Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju podneo sam ispred SRS amandman da se u članu 80. stav 2. briše.
Da bi bilo jasnije zašto sam tražio da se stav 2. briše, pročitaću član 80. koji definiše opšte akte i zarade: „Garantni fond ima statut i druge opšte akte, u skladu sa zakonom i statutom. Statut donosi upravni odbor garantnog fonda, uz saglasnost Vlade. Statut se pre dostavljanja Vladi na saglasnost dostavlja Narodnoj banci Srbije na mišljenje.
Upravni odbor garantnog fonda dužan je da razmotri primedbe NBS. O primedbama koje nije prihvatio i razlozima neprihvatanja tih primedaba upravni odbor garantnog fonda obaveštava Vladu prilikom dostavljanja statuta na saglasnost. Statutom garantnog fonda uređuju se organizacija i poslovanje garantnog fonda. Na zarade, naknade i druga primanja zaposlenih u garantnom fondu shodno se primenjuju propisi o zaradama, naknadama i drugim primanjima u javnim službama.“
Ovaj član definiše upravno onaj razlog zbog kojeg Poslanička grupa SRS traži da se prestane sa osnivanjem tih tzv. agencija, komisija, fondova, koji imaju samo jedan cilj, a to je da se globi ionako osiromašen srpski narod, koji ne može da preživi. Izmišljate razne fondove, komisije, agencije, a smem da se zakunem da ne postoji nijedan ministar koji može da pobroji koliko ih trenutno ima u Vladi.
To bi bilo jedno od pitanja bilo kome u Vladi, od premijera do svih ministara. Tvrdim da nijedan ne bi mogao da ih prebroji, jer je to jedan glomazan aparat, koji samo služi za upošljavanje vaših stranačkih kolega i vaših stranačkih prijatelja, a na uštrb građana Republike Srbije, koji će, zahvaljujući ovim fondovima, komisijama i agencijama, živeti samo gore i gore i teže i teže. Jer, za članove fondova, komisija, agencija moraju da se iznađu sredstva, a narod neka trpi, neka strada i neka živi kako zna i ume.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Amandman glasi: „Član 96. se briše“.
Član 96. se odnosi na lica koja nisu državljani Srbije, pa ću ga pročitati: „Lice koje nije državljanin Republike Srbije, a kome je na teritoriji Republike Srbije upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog sredstva u slučajevima iz člana 74. stav 1. ovog zakona prouzrokovana šteta, ima pravo na isplatu osigurane sume, odnosno pravo na naknadu štete prema odredbama ovog zakona.“
Smatram da je suvišno da ovo stoji u zakonu, s obzirom na to da strani državljanin ima svoje osiguranje, što povlači tu odredbu osiguranja iz matične zemlje. S druge strane, postavlja se pitanje da li se ovakva odredba nalazi i u zakonima u drugim državama EU, tako da i građani Srbije koji se nađu u drugoj državi mogu da na osnovu sličnog zakona naplate naknadu štete povodom obaveznog osiguranja u saobraćaju?
Ova formulacija je dosta nejasna i mislim da bi ovo trebalo usaglasiti nekim među državnim sporazumima, a ne da stoji da lica koja su strani državljani imaju pravo na naknadu štete, bez obzira na to da li državljani Srbije imaju ta ista prava kada su u drugoj državi. Stoga smatram da Vlada treba da prihvati ovaj amandman u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o regionalnom razvoju podneo sam amandman na član 3. tačka 5), koji glasi – briše se.
Inače, ovo se odnosi na načelo planiranja, za koje smatram da je suvišno, kao i sva ostala načela koja su navedena u ovom predlogu zakona. Ako postoji načelo planiranja, postoji i načelo neplaniranja i slično, što dovodi do zakona koji je suvišan, koji dovodi do cepanja i razbijanja državnog jedinstva države Srbije.
Podsetiću vas da je gospođa Čomić izjavila da ćemo raditi do kraja, dok se ne završi ova tačka dnevnog reda, a vidim da su svi članovi DS-a i vladajuće većine napustili salu i već otišli da obiđu svoje teritorije, svoje regione, da ugrabe da im neko drugi ne dođe tamo. Postoji jedna stara izreka u srpskom narodu, kroz narodne pesme je opevano – velikaši, proklete vam duše, na delove razdrobiste carstvo.
Kada ste državu Srbiju sveli na prosjački štap, opljačkali, uništili, sada je preostalo samo još da je raskomadate, da je podelite na sedam delova, kako biste dobili novih sedam teritorijalnih jedinica, koje će biti predmet razdora i rascepa države Srbije.
Predlažem ministarki da povuče ovaj predlog zakona iz procedure, jer nije u skladu sa tradicijom i nije u skladu s Ustavom Republike Srbije. Uz to, da vas podsetim da KiM nema jedan region, nego pet regiona: jedan region drže Francuzi, drugi – Amerikanci, treći –Italijani, četvrti ... i šta je produkt tih regiona – zlo i pakao, haos i beda, proterivanje 250 hiljada Srba i uništavanje svega što je srpsko na prostoru KiM-a. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 10. Inače, član 10. definiše organizaciju u stočarstvu sa posebnim ovlašćenjem, kao i njihove organizacione oblike. Predložio sam da se u članu 10. stav 10. posle reči „objekat“ doda reč „radne“.
Obrazloženje Ministarstva je da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana broj 75, gde stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što iz obrazloženja amandmana ne proizilaze opravdani razlozi, a posebno iz razloga što predložene izmene ne podrazumevaju pravno-tehničku redakciju teksta, što je meni malo čudno kao obrazloženje.
Ovo vreme bih da iskoristim da podsetim ove narodne poslanike i gospodina ministra da su pre mesec i po dana, nakon višednevnih protesta građana u naselju Brđani, okupatori, tj. pripadnici Euleksa i Kfor bacali nemilice suzavac na građane koji su mirno protestovali u znak protesta za izgradnju šiptarskih kuća u njihovom okruženju.
Taj proces se trenutno smirio, ali želim da ukažem na posledice. Posledice su katastrofalne.
Svi meštani naselja Brđani koji su imali bilo šta od stočnog fonda, a kada kažem stočni fond to mislim na živinu, znači, mnoga domaćinstva su izgubila svoje piliće, svoje kokoške, ćurke, golubove, a porodice koje su imale pčelinja društva te pčele su izumrle.
Postavljam pitanje ministru poljoprivrede: šta uraditi da se izvrši nadoknada meštanima naselja Brđani, koji su zbog prekomerne upotrebe suzavca od strane Kfor i Euleksa došli u situaciju da izgube svoj ionako mali stočni fond koji su koristili?

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 18. predložio sam da se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo". Inače, odnosi se na oblast posebne zaštite dobrobiti životinja, kao što je držanje, uzgajanje i promet životinja, i mislim da je prevelika obaveza da ministar sve ove obaveze prihvati sam, dovoljno je da tu obavezu prihvati ministarstvo nadležno za oblast veterine i zaštitu životinja.
S druge strane, hteo bih da ponovim pitanje. Ako smo ovde u članu 7. definisali da je zabranjeno zlostavljanje životinja, podsetiću vas da su trenutno okupatori na KiM vršili zlostavljanje građana, a i životinja, tako što su u nenormalnim količinama u vremenu skoro mesec dana bacali suzavac, i to ne iz ličnih pištolja pripadnika policije ili vojnika, nego su donosili kamione sa dvanaestocevnim bacačima i bacali suzavac. Od posledica tog suzavca normalno, bolesni su mnogi građani, a stočni fond je zamro u naselju Brđani, tako da oni domaćini koji su imali živinu, piliće, kokoške, ćurke, golubove, sve je to uginulo, a koji su gajili pčele, te pčele su izumrle, a mnoge su dobile takav osećaj da napadaju sve, pa i čoveka.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zabrani diskriminacije podneo sam amandman u ime SRS da se u članu 4. stav 1. menja i glasi: "Građani su jednaki i uživaju jednaku zaštitu pred institucijama Republike Srbije, bez obzira na lična svojstva".
Amandman sam predložio kako bi Predlog zakon osnažio ustavnu odredbu člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije. Hteo bih da istaknem upravo da je ovaj predlog zakona nakaradan, sraman, degutantan, devijantan, nemoralan.
Međutim, kako je sam predlog zakona takav, još gore stvari koje su iznete od strane poslanika vladajuće većine koji su branili ovaj zakon, pa ću iskoristiti vreme da kažem i da ukažem na jednu priliku - kako je ovaj zakon koji je usvojen u zemljama sa visokom demokratijom, pa čak navode da je i usvojen u Skupštini Kosova još 2004. godine.
S obzirom na činjenicu da predsednik Skupštine svakodnevno izriče ponajmanje desetak opomena poslanicima SRS-a, prosto me zabrinjava činjenica zašto u tom trenutku nije bar upozoren taj poslanik koji je iznosio činjenicu da je ovakav zakon usvojen još u Skupštini Kosova davne 2004. godine, jer onda apsolutno vladajuća većina ne da priznaje ovu kvazidržavu Kosovo i njihovu nezavisnost koja je proglašena 2008. godine, nego priznaju i institucije Kosova koje su bile još 2004. godine.
To je jedna od najvećih diskriminacija prema preostalom srpskom narodu koji je ostao da živi na prostoru Kosova i Metohije. Upozoravam da se ubuduće ovakvi istupi sankcionišu i strogo zabrane da se izgovaraju jer su u suprotnosti sa Ustavom.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zabrani diskriminacije, na član 5, predložio sam amandman kojim se menja član 5. i treba da glasi: "Diskriminacija se u društvenom životu manifestuje u obliku posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog načela jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, udruživanja radi diskriminisanja drugih pravnih subjekata, govora mržnje i onespokojavanja i ponižavajućeg postupanja."
Ovo je jedna samo pravna formulacija koja treba da stoji u ovom predlogu zakona, koja će da poboljša Predlog zakona. Međutim, ono što sam još hteo da istaknem, to je diskriminacija prema Srbima na KiM, naročito prema studentima na KiM.
Naime, pre jedno mesec dana ovde sam gospodina ministra prosvete upitao – da li će se održavati nastava na Filozofskom fakultetu na odeljenju u Ranilugu? On mi je čvrsto obećao, sa ove govornice, da će nastava biti. Do dana današnjeg nastave nema u Ranilugu.
Gospodine ministre, kome još da se obratimo, ako ministar za prosvetu nije ispunio svoje obećanje? Koja je sada ta viša instanca koja će pomoći da ti studenti ipak imaju svoju nastavu, kako bi mogli da privedu kraju studije, to su studenti treće i četvrte godine Filozofskog fakulteta.
S druge strane, treba li da vas podsetim da je već četvrta nedelja kako su stanovnici mnogih sela na KiM bez struje. Mnogo toga je urađeno. Upravo sam dobio više poziva od njih da ni dana današnjeg nemaju struju. Tu su pretežno ugrožena naročito sela kao što su Šilovo u Kosovskom Pomoravlju, Gornje Kusce, zatim sela Plemetina, Prilužje, Grace, Babin Most u centralnom Kosovu, kao i selo Suvi Lukavac, ispred Osojana u opštini Istok. To su sela koja su jako ugrožena.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zabrani diskriminacije podneo sam amandman ispred SRS tako da u članu 7. reči "aktom, radnjom ili propuštanjem, koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije" brišu se, tako da bi član 7. u predloženom zakonu trebalo da glasi: "Posredna  diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna".
Ova posredna diskriminacija je, kroz Predlog zakona o budžetu, primenjena upravo na Srbe, na onu najugroženiju populaciju koja je u državi Srbiji, a to su Srbi sa KiM i poljoprivrednici ili naši seljaci, tako što ste budžetska sredstva za KiM smanjili za jednu trećinu, isto kao što ste i sredstva za poljoprivredu smanjili za jednu trećinu i mislili ste da ste tako završili posao, da onima kojima najviše treba i najviše ukinete.
Međutim, ovo "žuto preduzeće", ova vlast koja nije sposobna da realizuje budžet i da napuni budžetsku kasu, sada kreće, normalno, ne samo po onima koji su, jadnici, ostali na KiM i našem seljaku da zakidaju, nego počinju da traže sredstva upravo od ovih koji su na asfaltu tj. u Beogradu i počinje reketiranje dva miliona građana u Beogradu, a verovatno će taj primer uslediti i u ostalim opštinama, jer prazna kasa mora da se napuni i moraju oni kabineti, koji su tri ili četiri puta i više uvećani u odnosu na prethodnu godinu, kroz budžetska sredstva da se napune ...

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona, tj. na član 73. podneo sam amandman u kome tražim da se ovaj član briše.
Da bih pojasnio, pročitaću kako glasi član 73. Inače, odnosi se na oblast izvršenja domaće krivične presude. Član 73. kaže: ''Rešenje o pokretanju postupka za izvršenje domaće krivične presude u stranoj državi donosi vanpretresno veće suda koji je doneo presudu u prvom stepenu, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca''.
Ovo je jedan predlog koji nema nikakve veze s realnošću, sa stvarnošću, nešto što je, da ne kažem, totalno glupo. Ako neko i bude osuđen na bilo kakvu krivičnu sankciju, valjda će tu krivičnu sankciju da odsluži u našoj zemlji i nema potrebe da se za takve slučajeve traži da služe kaznu u nekoj stranoj državi.
Sam taj postupak, proces transfera tih koji su osuđeni krivičnom presudom, iziskivao bi mnogo sredstava, a ta sredstva bi se na mnogo bolji način mogla utrošiti, nego da se mole neke države da bi oni koje smo mi osudili krivičnom presudom služili zatvorsku kaznu u tim državama. Ili sve ovo pripremate pošto ćete verovatno brzo da odete sa vlasti, a pošto imate svoje ljude u pravosuđu, da zaštite ove koji će kasnije, verovatno, kao što su Đelić, Dinkić i ostali, biti osuđeni na krivične kazne, da im omogućite da, preko javnog tužioca, služe zatvorske kazne koje su zaslužili u stranim državama, da bi imali mnogo bolji tretman. Ne može, te zatvorske kazne moraju služiti upravo u državi Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma podneo sam amandman, koji glasi: "U članu 2. stav 5, posle tačke 3, dodaje se tačka 4), koja glasi: ''Terorističkom organizacijom, u smislu ovog zakona, smatra se i tzv. Nacionalni komitet za oslobođenje i odbranu svih albanskih teritorija, tzv. Oslobodilačka vojska Kosova, tzv. Albanska nacionalna armija, tzv. Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca i druge terorističke organizacije koje su identifikovane od strane nadležnih državnih organa i službi Republike Srbije. Terorističkom organizacijom, u smislu ovog zakona, smatraju se i tzv. Kosovske bezbednosne snage."
Obrazloženje za podnošenje amandmana je da Republika Srbija ima višegodišnje iskustvo u borbi protiv terorizma, naročito na Kosovu i Metohiji. Stoga je neophodno da se u ovom članu posebno navedu pripadnici najozloglašenijih terorističkih organizacija, koji su činili i čine veliki broj krivičnih dela, bave se pranjem novca i finansiranjem svojih aktivnosti na teritoriji naše države. Tzv. Kosovske bezbednosne snage čine i pripadnici tzv. Nacionalnog komiteta za oslobođenje i odbranu svih albanskih teritorija, tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, tzv. Albanske nacionalne armije i tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, koje je Vlada Srbije definisala kao terorističke i u knjizi "Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji", izdatoj septembra 2003. godine.
Zbog toga je neophodno da se u ovom članu posebno navedu pripadnici najozloglašenijih terorističkih organizacija, koji su činili i čine veliki broj krivičnih dela, bave se pranjem novca i finansiranjem svojih aktivnosti na teritoriji naše države. Uz to bih hteo da se pomenu i pripadnici tzv. terorističkih organizacija ''Rosa'' i ''Vehabije'', koje možete da vidite slobodno ukoliko dođete na prostor Kosova i Metohije.
Naša država bi morala da učini sve da spreči da se te organizacije šire i jačaju, da spreči da se takvim pripadnicima izdaju dokumenta države Srbije kako bi mogli nesmetano da putuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima podneo sam amandman na član 43, koji je u odeljku – Pretpostavke za preuzimanje krivičnog gonjenja.
Predlažem da se ovaj član briše, zato što je u suprotnosti s Ustavom i zakonima Republike Srbije. SRS smatra da se kroz izmene i dopune Krivičnog zakona može urediti ova materija, a ne na ovaj način kako je predložio zakonodavac.
S druge strane, hteo bih da upoznam vas narodne poslanike da je u poslednje vreme bilo više protesta na teritoriji Kosova i Metohije. Jedan protest je bio protest radnika pravosuđa ispred Suda u Kosovskoj Mitrovici.
Nakon dva dana protesta, zbog toga što je tzv. misija Euleks dovela međunarodne sudije koje su počele da sude i da vode procese u Kosovskoj Mitrovici, iz Ministarstva pravde, verovatno, od gospođe Malović, stigla je zabrana da štrajkuju, da demonstriraju, da protestuju, a razlog je bio taj što su radnici pravosuđa bili ubeđeni da će međunarodne sudije suditi po Ustavu kvazirepublike Kosovo.
(Predsednik: Upozoravam poslanike da ne dobacuju s mesta.)
Dobili su obećanja od Ministarstva pravde i od države da će te sudije koristiti krivični zakon iz 1974. godine. Međutim, nakon prestanka tih protesta, oni su dozvolili da par sudija prisustvuje tom suđenju i onda smo dobili informacije...
Molim vas, samo da nastavim jedan ili dva minuta posle ovog, odbijte mi od vremena Poslaničke grupe.
Oni su sudili po zakonu iz 2004. godine, krivičnom zakonu, privremenom krivičnom zakonu privremenih institucija Kosova. Međutim, taj privremeni zakon i te privremene institucije to više nisu, jer su oni proglasili jednostranu nezavisnost republike Kosovo, a sprečeni su od Beograda da protestuju i da ukažu na problem da se na Kosovu i Metohiji, misijom Euleks, u stvari, sprovodi plan Martija Ahtisarija.
S druge strane, bilo je protesta u Šilovu, zbog višednevnog isključenja struje. Videli ste na koji način reaguju pripadnici tzv. kosovske policijske službe i međunarodnih snaga – tako što tuku naše majke, naše očeve, našu decu.
Jako je tužno bilo gledati kako se palicama premlaćuju stare i iznemogle osobe, a Vlada Republike Srbije ćuti, ne oglašava se nijednog trenutka, ne upozorava, ne poziva na razum i ne reaguje, kako bi ta struja, ipak, došla i u Šilovo, i u Gračanicu, i u Plemetinu, u Babin Most, Prilužje i u Grace. Znači, na sve one legalne proteste koje organizuje jedan skup ljudi, da bi ukazao na nešto što mu se ne sviđa, nešto čime se krše njegova prava, deluje se silom.
Tako nešto imamo i ovde, u Parlamentu, gde se demonstrira diktatura nad poslanicima. Onda nije ni čudo što je pokrajinski odbor SPS-a, održan pre dva dana u Štrpcu, doneo odluku da predloži Vladi Republike Srbije da se uvedu privremene mere u svim lokalnim samoupravama na KiM-u gde vlast čini SRS i DSS. Na osnovu čega? Samo zbog njihove volje, njihove moći, zato što imaju mehanizam vlasti, zato što imaju izvršnu vlast, a to je teror ne samo nad tim lokalnim samoupravama, nego, upravo, nad narodom koji je birao te lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, nije samo sednica Skupštine ono što treba da se prenosi i da se izloži u javnosti, nego i rad skupštinskih odbora, koji zasedaju tokom zasedanja Skupštine, i kada nema sednice Skupštine.
Naime, šta se dešavalo? U toku jučerašnjeg dana je bila sednica Odbora za Kosovo i Metohiju i nijedne jedine sekunde u udarnom ''Dnevniku'' nije bilo reči o toj sednici.
Ako ovde kažemo da uzalud trošimo vreme, da gubimo pet miliona evra, ukazujem vam da smo mi pokušali nešto da uradimo kako ne bismo izgubili 15% srpske teritorije, kako bismo sprečili da izgubimo 150.000 Srba koji su ostali na Kosovu i Metohiji, kako bismo omogućili da se 250.000 prognanih vrati na prostor Kosova i Metohije.
Naime, Odbor je juče jednoglasno, ponovo ukazujem na to, za razliku od ove skupštine, ovog doma, a Odbor je juče imao kvorum za rad i odlučivanje, doneo zaključke, u kojima se kaže: 1) da Odbor za Kosovo i Metohiju podržava predlog Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije da se održi sednica i da budu prisutni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije. Ta sednica treba da se održi 17. februara 2009. godine, u 12 časova, u Zvečanu.
Takođe, Odbor je doneo zaključak kojim apeluje na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Slavicu Đukić-Dejanović da 17. februara 2009. godine ne zakazuje sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, kako bi narodni poslanici bili slobodni …

Upravo želim da vam kažem da na RTS-u vlada medijski mrak kada se pomene termin Kosovo i Metohija. Odbor za Kosovo i Metohiju nijedne sekunde nije predstavljen, a radio je. Bilo je 10-15 kamera…
(Predsednik: Vreme.)
Javiću se ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom čl. 225. i 226. i tražim objašnjenje od Vlade i Ministarstva za omladinu i sport.
Naime, dobio sam protestno pismo od sportista iz sportskih klubova Kosovske Mitrovice: ''Poznato je da se u sportu uvek neko raduje, a neko tuguje. Nažalost, klubovi i sportisti iz Kosovske Mitrovice, i kada pobeđuju, nemaju s kim da podele to malo radosti koju sport može da priušti; ili igraju po drugim gradovima, ili igraju u praznim školskim salama, bez ijednog navijača, bez ijedne podrške, koja bi im mnogo značila, pogotovo u teškim vremenima kada je jedino bitno pitanje koje svima postavljamo – da li nas je neko prodao? Da li nas, svojom nebrigom, Vlada Republike Srbije polako prepušta šiptarskim institucijama i šiptarskim ligama?
Zaključak je upravo te vlade da se u našem gradu izgradi sportska sala. Ona je danas, iako je započeta 2007. godine, nedovršena i više liči na zatvor, nego na nešto što bi ličilo na sportsku arenu. Ko je zida, ko je plaća, ko im je dao dozvolu, pitanja su na koja niko nema odgovor. Zato smo se odlučili na protest i nećemo više tolerisati ničiju nebrigu.
Dana 3. februara 2009. godine, inicijativni odbor je održao sastanak sa svim klubovima i sportskim organizacijama u Kosovskoj Mitrovici i doneo sledeće zaključke: svi sportisti i klubovi koji svoje aktivnosti održavaju u sportskoj hali će istupiti iz daljeg takmičenja ukoliko se pomenuta hala ne završi do 1. 10. 2009. godine.
Drugi zaključak je da će svi sportisti i klubovi koje svoje aktivnosti održavaju na fudbalskom stadionu istupiti iz daljeg takmičenja ukoliko pomenuti stadion ne počne sa izgradnjom do 1. jula 2009. godine.
Dana 11. februara 2009. godine, svi sportisti grada Kosovske Mitrovice će u znak protesta, u terminu od 12 do 12.30 časova, blokirati ulaz u grad.''
Dobio sam potpise klubova, da nabrojim samo neke, Savez za sport i olimpijsko vaspitanje, predstavnik Lucija Stanišić, Košarkaški klub "Trepča", Bojan Jakšić, Šahovski klub "Trepča", Zoran Dragović, Karate klub "Trepča", Đorđe Dragović, Aero-klub "Trepča", Bojan Živković, Sportski savez Kosovska Mitrovica, Slavko Valdić, sve su to potpisi i overeni pečati, Odbojkaški klub "Kosovska Mitrovica", Nikola Radomirović, Džudo klub "Trepča", Kosovska Mitrovica, Vlašković Novica, Fudbalski klub "Trepča", Kosovska Mitrovica, Milosavljević Petar, Skijaški klub Kosovska Mitrovica, Ružica Božović, Fudbalski klub "Rudar", Kosovska Mitrovica, Dragan Nedeljković, Fudbalski klub "Partizan", Kosovska Mitrovica, Tomislav Vučković, Rukometni klub Kosovska Mitrovica, Dušan Biševac, Ženski košarkaški klub "Trepča" , Miljan Jakšić, Karate klub "Fudo kar", Milan Radičević.
Sve su to zahtevi. Ovo su 22 kluba, ako imaju po pedesetak članova, shvatite da je to hiljadu mladih koji nemaju uslova za sportske aktivnosti. Zato još jedan apel Vladi i Ministarstvu za omladinu i sport da započetu halu najzad završe i da izgrade stadion, stvore uslove za decu u Kosovskoj Mitrovici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, člana 27. i člana 104.
Naime, predsedavajuća, gospođa Čomić, propustila je pre dva dana, tačnije, na Svetog Savu, da opomene, da izrekne bar meru upozorenja jednom kvazišefu jedne kvazipolitičke grupe koja se nalazi u ovom parlamentu.
Šta je taj kvazišef izjavio? Izjavio je – dokle ćemo mi, srpski radikali, da se samo verbalno zalažemo za Republiku Srpsku Krajinu, dokle ćemo da se verbalno samo zalažemo za Kosovo i Metohiju i dokle ćemo da pozivamo na oružje i na rat, kad nismo spremni da šaljemo svoje sinove u taj isti rat?
Ovo je gruba povreda, pre svega, predsednika SRS-a prof. dr Vojislava Šešelja, programa SRS-a i ideologije SRS-a.
Želim da podsetim tog kvazišefa da je upravo on naredio da poslednju kampanju srpski radikali započnu sa Kosova i Metohije i bili smo 5. 04. 2008. godine u Gračanici i u Kosovskoj Mitrovici. Sada pitam dotičnog gospodina, da li je on dobio blagoslov od vladike Raško-prizrenskog, Artemija, da vrši razdor i podelu među braćom, među Srbima, ili da vrši funkciju u cilju ujedinjenja, sabiranja bratstva, a ne razbijanja bratstva, razbijanja srpskog naroda?
Mi smo se tada pomolili Bogu u našem najlepšem manastiru, u Gračanici, i divili se onim freskama, a one iskopane oči prelepe Simonide su videle da želimo da promenimo Srbiju, da želimo da srpski radikali najzad dođu na vlast kako bi realizovali svoj program.
Nikada u programu i statutu SRS-a, gospodine Nikoliću, nije stajalo da srpski radikali žele krv, rat i borbu. Onda kada je trebalo, mi smo slali našu braću da brane braću. Mogu da vas podsetim da smo i 1992. godine 17 momaka iz Kosovske Mitrovice poslali u Republiku Srpsku Krajinu, a da danas mi srpski radikali, s ostalim Srbima, branimo Kosovo i Metohiju. Ne zalažemo se samo verbalno, učestvovali smo na izborima i dobili smo u skoro svim opštinama, izuzev Zubinog Potoka, ubedljivu pobedu na Kosovu i Metohiji.
Trudili smo se i formirali Skupštinu zajednice srpskih opština Kosova i Metohije. Međutim, šta vi radite? Vi ste pokušali da jednu opštinu prevedete, opštinu Leposavić, da je vode, kao, neki srpski naprednjaci, pa opštinu Vitinu, i šaljete svoje ljude kako bi derogirali te časne i poštene srpske radikale, koji su u datom trenutku, jednom euforijom ''naprednjaka'', bili zbunjeni. Međutim, sud je presudio, vraćeni su svi mandati. Ne postoji nijedan ''naprednjak'' koji ima bilo kakvu funkciju na prostoru Kosova i Metohije.
Ono drugo, što, isto, žalite i molite se – da imate jednog delegata u Skupštini zajednica Kosova i Metohije, ne može tako da se ostvari. Vi ste me učili da to mora da se ostvari samo izborima i nikako drugačije, ne kupovinom, ne podmićivanjem, ne plaćanjem.
Mi želimo da govorimo i o Republici Srpskoj Krajini, i o svim otetim srpskim zemljama, i o Kosovu i Metohiji, ne u cilju da pozivamo na rat, nego u cilju da našu decu vaspitavamo da su Knin, Priština, Prizren, srpski gradovi, a vi možete propagirati i učiti svoju porodicu, svoju familiju, da je Knin hrvatski grad. Ja vam to ne mogu osporiti. Hvala.