežana mogućnost traženja prava i pravde.
Postavljaju se mnoga pitanja. Kako će da funkcioniše taj jedan sud za celu teritoriju Kosova i Metohije? Ovde je verovatno prvi nacrt promenjen zbog ove politike i mešanja predsednika Republike Borisa Tadića u sve i svašta u državi Srbiji, pa tako i u pravosuđe. Naime, imali smo priliku da na onom okruglom stolu u "Sava centru" slušamo njegove primedbe, njegova izlaganja i bili smo svedoci da su protiv njega bili svi oni koji su bili prisutni, pa čak i Vida Škero, kao predstavnik suda, da je Društvo sudija, da je Vrhovni sud protiv takve odluke. Znači, sve je u suprotnosti sa onim što traže sudije i što bi oni predložili.
Ovde dolazi do lustracije i eliminisanja onih nepodobnih; ne eliminisanja onih nestručnih i nekvalitetnih, nego onih koji nisu podobni. Sudije i javni tužioci biće samo oni koji su podobni i koji mogu da sprovode politiku Borisa Tadića, što je apsurd, s obzirom na to da sa takvom politikom ne možemo da idemo napred nego idemo samo nazad.
Takođe, postoji primedba na reizbor sudija preko visokog saveta sudstva. Zatim se Ustavni sud žalio, jer svaki od sudija koji ne bude izabran ima pravo žalbe samo Ustavnom sudu, a Ustavni sud kaže – mi nećemo da budemo redovan sud, nećemo da raspravljamo po žalbama sudija itd. Postoji mnogo elemenata koji ukazuju na to da je ovo samo jedan politički sud po nalogu Borisa Tadića, jedan set zakona koji treba da zadovolji Borisa Tadića i ovo "žuto preduzeće".
Inače, kada smo već kod ovih sudova, želeo bih da pročitam taj član 46. iz nadležnosti javnih tužioca, gde se govori: "Funkcija javnog tužioca vrši se u javnom interesu, radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona ...". Svi se pozivaju na to da se štiti Ustav i zakoni, pri čemu se mora obezbediti poštovanje i zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda. Znači, ljudska prava i osnovne slobode su nešto što je prioritet Evrope i sveta. Kada smo pre dva dana dolazili sa Kosova i Metohije i donosili 70.320 potpisa nismo mogli da ostvarimo svoja ljudska prava i svoje slobode. Naša predsednica Skupštine je upravo tog momenta razgovarala sa predstavnicima NATO-a o ljudskim pravima i slobodama, a gospodin predsednik je bio zauzet. Međutim, mi ćemo da im damo i drugu priliku.
Naime, odlučili smo da pozovemo sve odbornike svih lokalnih samouprava sa Kosova i Metohije, koji mogu i imaju želju da sutra dođu u 12.00 časova ispred zgrade Narodne skupštine i rezidencije predsednika države, kako bi ih naterali masovnošću... Računam da će biti oko 500 odbornika sa Kosova i Metohije; valjda će to biti cifra koja će zaintrigirati predsednika Republike Borisa Tadića da nas primi da bismo mu saopštili ono šta misle Srbi sa Kosova i Metohije, kao i predsednik Narodne skupštine, tako da će sutra u 12.00 časova većina odbornika, izabranih na izborima 11. maja, biti ispred zgrade Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
Amandman glasi: "U članu 5, razdeo 25, funkcija 110, u EK 472, u koloni 6, iznos od 965 miliona zamenjuje se iznosom od 559 miliona, a u koloni 8 iznos od 965.415.297 dinara zamenjuje se iznosom 559.415.297 dinara. U razdelu 25, posle glave 25.1, dodaje se nova glava 25.2, koja glasi: Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije" i dalje se po klasifikacijama navode sredstva koja su neophodna za rad Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije.
Razlog za predlaganje ovog amandmana je u stavu SRS koja predviđa uvođenje Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, za koju je Vlada Republike Srbije dala saglasnost, kao zajednice u koju su uključene sve opštine koje su formirane nakon izbora 11. maja 2008. godine. Stav SRS je da je neophodno obezbediti sredstva za rad ove srpske institucije u ukupnom iznosu od 6 miliona dinara, za rad stručnih službi i funkcionisanje ove institucije.
Istovremeno, predlažemo da se namenski izdvoje sredstva, kao vid socijalne pomoći porodica ubijenih i kidnapovanih lica na Kosovu i Metohiji od 1998. godine do današnjeg dana, u iznosu od 400 miliona dinara.
Položaj Srba na Kosovu i Metohiji je vrlo težak, a porodice koje su izgubile najbliže nalaze se u najtežem finansijskom i socijalnom položaju. Socijalna pomoć koju predlažemo predstavlja direktnu pomoć porodicama koje su izgubile svoje najmilije, a ovaj vid pomoći predstavlja podršku i opstanku srpskog naroda u kolevci srpstva - Kosovu i Metohiji.
Socijalna pomoć je istovremeno znak otpora i podrške u svakodnevnoj borbi protiv svih neprijatelja srpskog naroda koji su brojni, a nalazimo ih u redovima neprijateljski raspoloženih Šiptara, kao i neobjektivnim vojnim i bezbednosnim snagama međunarodne zajednice. Predstavnici Skupštine zajednice opština Kosova i Metohije najbolje poznaju situaciju na terenu, te će i ova sredstva biti podeljena preko ove institucije dati najveće rezultate i najveće efekte.
Osvrnuo bih se još na odgovor Vlade Republike Srbije da se amandman ne prihvata ''iz razloga što se predlaže da se Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije iskaže u budžetu kao korisnik budžetskih sredstava, što je u suprotnosti sa članom 2. stav 2. tačka 6. i 7. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je definisano da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, a indirektni korisnici pravosudni organi, ustanove osnovane od strane Republike, kao i budžetski fondovi.
Takođe, ovaj amandman se ne može prihvatiti i iz razloga što se u okviru razdela Ministarstva za Kosovo i Metohiju opredeljuju znatna sredstva iz budžeta Republike Srbije (4.274.714.000 dinara) za transfere ostalim nivoima vlasti, odnosno opštinama na teritoriji Kosova i Metohije, sredstva za nadoknade za socijalnu zaštitu iz budžeta (965 miliona dinara).
Predlogom zakona upravo su opredeljena dodatna sredstva na EK 463 - transferi ostalim nivoima vlasti, u cilju finansiranja plata novozaposlenih u lokalnoj samoupravi na teritoriji Kosova i Metohije (350 novih radnih mesta).''
Kao narodni poslanik, i svi Srbi koji su ostali da žive na prostoru Kosova i Metohije, prosto sam nezadovoljan ovakvim odnosom Vlade Republike Srbije prema Skupštini Zajednice opština Kosova i Metohije. Naime, nakon konstituisanja Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, na Vidovdan 28. juna u Kosovskoj Mitrovici, Vlada Republike Srbije je reagovala i priznala je Skupštinu Zajednice opština Kosova i Metohije.
Pročitaću vam još jednom. Znači, "Službeni glasnik" od 11. jula 2008. godine, broj 68, zaključci Vlade Republike Srbije, zaključak 1344: "Polazeći od činjenice da Ustav Republike Srbije izričito određuje da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Kosova i Metohije proizilazi: da svi državni organi, uključujući i Vladu Republike Srbije, imaju ustavnu obavezu da zastupaju i štite državne interese Republike Srbije na Kosovu i Metohiji; da je Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije osnovana 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici, uz prisustvo poslanika (odbornika) iz 25 opština Kosova i Metohije, na osnovu rezultata lokalnih izbora; da je Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije konstituisana na osnovu rezultata izbora jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, održanih 11. maja 2008. godine, a koje je raspisala Narodna skupština Republike Srbije; da je, nakon jednostranog i nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, te proglašenje tzv. ustava Kosova, stvorena potreba da se Srbi na Kosovu i Metohiji institucionalno organizuju; da se formiranjem Skupštine štiti bezbednost Srba i svih građana koji žive na Kosovu i Metohiji; da se formiranjem skupštine podstiču napori Srbije da se dođe do trajnog rešenja za status Kosova i Metohije u granicama Republike Srbije".
"Na osnovu člana 97. tačka 1. i člana 182. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi, Vlada donosi zaključak o podršci osnivanju Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije: 1) daje se podrška osnivanju Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, koja je osnovana 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici; 2) Vlada i ovim zaključkom potvrđuje da je AP Kosovo i Metohija neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog i državno-pravnog poretka Republike Srbije i potvrđuje spremnost da na teritoriji AP Kosovo i Metohija sprovodi Ustav i zakone, kao i celokupni pravni poredak Republike Srbije; 3) ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku RS"; Vlada, predsednik dr Mirko Cvetković, s.r."
Da li ovo znači da je Vlada Republike Srbije toliko širokogruda da daje podršku naporima srpskog naroda na KiM da se samoorganizuje, ali da ne želi da odvoji ni jedan jedini dinar kako bi ta srpska institucija na Kosovu i Metohiji funkcionisala?
Vi morate svi da ste svesni da dole ne postoje nikakvi izvori prihoda kako bi mogli sami da finansiramo ovu skupštinu Zajednice opština Kosova i Metohije. Narod na Kosovu i Metohiji nije u toj poziciji da može sam to da radi. To trenutno radi volonterski 45 delegata i 25 predsednika opština, koji do dan-danas, posle šest meseci, još nisu primili nijedan lični dohodak, iako su na te funkcije izabrani pre šest meseci.
Dokle Vlada misli da se srpski narod dole samoorganizuje, okuplja se i stvara se, a da ona daje podršku, ali samo verbalnu podršku? Nama je neophodna i ona druga stvar, a to je materijalna podrška. Ne tražimo mi neki novac koji je iz bilo kojeg razdela, mi tražimo sredstva koja su predviđena za Ministarstvo Kosova i Metohije i tražimo iz tog dela sredstava da se jedan deo sredstava usmeri za funkcionisanje Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije.
Tražimo da se sredstva koja su predviđena za davanje socijalne pomoći daju upravo toj skupštini, jer ko može bolje sagledati situaciju kome su neophodna sredstva i kome su potrebna ta socijalna davanja nego 45 delegata iz 25 opština i 25 predsednika opština koji prisustvuju na svakoj sednici.
Mi sednice održavamo redovno. Trenutno vodimo akciju skupljanja peticije "Stop Euleksu". Ta peticija se masovno prikuplja na prostoru Kosova i Metohije. Najavili smo da ćemo već 11. maja dostaviti tu peticiju i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, i predsedniku Republike Srbije, kao i ruskoj ambasadi u Beogradu.
Međutim, za sve te aktivnosti, za sav taj rad neophodna su sredstva, neophodno je da jačamo srpske institucije na prostoru Kosova i Metohije, kako bi se srpski narod i ostali nealbanci osećali da imaju nekog ko hoće da zastupa njihove interese.
Stoga ne razumem ovakav odgovor Vlade da ne želi da odvoji minimalna sredstva da bi ta Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije mogla da funkcioniše. Mislim da ako je ovde napravljen propust i odbijen ovaj amandman, ovo može da se ispravi u danu za glasanje. Poslanici će glasanjem za ovaj amandman u stvari glasaće da se jedna srpska institucija, a u stvari najveća srpska institucija na Kosovu i Metohiji, finansira iz budžeta Republike Srbije.
Stoga vas molim još jednom da razmislite pre nego što odlučite kako ćete da glasate u danu za glasanje. Molio bih još jednom Vladu Republike Srbije da ovaj propust ne uradi u budžetu za 2009. godinu, da se iznađe minimum sredstava.
Da li će ta sredstva da budu 100 dinara ili 100.000, ili milion dinara, uopšte nije bitno. Nama je bitno da imamo minimum sredstava Vlade Republike Srbije.
Mi ne tražimo sredstva, kao što traže vaši potpredsednici Vlade da imaju višestruke kabinete, višestruke službe obezbeđenja, višestruke sekretarice, višestruke vozače, da ih na svakom koraku čeka elita i pratnja sprovodi.
Tražimo minimum sredstava da bismo mogli da održavamo redovne sednice skupština Zajednice opština Kosova i Metohije, kako u Kosovskoj Mitrovici, tako i u Gračanici, tako i u Ranilugu, tako i u Štrpcima. Za sve to nam je potreban jedan minimum sredstava.
To nisu neka velika, ogromna sredstva da bi se Vlada zabrinula. To je jedan minimum minimuma koji je dužna ova skupština, a posebno Vlada Republike Srbije da dozvoli da koriste Srbi na Kosovu i Metohiji.
Doneli ste odluku i prihvatili ste našu skupštinu, i saglasili se s tim i dali ste nam podršku. Međutim, osim verbalne podrške, očekujem materijalnu podršku, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi srpski narod na Kosovu i Metohiji. Još jednom bih, po ko zna koji put, apelovao i na Narodnu skupštinu Republike Srbije, i na Vladu Republike Srbije, da se urazumi, da razmisli, da se prizove pameti i da odvoji ovaj minimum novčanih sredstava kako bi jedna srpska institucija mogla da funkcioniše.
Dame i gospodo, uz jednu napomenu, u toj skupštini su zastupljene sve političke stranke koje sede u ovom parlamentu, a učestvovale su na izborima na Kosovu i Metohiji. U Skupštini je potpredsedničko mesto jedno iz DSS, drugo iz DS, treće iz SRS.
Ima poslanika predstavnika nacionalnih manjina, Goranaca, Roma, Muslimana, ima predstavnika G17. Svi oni koji su učestvovali u političkom životu na prostoru Kosova i Metohije su zastupljeni u toj skupštini. Svi su oni za to da ta skupština živi. Vlada je za to. Narodna skupština je za to, ali ne damo vam nijedan dinar. To prosto ne mogu da shvatim.
Kao kada bi poslali ambasadora u Ameriku. Idi u Ameriku, bićeš ambasador, ali nećeš imati nijedan dinar, snalazi se tamo kako znaš i umeš. Verovatno bi tom ambasadoru u Americi mnogo lakše bilo da dođe do sredstava.
Nama je mnogo teško. Ne možemo da tražimo sredstva. Nama je jedini izvor prihoda upravo budžet Republike Srbije. Ne tražite valjda od nas da tražimo da sredstva od vlade Kosova? Ili ono što je još gore, da tražimo sredstva od UNMIK-a, KFOR-a. Ovu skupštinu je priznala i misija koja se nelegalno instališe na prostoru Kosova i Metohije, Misija Euleksa.
Ne želimo da sarađujemo s njima. Ne trebaju nama novci okupatora, ne trebaju nama novci terorista šiptarskih sa Kosova.
Nama treba ako mogu budžetski korisnici da izdvoje minimum sredstava da dozvole da se finansira Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije, kako bismo imali jedan organ koji bi vodio problematiku svih opština u kojima Srbi imaju svoje predstavnike legalno i formirali su SO.
Ako ne dozvolite nama da se mi finansiramo iz budžeta, barem dozvolite da predsednici opština, potpredsednici opština, predsednik skupštine opštine, zamenik predsednika SO i članovi opštinskih veća primaju lične dohotke. Onda ćemo nekako sami sebe da finansiramo, ukoliko nam na sve ove apele i dalje budete ostali gluvi i nemi i ne želite da pomognete srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Ukoliko ne želite, ostaje nam druga neka mogućnost, da od nekog drugog tražimo sredstva.
(Predsedavajuća (Gordana Čomić): Petnaest minuta i 30 sekundi.)
Ta sredstva nećemo tražiti ni od KFOR-a, ni od UNMIK-a, ni od Euleksa, ni od nelegalnih šiptarskih institucija. Obratićemo se braći u Rusiji, obratićemo se Putinu i Medvedevu...
(Predsedavajuća: 16 minuta.)
... valjda će oni uslišiti i dati nam minimum sredstava od par miliona dinara da može da funkcioniše Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. i 226. želim da vas obavestim, a i celokupnu srpsku javnost, da se 30. juna deli...

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. i 226, tražim od Ministarstva odbrane  i Ministarstva unutrašnjih poslova hitno obaveštenje šta će učiniti da se preduprede sukobi između mase Šiptara i mase Srba s jedne i s druge strane.
Naime, šta se desilo? Tridesetog prošlog meseca prvo je došlo do verbalnog sukoba, pa onda do fizičkog obračuna, a onda do rafalne paljbe u trajanju od 20 do 30 minuta. Tada je šest pripadnika srpskog naroda povređeno. Od tog dana svakodnevno i sada može ministar unutrašnjih poslova ili ministar odbrane da pošalje svoje ljude i da provere, na jednoj strani je par stotina Šiptara, na drugoj strani je par stotina Srba. Svakog momenta može doći do eskalacije sukoba.
Tražim od Ministarstva odbrane i od Ministarstva unutrašnjih poslova da nešto hitno preduzmu kako bi se sprečilo da dođe do sukoba koji se dešava u Kosovskoj Mitrovici u naselju Brdo. To je jako alarmantno, molim vas da odmah prosledite zahtev i Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, kako bi se reagovalo i da međunarodne snage, koje su prisutne tamo na terenu, razdvoje tu grupu ljudi jer svakog trenutka može da dođe do sukoba neviđenih razmera.
To se dešava na strani jednog sela šiptarskog i jednog velikog srpskog naselja, gde su stanovnici izašli, i jedni i drugi, i svakog trenutka može da dođe do sukoba. Zato sam jako zabrinut, s obzirom da sam i iz tog naselja, a i vaš poslanik Đoković je iz tog naselja, i to se dešava na 100 metara od njegove kuće, ugrožena su deca, ugroženi su starci, ugrožena je nejač.
Ako Šiptari prvo verbalno, pa kamenicama, a onda otvaraju rafalnu paljbu iz oružja koje imaju, a to su pretežno oružja iz Kine, jer se raspoznaju ti kineski meci kada pucaju.
Stoga tražim da hitno reaguje Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi upozorili pripadnike međunarodnih snaga da razdvoje, da ne dođe do eskalacija sukoba na tom prostoru u Kosovskoj Mitrovici. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 100, pozivam se na članove 225. i 226. Pre nego što otvorim tu temu pročitaću iz stenograma ono o čemu je govorila Nada Kolundžija.
Piše – nezadovoljstvo opozicije brojem prihvaćenih amandmana, vi morate razumeti da je budžet jedan vrlo specifičan akt koji se donosi usklađivanjem u Vladi Republike Srbije. Nije tačno, budžet se donosi usklađivanjem u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vlada je ta koja samo predloži, a narodni poslanici su ti koji moraju da usklade sve stavke u budžetu, bilo da su prihodna, bilo da su rashodna strana, i Skupština je ta koja vrši usklađivanje budžeta, a ne Vlada Republike Srbije.
To što vi slepo slušate Vladu Republike Srbije je vaš problem, onda je to nipodaštavanje ove skupštine, onda je to nipodaštavanje ovog doma. Zašto onda dolazi taj predlog budžeta u Skupštinu Srbije ako treba da ga usaglasi Vlada?
Zar nije dovoljno da sednu ministri, pokupe se, popiju kaficu i kažu - meni za ovaj kabinet treba toliko sredstava, za ministarstvo mi treba toliko sredstava, za vozni park mi treba tolko sredstava, za prijatelje koje treba da zaposlim treba mi toliko sredstava. A onda drugi potpredsednik kaže - za moj kabinet mi treba toliko sredstava, a drugi kabinet toliko sredstava i treći potpredsednik, četvrti itd, pa redom ministri, pa njihovi prijatelji, rođaci da ne nabrajam dalje.
Valjda je svrha budžeta da zadovoljimo građane Republike Srbije, a ne Vladu Republike Srbije. Vlada ovde nije bitna. Vlada je izvršni organ koji mora da sprovodi odluke Skupštine Republike Srbije, a ne nama da nameće da mi slušamo Vladu šta ćemo da radimo. Mi smo ovde pobrkali lončiće. Nisam pravnik, ali te osnovne stvari znam. To znaju svi građani Republike Srbije. Čitam vam, vi tvrdite da je tačno ono što apsolutno nije tačno.
S druge strane, javiću se ponovo po Poslovniku, ono što sam želeo da kažem to sam hteo ministarki za ekonomiju, da je pitam, ali ovo je još jedan od dokaza upravo da predsednica ili šefica poslaničke grupe koja čini vladajuću koaliciju izražava upravo taj stav da je ova skupština nebitna, da ovde samo treba da se protrči kroz neke amandmane, kroz neke članove zakona, a da je bitno ono što Vlada kaže.
Ako je to tako, daj da završimo sednicu, Vlada je predložila, prihvata se to i idemo dalje, raspravljaćemo o nekim zakonima gde nije bitno šta će Vlada da kaže. Pošto je vreme isteklo, da me ne biste opominjali, javiću se ponovo po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, imao sam nameru da se javim po povredi Poslovnika, ali u putu kada sam pošao dobio sam ovaj materijal i dobio sam ovu nemoguću rečenicu koju je izrekla šefica poslaničkog kluba Nada Kolundžija. Ona je samo iznela istinu, a to je ono što iritira sve narodne poslanike koji se nalaze u ovom parlamentu.
Želeo sam da postavim pitanje na osnovu čl. 225. i 226. ministarki finansija, i da je pitam: za šta postoji stavka u budžetu - tekuća budžetska rezerva?
Da vas podsetim, na prostoru KiM organizovani su izbori na lokalnom nivou. Izabrani su predsednici opština, potpredsednici opština, predsednici skupština opština, potpredsednici skupština opština, izabrani su članovi opštinskih veća. To je onaj minimum koji mora da se izabere da bi jedna lokalna samouprava mogla da funkcioniše.
Izbori su bili 11. maja. Danas, još sat i po vremena, ističe oktobar. Nijedan funkcioner nijedne lokalne samouprave nije primio lični dohodak za svoj rad.
Kako je to moguće, gospođo ministarka? Nijedan predsednik opštine, nijedan potpredsednik opštine, nijedan predsednik skupštine, nijedan potpredsednik skupštine, nijedan član opštinskog veća nije primio ni jedan dinar od 11. maja do 1. novembra.
U kakvoj mi to državi živimo? Da li je razlog za to što ne postoji ni jedna opština u kojoj ima vladajuća pozicija vlast na KiM? Da su tamo kojim slučajem pobedile snage Za evropsku Srbiju, ili snage G17 plus, ili snage SPS i PUPS, onda bi bilo novca, onda bi predsednici opština primali svoje lične dohotke, onda bi potpredsednici opština primali svoje lične dohotke, predsednici skupština bi primali svoje lične dohotke, potpredsednici skupština, sekretar, članovi veća, primali bi svoje dohotke.
U kojoj to zemlji ima da postoji da se raspišu izbori i da traje proces od šest meseci da nema dinar sredstava?
Da vas samo podsetim koliki su troškovi koji im se odobravaju? Od 40 do 50 hiljada dinara. Šta da radi jedan predsednik opštine na teritoriji KiM sa 40 hiljada dinara koji su mu na raspolaganju od ove Vlade Republike Srbije?

Završavam. Hvala.