Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam da svako ko predsedava ovom skupštinom ponešto dozvoljava pojedinim narodnim poslanicima što nije u skladu sa dostojanstvom Narodne skupštine.
Ali, da dozvolite da se ovako grubo napada Ustav Republike Srbije, da se optuži prvo ogromna većina narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po jednom poslaniku LDP-a da je donela Ustav, po drugom da ga je smandrljala, da se optuže oni koji su organizovali referendum da su pokrali rezultate referenduma, da Ustav bude grubo napadnut tako što će neko da tvrdi da on u Vojvodini nije donet, čudo niste rekli da toga dana ni u Prištini nije donet Ustav Republike Srbije, da predstavnici tih političkih struktura tvrde da KiM treba da dobije nezavisnost, a da kažu da poštuju Ustav dok ga ne budu promenili i da vi uopšte ne reagujete na to, gospođo predsedavajuća, to zaista nije u redu.
Mi ovde čak u Skupštini nismo doneli Ustav. Mi smo samo sproveli volju građana izraženu na referendumu. Onaj ko želi da promeni bitne odrednice ovog Ustava mora da organizuje referendum. Onaj ko želi da promeni neke odrednice tog ustava, mora da obezbedi makar dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini.
Najlakše je Ustav napadati i reći - u donošenju Ustava nisam učestvovao. Mene bi bilo sramota da nisam učestvovao u donošenju jednog srpskog ustava. Dakle, ili branite dostojanstvo Narodne skupštine, uvažena gospođo, ili prepustite nekom drugom da vodi sednicu Narodne skupštine, nekom ko ne oseća nikakvu krivicu kada ga prozovu da je smandrljao Ustav, da je ukrao.
Meni se čini da vi ponekad ili imate osećaj krivice pa propuštate da obezbedite dostojanstvo Narodne skupštine, ili imate dogovor sa pojedinim poslanicima da je njima dozvoljeno da urade šta god žele, makar koliko to uticalo i na atmosferu u Skupštini i na atmosferu u Srbiji.
Poslanicima koji vređaju dostojanstvo Narodne skupštine kažem - imate dobar dogovor sa televizijom da se to lupanje ne čuje u prenosu. Građani Srbije ne znaju šta vi sada radite, ali preporučujem vam jednu stvar kao stariji od vas: kada se nalazite u živom blatu – mirujte. Zato što svaki pokret izaziva da tonete sve dublje.
(Poslanici SRS lupaju o klupe)

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se izvinim građanima Srbije za ponašanje narodnih poslanika koje sam uveo u ovu salu Narodne skupštine.
Zaista mi je drago što ste se vratili, gospođo Đukić-Dejanović. Vaše odobravanje ovog ponašanja liči mi na saradnju u kojoj profitirate vi ''žuti'', svesni toga da se pažnja javnosti skreće sa veoma teške krize u koju Srbija ulazi sigurno, zajedno s ostalim svetom, enormnim povećanjem cena osnovnih životnih namirnica, komunalija, svih infrastrukturnih usluga koje država pruža građanima Srbije, sa veoma riskantne situacije na Kosovu i Metohiji, a mi ćemo ovde da se zamajavamo.
Ponavljam, drago mi je što ste tu, kao jedan vrstan neuropsihijatar, profesor na medicinskom fakultetu, sudski veštak, da potvrdite, ili da kažete da nisam u pravu kad mi se čini da je ovo stanje produženog puberteta, a da su ovi pokreti rukom veoma slični pokretima koje mladi ljudi u pubertetu vrlo često svojom rukom čine.
Zato vam se, zaista, izvinjavam, poštovani građani, ni sami niste svesni koliko je bizarna situacija u sali Narodne skupštine. Izvinjavam vam se kao doajen među narodnim poslanicima. Ovo se nikada nije desilo i ovo se nikada više u Narodnoj skupštini neće desiti. Ovakvi ni na jednoj listi više u Narodnoj skupštini neće moći da prođu.
Zbog toga vas molim, gospodo iz DS-a, nemojte više da kalkulišete, nemojte da se preračunavate, nemojte da se dogovarate kako da bude malo galame, malo da teče sednica. Idemo mi na nove izbore. Na novim izborima će Srbija da se podeli na dve normalne političke opcije, koje će se na normalan način, dostojanstveno, smenjivati na vlasti, da jednom konačno narodni predstavnik, narodni poslanik, liči na narodnog poslanika.
Narodnom poslaniku koji se maločas usudio da me povredi nogom, da kažem, tačno je da kopito može da povredi ljudsku nogu, ali to nije spas za tog narodnog poslanika.
(Sve vreme trajanja govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića, narodni poslanici SRS-a lupali su o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću da istrpim i da izdržim sve ovo što govore moji dojučerašnji prijatelji.
Računam da malo govore i o sebi, ali ako smo već kod krivice za izgubljene ostavke, bio mi je pčelar Dačo iz Guče, odbornik SRS-a u opštini Lučani, i kaže da je gospođica Nataša Jovanović izgubila njihove ostavke i zato su sada oni, kao Srpska napredna stranka, odbornici u opštini Lučani, pošto mandati ne mogu da im budu uzeti.
Da li je krivično delo to što ste vi, gospođice Jovanović, izgubili ostavke odbornika iz Lučana? Mislim da to nije krivično delo, a i ne optužujem da ste to hteli da date SNS-u. Ima nešto drugo u svemu ovome.
Zar ne vidite šta sami sebi radite? Zar ne vidite da ste sve niži? Zar ne vidite na šta ste sveli svoje političko delovanje, ako smo mi takvi lopovi? A vama, gospodine Krasiću, kažem da se moje selo zove Bajčetina i da mi ne vređate 17 seljaka koji u njemu žive. Vrlo dobro znate kako se to selo zove. Ne vređam nikoga od vas, nemojte vređati bar seljake koji tamo žive.
Zar ne vidite da je toj vašoj politici veoma vidljiv kraj? Izdržite nas još do 9. novembra i, ako nas bilo gde pobedite u ove četiri lokalne samouprave, prihvatam da izađete i da kažete šta god želite o nama. A šta ćete ako izgubite od nas u te četiri lokalne samouprave? Šta ćete ako vas narod kazni za ovo besmisleno lupkanje o klupe? Neki od vas i neke od vas su vežbali te pokrete rukom. Šta će onda da bude?
Vi kažete da sam ja multimilijarder. Lažete da imam bazen. Prvi privatni bazen u kome sam se ikada u životu okupao pre 10 godina je bio bazen Vojislava Šešelja. Pa, kako je to moguće da neko može da ima, a neko ne može da ima? Kako vam to naloge izdaju na onim zvučnicima gore, kao posle Drugog svetskog rata, slušate predavanja na zvučnicima po kancelarijama.
Molim vas, meni je žao da nestane SRS. Osećam se delom onoga što sam stvarao, a nisam stvarao, zaista, Srbo, tebe nisam stvarao i ne mogu da se setim, ne znam čoveka koji bi tebe mogao da stvori.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim samo na nekoliko minuta da skrenem vašu pažnju sa veoma važne tačke dnevnog reda, a vas, gospođo Đukić-Dejanović, da upozorim da bezgranično strpljenje, koje imaju poslanici poslaničke grupe ''Napred Srbijo'', nije na izmaku. Cilj koji smo sebi postavili je veoma visok.
Ali, juče je došlo do incidenta na sednici Odbora za industriju, kada predsednik Odbora gospodin Buha nije dao reč narodnom poslaniku Zoranu Antiću i rekao mu je: Vi ne možete da dobijete reč zato što niste narodni poslanik. Gospodin Zoran Antić nije mogao da učestvuje u radu Odbora za industriju zato što jedan poslanik tumači da li je on poslanik ili nije. Ako to padne na jednog poslanika, onda od ove skupštine nema ništa.
Zato vas molim, gospođo Đukić-Dejanović, ili da obezbedite da se sednica Narodne skupštine odvija u skladu sa onim što je poslanik pre mene tražio, a to je da onaj ko nema šta pametnije da radi ode do restorana, onaj ko u životu nije ništa radio nego samo ume da lupa u klupu, da ode do restorana, ili da obezbedite da odbori i sednica Narodne skupštine radi ili da podnesete ostavku.
Predsednik Narodne skupštine predstavlja i zastupa Narodnu skupštinu. Ako niste u mogućnosti da rešite ovaj problem, možda će neko drugi moći da ga reši. Ako nema tog u vašoj vladajućoj koaliciji, ajmo na izbore. Ali, da ovde neko, za koga niko nije dokazao da nije poslanik, a ima uverenje da je izabran kao narodni poslanik...
(Ne liči to na tebe, Todoroviću, ti si ozbiljan čovek. Hajde ovi što ne znaju šta će drugo u životu, razumem, oni neka lupaju, ali šta ti lupaš? Ti vrlo dobro znaš da je to njima poslednje lupanje u ovim klupama.)
Dakle, poslednji put vas molim, gospođo Đukić-Dejanović, obezbedite da se poštuje dostojanstvo svakog narodnog poslanika, a vas, drage dame i gospodo lupači, pozivam da jednom u Sava centru napravite nešto slično onome što smo mi u stanju, pa onda lupajte do mile volje.

Kako je to nama Naprednjacima jasno, da pokušamo građanima Srbije da kažemo.
Imamo jednu vladu koja ne može da nas uvede u EU i koja građane Srbije svađa sa Ruskom federacijom. Postavlja se pitanje - šta u stvari radi ta Vlada? Ne postavlja se uopšte pitanje da li treba ovog časa da intenzivno sarađujemo sa Ruskom federacijom - da i potpuno.
To nam je trenutno jedini izlaz. Ali, ako vi gospodo iz Vlade mislite ovako da Rusiju predstavite građanima Srbije kao zemlju koja nas pljačka, onda mi daleko nećemo da stignemo.
Gospodine Dačiću, vi radite na nekoliko frekvencija. Molim vas da se sada uključite kao potpredsednik Vlade, ne kao ministar unutrašnjih poslova.
Meni je nedostojno mog digniteta narodnog poslanika da izađete ovde i da nam ne pričate o tome šta se dešava sa gasom, nego da ćete da hapsite.
Pitamo vas - zašto je poskupeo gas? Šta je tu cena koja stiže iz Rusije, šta je naša nadgradnja, šta su naši troškovi, ima li mogućnosti za bilo kakvu uštedu i otkud baš sada? I što pružate priliku onima koji u Srbiji žele potpuno da nas isključe iz saradnje sa Ruskom federacijom da na ovaj način dokazuju svoje politike poene?
Ako mislite da možemo da preživimo čekajući EU bez Ruske federacije, grdno se varate. Nama takva Vlada nije potrebna. Ne postoji Vlada da bi ljudi sedeli u ministarskim foteljama, nego da nam traže izlaze. Prihvatili smo vam taj energetski sporazum. Jesu li ovo njegove posledice? Recite nam to.
Kako to, po kom osnovu samo 15 dana po potpisivanju tog sporazuma da vi krenete u harač sa energijom? Ko sad u Srbiji može normalno da razmišlja i da kaže, ne, ovo nije kriva Rusija. Pedeset posto građana Srbije reći će - za ovo nam je kriva Rusija. Ponovo smo prepustili Rusiji na volju i ponovo će Rusija da gospodari zemljom.
Nije tačno, greške su u vama, i oni koji su dali sve sirovine strancima, oni koji su dali i vodu i vazduh, sad pitaju da li smo dali i energiju. Pod uslovima koji Srbiji odgovaraju mi smo prihvatili uslove da možemo da delimo sa ostalim svetom sve što posedujemo, u meri u kojoj je Srbija zainteresovana, u meri u kojoj Srbija od toga ima koristi, u meri u kojoj naša deca od toga imaju koristi.
Ako mislite da možemo da preživimo sa povećanjima cena od 60%, makar da su to i čačkalice, grdno se varate. Nema građanina u Srbiji koji može da prihvati dvocifreno povećanje cena pri jednocifrenoj inflaciji. Vrlo dobro se zna - nafta i gas kad poskupe, lepeza proizvoda ide za njima.
Zato vas molim, mi uvek računamo, ovde kad dođe predsednik Vlade da ima odgovor na svako pitanje. Kad dođe njegov zamenik, a Ustavni sud ne sme da kaže da li vi imate pravo da budete zamenik ili ne, mora da ima odgovor na svako pitanje, on je zamenik predsednika Vlade. Kad dođe ministar unutrašnjih poslova, ne pitamo ga o energetici.
Ne pitamo vas ništa kao predsednika SPS, ta pitanja vama ne želim da postavim, niste u toj funkciji došli.
Ali, ako ste došli kao zamenik predsednika Vlade, osnovno pitanje je kako je ta cena izgrađena u roku od 15 dana, otkud to da smo trpeli gubitke za koje je potrebno povećanje cene od 60%?
Ako treba da istražimo, hajde da krenemo od 2001. godine, da vidimo kako je ko ruinirao sve sektore u Srbiji, pa i taj energetski. Ništa ne traje mesec ili dva, Srbija traje jako dugo, a ove vlade koje se sad napadaju međusobno traju već 7-8 godina. Treba da sačekamo ...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam, izvinjavam se; treba da sačekamo svaki put kada se promeni Vlada da saznamo šta je radila prethodna, a da ta prethodna odmah počne da napada onu koja je aktuelna, i vrtimo se u krug i iz tog začaranog kruga nema izlaza.
Kažem vam da ima izlaza. Ako nemate odgovore na ova pitanja, moramo da idemo u nove izbore. Vlada koja ima samo tri ili četiri poslanika više od minimuma koji je potreban za funkcionisanje, koja ima toliko suprotstavljenih partnera, u koje otvoreno sumnjam da bar dva partnera žele da nas razdvoje sa Ruskom federacijom, ne zaslužuje da vodi Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe "Napred, Srbijo", veoma napredne poslaničke grupe, u četvrtak sam dobronamerno upozorio Vladu da je došlo do priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Vlade Crne Gore, upozorio na moguće posledice i zamolio da veoma obazrivo razmotri situaciju u kojoj ćemo se naći, da prevashodno ima na umu interese Srbije, ali i interese Srba koji žive u Crnoj Gori, kao matica koja o njima mora da brine.
Tada sam rekao predsedniku Narodne skupštine da smo u stanju da omogućimo da Skupština radi po toj tački dnevnog reda. Vlada je u međuvremenu povukla nekoliko poteza, ne samo čudnih nego veoma štetnih po državu Srbiju i još štetnijih po Srbe u Crnoj Gori.
Vlada je došla dotle da otkazuje letove za Podgoricu. JAT otkazuje letove za Podgoricu. Vlada prekida sve odnose sa Crnom Gorom. Da li smo mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije saglasni sa tim merama? Da li Srbija treba da kažnjava građane Crne Gore, pa i one koji su Srbi, ili treba da kazni režim Mila Đukanovića? Da li se režim Mila Đukanovića kažnjava tako što se sprečava protok ljudi, kapitala, robe? Da li je to Srbija konačno našla jednu malu državu sa kojom može da se obračuna, i to baš jedinu srpsku državu?
Da li postoje drugi načini da Srbija i Crna Gora rešavaju svoje odnose i da li je Vlada spremna da ovde, u ovoj Narodnoj skupštini, gde se njena politika odobrava ili ne odobrava, izloži svoj plan kakvi će biti odnosi sa Crnom Gorom za dva meseca, pet, godinu? Da li je naša borba da Crna Gora odustane od priznanja isključivo kroz samožrtvovanje Srba koji žive u Crnoj Gori, pa čak i onih koji predvode Srbe i bez kojih će Srbi ostati potpuno obezglavljeni?
Ne mogu da verujem da je proteklo toliko dana i da se ovde baš niko ne pojavi da nam kaže šta su sledeći potezi. Oterali smo ambasadora. Veliki smo posao uradili. Možda je otišla istim avionom kojim su se naši ambasadori vratili u države koje su pre toga priznale nezavisnost Kosova i Metohije, pa smo odatle povlačili ambasadore.
Mi smo sad jaki, mi smo veliki; Makedonija i Crna Gora - to ćemo da zgazimo. Da li je to spoljna politika? Da li je to način da se štite interesi Srbije? Da li je to način da se štite interesi Kosova i Metohije? Da li je to način da se zaštite Srbi u Crnoj Gori? Oni koji su iskazali svoj protest sinoć biće na udaru režima u Crnoj Gori. Hoćemo li moći da im pomognemo? Čime da im pomognemo u državi sa kojom smo prekinuli diplomatske odnose?
Najlakše je da mi sada... A, vidim da je gospođa predsednik pobegla u inostranstvo, njoj je mnogo važnije da se provodi po inostranstvu nego da vodi sednicu Narodne skupštine. Najlakše je reći – svaka poslanička grupa ima pravo na poslaničko pitanje, na pitanje Vladi. Ako Vlada ne vidi da je javnost uznemirena, ako Vlada ne vidi da javnost oštro reaguje na neke njene poteze i da pod firmom patriotizma ne možete da sakrijete poteze koji su štetni po Srbiju, onda ta vlada ne zaslužuje da vlada.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, pretpostavljam da ste obavešteni da je Vlada Crne Gore priznala nezavisnost KiM. Mislim da mi, ako sutra nastavljamo rad, a trebalo bi, važniju tačku od te ne možemo da imamo na dnevnom redu.
Situacija je veoma ozbiljna ne samo po sudbinu Kosova i Metohije, ali je veoma teško braniti priču o tome da Kosovo i Metohija ne može da dobije nezavisnost, ako država u kojoj većina građana koji pripadaju srpskom narodu, ogromna većina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izjavi da KiM može da dobije nezavisnost.
Postavlja se pitanje naših budućih odnosa sa Crnom Gorom. Postavlja se pitanje sudbine srpskog naroda u Crnoj Gori, koji će biti apsolutno protiv toga da njegova država prizna nezavisnost KiM. Postavlja se pitanje naše ustavne obaveze da štitimo Srbe koji ne žive na teritoriji Republike Srbije, da im pomažemo da ostvare sva svoja prava i da razvijaju svoju svest i svoju volju da žive u državi koja je dostojna života za svakog građanina, pa i za pripadnike srpskog naroda. Ne pominjem Makedoniju, koja je to takođe uradila, u kojoj imate jedan deo veliki, Skopske Crne Gore, u kome žive Srbi.
Molim vas da obezbedite svakako da se sutra ministar spoljnih poslova, predsednik Vlade, pojave na sednici Narodne skupštine, da nam donesu usvojeni paket mera. Podsećam vas da su već vratili ambasadore u države koje su ranije priznale nezavisnost KiM, da nas ovde izveste o tome šta su preduzeli, pa bar jednom da nas pitaju da li smo sa tim saglasni.
Molim poslanike vladajuće većine da shvate koliko je situacija ozbiljna, da shvate da jučerašnja priča o pobedi na Generalnoj skupštini, a u borbi protiv te pobede Amerika uopšte nije učestvovala, čekala nas je na tom sudu, da shvate da to nije pobeda, možda Pirova pobeda, možda samo jedna dobijena bitka.
Ako je Crna Gore ušla u priču o priznavanju nezavisnosti, ona zna šta će biti na Međunarodnom sudu pravde. Ona će se opravdati pred svojim građanima time što ste vi tražili da Međunarodni sud pravde bude konačni arbitar oko toga može li KiM da dobije nezavisnost ili ne.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, razumem da ponekad postoje opstrukcije koje nemaju nikakvog smisla, ali zamislite sada poslaničku grupu koja je do sada bez smisla vršila opstrukcije, kako bi mogla da vrši opstrukcije pred najvažnijom srpskom temom. Spremni smo da pomognemo da se ta sednica održi, a spremni smo i da se ne održi sednica ukoliko Narodna skupština koliko već sutra ne bude odlučivala o tome kakvi će naši odnosi biti u buduće sa Crnom Gorom, sa imovinom u Crnoj Gori, sa građanima, odnosima, povezanošću, interakcijama, kako vi to nazivate.
Situacija je zaista veoma ozbiljna. Svi koji su do sada priznavali nisu mogli da kažu da su srpska država, da su bili srpska država, pa nisu. Ovog časa jedna srpska država, jedna prava srpska država ili jedna kvazinova država priznala nezavisnost KiM, direktno jedan deo srpskog življa osuđen da živi u državi koja je priznala da u matici, u Srbiji, može da postoji još jedna nova država.
Među vama ima mnogo patriota. Ovo nije tema na kojoj bi ste mogli da malo potisnete svoj patriotizam. Ovo je tema na kojoj se iskazuje patriotizam, bez obzira na to ko kojoj političkoj stranci pripada.

Dame i gospodo narodni poslanici, imate pravo da budete obavešteni o svemu. Inauguraciji Mila Đukanovića za predsednika Republike prisustvovao je dr Vojislav Šešelj i Vuk Drašković i niko više od srpskih političara. Taj Milo Đukanović je danas priznao nezavisnost KiM.
To samo koliko da se zna, pa kada kažete da sam plaćenik, da sam slugeranja, da ispunjavam tuđe naloge, zamislite samo zašto nisam bio plaćenik u vreme kada je cela stranka prihvatila inauguraciju Mila Đukanovića za predsednika Republike. Tada je predsednik stranke bio dr Vojislav Šešelj i sada vam je predsednik stranke dr Vojislav Šešelj. Sada ne bi smeli da imate ništa protiv toga. To je vaš Milo uradio.
Da, moj Solana je to uradio. Gospođo Pop-Lazić, ne znam šta se to nakupilo, otkud toliko mržnje. Sa 200 miliona evra kupio bih ovu zgradu i onda biste glasali kako kažem. Stanite negde na nekoj cifri. Počelo je sa četiri, pa 10, sada je 200.
Dakle, trenutak je ozbiljan. Nema mesta za naše rasprave, ne skrećite temu. Nije bitno hoćete li vi da imate 78 ili 58, ili 48 mandata za neki dan, uopšte nije bitno, ili mi 20 ili 5, ili nijedan, priznata je nezavisnost KiM u Crnoj Gori.
Vi se sad sećate nekakvih priča i nekakvih sukoba. Sad nije vreme za srpske sukobe, jedino ako sam smetnja. Evo, nećemo doći na tu sednicu kada će te vi da izglasate neku rezoluciju u vezi priznavanja KiM od strane Crne Gore. Evo, neću da budem tu, da vam ne smetam, da nemate kome šta da prigovarate.
Zar je moguće da nemate ozbiljnija posla ovog časa? Zar je moguće da vas to nije potreslo? Pričate o dogovoru između predsednika Skupštine i mene, pa dva i po sata nisam izašao iz sale, mrdnuo nisam. Ne, bio sam na sednici Komiteta za odbranu, pa su mi javili šta treba da radim. U ovoj stranci se svojom glavom misli, ljudi sve sami odlučuju. Ovo je stranka slobodnih ljudi.
Nikada u životu nisam sreo ljude koji su više izgubili, a koji su srećniji. Vi ste najsrećniji ljudi na svetu koji su najviše izgubili. Izgubili ste sebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo čekam da Skupština počne da radi, pošto smo spremni da diskutujemo o ovim predlozima zakona.
Da ne ispadne da nemamo šta da vam odgovorimo, dragi moji bivši prijatelji, tačno je da je danas Gradska skupština oduzela mandate odbornicima Odborničke grupe Napred Srbijo.
(Upadica iz sale: Koja ne postoji.)
A vi sine postojite, daj Bože, neka postojite vi još 100 godina.
Dakle, nisam prigovorio nikome od onih koji su glasali da mandati budu uzeti. Vi prigovarate onima koji se nisu uopšte mešali u glasanje. Znači, u ovoj Srbiji ima pravo da misli samo onaj ko je za vas, i pošto su oni koji su za vas bili u većini, hajde da ćutimo o tome ko su ti koji su bili za vas, a da istaknemo one koji, čak, nisu ni uticali na glasanje, bili su uzdržani.
Ko je to bio za vas? DSS, SPS, LDP, PUPS. Šta li vas to povezuje, drage moje političke stranke, koje ste danas uzele mandate odbornicima Odborničke grupe Napred Srbijo, a svi vi sada ...
(Srboljub Živanović, upadica s mesta: Izdajnik.)
Srbo, zamolio bih te, znam da si nekulturan, ali zaista ti ne pružam povoda. Dobro, ja sam izdajnik, Srbo, samo ti ne pružam povoda. Nemoj da misliš da mene možeš da napadneš, slučajno, fizički, kao drugog poslanika. Samo nemoj da misliš da ćeš mene nekažnjeno fizički da napadneš.

Završavam. Neka, nek dobacuju. Dobro je, još su živi.
(Upadica iz sale: Šta to znači?)
Politički još postojite dok vam traje ovaj mandat koji su neki od nas zaslužili za sve vas. Za mandate odborničke u Beogradu niko od vas nije zaslužan, čak ni veseli Dragan Todorović i ja nismo toliko zaslužni koliko je zaslužan Aleksandar Vučić. Sve je to Aleksandar Vučić 24 sata dnevno radio, a vi uživali i čekali šta će da bude. Vi sada znate kome treba da pripadnu mandati u Beogradu.
Podižem vam malo tonus, pali ste mi nešto. Volim da vi živite, volim da se vi politički borite, ušli ste u ove komplikacije sa govornicom, ne vidite izlaznu strategiju. Evo, pomažem vam ja, okrenite se protiv nas.
Nemojte da likujete previše što ste došli do nekih odborničkih mandata. Prvo, vama to ništa ne znači, a, drugo, to su vam poslednji, dame i gospodo. To su vam poslednji. Ako mora SPS da vam pomaže, ako mora LDP da vam pomaže, ako mora DSS da vam pomaže da neke mandate imate, ta pomoć nije na čast, nije na ponos.
Nama DS danas nije pomagala. Zašto niste ostavili sudu da to rešava? Neka reši to sud, pa kada reše srpski sudovi, a mi ćemo Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Znači, da vidimo ko je to vlastan da čoveku otima mandat, koja to politička stranka u svetu, u koliko država politička stranka može poslaniku ili odborniku da uzme mandat.
Ako vi mislite da može da postoji samo još Srbija i samo još SRS koja će da otima mandate ljudima koji s njom više ne žele da budu, neka vam to i bude. Samo da vam kažem, neka uzmu sve mandate odbornika u Srbiji. Šta to znači i vama i nama? Hajde da vidimo koliko će ko mandata da osvoji na sledećim izborima. Onda priznajem, budete li za jedan glas jači od nas ...

Završavam, svaki put ću da se poklonim kada neko od vas uđe na ova vrata. Niko od vas na ova vrata više neće ući.

Na psovke i uvrede neću da odgovaram. Kako sam vaspitan, tako se i ponašam. Želeo bih da cela Srbija živi bolje i tako se i ponašam.
Što se tiče ovih mandata, jeste vi imali i ostavke i overene ugovore, ali imali ste i povlačenje ostavki i izraženu želju da se raskine ugovor, tako da ste poništili volju jednog čoveka koja je bila evidentna pred vama. Dakle, imali ste pred sobom i nešto potpisano pre dva meseca i nešto potpisano pre 15 dana. Odlučili ste, ja vas zbog toga ne napadam, kako ste mislili, ali to nije u skladu s onim kad je Ustavni sud rekao da čoveku pripada mandat.
Mi smo, pojedini odbornici su podneli ostavke, potpisali ugovore sa strankom, potom povukli ostavke, podneli tužbu sudu da se raskine ugovor, pa je sada ostavljeno na savest odborničkim većinama kako će to da reše.
Jednu drugu stvar samo da vam kažem. Hiljade aktivista radi za svaku političku stranku u Srbiji kada su izbori i kada nisu izbori. Nijednog od njih nisam uvredio, eno, stoje u redu ispred Čika Ljubine broj 8, učlanjuju se u Srpsku naprednu stranku.
Kada mnogo naroda dolazi kod izdajnika, razmislite da li pravilno razumete taj termin – izdajnik. Kažem vam, otvorena su ta vrata i za vas, Čika Ljubina 8, u divnom društvu ćete da budete, u društvu ljudi koji žele bolje Srbiji, u društvu ljudi koji ne žele mržnju i svađu, u društvu ljudi koji sad drugačije misle od vas. Pa, šta?
Vi, gospodine, koji mi dobacujete, kada ste u jednoj opštini ušli na sastanak i rekli – neka izađu svi koji su za Tomislava Nikolića, ostali ste sami u sali. I to je tačno.
Dakle, uopšte vas ne korim zbog toga, imate svoj stav. Nemojte samo ovu sektu da slušate, pa da previše ružno govorite, to o sebi govorite. Slobodno iznesite ovde argumente, šta to ne valja kod nas, i ja ću to da prihvatim, ali nemojte ružno da govorite. Ja vama neću ružno da govorim, čini mi se kao da bih govorio o sebi ružno.
Ako ja vas prihvatam kao deo sebe u poslednjih 18 godina, pa i vi imajte makar malo osećanja da sam i ja deo vas u tih 18 godina. Ako sam ja izdajnik, sve vas sam vodio u tu izdaju, znači. Zašto mi niste rekli u ovih šest godina da vas ne vodim u izdaju? Zašto niste rekli – nisu nam potrebni uspesi na političkoj sceni, ti nas vodiš u izdaju, Tomislave Nikoliću? Nije tačno.
Naravno, neki koje sam molio da ne govore, sada imaju otvorenu govornicu, sada će da pokažu, podizaće ugled te vaše poslaničke grupe. Neki vas već maltretiraju, govore po pedeset puta. Da li je to moglo ranije, setite se i sami.
Jednu stvar nećete moći nikada da mi dokažete, a to je da vi više želite da se Vojislav Šešelj vrati nego ja.
Nikada to nećete moći da mi dokažete, jer vi ste došli u stranku koju smo Vojislav Šešelj i ja već formirali, izuzev Zorana Krasića, koji kaže da ja sada ubijam Vojislava Šešelja. Zna da nije tačno, ali, eto, govori Zoran Krasić svoju priču.

Znači, o vama nemam lošu reč, za vas imam otvorena vrata, vama Srbija otvara vrata, vi tu šansu iskoristite kad vas molim.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ne razumem jezik kojim govore moji bivši prijatelji, dužan sam, zbog građana Srbije, da ukažem na sistematsko iznošenje laži. Dakle, i ja sam čitao novine.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, koji član?)
Članovi 225. i 226. Piše u novinama da je tužilaštvo odlučilo da na mesec dana uskrati privilegovane razgovore dr Vojislavu Šešelju zbog toga što je evidentno da u razgovorima sa svojim savetnicima ne razgovara isključivo o odbrani i da postoji osnovana sumnja da ti razgovori služe da se zastrašuju svedoci. Tako piše u novinama.
Kakve sada to veze ima sa stenogramom koji sam objavio? U stenogramu se ne spominje ni jedna jedina reč o Haškom tribunalu. Pominje se samo ono za šta vi kažete da uopšte nije istinito. Znači, mesec dana će Haški tribunal ne da uskrati odbranu i razgovore Vojislavu Šešelju, nego samo da vrši nadzor sa kim razgovara i o čemu razgovara. Uopšte mu nije uskraćena komunikacija. Ko to kaže - laže. Uopšte ne učestvujem u ubistvu gospodina Vojislava Šešelja. Kako vas nije sramota? (Dobacivanje iz sale.)
Krasiću, sada sam te upoznao potpuno. Sve mi ovo služi da upoznam. Imam 57 godina i nisam znao da procenjujem ljude. I vi mene, tako je. Mi smo se sada zaista dobro upoznali.
(Predsednik: Molim vas, dijalog nije dozvoljen. Vi ste dobili reč da se obratite Skupštini. Molim vas da ne ometate govornika.)
Vi možete to sve da organizujete; obezbedite i dalje da Vojislav Šešelj ima karticu pomoću koje će da razgovara telefonom sa vama. To ne košta mnogo. Vi obezbedite neki novac, kao što sam ja obezbeđivao. Može da razgovara svakog sekunda sa svima vama. Ako mislite da još nešto dodatno učinite, izreknite kletvu onome ko je uskratio telefonske razgovore, pa recite "dabogda mu se osušila ruka, dabogda mu se osušila noga". Taj vaš način borbe je najefikasniji.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću naravno svaki put da odgovorim ovima koji dobijaju instrukcije da me napadaju, a jedna stvar treba da vam bude jasna. Dame i gospodo narodni poslanici, tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je zahtev da se nametne advokat branilac Vojislavu Šešelju. Kakve to veze ima sa mnom?
Ako nas je samo 20 otišlo iz SRS, kako to da će vas samo 50 biti na mitingu podrške Vojislavu Šešelju? Mandat pripada meni, držim ga u džepu. Ako hoću da vam ga vratim, vratiću vam ga, ako neću, neću da vam ga vratim. Ali, nemojte da mi kažete da će Boris Tadić da bude demokrata ako odluči da vam vrati mandate. U državi u kojoj predsednik republike odlučuje ko će da drži mandate nema demokratije nego ima samo diktature.
Ono što je najvažnije, drage moje dame i gospodo, u vreme dok sam odlučivao o tome kako ćete da se ponašate, visoki funkcioneri stranke nisu nosili žute majice kao danas.