Gospodine Petroviću, dopunite svoje znanje, još jednu knjigu ću vam pokloniti dr Vojislava Šešelja – "Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića".

Ja vam obećavam, ako budem izabran večeras, jedna tačka dnevnog reda na nekoj od narednih sednica biće razgovor između DS–a i DSS–a, kako je sve to teklo i ko bude hteo da vas sluša neka uživa u razgovoru. Meni je veoma zanimljivo, ali mislim da zaista više nema smisla, zato što niko od vas nije kandidat za predsednika Skupštine. Zbog toga obećavam, jedna tačka dnevnog reda biće da raščistimo kako je to bilo od nedelje naovamo, ko se kome priviđao, ko je kome dolazio u san, ali nemojte da me potcenjujete.
Gospodine Markoviću, nemojte da me potcenjujete; ja ću odgovoriti nešto ako budem izabran, ako ne budem, negde ću da se pojavim, ali ništa od onoga što danas radi SRS nije slučajno i ništa nije samo u interesu Srpske radikalne stranke. Gledano vašim očima, Srpska radikalna stranka nema interesa da njen predstavnik bude izabran na pet dana za predsednika Skupštine. Gledano očima Srbije, Srbija ima potrebu da ima predsednika Skupštine.
Ja vam danas kažem, i nemojte više to da koristite, da ne izlazim svaki put – mi nećemo učestvovati ni u kakvoj vladi pre novih izbora, nećemo podržati nikakvu manjinsku vladu, nećemo formirati nikakvu vladu. Nađite neku novu temu. Više nemojte uopšte da govorite o koaliciji DSS–a i SRS–a. Nema je, niti će je biti. Sve to što govorite je deplasirano. Tražite neku drugu kvačicu, šta nas to poveza.
Možda nas poveza to što je u subotu vašeg predsednika zvao neko iz inostranstva i naredio šta mora da se radi. Znate, kada čujem da ta zapadna civilizacija naređuje po Srbiji, onda možda uradim nešto što u drugoj prilici ne bih. Ako vi možete da trpite da vas prozivaju... Evo, danas pred Ministarstvom inostranih poslova ima 50 automobila sa diplomatskim tablicama. Navalili su sada i na Vuka Draškovića.
Molim vas, koncentrišite se da brukate mene, ima vremena na raspolaganju da pričate o meni, prijatno se osećam kada govorite o tome šta sve to kod mene ne valja, ali nemojte o Srpskoj radikalnoj stranci i nemojte sa insinuacijama i podmetačinama. Nećemo biti u vladi pre izbora. Ko izađe ovde i kaže – svi sa radikalima pravite vladu, moraću da kažem da je bio ili gluv, ili lud ili pijan.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ili sve.)
Nemoguće, zaista, jer onaj ko je lud njemu pijanstvo više nije potrebno. Dakle, molim vas, jeste, ja sam večeras meta, ali navikao sam, rekao je gospodin Vučić, 15 godina sam nečija meta, i vi to koristite slobodno, ali nemojte SRS. Nismo učestvovali ni u kakvim pregovorima, nije nas sramota ni što nismo učestvovali.
Meni se čini da je vas sramota što ste učestvovali. Ako je nemoguće sa DSS–om napraviti vladu, otkud vam ideja da pregovarate sa njima, ako ne valjaju, ako su upropastili Srbiju za tri godine?
Znate kako su upropastili Srbiju? Hvalili ste se da sve vaše zakone koje ste ostavili u fiokama izvršavaju, tako da ako su upropastili Srbiju, to su vašom ideologijom upropastili.
Neću da se javljam, neće više ni radikali da vam odgovaraju, nema smisla, zato što više nema na šta da se odgovori. Došao je Aca Vlahović. Njegove zakone ste ispunjavali i sad smo tu gde jesmo. Dakle, mi nećemo učestvovati više u polemikama. Nekoliko naših poslanika će govoriti isključivo o našem kandidatu. Mi o tuđem kandidatu nećemo da govorimo večeras.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne ispunjavam zahteve da odgovorim, odgovoriću ako me budete izabrali.
Jedna stvar, Ustav Srbije nije antievropski. Ustav Srbije u preambuli kaže da je Srbija privržena evropskim tradicijama.
Ako mislite da je antievropski zato što kaže da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, e onda je antievropski. Ako Evropa kaže da nije, onda je antievropski.
A svakoga ko sumnja u kapacitet, a posebno demokratski kapacitet Ustava Srbije, upućujem da pročita nalaz Venecijanske komisije.
Venecijanska komisija nije rekla da je Ustav Srbije antievropski. Našla nekoliko primedbi, neku za koju smatra da je ozbiljnu, neku za koju smatra da nije, čak u oblastima prava je rekla da potpuno evropski Ustav.
Tako da se najmanje očekivao od jednog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije da je Ustav Srbije antievropski. Vi ste zaista prvi koga sam čuo da je to javno izgovorio, a slušao sam mnogo evropskih zvaničnika kako se izjašnjavaju o našem Ustavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da predstavniku Romske partije kažem da nije lepo reći nekome da laže. Od vas ne očekujem da glasate za moj izbor, ne očekujem ni da ne glasate, niste se izjasnili, ali da ostavite ovde utisak da nećete da glasate zato što mi ne govorimo večeras ovde istinu, to već nije u redu.
Dakle, govorim vam istinu, večeras ne birate novu vladu. Zato, gospodine Šajn, imate pred sobom izbor, ili ćete glasati za gospođu Milošević ili za Tomislava Nikolića, i nemojte nijednim izmišljenim argumentom da pravdate to što nećete glasati.
Nije tačna vaša teza da vas ovde neko laže i da ne sme da vam kaže da se kao formira neka vlada nego samo skupštinska većina. Samo skupštinska većina. Nemojte da svrstamo u jedno tri grupe onima koje to večeras, ponavljam već četvrti ili peti put, pa se prave da ne razumeju. Vi se ne pravite, vi ste inteligentan čovek, vrlo dobro znate da mene ne možete da obmanete.
Ako hoćete da glasate, glasajte, ako nećete ne morate, ali nije razlog to što vas neko večeras laže. Ja vas ne lažem. Imate pred sobom izbor, birate predsednika Skupštine, ne birate vladu. Da birate vladu, to bih vam već rekao. Uopšte ne mislim da se upuštam sa ovakvima u pregovore o vladi. Nas građani Srbije nisu hteli u dovoljnom broju. Da gubim tri meseca i da mi neko izađe posle za govornicu i kaže: dao sam ti BIA–u, dao si mi CIA–u. To je apsolutno neozbiljno. Verujte mi, uostalom, do raspuštanja Skupštine nema tako mnogo.
Večeras ne birate vladu. U ovom sazivu je verovatno nećete birati, izuzev ako ovo odugovlačenje ne predstavlja znak da se još uvek pregovara, što bi meni možda najviše odgovaralo. Kada vas slušam ceo dan danas, vidim da mnogi od vas ne zaslužuju da im budem predsednik Skupštine.

Dame i gospodo, pretpostavljam da je neko normalno radno vreme ne bih rekao ono što ću sada da kažem, ali je moj prethodnik isto ovako nastupao. Posle izbora nećete me čuti da komentarišem ono što govore poslanici, ali ovo je bilo previše.         Ovakvima veterinari puštaju krv.
(Smeh i aplauz poslanika iz SRS–a.)
Posle 35 godina rada, 15 godina poslaničkog staža, kada zaista niko od poslanika nije mogao reč da mi kaže, doživeo da se u Skupštini pojavi neka uštva koja će meni nešto da kaže. Da vam nije bilo tog Borisa Tadića kada biste vi videli Skupštinu?
Ovde ste prosipali 20 minuta mržnje, šta sve niste rekli poslanicima SRS, a sutra biste skočili da nas hapsite zbog govora mržnje SRS. Uzmite stenogram, sve ovo što ste izgovorili, izgovorili ste meni, Tomislavu Nikoliću. Za vas sam pojam narodnog poslanika. Ući ću u legende u Skupštini, imam 10 knjiga stenografskih beležaka samo onoga što sam ja izgovorio u Skupštini, a vi ste se dočepali prve prilike da napadnete mene.
Mislite da se tako postaje veliki poslanik. Ne, možda će vam aplaudirati još jedanput, a kada se raziđu, reći će – gle, ona naša budala šta je napravila od sebe noćas. Jer to tako ide.
(Aplauz radikala.)
U našoj poslaničkoj grupi takav se ne bi zadržao ni dva dana. Evo, pitajte ih. A svako bi mu u oči rekao – je li budalo, šta si ono radio noćas. Voleo bih da ste pijani. Pronašao bih tu opravdanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da trenutno nema važnijeg akta, izuzev druge tačke, o kome treba raspravljati, od Izveštaja RIK–a. Ako nam neko ovde dostavi izveštaj, očekujemo raspravu o izveštaju ili glasanje o izveštaju.
Sada me interesuje, da li možda upadam u neki scenario u kome je to predviđeno ili ne? Ako nije predviđeno, tražim da se otvori rasprava o Izveštaju, ako je previđeno, sačekaću, ukoliko ima još nekih poslova pre rasprave.

Nije predviđeno. Onda ćemo otvoriti raspravu.

Da li sam dobio reč?

Prvo, mislim da bi bio red da  zahvalimo gospodinu Predragu Markoviću, zato što je način na koji je on obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine, ipak, bio izvesna demokratska relaksacija u odnosu na to šta su pre toga sa Narodnom skupštinom činili predsednici Skupštine koje je DOS birao od 2001. godine naovamo.
Želeo bih da u nekoliko tačaka, nadam se da imate malo strpljenja, ukažem na tok izbornih radnji u ovom izbornom procesu, da ukažem na nepravilnosti koje je uočila SRS u sprovođenju republičkih izbora, u nadi da bi to moglo da pomogne da ubuduće izbegnete greške, slučajne ili namerne, i da se okrenete malo više ravnopravnosti u izbornom postupku.
Odmah da kažem, neće to biti predugo, u devet tačaka sam to koncipirao, da je na RIK vršen nezakonit pritisak visokih državnih funkcionera. U to ubrajam posetu predsednika Narodne skupštine Republičkoj izbornoj komisiji, koji je istakao članovima Komisije da u Srbiji postoji getoizacija nacionalnih manjina i sugerisao RIK–u da u Uputstvu za sprovođenje parlamentarnih izbora predvidi blaže uslove za proglašenje izbornih lista stranaka nacionalnih manjina.
Vi znate da mi imenujemo Republičku izbornu komisiju, ali je ona nezavisna i samostalna u radu i radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Predsednik Narodne skupštine je, izgleda, odlučujuće sugerisao RIK–u, pošto je, a na to ću vam kasnije ukazati, RIK počeo da sluša instrukcije državnih funkcionera, a ne da poštuje zakon.
Pretpostavljam da predsednik Narodne skupštine nije otišao sam, svojevoljno, jer da je to bilo svojevoljno, izbacili bi ga članovi RIK–a. Ne, oni su znali da on dolazi kao predstavnik njihove koalicije i na osnovu toga su doneli Uputstvo za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika u kome su predvideli, u članu 23. stav 1. tačka 8, da prilikom podnošenja izbornih lista političke stranke nacionalnih manjina, uz izbornu listu, između ostalog, obavezno prilože najmanje 3.000 sudski overenih izjava birača koji podržavaju izbornu listu.
Ova odredba Uputstva očigledno je suprotna članu 43. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji predviđa da lista može da bude prihvaćena i proglašena ukoliko je svojim potpisima podrži 10.000 birača koji imaju biračko pravo u Srbiji.
Nijedna druga odredba u Zakonu nije predvidela mogućnost da jedna izborna lista može da bude proglašena sa manje overenih potpisa. To je savršena kogentna norma i tu nije bilo mesta ni za kakvo tumačenje RIK–a.
Na taj način, nezakonito su proglašene četiri izborne liste. RIK je proglasio četiri izborne liste iako ih svojim potpisima nije podržalo 10.000 birača: Uniju Roma Srbije – dr Rajko Đurić, Koaliciju Albanaca Preševske doline, Romsku partiju – Srđan Šajn, Koaliciju Mađarska sloga – Andraš Agošton, dr Pal Šandor.
Rukovodeći se isključivo principijelnim razlozima, SRS je protiv rešenja o proglašenju pomenutih izbornih lista podnela prigovore RIK–u. Svi prigovori su bili odbijeni.
Protiv rešenja kojima su odbijani prigovori podnosili smo žalbe Vrhovnom sudu Srbije koji je takođe nezakonito odbio sve žalbe. Skrećem vam pažnju na način rezonovanja sudija Vrhovnog Suda Srbije kada obrazlažu svoj stav da se izborna lista stranke nacionalne manjine može proglasiti uprkos tome što je nije podržalo 10.000 birača.
Vrhovni sud Srbije se u svojim presudama poziva na Okvirnu konvenciju za zaštitu manjina, koja je usvojena na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope od 10. novembra 1994. godine.
Ta konvencija u članu 4. predviđa dužnost države potpisnice da odgovarajućim merama u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života obezbedi punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većine. "Punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većine".
Konvencija kaže da pripadnici manjine moraju biti jednaki sa pripadnicima većine, ali ne kaže da je država potpisnica dužna da pripadnike manjine privileguje u odnosu na pripadnike većine.
Treba istaći da važeći ustav Republike Srbije, u članu 75, predviđa da se pripadnicima nacionalnih manjina jemče dodatna individualna i kolektivna prava, ali ta prava pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju u skladu sa zakonom.
To znači da samo zakon može predvideti da će pripadnici nacionalne manjine u pogledu ostvarivanja nekih prava biti privilegovani u odnosu na većinski narod. Podzakonskim aktima RIK–a to ne može da bude propisano.
Neovlašćeno su donošena netačna mišljenja o značenju pojedinih odredaba Ustava Republike Srbije i postupalo se po tim mišljenjima.
Vi znate da se to odnosi na pravo da kao narodni poslanici budu izabrani funkcioneri u organima izvršne vlasti. RIK se usuđuje da smatra da izvršnu vlast u Republici Srbiji predstavljaju: predsednik Republike, ministri, funkcioneri i lica koja su na položaju u ministarstvima i drugim organima državne uprave.
S druge strane, prema shvatanju RIK–a, organi lokalne samouprave, opština i gradova, nisu organi državne vlasti, pa ne mogu biti svrstani u izvršnu vlast.
Odatle RIK izvodi zaključak da član 102. stav 3. Ustava Republike Srbije ne uređuje nespojivost funkcije narodnog poslanika s ulogom funkcionera lokalne samouprave, te da predsednik opštine i gradonačelnik mogu biti narodni poslanici.
Donošenjem ovog mišljenja o primeni jedne ustavne odredbe, RIK je izašao izvan granice svoje nadležnosti.
Naime, RIK, kao državni organ za sprovođenje izbora, nije nadležan da donosi mišljenja o primeni ustavnih normi, čak i onda kada su te norme relevantne za sprovođenje izbora za narodne poslanike.
Ovakav stav proističe iz člana 34. stav 1. tačka 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, po kojem RIK prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog zakona, naročito o sprovođenju glasanja u inostranstvu.
Prema tome, iz citirane zakonske norme, kojom je uređena nadležnost RIK–a, proističe da ovaj organ može davati mišljenja samo u vezi sa primenom Zakona o izboru narodnih poslanika, a ne i mišljenja u vezi sa primenom ustavnih normi.
Osim toga, Republička izborna komisija je donošenjem mišljenja o primeni ustavne norme postupila suprotno članu 80. Zakona o državnoj upravi. Zakon o državnoj upravi predviđa da su državni organi dužni da na traženje fizičkih i pravnih lica daju mišljenje o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata u roku od 30 dana. Ta mišljenja nisu pravno obavezujuća.
Iz ove zakonske norme nesumnjivo proističe sledeće: 1) Republička izborna komisija, kao državni organ, ne može donositi mišljenje o primeni ustavnih normi; 2) mišljenje o primeni zakonskih i ostalih podzakonskih opštih normi RIK može doneti samo ako su to tražila zainteresovana pravna i fizička lica.
Nijedan pravni subjekt se nije obratio RIK–u radi davanja mišljenja o primeni člana 102. stav 3. Ustava Republike Srbije. Uostalom, tu već imate i mišljenje Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, koji stoji na stanovištu da je funkcija gradonačelnika i predsednika opštine nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika.
Pod tačkom 5, jedinstveni birački spisak.
Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine, mislim 12. oktobra, donet je Zakon o izboru narodnih poslanika, po kome je predviđeno da Republika Srbija ima jedinstveni birački spisak, koji se ažurira jednom godišnje, a obavezno u godini kada se održavaju izbori. To je kompjuterski izborni spisak, a njegovi delovi se vode po opštinama.
Od momenta kada su održani prvi izbori po tom zakonu, decembra 2000. godine, proteklo je skoro sedam godina. Za sedam godina vladavine DOS–a u različitim kombinacijama, niste želeli da formirate jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji. Nije moje da istražujem razloge koji su vas motivisali, ali je moje da tražim odgovornost, posebno ministra za lokalnu samoupravu u svim sazivima, kako se zvao, nije bitno, zato što nije ispunio osnovnu dužnost. Ne znam ni koju je drugu dužnost mogao da ima, kad znate da je mnogo mrtvih ljudi u biračkim spiskovima. Uostalom, iz Kancelarije predsednika Republike su koristili te spiskove da zovu žene na izbore, pa su zvali žene koje su odavno sahranjene.
Još jedna primedba: zašto se u izbornom postupku ne poštuje pravilo o službenoj upotrebi jezika i pisma? Zašto se birački spiskovi štampaju latiničkim pismom, ako je u službenoj upotrebi ćiriličko pismo?
Dalje, neodgovorno postupanje prilikom pripremanja izbornog materijala. Republička izborna komisija je sav posao prepustila tehničkim službama. Javnost nije smela da komentariše i da istražuje zašto je moralo da bude uništeno preko 400.000 listića za glasanje, koji su zbog netačnog naziva dve izborne liste morali da budu uništeni. Javnost možda nikada nije ni saznala da niste ni štampali glasačke listiće za decu koja se nalaze na odsluženju vojnog roka i da je taj propust uočen kada je trebalo da se pristupi glasanju.
Nepoštovanje zakonskih normi o povredama izborne procedure.
Vi znate da smo principijelno prigovarali svaki put i da ste
imali vremena da po svim primedbama postupite, jer su uvek bile jasne i nesumnjive.
Ne mogu da verujem da vam nije dovoljan razlog za poništavanje izbora na biračkom mestu to što u kutiji, kada se prebrojavaju glasovi, ima više listića nego što ih je bilo ujutru kada su podeljeni. To za neke članove RIK–a nije bio razlog da izbori budu poništeni na tom biračkom mestu, nego se čekalo da Vrhovni sud presuđuje u tom slučaju.
Za vas nije razlog za poništavanje izbora na biračkom mestu ni to što je uništena biračka kutija u toku glasanja tog dana, nego je došao predstavnik RIK–a i ustanovio da je glasalo nula glasača i svaka politička stranka je dobila nula glasova na tom biračkom mestu.
Taj termin "opšteprihvaćena pravila", koji vi primenjujete prilikom sprovođenja izbora u Srbiji, samo je znak koliko plitko razmišljate o državi Srbiji koja, prvo, još uvek ne postupa po opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, a u izbornom postupku uopšte i ne postoje opšteprihvaćena pravila izbornog prava ili je, možda, opšteprihvatljivo da predsednik Republike učestvuje u izbornoj kampanji jedne političke stranke, ako ste na to pravilo mislili. Voleo bih da vidim, kad bi mogla bar da mi se navede država u kojoj se predsednik Republike tako ponašao, s tim što je i Vlada iskoristila svu svoju moć, sav svoj uticaj.
Sve do proglašenja izbornih rezultata, nije bila tehnička vlada. Potpisivala je međunarodne sporazume. CEFTA je "pala" u izbornoj kampanji, predugovor za gasovod je "pao" u izbornoj kampanji. Odjednom, kada su proglašeni izborni rezultati, kada je trebalo da se neko uspravi pred Martijem Ahtisarijem, ispostavilo se da Vlada nema dovoljan mandat da se uspravi, ali ima dovoljan mandat da obara druge političke subjekte u izbornoj trci na kolena.
Nepostojanje nadzornog odbora za sprovođenje izbora.
Nije vam palo na pamet da konstituišete nadzorni odbor, zato što on mora da utvrdi da li su radiodifuzne ustanove, da li su učesnici u izboru postupali u skladu sa zakonom, zato što on mora da da inicijativu za pokretanje postupka protiv onoga ko u izbornom postupku širi rasnu, versku i netrpeljivost bilo koje druge vrste.
Blokiranje rada Ustavnog suda, što bih na kraju morao da izdvojim.
Ustavni sud nema Ustavom predviđeni broj sudija, ne samo ovim ustavom predviđeni broj sudija, nego i ustavom koji je važio pre njega. On mora, shodno članovima 101. i 106, čini mi se, da odlučuje u roku od 72 sata o potvrđivanju mandata narodnih poslanika.
Danas, bilo ko da je nezadovoljan ovom raspodelom mandata, ima pravo podnošenja ustavne žalbe Ustavnom sudu, koji treba da rešava u roku od 72 sata. Imamo li mi Ustavni sud? Nemamo Ustavni sud. Nema ko da rešava predmete po ustavnim žalbama. Ko je krivac? Predsednik Republike.
Najpre je predlagao kandidate koje Skupština nije htela da izabere, a onda je odustao od predlaganja kandidata. Njemu je odgovaralo da se ovo stanje bezakonja, iako je pravo ustavne žalbe preneto na Ustavni sud Srbije, po novom ustavu, produžuje u nedogled.
Mi ovim samo obaveštavamo javnost. Mi danas nećemo da se ponašamo drugačije od svih vas u ovoj sali. Glasaćemo za prihvatanje Izveštaja RIK–a, ali želimo da obavestimo javnost o tome kako su izbori sprovođeni i kako su sprovedeni, na kraju krajeva.
Naša stranka, Srpska radikalna stranka, svoj odnos prema regularnosti izbora dokazala je i onda kada je gubila izbore, 2000. godine, i zato imamo i moralno pravo da ukazujemo kad god republički organi ne sprovode izbore na zakonit način. Naša želja je da se ovakve i slične zloupotrebe ubuduće izbegnu, da se ne ponove, i to bi dalo pun legitimitet svim izabranim državnim funkcionerima i političkim institucijama u Republici Srbiji.
Na kraju, molim vas da konačno razmislite o tome kako će građani Srbije u inostranstvu dobiti, konačno, jednom pravo da glasaju, a da to ne bude pravo samo za zaposlene u diplomatskim konzularnim predstavništvima i članove njihovih porodica. Ogroman broj birača ostavili ste ponovo izvan prava da glasaju, iako ste im to obećali u kampanji 2000. godine i to je možda bilo odlučujuće da dobijete glavnu podršku. Da su svi birači u inostranstvu mogli da glasaju ovog puta, a kad mogu da skinu novac preko kompjutera, sigurno da mogu i da glasaju, uostalom, u mnogim državama u svetu ljudi glasaju poštom, identifikuju se u istom pismu u kome šalju i svoj glas, pa je jako prosto da se to obavi, da su mogli da glasaju, danas ne biste morali da razmišljate o tome koja politička stranka ima mandat za sastav vlade, koja ima 126 poslanika u Skupštini Srbije. To bi bila Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ponovo razgovaramo o Kosovu i Metohiji, istina sa nešto više činjenica nego na prošloj sednici Narodne skupštine, ali očigledno sa istim stavovima koje smo imali tada, sa istom željom, istim pravima i istim obavezama koje smo imali tada.
Ako se pitate kako će glasati srpski radikali, naš glas za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije dat je na jednoj sednici Narodne skupštine i nikada, ali nikada, ni zbog kojih razloga ne može da bude povučen. Ako je potrebno da još jednom čujete ono što mi mislimo posle ovih nekoliko meseci pregovora, evo, i to smo spremni da vam kažemo.
Srbija je mala zemlja, na najlepšem mestu na svetu i svi su narodi dobri, i svi su narodi lepi, i svi su pošteni, i svi su pravični, ali nekako je Bog Srbe odredio da budu najpravičniji. I zato Srbija ima probleme koje drugi nemaju. Ali, toliko mala da da svoju teritoriju – nije. Toliko mala da ima predsednika ili predsednika Vlade koji će dati svoju teritoriju – nije, jer kakvi su da su, iz ovog su naroda proistekli, a ovaj narod, s izuzetkom nekih koji možda mogu da uđu u Parlament, ali ne mogu da budu na najvišim državnim funkcijama, takve ne rađa i Srbija nije šaka zobi da je gladni konji pojedu kad god im se prohte.
Srbija je zemlja, samo je sebi napravila nekoliko problema. Čini mi se, gurkani sa Zapada, politički suparnici Slobodana Miloševića, a i koalicija SRS–SPS, političku borbu shvatili su kao borbu na život i smrt. U tu borbu uložili su više nego što je smelo da se ulaže, u tu borbu uložili su toliko da danas, sedam godina posle smene vlasti, sve argumente za srpska propadanja traže od sedam godina na dalje, nikako i u onome što su sami činili.
Srbija je zemlja u kojoj demokratiju, uvoznu demokratiju, već nekoliko godina uvode predstavnici Evropske unije, predvođeni Amerikom. Srbija je zemlja koja nikada ne može da ima normalne izbore, zato što ste vi, draga gospodo iz DOS–a, u stanju da kažete građanima Srbije – ako mi pobedimo na izborima, mi ćemo sa našim prijateljima iz EU da odbranimo Kosovo i Metohiju, a ako pobedi Srpska radikalna stranka, nama će Kosovo i Metohiju da otmu. Pa vam nešto narod ne poveruje, a vi ne uputite ni izvinjenje narodu, u času kada je očigledno da imate neki sukob sa svojim prijateljima u EU, da nešto nije u redu, da Srbiji vaši prijatelji otimaju deo teritorije, a da vi ne znate šta da prigovorite svojim prijateljima, da su oni i dalje za vas uzor.
Mi, naravno, nemamo šta da prigovaramo vašim prijateljima, tuđim prijateljima se ne prigovara. Mi se obraćamo onima koji se već izjašnjavaju kao neprijatelji Srbije.
Danas su nam govorili predsednik države i predsednik Vlade. Svako je pozdravljen aplauzom svoje poslaničke grupe. Toliko smo se mi u Srbiji podelili. Mi imamo predsednika Republike kome aplaudira samo njegova poslanička grupa, ne ni svi članovi iskreno, pratio sam.
Vi kažete da smo, odnosno da je rešenje nepovoljno, vi kažete da treba da se brani Kosovo i Metohija, a otkud mi u situaciji da branimo Kosovo i Metohiju kada imamo Povelju Ujedinjenih nacija, kada je svet sazdan na Povelji UN, kada je naša demokratija u ovoj sali sazdana na Povelji UN? Ako branimo od Povelje Kosovo i Metohiju, koje oružje da upotrebimo u odbrani od Povelje UN, koje oružje Srbija ima na raspolaganju da se odbrani od demokratije svetske, od prozapadne demokratije, kojoj svim srcem žudi toliko godina pod komunističkom vlašću?
Otkud nekome ideja da nam otima deo teritorije i zašto nas predsednik Republike upozorava na demonstracije u Prištini?
Ja sam taman hteo ovde da prigovorim onom tzv. direktoru Televizije, javnog servisa evropske Srbije, šta on ima nama da prikazuje demonstracije Albanaca, da plaši Srbiju kako će Albanci žestoko da reaguju, kada to nama izgovori i predsednik Republike, koji kaže – gledajte šta će oni, ako ne dobiju nezavisnost, da rade.
Šta to nas briga šta će oni da rade ako ne dobiju nezavisnost? A ko nas, diktatorski narod, narod koji sve živo osvaja po Balkanu, ko nas pita kako ćemo da reagujemo ako nam uzmu deo teritorije?
Otkud to da Zapad uopšte ne brine kako će Srbi da reaguju? Zna unapred kako će da reaguju, a mirni Albanci, ugnjetavani, ponižavani, vređani, izbačeni iz institucija, iz Ustava, obespravljeni, oni će, kaže, da reaguju tako što će da ubijaju.
Ko je tu miran, ko je tu demokrata, a ko je nedemokrata? Da li vi vidite da oni reaguju samo na onoga ko ima silu? Zato ste vi našu silu uništili, zato Srbija ne sme da kaže da može da se odbrani i od slabijeg od sebe. Svesno ste to uradili, od 1991. godine naovamo, vi ste Srbiju doveli u opoziciju da ne može da se odbrani od slabijeg od sebe.
Danas je govorio predsednik Republike. S obzirom na to da pratim ove vaše nove, savremene kampanje, počeo sam da čitam te zapadne knjige o kampanjama, šta ću, moram, tražim poruku, jer u izbornoj kampanji imali ste izvanredne poruke, gospodine predsedniče. Danas ste nam protumačili neke stavove Ahtisarijeve, ali ne dadoste nam poruku. Srbija traži poruku od svog predsednika, Srbija traži poruku i od predsednika Vlade.
Srpska radikalna stranka traži poruku da bi znala da li će to da podrži ili neće, a mi to nismo dobili. Opasnija je bila vaša poruka u kampanji kada ste rekli, evo, iskreno da vam kažem, nemojte da se zavaravamo, nisam optimista, skloniji sam da verujem da će biti nezavisno Kosovo nego da će biti u sastavu Srbije. To je rekao predsednik Republike, 20 dana posle donošenja Ustava po kome je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije.
Kakav je to bio signal za Martija Ahtisarija, da još pojača stavove, možda čak nije bio ni dovoljno oštar, pogledajte?!
Čitali ste kako su Nemci reagovali kada je trebalo da bude proglašena Hrvatska kao nezavisna država 1992. godine. Kancelar je bio iznenađen mlakošću srpske reakcije. Sada su ponovo, unapred, iznenađeni mlakošću naše reakcije, jer mi smo slabi.
Ko to treba da bude jak da bi sačuvao državu, da li negde piše u Povelji UN: « Svaka država koja izgubi vojnu moć, više neće biti suverena». Da li tako izgleda Povelja? Da li hoćete u takvom društvu da budemo?
Nama tu nije mesto, jer mi nismo dovoljno jaki a nismo ni dovoljno besmisleno blesavi da učestvujemo u akcijama drugih protiv onih koji nisu dovoljno jaki. Nama to ne treba. Niti želimo da nas neko napadne, niti želimo bilo koga da napadnemo, niti želimo bilo kome da pomažemo kad nekog napada. Svoj na svome, da budemo mirni. I naši preci, kada su sišli s planina, uhvatili ralo i volove, smirili su se.
Odavno Srbi nisu oni gorštaci koji zameću kavge i započinju ratove i svi silaze na put da presretnu Turke da im nešto otmu.
Odavno Srbi zarađuju sve ono što obuku, izgrade ili pojedu. Ali, svet tako tretira narode, na one koji žele da radom nešto postignu i na one koji žele da pljačkom nešto postignu, a pljačkaši se kažnjavaju u svetu.
Zašto nemate hrabrosti da kažete – nikada neće biti nezavisno Kosovo i Metohija? Ne može da bude nezavisno dok ima jednog građanina Srbije, dok ima jednog srpskog radikala.
Sve smo ispunili što je tražila Evropska unija. Ostao je Ratko Mladić da visi kao mač nad glavom. I sami znate da nikada ne može da bude u Hagu, ali ostaje optužba Srbiji, pa kako se promenite na vlasti, oni koji su do juče bili na vlasti ove nove optužuju što ne isporučuju Ratka Mladića, zaboravljaju da su i sami bili na vlasti, pravili demonstracije da ne bude slučajno neko od Srba izručen u Hag, ali to je fina priča.
Dok je taj tzv. demokratski blok na vlasti, mi nećemo Srbiju da kažnjavamo zato što nije izručila Ratka Mladića, ali recite građanima Srbije, ako pobede Radikali, formiraju Vladu, odmah kažnjavamo Srbiju. A kakva je to kazna? Kazna protiv jedne političke opcije.
Čime smo se mi to zamerili vašim prijateljima u EU? Jesmo li mi nedemokrate, jesam li ovde čitao kako vaše demokrate sprovode izbore? Ne, nismo mi nedemokrate, mi samo ne damo ono što je naše. Još nečim smo se zamerili, ne tražimo tuđe, nećemo da pomažemo da otimaju tuđe. A oni su vas naučili svemu i svačemu i ove stare, sede glave ovde vrlo dobro znaju kako treba presuđivati kad se država brani. Svako iz nekih svojih interesa odjednom zaboravlja osnovne principe. I nevladine organizacije.
Nema principa kada je Srbija u pitanju i kada je Srpska radikalna stranka u pitanju, tu nema ni ljudskih prava, ni prava čoveka, ni demokratije, ni borbe protiv režima, sva sredstava u borbi protiv SRS su dozvoljena. Sada je na red Kosovo i Metohija. Jesmo li mi savest Srbije, pa vam, evo, kažemo, recite nam ovde šta treba da urade pripadnici i simpatizeri SRS, šta očekujete od 1.150.000 birača, recite ovde jasno i glasno, i odmah ću izaći da vam kažem imate li podršku za taj svoj plan ili nemate.
Kažete – ne prihvatamo nezavisnost Kosova i Metohije. Hoćete li sa predstavnikom Kosova i Metohije da potpisujete međunarodne sporazume? Kažete – ne prihvatamo nezavisnost Kosova i Metohije, ali to je neminovnost.
Da li to znači da ste prihvatili ili ne?
Ja sam ostao zapanjen, na državnoj televiziji Vuk Drašković je jasno priznao šta vi radite. Rekao je: "Sad mi je žao što sam se priključio zahtevu svojih kolega iz DOS–a da Ahtisari svoj plan objavi posle izbora".
Zašto ste tražili da plan bude objavljen posle izbora? Ko je od vas znao kako izgleda taj plan? Što ste to sakrili od birača? Zar nije bilo bolje da biračima kažemo – evo plana, traže nezavisnost Kosova i Metohije, ajmo na izbore. Predstavnici političkih stranaka recite u kampanji šta ćete sa tim planom, neka se građani opredele. Jedni bi rekli – prihvatamo taj plan, jedni bi rekli – prihvatamo pod nekim uslovima, jedni bi rekli – uopšte ga ne prihvatamo. Građani bi mogli sve da procene. Ne, vi ste bitnu činjenicu sakrili od građana. Da sada lomimo glave, da nas taj plan čeka u ovom vakuumu.
Ne možemo da održimo sednicu Narodne skupštine, izmišljamo i poslovnike, i dnevni red, i Ustav, jer nam je Kosovo važnije od svega. Jeste, važnije je. Koliko dugo nećemo imati predsednika Skupštine? Možemo li bilo koju drugu tačku ponovo da stavimo na dnevni red, možemo li bilo koji zakon, možemo li izbor sudija Ustavnog suda da stavimo na dnevni red? Ne možemo i čekaćemo rešenje statusa Kosova i Metohije. Kako ga čekamo, recite čime ga čekamo?
Ima tu jedan poslanik, dobro, bio je ministar, sada je poslanik, zamerao je koaliciji radikala i socijalista 2001. godine, pa kaže – parlament Tunguzije raspravlja o Kosovu i Metohiji, mi ne raspravljamo, što ste se upuštali u odbranu Kosova i Metohije kad niste imali podršku u svetu, čiju ste podršku imali? Evo, ja sada vas pitam, sedam godina posle toga, čiju vi podršku imate?
Priča se o Ruskoj Federaciji. Čas je državna televizija napadne da neće da da veto, čas kaže – daće veto, čas jedan političar kaže – imaćemo veto, drugi kaže ovako, treći kaže onako. Imamo li mi saveznika u svetu koji će reći – Kosovo i Metohija ne može da bude nezavisno? Imamo li plan za dan posle, evo, pitam vas pet meseci posle? Imamo li mi ikakav državni plan o Kosovu i Metohiji ili čekamo papire na koje ćemo da reagujemo? Šta će biti sutradan, ako se pojavi država koja kaže – prihvatamo plan Martija Ahtisarija, uspostavljamo diplomatske odnose sa nezavisnim Kosovom i Metohijom?
Kako se ponašate, gospodine predsedniče Republike, kako gospodine predsedniče Vlade? Teške odluke, ali odluke za predsednike. To nisu odluke za obične ljude, to nisu odluke za smrtnike, oni su to prepustili vama. Nisu bili dovoljno sposobni sami da se kandiduju, znali su šta ih čeka. Mnogi su bili dovoljno pošteni pa su rekli – neću da se kandidujem, čeka me Kosovo i Metohija, ne znam šta ću da uradim. Vi ste uprkos svemu, kao i ja, rešili da se bavite ovim poslom.
Ovaj posao je izuzetno težak, kako god ga tumačili novinari, sada se vidi koliko je težak. Ili je lak, ako nećete da učestvujete u svom poslu. Ja i to prihvatam kao stav i to opredeljuje birače za sledeće izbore, ali ovog časa, u ovoj sali, da imamo Nikolu Pašića, zaključao bi ova vrata, vi znate kako je on to.
Ali, u ovoj sali se odlučuje šta će biti sa Kosovom i Metohijom, u ovoj sali. Ako mi ne prihvatimo nezavisnost Kosova i Metohije, ali ako budete potpuno jasni u tome, a imaćete odluku Narodne skupštine, ako gde god se pojavite kažete – ne prihvatamo nezavisnost Kosova i Metohije, nema nezavisnosti Kosova i Metohije. Otimajte, kidajte, vratićemo kad–tad, jer ako nema nezavisnosti, mi to moramo da vratimo. Ili mislite – nema nezavisnosti, ali nećemo da vratimo. Nema nezavisnosti, kad–tad ćemo to da vratimo.
Ako vas pitaju da li treba da ratujemo za to, vi recite – a ko je još ratovao? Da li je Nemačka ratovala da ruši Zid, da li je Nemačka ratovala da pripoji sebi Sarsku i Rursku oblast, da li je Francuska dobila Alzas i Lorenu ratom? Menjaju se okolnosti u svetu, ''ko bi doli, on bi gori, ko bi gori, on bi doli.'' Procvetaće i naše ruže, što bi rekao narod, samo to trebamo da dočekamo složno, zato nam treba jedinstvo.
Evo, ja uopšte ne koristim reči koje koristim kada kritikujem predsednika Republike i predsednika Vlade. Nekako mi ovog dana to ne ide. Sve mi se čini da bi trebalo mnogo drugačije da govorimo jedni drugima, naravno, ukoliko želite da imamo zajedničke stavove. Ako nećete, hajde da se pohvatamo za guše. Pošto smo najjači, Kosovo i Metohija će ostati u sastavu Srbije, to vam sada kažem.
Zato vas molim, naša politika nije bila dobra, narod je procenio kao lošu i mi smo izgubili izbore 2000. godine. Vaša politika nije dobra, narod je procenio kao lošu i vi ste izgubili izbore. Nemojte više da ponižavate građane Srbije pričom da imate dvotrećinsku većinu.
Dvotrećinska većina za noć formira vladu, za jednu noć. Vi ste kažnjeni za ono što ste činili, možda i zbog Kosova i Metohije, i o tome razmislite dobro. Mi ne mislimo ni da vam sipamo so na ranu, ni da vas kažnjavamo, mi smo tu da vam damo podršku. Ako sada mislite da branite Kosovo i Metohiju, imaćete podršku Srpske radikalne stranke, makar mi nikada ne došli na vlast, jer nama je to važnije od svega.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros smo svima čestitali i Ustav i zakon o sprovođenju Ustava. Oni koji su mislili da mogu da prividno učestvuju u donošenju ustava i da to neće da košta i da boli, danas su osetili sve bolove učestvovanja u donošenju novog srpskog ustava. Želim im da te rane brzo prebole. Građanima Srbije želim da što pre sprovedemo Ustav. Ako to znači da donesemo nove zakone, mada opoziciona stranka, Srpska radikalna stranka će učestvovati u donošenju svih zakona kojima se sprovodi Ustav.

U želji da skratim ovu diskusiju, svima nam je priče već preko glave, onima koji su nas izazivali na crtu kažem - od jutros je SRS na crti svima koji žele sa njom da se takmiče.

Interes Srbije je da u januaru održimo parlamentarne izbore, a posle toga, u razumnom roku, što pre održimo predsedničke, pokrajinske i lokalne izbore. Interes Srbije je za nas važniji od stranačkog interesa i to vam govorim u dva sata noću kad građani Srbije ne gledaju prenos. Govorim vam to kao ozbiljnim ljudima. Računam sebe kao ozbiljnog čoveka. Interese države smo dužni svi da poštujemo i da sprovedemo.

Predsedniku Vlade poručujem da zaboravi da je predsednik vlade onog momenta kad budu raspisani izbori, ministrima da zaborave da su ministri. Siđite na zemlju, među običan svet, da idemo u kampanju sa istih pozicija i kako nam narod bude presudio tako će nam biti.

Predsedniku Republike poručujem da izuje cipele dva broja veće. Nisu mu stajale dobro. Ako želi ravnopravne izbore, vrlo dobro zna kako se dolazi do ravnopravnih izbora, a pobedićemo ga i ako bude koristio predsedničku funkciju za izbore.

Građanima Srbije poručujem da je ovo bila poslednja vlada koja se nije izborila protiv kriminala, mita i korupcije. Građanima Srbije poručujem da o njihovoj sudbini, posle sledećih izbora, neće više odlučivati ni Rusija, ni Amerika, već sami građani Srbije. Svima vama želim uspeh na izborima, onoliko koliko vam mesta ostane posle pobede SRS.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas zaista pišemo istoriju Srbije. Jednog dana bićemo ponosni na to što smo bili na sednici na kojoj se zaista odlučivalo o budućnosti Srbije, o budućnosti naše dece. I meni je zaista žao što nismo imali vremena za javnu raspravu.
Sve ono demokratsko u meni tera me da vam kažem da bi bilo mnogo bolje da smo nekoliko meseci, godinu dana, imali vremena da ustavna rešenja obrazlažemo građanima Srbije. Možda bi to dovelo i do promene nekog člana.
Mi ćemo imati mesec dana referendumske kampanje, u kojoj će građani moći da se uvere da li treba da budu za ili protiv, ali rešenja koja mi večeras predlažemo neće moći da menjaju i to je ono što meni nedostaje, ali to je zamerka onima koji su šest godina vodili svoju javnu raspravu i doveli nas u situaciju da u veoma kratkom roku moramo da odlučujemo o najvišem pravnom aktu.
Ali, istovremeno, apsolutno sam ubeđen da ovaj ustav ne donosimo zato što prethodni nije imao rešenje kojim se zabranjuje ropstvo. Kamo sreće da je to jedini razlog koji bi nas terao da donesemo novi ustav.
Kada su radikali prvi put ponudili Srbiji svoj ustav, bilo je to oštro suprotstavljeno monarhiji, zato što je prvi radikalski ustav u preambuli sadržavao odrednicu da srpski narod sebi daruje ustav. Ponosan sam što mi danas darujemo građanima Srbije Ustav Srbije, države srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. (Aplauz narodnih poslanika SRS.)
Isto tako, potpuno smo zadovoljni time što je u preambuli ustava, iako će nekom pravnom stručnjaku sa Zapada koji ima vremena da tumači ustav i na drugi način zasmetati što mi jedan deo teritorije Srbije izdvajamo u preambuli, posebno se zaklinjući da ćemo da ga štitimo, da ćemo o njemu da brinemo i da ćemo zbog njega učiniti sve da ostane u sastavu Republike Srbije. Ali, moralo je tako.
Kosovo i Metohija moraju da budu i u preambuli i u zakletvi najviših državnih organa kada je polažu pred Narodnom skupštinom. U ustavu smo to regulisali zakletvom predsednika Republike, a Zakonom o ministarstvima, ubeđen sam, ministri će od srca prihvatiti da i njihova zakletva, kojom se obavezuju svojom čašću da će braniti interese Srbije, sadrži odrednicu da će braniti Srbiju u čijem sastavu je Kosovo i Metohija.
Isto tako, zadovoljni smo što je Srbija država srpskog naroda, ali i što je zasnovana na demokratskim tradicijama, na ravnopravnosti građana i na evropskim principima i vrednostima. To ne smeta nikome i to nije ničija posebna ideja.
Samo vas upozoravam, kad se obavežete na evropske principe i vrednosti, moraćete da ih poštujete u zakonima koje potom budemo donosili.
Osnovni evropski princip je parlamentarna demokratija. Osnovni evropski princip je da skupština bira organe izvršne vlasti. Sa izuzetkom Francuske, neka me neko demantuje, mislim da ćemo mi biti jedina država koja direktno bira predsednika republike. To je ono na šta je pristala SRS, ubeđena da greše oni koji misle da ne treba doneti ustav samo ukoliko se ne dogovorimo oko načina izbora predsednika, ubeđena da je nama, srpskim radikalima, svejedno na sledećim izborima kakav će izborni princip biti. Vi znate, pobeda je naša. (Aplauz narodnih poslanika SRS.)
Mi smo zadovoljni što Ustav preuzima iz Ustava Savezne Republike Jugoslavije odredbu o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličkog pisma, uz naravno, ravnopravnu upotrebu drugih pisama i jezika, što će biti uređeno zakonom, i zato vas molim da ćirilici vratite onaj ugled, ono mesto koje je potrebno u srpskoj državi i u srpskom narodu.
Mi smo zadovoljni što je izbačen prinudni rad u kazneno-popravnim ustanovama, odnosno rad je po Ustavu u njima moguć samo uz saglasnost, samo ako je zasnovano na principu dobrovoljnosti, znači uz saglasnost lica koje je lišeno slobode ili pravosnažnom presudom osuđeno na vremensku kaznu zatvora.
Nismo zadovoljni, i to moram da kažem pred svima vama, to ne utiče na naš stav prema Ustavu, ali bih želeo da čistih ruku izađemo iz ovog posla, zbog toga što je verovatno noćas, na to nisam obraćao pažnju, bio sam ubeđen da do toga neće doći, izbačena iz odredbi o crkvi i verskim zajednicama nabrajanje crkava.
Naša je želja bila da crkve budu ustavna kategorija, da se ne postavlja pitanje da li će Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska verska zajednica i ostale crkve ikada biti registrovane, a verske zajednice je trebalo da budu upućene na zakon po kome bi bile registrovane. Neko je noćas nekome popustio, pa ste svrstali u kategoriju crkvi i verskih zajednica neodređenu kategoriju, sve crkve i sve verske zajednice.
Greška, nemojte da vam se ponavlja, nemojte kada se rastanemo da moramo celu noć da čekamo da li će doći do nekih izmena, zato što to ne smete da nam kažete u oči.
Mi smo zadovoljni što smo odlučili da pripadnicima nacionalnih manjina, kada se za to ukaže potreba, kada je to potrebno zbog njihovog identiteta, kada je to potrebno zbog razvoja njihove dece, zbog očuvanja njihove posebnosti, pružimo više prava nego što ih imaju Srbi, građani Srbije.
Mi nismo bili saglasni da se to nazove pozitivnom diskriminacijom, jer ne postoji takav termin, ali smo saglasni i dobro je što smo jasno istakli svoju orijentaciju da će pripadnici manjina u srpskoj državi ne samo biti zaštićeni, nego da će u mnogim svojim poslovima imati i više prava od nas Srba.
(Aplauz narodnih poslanika SRS.)
Mi nismo zadovoljni što je javnoj svojini određeno da bude u državnoj svojini, u svojini AP ili svojini lokalne samouprave, ali mi oko toga nećemo praviti problema, zato što će to raspolaganje imovinom biti uređeno zakonom.
Mi želimo da pravimo probleme kada se budu donosili zakoni, a ne kada građani Srbije sebi daruju jedan ovako dobar ustav.
Mi nismo zadovoljni što predsednik Republike, istina u skladu sa zakonom, komanduje vojskom. Voleli bismo da to bude Vrhovni savet odbrane, voleli bismo da se odlučivanje o upotrebi vojske podeli na odgovorne organe vlasti, ali videćemo kako će to da ide i zbog toga nećemo praviti probleme.
Želeli smo da predsednika bira Narodna skupština, želeli bismo da izbegnemo situaciju u kojoj se i danas nalazi Srbija, da predsednik Republike i predsednik Vlade ne vode istu politiku, da su njihove političke opcije oštro suprotstavljene, da čak predstavnici političke stranke predsednika Republike napadaju opozicionu stranku kako ona sarađuje sa predsednikom Vlade. Mi vas ne napadamo što ste na vlasti, a ne podržavate politiku Vlade. Zamislite državu u kojoj stranka koja je na vlasti ne podržava politiku vlade. To može samo u Srbiji.
Zbog toga Skupština mora da bira najviše organe vlasti. Imate sto ratova u sto jedinica lokalne samouprave. Sami ste ih napravili Zakonom o lokalnoj samoupravi, Ustav to ispravlja, a vi razmislite da li je potrebno posle prvog okršaja da promenimo i ovu odredbu o neposrednom biranju predsednika Republike.
Mi smo zadovoljni oblikom, izgledom, tekstom zakletve koji polaže predsednik Republike, gde se pominje Kosovo i Metohija i voleo bih da je večeras predsednik Republike pomenuo Kosovo i Metohiju. (Aplauz.)
Mi smo predlagali da se Ustavni sud ne meša u političku volju građana Srbije iskazanu u Narodnoj skupštini i da odluku dve trećine narodnih poslanika, da je predsednik Republike povredio Ustav, ne preispituje. Jer ako predsednik Republike izgubi poverenje Narodne skupštine, ne vredi da ga spasava Ustavni sud, tim pre što nismo zadovoljni načinom predlaganja i izbora sudija Ustavnog suda. Vi ćete imati tri kategorije sudija Ustavnog suda, birane na različit način. Postavlja se pitanje jesu li oni tamo ravnopravni, ako su prolazili kroz različite faze izbora.
I sada ono što u javnosti mnogi koriste protiv SRS, apsolutno potpuno jasno smo bili protiv da autonomna pokrajina ima ustav, da ima policiju i da donosi zakone. Ali, nemojte to vi iz vlasti da tumačite vašom odbranom Vojvodine. Vojvodina u svim ovim razgovorima nijednog časa nije bila ni na koji način napadnuta.
Autonomija koju danas ima Vojvodina nijednog sekunda u razgovorima nije bila ugrožena. Ni od čega ste branili Vojvodinu, samo ste želeli da Srbija mora da se brani od Vojvodine, što je nemoguće i nezamislivo. Mi smo jedno.
SRS priznaje posebnost Vojvodine, inače bismo se zalagali za ukidanje autonomnih pokrajina. Ali, ni korak dalje. Vojvodina će večito biti u sastavu Srbije dok postoji SRS.
Ovaj ustav će biti lakši za promenu, za njegovu promenu biće potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini. Za određene odredbe ovog ustava, koje su zaista bitne za fizionomiju, za oblik države u kojoj se mi nalazimo, potrebno je da se i građani na referendumu izjasne, ali za promenu će biti dovoljno da većina izašlih na referendum glasa za promenu.
Mi ćemo učestvovati u referendumskoj kampanji, mi ćemo iz srca podržavati novi Ustav Republike Srbije. Mi ne kažemo da stari Ustav nije valjao, mi samo kažemo da je vreme, nažalost, uputilo da moramo da ga menjamo. Ako već moramo da ga menjamo, hajde da ga promenimo svi.
Zbog toga pozivam sve građane Srbije, sve upisane u biračke spiskove, i u Vojvodini i na Kosovu i Metohiji, i one koji nisu na teritoriji pokrajina, da izađu na referendum, zato što je ovo konačno referendum za Srbiju i zato, neka ne zvuči patetično, ali - živela Srbija! (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovu sednicu došao sam u ubeđenju da mi nećemo imati nekakav ozbiljan izveštaj o kojem bismo mogli da razgovaramo. Videćete to kada pročitate izveštaj, ako ste stigli, jer zaista naš tim kaže da ozbiljnih razgovora nije ni bilo i da su bili sprečavani, kako od predstavnika albanske strane, tako i od predstavnika UN, čitavog tima, a i samog Marti  Ahtisarija.
Na ovu sednicu sam došao spreman da čujem već jednom izgovorene zakletve najviših državnih funkcionera, a da ih sada ponove, pošto je situacija veoma ozbiljna, a otprilike su sve karte na stolu.
Dakle, da čujem šta u vezi statusa Kosova i Metohije misle predsednik Vlade i predsednik Srbije.
Čuo sam govor predsednika Vlade. Naravno, niko ne može da bude radikal osim srpskog radikala, ali mogao bih da kažem da bismo, u današnjoj situaciji i po svemu onome što se u Srbiji i u svetu dešava, mi mogli da glasamo da prihvatimo i taj izveštaj predsednika Vlade.
Žao mi je što nisam čuo predsednika Republike, zato što vidim da se taj tim ponovo formira, priprema se demokratski blok za nove izbore, pa bih voleo da čujem šta demokratski blok misli o situaciji na Kosovu i Metohiji i o tome da ćemo mi danas doneti odluku iza koje ćemo svi stati – da Kosovo i Metohija večito bude u sastavu Srbije i da tu posle uzmicanja nema, da od tog odstupanja više nema.
Ako neko ceni Narodnu skupštinu, onda ne sme da čeka da govore narodni poslanici, da bi on posle govorio. Narodni poslanici treba sve da čuju, da imaju argumente, da paze, da prate, da zapisuju i da onda kažu, vi ste, gospodine, rekli to i to, slažem se, vi ste rekli to i to, ne slažem se.
Ne računam da nam se obratio predsednik Vlade ili predsednik Republike ako govori na kraju, jer to je onda obraćanje za televiziju, za kamere, to nije obraćanje Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima. Onaj ko želi da čuje stav narodnih poslanika o svom mišljenju, on svoje mišljenje iznese pred poslanike i sačeka da oni reaguju na njegove stavove.
Zbog toga opominjem predsednika Republike, to je radio i na pretprošloj sednici, kada smo imali na dnevnom redu Kosovo i Metohiju. S tim se ne slažem. Radite vi kako god hoćete, gospodine Tadiću, ali vam kažem, kao narodni poslanik, da se s tim ne slažem, a ne znam da li se slažem sa vašim stavovima, nisam ih čuo.
Pretpostavljam da ovde niste došli samo da vas vidimo, pretpostavljam da želite i da govorite. Bilo bi mnogo dobro da ste govorili, čak i pre predsednika Vlade, ali to je vaš odnos prema Narodnoj skupštini. Da vas podsetim, da potrčite da reagujete kada se nešto drugo desi, pa čak i kada su vam procene, vas i vaših saradnika, loše i kada se desi nešto na šta reagujete, a ispostavi se posle da nije trebalo reagovati, jer nije tako kako izgleda u javnosti.
Ovde se radi o Kosovu i Metohiji i zaista bih voleo da sam video vašu reakciju. Da predsednika Vlade, a i ovaj tim koji pregovara u naše ime, opomenem da nas ne vređaju i da nas ne ponižavaju, i da nam ne pišu kako je 24. jula u delegaciji u kojoj su oni bili bio i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Drašković. Za ovu skupštinu, Vuk Drašković nije ministar spoljnih poslova. Za Ustav Srbije, nije ministar spoljnih poslova, za građane Srbije nije ministar spoljnih poslova.
Možda je on ministar spoljnih poslova Vojislava Koštunice, ali kada donesete takav ustav da predsednik Vlade određuje ministre bez saglasnosti Skupštine, bez glasanja u Skupštini, onda ću reći da je on ministar. Ako ga vi u zvaničnom dokumentu kojim nama podnosite izveštaj, nazovete ministrom, a znate bolje tu materiju od mene, znate da nije ministar, to samo govori o vama, koliko ste vi u stanju da ponizite i da uvredite Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Dobio sam neku pozivnicu od Vojske Srbije, u kojoj me ministar odbrane poziva na neku svečanost. Potpisao čovek da je ministar odbrane. Jeste li čuli za krivično delo lažnog predstavljanja? Kakve li tek ingerencije ima kao lažni car Šćepan Mali? Zamislite, oprema čovek Vojsku, u saradnji sa vrhovnim komandantom, čiji stav o sudbini Kosova još nismo čuli, a nije izabran za ministra odbrane!
To je naša načelna primedba i uvek ćemo vam je iznositi. Vi se pokrivajte kako god znate. Vas novinari neće pitati da li je on zaista ministar ili nije, jer vama ne žele da upute neugodna pitanja. Ne, državna televizija će da ih predstavi kao ministre. Šta će nam onda Skupština?
Hajde da se vratimo u vreme koje je imala Nemačka. I tamo je postojala jedna teza i doktrina o tome šta će bilo kakva spona između onoga ko vlada i naroda. Nije potrebna Narodna skupština, šta će Narodna skupština, smeta da obavljate poslove.
Šta je u ovom izveštaju potpuno jasno? U svim tačkama vi ste udarali u zid. To razumem. Ako se sećate šta smo govorili kada je trebalo da krenete, mi smo vam rekli - udarićete u zid. Vaša teza o tome da treba nastaviti razgovore i pregovore je dobra. Mi ćemo je podržati.
Ali, nemojte da optužujete one koji u novinama, ili u medijima, ili u Skupštini postave pitanje - koliko je to dalje uopšte održivo? Znači, u oblasti decentralizacije, da vas citiram, započeti su suštinski razgovori, ali je UNOSEK, uvidevši da to Albancima ne odgovara, kasnije potencirao temu o novim opštinama. U oblasti zaštite kulturne i religijske baštine, sugerisano je da naša strana prihvati njihov koncept, u kojem uopšte nema garancije zaštite mehanizma povraćaja crkvene imovine.
Ekonomsko-finansijska i pravna pitanja su teme čiji je trenutni status u pregovorima potpuno nejasan. Prava zajednica su, posle višemesečne pauze i našeg principijelnog neprihvatanja predviđenog koncepta, ponovo aktivirana u kontekstu Ahtisarijevog obećanja, na način koji nas stavlja u poziciju da biramo manje zlo: ili da odbijemo pregovaranje i budemo optuženi za opstrukciju, ili da ipak uđemo u proces ne baveći se meritornom raspravom. Posebna ilustracija je njegov tronedeljni odmor u vreme kad vam je zakazao najviše sednica i sastanaka.
Ono što je meni posebno zanimljivo, i hvala vam što ste to napomenuli, to je vođenje zapisnika.
Mesna zajednica vodi zapisnik sa svoje sednice, a UNOSEK je napravio jedan zapisnik i posle toga vas izvestio da mu je to veoma komplikovano i da ne mogu da vode zapisnike sa održanih sednica, sastanaka, zato što je to prevelika komplikacija.
Princip UNOSEK-a je uglavnom bio da se pregovori započnu za našu stranu nepovoljnim predlozima, za koje je jedino opravdanje bilo to da je za Prištinu nemoguće da prihvati određene naše zahteve, te da Priština neće ići ispod te granice, uz poruku da naša strana mora da revidira svoje stavove, kako bi se došlo do kompromisa.
Naravno, dobili smo dva šamara u vidu izjave Martija Ahtisarija, da smo mi počinili kolektivni zločin. Posle toga, kada reagujemo na tu njegovu izjavu, kaže da mi potežemo sablju, zveckamo oružjem, želimo rat. Sada vas podsećam da Marti Ahtisari nije prvi koji je to rekao, da ste to mnogi izgovarali za ovom govornicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije posle 5. oktobra 2000. godine.
To je ona „katarza“ kroz koju treba da prođemo, to je ono „pročišćenje“, to su vaše neprekidne izjave o tome da još uvek smetaju ostaci Miloševićevog režima, a to sam našao i u govoru Vojislava Koštunice, koji ste ovde negde citirali, u kome je rečeno da je Srbija konačno demokratska država, koja će Albancima dati suštinsku autonomiju. Do sada Albanci nikada nisu imali mogućnost da dođu do takve autonomije, zato što, valjda, Srbija nije bila demokratska, pa nije htela Albancima da ponudi suštinsku autonomiju, sa čime se ne slažem, naravno. Okolnosti su drugačije.
Sada da vidimo šta nam je činiti. Čućemo, verovatno, ovde vrhovnog komandanta, koji će reći šta je spreman da učini ako Skupština kaže da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije vo vjeki vjekov. Pomoći će mu, verovatno, izjava predsednika Rusije, koji je jasno rekao - Kosovo i Metohija neće biti presedan. Znači, ruši se Evropa kao kula od karata, jer će svako hteti da uzima.
Molim vas da se to iskoristi u razgovorima sa ruskom stranom. Ako predsednik Rusije jasno i glasno kaže da će u slučaju da to bude presedan Rusija uložiti veto, da vidimo šta posle tog veta, kao što vas pitam šta sada, posle zakletve, ukoliko dođe do nekakvog nametnutog rešenja? Mi ga nećemo prihvatiti. Šta sutradan? Nikako da čujem odgovor na to pitanje.
Predsednik Vlade je rekao da se od nas traži da se složimo sa nezavisnošću Kosova i da mi to nikada nećemo da prihvatimo. Mene samo interesuje, da li to traže isključivo Albanci ili Pregovarački tim ima zahteve i od nekih drugih država, od nekih drugih svetskih faktora da se složimo sa nezavisnošću Kosova i Metohije? Da vidimo mi kakvim kapacitetom raspolažu naši suparnici.
Da li od nas Albanci traže nezavisnost ili to od nas traže i neki kod kojih vi idete po političku podršku kada vam je to potrebno da učestvujete u izborima, demokratskim izborima u Srbiji? Zahtevam, kao narodni poslanik, od vrhovnog komandanta da nam ovde odgovori šta je značila njegova izjava da mi ne smemo ni po koju cenu da uđemo u bilo kakav sukob sa SAD? Da li će to srušiti naš koncept o Kosovu i Metohiji u sastavu Srbije za sva vremena?
Odgovor me interesuje i na sledeće pitanje: ako Amerika kaže - ili ćete se složiti sa nezavisnošću Kosova i Metohije ili se svađamo, koje ćemo mi stavove da zastupamo? Na šta smo mi spremni? Da vas podsetim, Veton Suroi je već dva puta ponovio izjavu da postoji opšta saglasnost među Albancima da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost i da su spremni na svaku cenu da ispune tu opštu saglasnost svog naroda.
Na to mora da se odgovori. Napadaju nas pregovorima, branimo se pregovorima. Kad nas napadnu oružjem, recite mi, kako ćemo se braniti? U vašim rukama je nož. Skupština će da umesi pogaču, ali vi presecate, gospodo iz izvršne vlasti. Zato tražim da vas uvek bira Skupština, da bi mogla da vas kontroliše, da bi mogla da vas smenjuje, da biste mogli da joj odgovarate kao predstavnici izvršne vlasti.
Jer mi smo nad vama, iako se to vama ne sviđa, iako se tako ne ponašate, iako smo spremni da damo glas za vašu politiku. Ako smo spremni i mi sve da rizikujemo što imamo da bismo podržali vašu politiku, vi nam odgovorite gde ćete nas voditi. Da mi se ne ponovi govor od pre više godina kada sam isto tako sledio jednu politiku, pa posle toga rekao da me podseća na Domanovića i na vođu koji je razbio narod jer je bio slep. Više nema mesta za slepe koji vode narod. Vi ste ozbiljni ljudi i razgovarate sa ozbiljnim ljudima, sa veoma zabrinutim i veoma odgovornim ljudima.
Ovde nema nikoga ko ne želi dobro Srbiji. Recite nam granicu do koje je Srbiji dobro, da vam mi kažemo - otišli ste predaleko, ili - možete da idete još dalje, ali, konačno, jednom nešto recite. Ako nam Vlada sada tvrdi da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, samo me još interesuje oružane snage šta kažu, ukoliko nas neko napadne oružjem, kako ćemo se od oružja braniti.
Ako nemamo motiva, ako nemamo oružja, nemojte ni da nam govorite da je Kosovo i Metohija zauvek Srbija, i nemojte na mene da prebacujete priču o tome da želim rat, jer od vas čujem da je Kosovo i Metohija zauvek Srbija. Znate kakve to implikacije nosi. Mogu samo da vam pomognem da vam otvaram vrata koja ste zatvorili 5. oktobra, zaslepljeni lažnim obećanjima. Ali, možda i niste bili zaslepljeni, možda ste samo zaslepljivali druge i zavezivali im oči, a vi znali o čemu se radi.
Poslanička grupa SRS prihvata ovaj izveštaj. Znam na kakvim ste mukama i nismo se mi izvukli iz toga da bismo mogli da vas kritikujemo. Smatramo da ste i suviše blagi prema izjavi Martija Ahtisarija, to ste nama predložili. Nemojte se mešati u skupštinski posao, nemojte da nam predlažete šta ćemo u ustavu da radimo, to je naš posao, to je naša današnja odluka. Ne može nama Tim za pregovore da priča šta ćemo mi u ustavu da pišemo. To je, ipak, naš posao.
Naravno da će Odbor za ustavna pitanja odmah graditi, zacementirati u ustav Pokrajinu Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije.
Znači, Skupština mora da ide barem tamo gde je išla Vlada. Vlada je tražila izvinjenje od Ahtisarija, a mi ovde konstatujemo da je nešto neprihvatljivo. To mora da bude oštro. Tu Skupština zaista mora da bude oštra. Nemojte da nam pričate da ste svuda zastupali platformu za razgovore, Skupština tu platformu nije videla!
Znači, ponašate se u skladu sa našom rezolucijom, u skladu sa interesima Srbije, podnosite nam izveštaj, a mi ćemo reći - radili ste ili niste, a o svojim internim pravilnicima nemojte nama pričati. To nije naš posao. Smatrali ste da mi nismo dostojni toga da vidimo tu vašu platformu, onda nemojte ni da nam pričate da postupate u skladu sa Platformom.
Glasaćemo za ovaj vaš izveštaj, ali još uvek ostaje nešto nedorečeno. Još uvek ostaje nedorečeno - šta će biti dan posle. Nemojte da se pravite da o tome ne razmišljate. O tome razmišljajte, zato što je očigledno da mnogi navaljuju da se što pre obelodani rešenje za Kosovo i Metohiju.
Ovaj samit nesvrstanih trebalo je da iskoristite, da tamo sa 45 šefova država ili vlada razgovarate o sudbini Kosova i Metohije, da tamo ode i predsednik Republike i predsednik Vlade, jer ste nam rekli da krećete u ogromnu diplomatsku ofanzivu za Kosovo i Metohiju. Pa gde ćete drugde, 130 glasova imate tamo, na Samitu nesvrstanih, nećete na vaterpolo utakmici da širite diplomatsku inicijativu!? U svet. Ali, svet nije samo preko Atlantika, svet je i istok, i zapad, i sever i jug. Hvala.

Pokušavam da shvatim diskusiju gospodina Krstina.
Jedna mi stvar nije jasna: da li vi tvrdite, gospodine Krstin, da mogu da se pojave dva građanina Srbije sa ličnom kartom koji će imati isto prezime i ime, isti datum rođenja, istu adresu i isti JMBG pa neće biti moguće da ih razlikujemo nego moramo da znamo i JMBG njihovih roditelja? To nije tačno, ne postoje dva građanina Srbije sa istim JMBG. Zašto je uveden JMBG? Da bi se oni koji imaju slične podatke razlikovali međusobno.
Šta će vam, odnosno šta će ministarstvu policije, šta će njihovim nalogodavcima sa zapada, šta će im JMBG koji neće videti onaj koji ga nosi, nego će ga videti onaj ko očitava čip? Čija je to identifikacija, za koga, kome će da služi? Nije tačno da je taj podatak potreban da bi se ljudi tačno identifikovali, taj podatak je potreban za neke potpuno drugačije namene.
A sada vas pitam – hoće li deca izbeglih lica, čiji roditelji nemaju JMBG, dobiti ličnu kartu? Mogu li da imaju ličnu kartu bez tog podatka koji zahteva zakon, a njihovi roditelji nemaju JMBG, gospodine Krstin. E to je razlog zašto smo tražili da se ta odredba ukine.
Naravno, priča o čipu je veoma ozbiljna, u nju smo se upuštali u raspravi u načelu, amandmanski nismo, mi to ne možemo da sprečimo. Vi ćete nas čipovati, izgleda, kako vi budete hteli, dok mi vas ne budemo očipovali lepo kad dođe vreme za to. Ali, samo zbog objektivnosti, podatak koji vi branite ne služi za identifikaciju građana.

Da raščistimo, pošto gospodin Krstin sve više liči na srpskog radikala. Zaista mi njegova diskusija godi i zaista je argumentovana.
Imate izbegla lica koja ne žele da budu inkorporirana u ovo društvo i to je njihovo pravo. Oni žele da se vrate u Hrvatsku. Imate Hrvatsku koja neće da ih primi i ne omogućuje im da se vrate na njihovu imovinu, jer i bez toga može da uđe u EU. Što bi onda to radila? Znači, neće nikada dobiti jedinstveni matični broj građana.
Sada vas pitam zašto bi dete izbeglog lica na lakši način dobilo ličnu kartu, nego lica koje je državljanin Srbije? To zakon nije ni predvideo. On propisuje postupak za dobijanje lične karte i ne kaže – dete izbeglog lica, pošto ne može izbeglo lice da obezbedi jedinstveni matični broj građana, dobiće ličnu kartu i bez jedinstvenog broja građana. Da postoji takav amandman ili da je Vlada to upisala u Predlog zakona, prihvatio bih.
Zašto sam protiv jedinstvenog matičnog broja građana roditelja? Ne odnosi se na lice koje ima ličnu kartu, ono ima svoju identifikaciju.
Jedinstveni matični broj građana služi da se identifikuje lice koje ga ima, a ne da taj jedinstveni matični broj građana identifikuje neko drugo lice. Kakva je to prenosna veza? Na šta liči? Liči na jedan slučaj iz moje porodice. Moj brat od ujaka je hteo da se zaposli u policiji, a stalno je stizao izveštaj u policiju da su mu dedu ubili partizani. To je taj podatak.
Znači, kada se pojavi lice sa ličnom kartom, hajde da mu vidimo tatu i mamu, da mu vidimo jedinstveni matični broj građana za oca i majku, da vidimo da oni nisu slučajno u nekoj drugoj političkoj stranci, da nisu kažnjavani otac i majka, što opet nema veze sa onim ko nosi ličnu kartu. Zbog toga to bode oči poslanicima SRS.
Ja tražim ličnu kartu, ja vam dajem svoje podatke, moje podatke unesite i u čip i u bazu podataka, kakve veze imaju moji roditelji, pa im tražite jedinstveni matični broj građana za oba roditelja. Niste u pravu. Da vidim tu direktivu koja je stigla, zašto nam to traže? Mi nismo iz nekog sveta u kome je terorizam odomaćen, u kome ne možete da poznate lice na osnovu identifikacionih isprava. Kod nas se ovakav način evidencije, po prezimenu roditelja, vodi već trista godina, za razliku od Hercegovine, gde to nešto kraće traje, od kada su došli austrougari. Kod nas kad kažete Petar Petrović, imate genezu tih Petrovića, imate sve podatke o njemu, ne treba dodatna identifikacija preko roditelja.
Ako je to način da se borite protiv terorizma, pa da ne ode neko odavde po Americi da pravi lom i da vršlja i ako su vam to tako objasnili, kažem vam da nije tačno; teroristi koji su srušili Ameriku jednog dana u septembru došli su iz zemalja koje imaju rigorozniju kontrolu od ove koju ćemo mi sada imati. To se na taj način ne sprečava. Još nisam čuo da je bilo koji građanin Srbije, a posebno Srbin, učestvovao u bilo kakvom terorističkom napadu od koga svet, vajni, demokratski, jaki, organizovani, treba da se plaši.