Gospodine Batiću, bez ikakve želje da vas uvredim, nedostajali ste mi tri ili četiri dana, posle svedočenja Aleksandra Stefanovića, kada je veličan kao veliki srpski junak i moralan čovek, a rekao sam da tu nešto nije u redu, ili je lagao kada je davao izjave ili laže u Hagu, i da ne mogu za takvog čoveka koji je toliko optužbi na račun Vojislava Šešelja potpisao da kažem da je moralan.
Možda niste gledali suđenje, Aleksandar Stefanović je rekao da ste ga vi i gospodin Zoran Đinđić nagovarali da svedoči protiv. Čak je rekao – Vladan Batić, tadašnji ministar pravde, u kabinetu Zorana Đinđića, nagovarali su me, nisam mogao da se oduprem pritisku, nisam znao šta radim, pomutila mi se glava, pa je dao izjavu 2003., pa 2004., pa 2005, 2006. godine, sve mu se bila pomutila glavi.
Dakle, uzmite, molim vas, transkript, da vas ne ubeđujem ni ja, ni poslanici SRS, pročitajte deo koji se odnosi na vas, izađite i za govornicom samo recite, da li ste to protumačili kao ja, da je Aleksandar Stefanović rekao da ste uticali na njega da svedoči protiv Vojislava Šešelja. Naravno, imate pravo da ovde kažete kakva je bila istina i uvek ću pre vama da verujem nego Aleksandru Stefanoviću.

Član 104. Poslovnika.

Gospodine Batiću, izvinite ako ste me pogrešno razumeli, samo sam rekao da treba da lupaju vama pošto je Aleksandar Stefanović za vas izjavio da ste ga pritiskali.
Sada vam se izvinjavam, više verujem vama nego Aleksandru Stefanoviću, a za Zorana Đinđića, on se družio sa mafijašima.

Sad vidite kako se oseća onaj kome diraju porodicu, pa to primenite i kada se vi ostrvite na tuđe porodice. Nikada Aleksandar Vučić nije izjavio da je vaš sin narkoman! Donesite mi jedan novinski članak u kome piše da je Aleksandar Vučić vašeg sina optužio da je narkoman. Da je umešan u neke kriminalne radnje, to sam i ja pročitao, ali nikada, ne znam zašto ste vodili dete na VMA, nije rekao Aleksandar Vučić da je vaš sin narkoman.
A, ono što ste zapamtili kada sam vam govorio o Vojislavu Šešelju, dobro je što pamtite, zato što mi se čini da mnogi od vas činite loše delo Vojislavu Šešelju.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića, narodni poslanici SRS lupaju o klupe).

Srba je car, samo što predsednik Skupštine nije car za ovakve uvrede koje se čuju, ali to je stvar predsednika Skupštine, šta očekuje od Skupštine. Gospođo Đukić-Dejanović, ako očekujete da počnemo da se tučemo ovde, mislim da to nećete da doživite, ali provokacija je, zaista, velika, na nju sam spreman još uvek da odgovorim mirom, ali gledajte, svako strpljenje ima svoje granice, pa malo razmislite o tome.
Dakle, kad kažete da je Aleksandar Vučić kriminalac, a za mene je to jedan od najpoštenijih ljudi u Srbiji, molim vas, ako vi, zaista, imate podatke o tome da je Aleksandar Vučić kriminalac, onda vi činite krivično delo što ga ne prijavite.
Gospodine Vukoviću, nikada vam ni za koga neću verovati da je kriminalac zato što to govorite vi. Ko smo vi i ja da govorimo o nekome da je kriminalac. Papire, dokaze, sud! Čovek je kriv tek kada je pravosnažno osuđen. Do tada je nemoralno i nezakonito bilo za koga, imate ovde pravnike, hvale se svojim diplomama, reći da je kriminalac.
Te pretnje sa govornice – imam papire, za šta ih čuvate? Uništite SNS, diskreditujte zamenika predsednika stranke. Kažete da je kriminalac. Šta to čuvate, šta to krijete? Zar ne biste bili ponosni kada biste mogli da otkrijete ono loše što postoji o Vučiću, o meni ili o bilo kome od nas?
Dakle, dokazao sam vam da Aleksandar Vučić nikada nije rekao da je vaš sin narkoman. To što vi prepoznajete Vučića u izjavama drugih ljudi, to je već vaša sudbina i šta vi sve tražite u različitim izjavama. Ono drugo što je rekao, rekao je, to priznajem, ali ne dozvoljavam, kao što ni vi ne biste dozvolili, da o bilo kom članu SNS kažete da je kriminalac, a da mi ne donesete dokaze.
Nijednog sekunda nijedan kriminalac neće biti branjen u našoj stranci, ako za to postoje dokazi, pa hajde da završimo to više jedanput. Niti ste vi kriminalci, niti smo mi kriminalci. Vi ste izabrali jedan put u politici, mi smo izabrali drugi put u politici. Ostala su vam sredstva za finansiranje i ovih 20 mandata koje mi koristimo. Šta vam fali, ljudi? Samo raspolažite time domaćinski, kao što se raspolagalo i nekada i imaćete to sve. Ako trošite ovako bez veze, pa to ne možete da dopunite, onda vam ja nisam kriv.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića, narodni poslanici SRS lupali su o klupe.)

Želeo bih na osnovu odredbi Poslovnika da vam kažem šta sam zaključio sinoć gledajući prenos suđenja u Hagu.

(Poslanici SRS lupaju o klupe tokom govora.)

Najpre, očigledno je da je DOS, a verovatno i Zoran Đinđić umešan u hapšenje i odvođenje Vojislava Šešelja u Hag. Očigledno je da Aleksandar Stefanović ne zaslužuje da ga nazovete časnim čovekom, pošto je sve ono što mu je čitala tužilac, izgovorio o Vojislavu Šešelju, ne samo on, nego i neki koji su ovde u sali. Očigledno je da je došlo do pokajanja posle popijenih flaša vina.

Kažem, svako ima pravo da se pokaje i dobro je što je svoje svedočenje pretvorio u farsu, to je dobro za Vojislava Šešelja, ali takvog Srbina ne treba da veličate. To je Srbin koji je bio izdajnik kada mu je trebalo, a koji postaje patriota kada mu treba. Nama su potrebni ljudi koji su neprekidno patriote, za sve vreme svog života.

Dakle, očigledno da država Srbija direktno treba, nema tu ministra, žao mi je, da se umeša u ovo suđenje, da zatraži da se konačno ustanovi istina, posebno o svedocima koji su nekada svedočili protiv Vojislava Šešelja, a danas doživeli katarzu pa lupaju o poslaničke klupe. Takve ljude ne cenim. Kad god da ste rekli da je Vojislav Šešelj ratni zločinac, to više niko ne može da vam opere.

A, narodne poslanike molim da, kada sve ovo prođe, posvete punu pažnju ekonomskoj i finansijskoj krizi u kojoj se zemlja nalazi i koja se priprema da se potpuno obruši na nas.

Molim vas, da bismo znali hoće li biti plata i penzija, da počnemo da radimo ono što nam je posao, vas iz vladajuće većine, da pod hitno zatražite, svojim potpisima, sednicu Narodne skupštine na koju će doći Vlada Republike Srbije, na koju će doći predsednik Vlade, da nas upozna sa merama koje držite u tajnosti ili ih uopšte nemate, a uz pomoć kojih bi Srbija mogla da se izvuče iz krize.

Da nam na vreme sada kažete – zašto G17 plus troši sve devizne rezerve koje imamo, zašto ne zatvarate granice za uvoz strane robe, zašto je unutrašnji dug već dostigao spoljašnji...

(Predsednik: Vreme.)

... zašto su prestala plaćanja u unutrašnjem platnom prometu, zašto se spasavaju banke, a ne građani, a ne privreda?

Imam mnogo pitanja na koje morate odmah da date odgovor, inače, ovo će sve da se raspadne kao kula od karata, drage moje kolege narodni poslanici.

Moram da vam kažem kako je to juče tačno izgledalo. Tužilaštvo nije pitalo Aleksandra Stefanovića da li vam je Vojislav Šešelj pretio smrću – nego je pročitalo izjavu Aleksandra Stefanovića, potpisanu, da mu je Vojislav Šešelj pretio smrću.
Možete da pričate šta hoćete, o tome više neću da govorim. Ja sam sebe, čini mi se, za sada, dobro obezbedio, i materijalno, naravno, valjda čovek živi da se materijalno obezbedi.
U vezi ''guje u nedrima'', samo jednu stvar ispuštate iz vida – zašto građani Srbije glasaju za te guje, koje ste vi gajili u nedrima? Ako smo mi, zaista, ''guje'', zašto vas odbacuju, a glasaju za '''guje? Da nije okrenuta situacija?
Posle 2000. godine izvukli smo se, i posle 2003. godine izvukli smo se. Posle 2008. godine, vas nema ko da izvuče.

Ne znam što bih prestao da se bavim politikom ako se dokaže da ste vi kriminalac. Ali, oko te političke borbe u kojoj se prelaze granice, gospodine Vukoviću, ovde ste nazvali kriminalcem zamenika predsednika SNS. Da niste malo prevršili meru u toj političkoj borbi?
Vi ste juče optužili gospodina Vučića i Dejana Vujisića da su ''kindapovali'' Bibić Draganu. Sada imam dve službene beleške. Jedna je uzeta od građanina Dejana Vujisića u MUP-u, a druga od građanina Bibić Dragane.
Bibić Dragana kaže ovako – ''Ovom prilikom želim da izjavim da meni od strane Dejana Vujisića nikada nije prećeno ni na koji način. Ja i Dejan Vujisić smo stranačke kolege, SNS, i imamo korektan i fer odnos. Ovo je sve što imam da izjavim.''
Građanin Dejan Vujisić kaže – ''Izričito negiram da sam juče, 24.11. u 18 časova i 53 minuta pozivao telefonom Branka Bibića. Ne poznajem ga, niti sam ga ikada video. U to vreme sam se nalazio na slavi kod prijatelja.
Inače, ćerka gospodina Bibića je moj partijski kolega i član SNS, kao i ja. Po mom saznanju, sve je poteklo od Jadranka Vukovića, poslanika SRS, koji je na skupštinskoj govornici izjavio da sam pretio Bibićevoj ćerki. Ni to nije istina, jer smo Dragana i ja u vrlo dobrim kolegijalnim odnosima. To, da je porodica Bibić uplašena i da Dragana ne izlazi iz kuće jeste tačno, ali koliko znam prete joj članovi SRS.''
To je istina o onom vašem alarmantnom izveštavanju da imate informacije da se nešto strašno i teško desilo.
Dakle, kad god se požalite da vam se nanosi neka teška uvreda ili nešto što je loše po vas, po vašu porodicu, pomislite šta vi izazivate svojim izjavama kod drugih porodica. Šta izazivate u porodici Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Vujisića? Ako vam je to cilj, mi smo potpuno oguglali za ovih 18 godina, počev još od Miloševića. Nama nećete moći mnogo da naškodite.
Što se Aleksandra Stefanovića tiče, izjavu je dao u vreme kada je bio na vlasti. Niko mu nije pretio, ničim nije bio uplašen. Iz SRS je otišao kod Biljane Plavšić, pa kod Dodika, pa kod Batića. Čujem da ima neke fabrike u Velikoj Plani. Proverite malo zbog čega je svedočio protiv Vojislava Šešelja, kada se zna da je to bio težak nemoral, danas mnogi peru obraz i govore istinu o Vojislavu Šešelju. Ali, ono što su izgovorili, što su potpisali, to govori samo loše o njima. Nisam ja zvao Vladu Srbije da proverava kada ko laže, nego da se umeša u spor i da brani Vojislava Šešelja, koji je nevin u Hagu.
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju?)
Izvinjavam se što vam izazivam ovo zapaljenje mišića na levoj ili desnoj ruci, posebno vama doktorima koji posle treba da operišete, treba da vam budu mirne ruke, ali ja ću da vam izazivam te bolove i dalje.
(Sve vreme govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Ne znam, gospođo Đukić-Dejanović, zašto se ponašate kao da ne vidite kad podignem ruku sa Poslovnikom. Ne znam zašto u vreme dok narodni poslanici ometaju rad Narodne skupštine ćaskate sa potpredsednikom Skupštine, pravite se da to ne vidite.
Imam samo jednu rečenicu da dodam na izlaganje prethodnika.
Sinoć sam čuo u svedočenju Aleksandra Stefanovića da ima fabriku u Velikoj Plani. Pogledajte transkript svedočenja, to nisam znao. Ne možete da tvrdite da nema kad on sinoć kaže da ima i da se tim poslom bavi.

Nisam zadovoljan vašim odgovorom, gospođo Đukić-Dejanović. Ne možete vi da budete mirotvorac tako što meni nećete da dajete reč.
Sve dok postoji prilika da bilo ko u ovoj skupštini dobije reč ja ću je tražiti i vi ćete biti dužni da mi reč date.
Dakle, nije na vama da presečete i kažete – e, sad više Tomislav Nikolić ne treba da odgovora na ono što mu govore radikali, sad idemo malo na dnevni red. Ako niste u stanju da pređete na dnevni red, prekinite sednicu.
Mene i građane Srbije ova sednica uopšte ne interesuje. Mene interesuje sednica na kojoj ćemo da saznamo ima li nade, ima li oporavka Srbije, hoće li biti plata i penzija, hoće li cene da nastave da divljaju? Da li će guverner Jelašić da potroši sve devizne rezerve, da sedne u avion i da ode tamo odakle je došao? Dakle, ima mnogo važnijih tema od onih koje su na dnevnom redu.
Izvinjavam se, gospođo ministar, ali to je tako. Ima važnijih tema od ovog prepucavanja SRS sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Samo vas jednu stvar molim, borite se kao što ste se juče borili. Juče je bilo dobro. Danas ste pali. Danas opet fokusirate mene. U tom okršaju nemate šanse. Vi imate šanse u okršaju sa Vladom, a u okršaju protiv Srpske napredne stranke vi ste već unapred osuđeni na neuspeh.
(Poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)

Žao mi je što su i vas uvukli u ovo. Vrlo dobro znate da ne govorite istinu.
Dakle, na čemu temeljim borbu Srbije za KiM? Na tome da je Srbija međunarodno priznata u granicama zajedno sa KiM. Imam li ja, onda, pravo da napadam međunarodno priznate granice drugih država? Nemam. Šta vi drugo radite za krajiške Srbe osim što ih pominjete. Kada krenete vi da se vraćate, na bilo koji način, pozovite me, biću zajedno sa vama. Ali, iz poslaničkih klupa Narodne skupštine Republike Srbije da govorite kako ja ne brinem o Krajini, a vi brinete tako što ste ovde poslanik, to mi, zaista, deluje malo degutantno.
Da se izvinim jednom korektnom kolegi, nisam rekao netačnu informaciju, samo što to nije u Velikoj Plani nego u Smederevskoj Palanci, firma se zove "Voćar", kupio ju je Aleksandar Stefanović, usput je kupio i ''Veterinarsku stanicu'' u Smederevskoj Palanci. Ovo je potpuna istina, nije Plana, ali je Palanka, a to je nekoliko kilometara.
(Za vreme govora poslanici SRS lupali su o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. želim da obavestim narodne poslanike da je poslanička grupa Srpske napredne stranke "Napred, Srbijo" dobila pismo od predsednika Vlade Republike Srbije, koje moram da vam pročitam da biste shvatili šta Vlada radi, a potom bih uputio savete predsedniku Vlade u želji da mu pomognem da shvati šta treba da radi.
''Vlada Republike Srbije sa posebnom pažnjom prati i analizira mogući uticaj globalne finansijske krize na ekonomiju Srbije. S tim u vezi, dogovoren je okvir budućeg aranžmana sa MMF i preduzete su druge aktivnosti u cilju utvrđivanja mera koje država namerava da preduzme kako bi ublažila posledice svetske ekonomske krize na Srbiju. U procesu donošenja adekvatnih odluka koje bi bile usmerene na stabilizovanje uslova privređivanja i donošenje mera za unapređenje poslovnog ambijenta koje je Vlada spremna da preduzme, predviđeno je održavanje niza sastanaka sa predstavnicima političkih stranaka. Polazeći od navedenog, pozivamo Vas na sastanak sa predsednikom Vlade čiji je cilj razmena stavova i sagledavanje konkretnih mera koje je potrebno preduzeti u narednom periodu''.
Zaista nema smisla da se Vlada obraća predsednicima poslaničkih grupa, da sa nama razgovara o merama koje treba preduzeti u vreme kada je mere već odavno trebalo da budu preduzete. Zato pitam predsednika Vlade, ako želi bilo kakav sastanak sa bilo kojim poslanikom, da li je spreman da odgovori na pitanje – zašto guverner Narodne banke svakog dana loži u peći 50 miliona evra (nekad 40, nekad 60), braneći nekakav kurs, a da ne znamo od koga (da li od bankara koje želi da spasi)? Da li zna da su svi krediti koje su građani uzimali već poskupeli za 12-15%? Da li je predsednik Vlade spreman da predloži odmah mere zatvaranja granica za uvoz robe iz inostranstva, posebno za ove džidžedžadže, na koje odlaze milioni evra, teško stečenih?
Da li je predsednik Vlade razgovarao sa bilo kojim preduzetnikom, privatnikom, vlasnikom firme koja zapošljava troje ljudi ili 30 hiljada ljudi? Da li im je omogućio, tim evrima koje baca svakog dana, da stabilizuju svoju proizvodnju, da pomognu svojim radnicima? Da li postoji ikakav plan, državni plan, za spasavanje privrede Srbije, za spasavanje stanovništva Srbije? Naravno, treba da uhapsite ovog Krištofa, treba da pohapsite pola ove bande koja pljačka Srbiju, ali to je mera koju treba doneti za pola sata i gotovo.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Ovde se, gospođo predsedniče Narodne skupštine, radi zaista o mnogo ozbiljnijim stvarima, o mnogo ozbiljnijim temama.
Slomiće se i ove olovke. Imaće poslanici para da kupe nove olovke, deca neće imati para. A vama, gospodo što se više ne bavite politikom, da kažem...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
...Izvinjavam se, završavam. Meni možete da kažete šta god hoćete, ja neću da vam odgovaram, nemam kome, ali nemojte da optužujete Aleksandra Vučića da je kriminalac, da je narkodiler, da je ovakav ili onakav, zato što ovde ne može da vam odgovori. Hrabrost je za javni i medijski nastup.
Dakle, svakoga od vas ko ima dokaza da je Aleksandar Vučić kriminalac pozivam da te dokaze iznese, da mu više ne bruka porodicu, i širu i užu.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
A svakog od vas ko ima pameti pozivam da počnete da se bavite politikom, da spasavate još ono malo ugleda što je ostalo u SRS. Opomenuo sam vas pre mesec i po dana i niste me slušali, danas vas ponovo molim. Ima ih sedam-osam koji vas vode u propast. Svi ostali idete u propast baš kao da ne vidite šta vam se dešava.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Ja sam deo toga, stvarali smo to 18 godina, nemojte to da bacite pod noge za samo nekoliko meseci. Ne slušajte ove koji se na silu smeju, srce im je ovolicko od straha.
(Za vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića poslanici SRS lupaju o klupe.)

Pošto je ovde izgovorena jedna neistina, moram da reagujem. Dobio sam pismo na kome piše: "Republika Srbija, Vlada Republike Srbije, Kabinet predsednika Vlade, datum 25. novembar 2008. godine, Srpska napredna stranka, gospodin Tomislav Nikolić, predsednik. Poštovani gospodine Nikoliću..."
Dakle, onaj za koga kažete da je dovoljno moralan da ne može da me nazove predsednikom bilo kakve stranke ili poslaničke grupe, tako me je nazvao. Ali, to ne menja moj stav prema Vladi, samo me uči da treba, izgleda, u Skupštini govoriti sve, pa da onda niko ne komentariše ono što sam rekao u novinama.
I sada ću da ponovim to što sam rekao u novinama, ne mora niko da me pere: Ukoliko Vlada Republike Srbije shvata ozbiljnost situacije, ukoliko želi da se odmah, što pre, čvršće vezujemo sa Ruskom Federacijom, neka nam dostavi zakone kojima se to reguliše. Za te zakone neće glasati G17 plus i još neke stranke. Mi ćemo da glasamo za te zakone uz jedan uslov, da odmah budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Eto, to je ta izjava, koju niko ne mora da pere i iza koje stojim i sada, i dan-danas. I to je ono što Srbija mora odmah da uradi, sviđalo se to vama ili ne.
Postoje političke stranke koje su protiv saradnje sa Rusijom. Od njih očekujem da imaju argumente protiv ovoga, ali od stranaka koje žele saradnju sa Ruskom Federacijom ne očekujem argumente.
Što se tiče izlazaka na izbore, izašli smo na izbore u Vrnjačkoj Banji, gde su dva najviša funkcionera SRS vodila kampanju, i na izbore u Knjaževcu, gde su druga dva najviša funkcionera SRS vodila kampanju, i vi, gospodo, niste osvojili nijedan odbornički mandat. To je vaš uticaj i to je posebno kvalitet vašeg novog tima koji vodi vašu stranku.
Lupajte vi do mile volje, tako se glasovi ne obezbeđuju. Govorite uvrede koliko god hoćete, govorili ste mi da je ovaj naš razlaz motivisan željom da uvedu branioca Vojislavu Šešelju. Sada se vidi da ste lagali.
Govorili ste da želim da svedočim sa skrivenim likom i glasom protiv Vojislava Šešelja. Sada se vidi da lažete. Govorite da ne želi da ubije Vojislav Šešelj mene ili nekog drugog. I tu lažete. Preko svojih batinaša priprema progon naših porodica i vi u tome učestvujete.
A onaj mali ''lauferčić'' neka se dobro zamisli šta je sve radio sa decom u Srbiji, čime ih je trovao, pošto je očigledno da je sneg pao, ne da pokrije breg, nego, gospodo, da svaka zverka pokaže svoje tragove. Odricaćete se uskoro nekih koji sede ovde sa vama i lupaju o klupe.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića poslanici SRS lupaju o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik stranke koja je juče pobedila na dopunskim izborima u Prijepolju, moram da konstatujem da je cinično obrazloženje gospodina ministra da se ova materija uređuje tek sada, sedam godina posle demokratskih promena u Srbiji.
Mislio sam da ste vi iz DOS-a odustali od priče o tome kako su 5. oktobra bile demokratske promene, i nikada pre i nikada posle, tim pre što imate koaliciju u kojoj se nalaze političke stranke koje su do tada bile na vlasti u Srbiji, pa mi ovo liči na direktnu optužbu protiv koalicionih partnera. To vam ne bih oprostio ili zaboravio, a što se vaših partnera tiče, neka rade kako hoće.
Sve ste u Srbiji završili, doneli sve zakone koji nas približavaju EU i ostalo je još samo da regulišemo rad nevladinih organizacija. Toliko vremena Skupština ima da sada može mirno da se bavi i ovim problemom. Dinar je stabilan, fabrike rade, seljaci hrane Srbiju i zarađuju veliki novac, odbranili smo KiM, samo još da ispunimo testament Tomasa Pejna.
Šta mogu samo da zamerim ovom predlogu zakona, što mislim da neprekidno izaziva probleme u Srbiji, a zakon nije regulisao?
Najpre, izdvojili ste neka udruženja čiji će rad biti regulisan ili je već regulisan ranije donetim zakonima. Sva ostala su ipak u ovom zakonu, pa kada ministar kaže da neće biti moguće da budu osnivane sekte, pitam po kom to zakonu.
Po kom zakonu neće moći da budu osnivane sekte i šta to znači za ministra sekta? Da li postoji definicija sekte koja je zabranjena i sekte koja je dozvoljena, zato što je vrlo teško dokazati da neko osniva sektu koja bi trebalo da bude zabranjena, ukoliko nekim od zakona nije taksativno navedeno šta je sekta i koje sekte, sa kojim obredima, ritualima, sa kojim ciljevima i kojim programom mogu da budu zabranjene.
Jedan sam od građana Srbije koji su na meti jedne tzv. nevladine organizacije. Morao sam da tužim predsednika te nevladine organizacije, zato što je izrekao besomučnu laž kojom je pokušao vašem kandidatu za predsednika da u kampanji pomogne da pobedi na predsedničkim izborima.
Dakle, izgovorena je laž da sam ubica, da sam ratni zločinac, javno izgovorena na televiziji, preneli su je svi svetski mediji, svi domaći mediji. Zatražio sam zaštitu od države. Odgovorili su da nisam ličnost koju država treba da štiti i uputili me da sam tužim predstavnika nevladine organizacije.
Na suđenju koje traje i koje je veoma blizu toga da dođe do zastarelosti dela, predsednik Fonda za humanitarno pravo rekla je da je u mandatu Fonda za humanitarno pravo da optuži i kada nema dokaza. Taj Fond za humanitarno pravo isključivo se bori protiv Srba i isključivo protiv Srbije, i isključivo protiv ljudi koji u Srbiji mogu nešto da predstavljaju ili koji mogu da povedu jednog dana Srbiju mnogo bolje nego što ste je vi ili neko od nas do sada vodio.
Zbog toga, gospodine ministre, mislim da ste propustili da regulišete najvažniju stvar kod tih tzv. nevladinih organizacija, a mogli ste na primeru G 17 plus da imate prethodni primer, a to je finansiranje nevladine organizacije. Koje finansiranje? Iz inostranstva. Vi se ne bavite tom materijom. Za vas je domaće udruženje ono koje je ovde registrovano, a može sto posto sredstava da dobija putem donacije iz inostranstva. Fiktivni projekti, izmišljeni projekti, samo da novac dođe. Onda ta tzv. nevladina organizacija radi protiv interesa Srbije.
Vi trenutno niste ugroženi radom tih nevladinih organizacija. Ako nastavite da govorite kako je KiM sastavni deo Srbije i ako i dalje nastavite da odbijate da priznate nezavisnost Kosova, uskoro ćete imati na vratu tzv. nevladine organizacije.
Dakle, gospodine ministre, šta je trebalo da uradite? Da ograničite finansiranje iz inostranstva na 49% ukupnih sredstava koje nevladina organizacija može da stekne ili da nevladinu organizaciju iz člana 35. finansiranja prebacite u 57. član, u strano udruženje.
Dozvoljen je rad, ponaša se u skladu sa zakonom, ali se finansira iz inostranstva. Ako se finansira iz inostranstva, onda je strano udruženje. Kako to može da bude domaće udruženje, a finansira se iz inostranstva? Ko ima interesa da finansira tzv. borce za ljudska prava, Helsinški odbor iz inostranstva u Srbiji, a da brane srpske nacionalne interese?
Jeste li ikada pročitali da su nekom Srbinu po njihovom izveštaju ugrožena ljudska prava? Ne. Čuli ste drske izjave o sudbini KiM, o zločinima na KiM, o zločinima Srba u Hrvatskoj. Nikada, nikada nisu imali mandat da odbrane Srbiju, srpski narod, da kažu ko je od Srba zločinac, ali da kažu ko je od Hrvata, ko je od Albanaca zločinac.
Zbog toga, ako se posle 1.800 i neke godine, pa posle nekih zakona iz društvenog sistema socijalizma ova materija reguliše, nemojte da prepisujete zakone kojima se reguliše rad ovih organizacija na zapadu. Na zapadu to jesu nevladine organizacije.
U Americi ne postoji nevladina organizacija koju finansira Srbija, po bilo kom osnovu, na bilo koji način, po bilo kom projektu. U Srbiji postoji mnogo organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, pa neka svaka uzme po jedan promil i okrene po jedan promil građana Srbije na stranu onoga ko je plaća, eto vam grdne nevolje za Srbiju i za srpsku državu.
Zbog toga trebalo bi doraditi ovaj zakon. Slažem se da je to jedan već veliki sektor.
Gospođo Pešić, zar i vi lupate? Ne mogu da verujem. Fina saradnja radikala i gospođe Pešić, odlično. Vama se ne sviđa, gospođo Pešić, što napadam ove koje finansira Amerika u Srbiji. Kakve to veze ima s vama? Ne finansiraju vas.
Dakle, zakon treba doneti. Kada se ovakav zakon donosi morate sve da imate u vidu, o svemu da razmišljate. Nisam za mere koje je morala Rusija da donese zabranom onih koji su ugrozili vitalne interese Rusije. Mislim da smo dovoljno snažna država, dovoljno demokratska da vodimo brigu, da vodimo računa o svemu, o svakome ko se u Srbiji bavi bilo kojim poslom.
Pri donošenju zakona znajte, ko zna kada ćete imati mogućnost da ga popravljate. Znači, detaljno od člana do člana predvidite svaku mogućnost, zato što će ovaj zakon gledati pravnici iz zemalja koje finansiraju rad nevladinih organizacija. Pronaći će, a svakako nećete moći da ih zabranjujete, jer Ustavni sud se bavi samo zabranama po tri osnova, oni će gledati da vam ne pruže priliku da ih po tom osnovu zabranite.
Sada, da ste malo više radili, a malo manje lupkali, imali biste odbornike u Vrnjačkoj Banji, imali biste u Knjaževcu, imali biste vlast u Zemunu. Imate? Jeste sigurni?
(Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića poslanici SRS lupali o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, da se radi samo o povredi Poslovnika pa ni po jada. Ali, juče sam pokušao da vam ukažem na to da bi ministri trebalo da se pripreme kada dolaze na sednicu Narodne skupštine i da bi trebalo da paze šta govore, da nemaju prava da iznose svoja intimna osećanja, posebno ne o tome šta misle o Ustavu, šta misle o državi, o uređenju, da su dužni da te akte potpuno poštuju.
Vi ste grubo, valjda u želji da što pre napustite zgradu Narodne skupštine, sinoć prekinuli sednicu, iako ste videli da sam tražio reč.
Želim sada da vam pročitam izvod iz stenograma, zašto sam se u stvari sinoć pred kraj sednice i javio za reč. Gospođa ministar je najpre rekla ovako: "Istaknuto je ovde i da su se zakoni brzo našli u proceduri. Podsetiću vas na Ustav i na Zakon o sprovođenju Ustava, koji predviđa da se pravosudni zakoni nađu u parlamentarnoj proceduri na drugoj sednici parlamenta. Znam da je to bilo nemoguće. Kao Ministarstvo pravde još prošle godine smo, potpuno svesni odgovornosti i te činjenice, odstupili od tog roka upravo iz razloga da zakoni kada ih predložimo budu temeljno pripremljeni."
Dakle, gospođa ministar kaže da su oni kao Ministarstvo pravde sa dobrim namerama odstupili od ustavnog roka. Onda samo nepun minut kasnije kaže: "Takođe je bilo reči o tome da li je bilo potrebno da Ustav poštujemo. Možda nisam u potpunosti saglasna sa Ustavom u pogledu nekih odredbi koje se tiču pravosuđa, ali dogod je Ustav na snazi i dogod su zakoni na snazi koji su izglasani u parlamentu, a što s tiče Ustava koji je potvrđen i na referendumu, kao predstavnik izvršne vlasti i na čelu Ministarstva pravde u potpunosti ću ih poštovati".
Gospođo ministar, kako da verujem da ste vi žuti spremni da ovu zemlju vodite u skladu sa Ustavom i zakonima, kada vi kažete da vas Ustavni zakon za sprovođenje Ustava nije obavezivao u pogledu rokova za uređenje pravosuđa, a onda, čini mi se cinično, samo minut kasnije kažete da ćete uvek poštovati Ustav izglasan na referendumu i zakone izglasane u parlamentu.
Govorićemo mi o pravosudnim zakonima kada pravi zakoni dođu na red, ali vas sada pitam, šta je vaše shvatanje Ustava i kako će Ministarstvo pravde da postupa. Da li u slučaju kada je mislilo da ne treba poštovati Ustav, jer će tako biti bolje, ili u slučaju kada ste rekli da Ustav mora da se poštuje zato što je izglasan na referendumu. Vi predstavljate ovde političku grupaciju koja ima dvostruke standarde ...
(Predsednik: Vreme.)
... a posebno je opasno ako te dvostruke standarde primenjujemo na Ustavu i na pravosuđu.
Zato vas, kao moralni pobednik izbora održanih u nedelju, kao predstavnik stranke koja je potpuno dokazala svoj legalitet, za razliku od nekih koji ga više nemaju, koji o tome treba dobro da razmisle, zaista mi je želja da Srbija bude ozbiljna, dobro uređena država, sa dobrim zakonima koji će da se poštuju, zato vas molim da se opredelite da li ćete da poštujete Ustav i zakone, čak i kada vam se ne sviđaju, čak i kada vam nameću mnogo oštrije rokove nego što ste spremni da ispunite, ili ćete odstupati uveravajući nas da je put u pakao posut dobrim namerama.
Gospođo Đukić-Dejanović, juče je trebalo da mi date reč. Danas su, već vidim, pripremljeni lupkači, oni ne znaju da se spremaju novi izbori na koje treba izaći spreman, a ne lupajući, na kojima stranku treba da predstavljaju ozbiljni ljudi, a ne bukadžije i klevetnici. Zato vas molim, uvek kada se ukaže potreba da se poštuje dostojanstvo Skupštine i Srbije, da odmah date reč. Hvala. (Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića, poslanici SRS lupali su o klupe.)