Dame i gospodo narodni poslanici, javnost Srbije je o ovoj strategiji uporno, nepodnošljivo uporno izveštavana u poslednjih mesec dana. Ministar je mogao da bude i ozračen od kamera koliko se trudio da nam dokaže kako donosimo akt kojim konačno obezbeđujemo najvažniju funkciju pravosuđa, a to je nezavisnost. Dodao je, naravno, još jedno tri uslova koje pravosuđe mora da ispuni.

Pošto smo mi opoziciona politička stranka, ne moramo ovde da izričemo hvalospeve, ne moramo da hvalimo sve što Vlada predloži Narodnoj skupštini, pokušaću da vas upozorim na nedostatke, mane, nedopustiva rešenja ili konstatacije u ovoj nacionalnoj strategiji zbog kojih Vlada nije smela ni da izađe pred nas sa ovakvim aktom, ako je već izašla, zbog kojih bi taj akt trebalo da povuče.

Ako imate posao, zadatak da obmanjujete narod i da mu lepe želje plasirate, nemojte preko pravosuđa, zato što je to rana koja uz policiju najviše boli građane Srbije.

Čini mi se da je ova nacionalna strategija rađena da se dodvorimo Evropi na još jedan način, još nekim formalizovanjem evropskih standarda u Srbiji. To dodvoravanje vidim i u tome da ste se grubo obrušili na Ustav Republike Srbije, da ste bacili pod noge i Narodnu skupštinu i na taj način Evropi rekli, zaista, kada nam vi nešto naredite ili kada nas uputite, za nas svetinje u Srbiji ne postoje.

Nacionalna strategija je zasnovana na novom ustavu Srbije. Vi sada niste umesili hleb, ali biste da ga pojedete.

Šest godina pišete novi ustav Srbije, jer postojeći ne valja?! Njegovi okviri su tesni. Praksa, novi zakoni koje je potrebno da donesemo prevazilaze te okvire.

Mi ne menjamo Ustav, mi nismo normalna država. U ovih šest godina mi nismo normalna država. Napadamo Ustav, donosimo neustavna rešenja zato što nam ne valja Ustav. Ne valja nam ni narod, neće za vas da glasa. Zato mu i ne date priliku da pokaže za koga će da glasa, jer narod ne zna. Zato ne poštujete Ustav, jer Ustav ima tesne okvire. Pisan je 90-te godine. Nazivali ste ga ''Miloševićevim'' ustavom, sada ste nešto prestali, pošto i vi po njemu crpite prava, kapacitete koje vam Ustav određuje.

Zaista je nepodnošljivo trpeti u Narodnoj skupštini ovakve udare na Ustav, rekao bih državne udare, koje Vlada hoće da sprovede u Narodnoj skupštini. Neka radi Vlada šta god hoće, ali nemojte vi poslanici tome da se pridružujete. Nemojte tome da se priključujete! Vlada vas optužuje da Narodna skupština nije dobro birala sudije. Zbog toga, kaže, i korupcija u pravosuđu, zbog toga loša efikasnost, zbog toga neobaveštenost, zbog toga trošenje sredstava, zastarelost. Sve zato što Narodna skupština bira sudije.

E, sada će tamo neki savet da bira sudije, čak će i predsednik Narodne skupštine da bude deklarativni potpisivač odluke. Predsednik Narodne skupštine će da bude deklarativni potpisivač odluke koju neko drugi donese. Narodna skupština ne može da razreši sudije. Kako ste vi to zamislili? Može prvi put da ga izabere, a posle će deklarativno rešenje da mu produžava predsednik Narodne skupštine. Šta ima on sa njim posla? Zašto bi predsednik Narodne skupštine bio ovde lutka pred kojom neko polaže nekakvu zakletvu za produženje roka. Ali ste lepo zamislili kako ćete da birate taj savet. Baš fino!

Sada ćemo da se tučemo ovde u Skupštini ko će biti predsednik Odbora za pravosuđe, šta će, daće vam opozicija to mesto od sada. Možda ćete da uzmete to mesto, jer vi ste na vlasti, pa ćete da stvorite nezavisno sudstvo time što će vaš predstavnik Vladine većine da bude i predsednik Odbora za pravosuđe.

Dakle, da ne pričam o tome kako ste uveli kao ustavnu kategoriju nekakav sud koji u Ustavu ne postoji. I sve je u Srbiji normalno. Usuđuje se ministar pravde ovde da napiše da je najviši sud u Srbiji vrhovni kasacioni sud.

Ministre, šta će sudije sutra da rade, kako da ih kontrolišete da li rade po zakonu kada vi nećete po Ustavu da nam podnesete ovde nijedan materijal? Jeste li ste čitali član 91. činimi se... 95.? Nije 95, Vjerice. Sada ćemo redom, jer sve sam ja to zapisao.

Prvo, član 102. stav 2. kaže: ''Vrhovni sud Srbije je najviši sud u Republici Srbiji''.

A ministar kaže, vrhovni kasacioni sud.

Da li mi u istoj državi živimo, ministre, da li govorimo o istom Ustavu? Kažete, biće to po novom ustavu. A šta sada radimo sa ovom strategijom?

Dajte nam strategiju za donošenje novog ustava, dajte da donesemo novi ustav, da iz njega razrađujemo zakonima ovlašćenja i nadležnosti. Ali, čemu rasprava o nacionalnoj strategiji koja ne može da se donese, jer nije zasnovana na Ustavu. Ovo je predizborna kampanja.

Kada mi budemo na vlasti, sastav pravosuđa izgledaće ovako: imaćemo taj sud, taj i taj, tužilaštvo će da radi ovako, advokatura, notari, beležnici, svega će da bude kada mi budemo na vlasti, ali da biste to ostvarili, ne smete da zadirete u ustavna rešenja ili ćete reći narodu –kada dođemo na vlast prvo menjamo Ustav.

Šest godina slušam kako vama ne valja Ustav! Ne, već godinu i nešto dana ne želite da ga promenite, i to sam već rekao za ovom govornicom, i vi iz DSS i predsednik Skupštine, koji u tome najviše učestvuje. I posle moje kritike, od pre mesec dana, je l' nešto promenio? Nije. Ne želite novi ustav, on iziskuje nove izbore.

Vi ne želite izbore, vi ste jedna interesna grupa stvorena u ovoj skupštini, ne među građanima Srbije. Jer kada bi građani Srbije stvorili ovakvu grupu, savio bih glavu, ali je ova grupa stvorena od poslanika. Izgubili ste, mnogi od vas, kredibilitet.

Za šta se zalažete vi iz G17 plus? Za ulazak u Evropu? Predsednik vaše partije pre pet dana je optužio Vladu da mu ne da da uvede Srbiju u Evropu, a vi podržavate tu Vladu. To se u medicini zove šizofrenija.

Dakle, ovde jednu glavu uneseš, a na ulici imaš drugu. Ovde razmišljaš kao poslanik koji podržava Vladu, a na ulici kažeš ovu vladu ne treba podržavati.

Da raščistimo nešto – ko kaže da ne treba reforma pravosuđa? Niko. S kim ste se konsultovali oko reforme pravosuđa? Ni sa kim. Kažete: Ustavni sud će rešavati u pojedinačnim rešenjima o izborima sudija.

Žalba se piše Vrhovnom sudu. Čitajte tamo šta radi Ustavni sud. Još nisam čuo da će sudija koji je izabran na konkursu imati pravo žalbe Ustavnom sudu Srbije. Na koju okolnost? Šta ocenjuje Ustavni sud Srbije?

Kažete da je došlo do oštrog sukoba Ustava sa reformama koje društvo vodi, sa novim odnosima u društvu, ekonomskim, socijalnim i svim drugim i taj sukob traje šest godina.

I 'ajde da ga rešimo tako što ćemo građanima Srbije reći nepodnošljiv nam je ovaj Ustav i pustite nas da donosimo zakone koji su dobri za Srbiju da biste živeli bolje, a ostavimo Ustav po strani.

To ne može da prođe među građanima Srbije. Ne može, jer svakog dana doživljavaju povrede Ustava, od kojih ih više niko i ne brani, jer kada nekom srpskom radikalu upadne policija u kuću da traži nekog haškog odbeglog ili ko beži od optužnice, a naredbu izdao specijalni tužilac za ratne zločine, ja vas pitam – gde je tu država. Gde je tu država? Da čovek skriva ratnog zločinca, da li s tim čovekom treba da se bavi specijalno tužilaštvo za ratne zločine, da li je njegovo krivično delo ratni zločin, da li su ustanovili ratni zločin prikrivanja optuženog za ratni zločin?

Obmanete nas u javnosti velikim aferama, uhapsite neke za koje znate imaće vaša odluka uporište u narodu, vidi se da su kriminalci, ali ovako bi samo narod mogao da hapsi kako vi hapsite. Ovo je atmosfera linča, kao što je bio 5. oktobar, paljenje Skupštine. U toj atmosferi vi krivicu nikada ne možete da dokažete, koliko ste ljudi uhapsili, polako ih puštate iz pritvora, ćutite. A ko je osuđen? Niko. Ali ide nova afera, građani će imati poverenje u Vladu – Vlada sve poštenije, sve upornije obavlja svoj posao.

Ne može ovo da se dozvoli, ministre. Ja cenim vaš rad u mnogim delovima, znam i kolika su vam ograničenja, imate vi velika ograničenja, ali uhvatili ste se u kolo i drže za obe ruke; baba bi dala pet banki da izađe iz kola, ali ne daju oni, stegli za ruke i – baba moraš da igraš. Ali ovo nije dobro, nije dobro ni za koga.

Nemojte svakog dana da nas ubeđujete da je sve dobro osim Ustava. To ne može da vam prihvati niko u svetu. Nijedan građanin Srbije ne može da vam prihvati da je sve dobro osim Ustava i da Ustav treba ignorisati. Da je 5. oktobar prekretnica, sve što je napisano, svaka skupština i to ste se drznuli posle 5. oktobra, svaka skupština pre 5. oktobra, svaki saziv nije bio narodni saziv. Poništavali ste ovde odluke Narodne skupštine. Oko čega? Opet oko izbora sudija.

Vratili ste i Vučetića na mesto sudije Ustavnog suda, pa onda predsednika Ustavnog suda, zato što ste rekli da vam ne odgovara odluka Narodne skupštine doneta pre vašeg saziva. Ne sme da vam ne odgovara.

Ne odgovara vam Ustav koji je donet narodnom voljom na referendumu pre vas. Ne sme da vam ne valja! Imate li bolji, imate li 50% birača za svoj predlog ustava, onda izađite na referendum?! Ako nemate, ovaj Ustav je najbolji na svetu. Tako funkcioniše država, jer ako tako počnemo da dovodimo u pitanje institucije sistema, šta onda da očekujemo. Kakav legitimitet Vlada vuče, od izbora od ovih poslanika ovde? Svaki dan se namičete na 126 poslanika.

Kako god hoćete, gospodine ministre, naši poslanici će se udubiti, razrađivaće vam pojedinačna rešenja i na to smo spremni.

Ima tu rešenja koja bismo mi odmah potpisali, ima rešenja koja smo prvi u javnosti najavljivali, sproveli bismo ih odmah, ali ne dirajte ono za šta

vam Ustav ne daje pravo.

Ne smete u obrazloženju ili čak u rešenjima da napišete da vam je Ustav kočnica. Onda vam je kočnica demokratija, onda vam je kočnica Narodna skupština, pa i narodna volja. Niste iznad narodne volje i niste od naroda pametniji. Kada to prihvatite, sve će vam biti lakše.

Donosićete dobre zakone i dobre reforme pravosuđa ako prihvatite da je Ustav dobar, jer niste u stanju da uradite bolji. Možda ga imate u svojim kompjuterima, možda u mislima, u mašti, ali ga nemate u javnosti i nemate za njega uporište među građanima Srbije.

Ni sada se ne kajem, a možda sam grdno pogrešio što je SRS ušla u to da vam pomogne da dođemo do novog ustava, ali ovo je jalov posao, ovo je posao koji vi predvodite i koji nikada neće biti završen. A onda ćete da nam se pravdate, zato što ne može taj posao da bude završen morate neka kratka rešenja, neke prečice do novog ustava.

Jer ne može, neprihvatljivo je ovde da dođete sa predlogom zakona, ovo je za mene zakon. Baš kako narod kaže, ovo je zakon, iz ovoga će da izađe organizacija sudova, ali ne može u prvoj rečenici da piše da je ustavni okvir uzan da izvršite reformu, kako, ne znam.

Da je to uradila Dosova vlada u onoj drugoj većini, pre vas, mogao bih da shvatim. Oni su vas ovde izbacivali iz Skupštine, iako ste narodni poslanici, vraćali ste im ovde poslaničke legitimacije, ali od vas ovo zaista nisam očekivao. Ni sada ne mogu da verujem. U nekom telu koje će to sada da vam vodi, u nekoj agenciji ili kancelariji, kako je zovete, tamo će predsednik Odbora za pravosuđe da izabere člana iz Narodne skupštine. Predsednik Odbora za pravosuđe bira ovog, bira onog. Kod sudija, kod društva sudija i kod advokata niste smeli da kažete – predsednik, nego će oni to da odluče.

Znači, u ime Narodne skupštine će predsednik Odbora za pravosuđe da nam da člana. Kako to možete da zamislite? Kako je to uopšte zamislivo? Predsednik Odbora za pravosuđe će da postane veoma važna ličnost u Srbiji! Hoćete da se otimamo oko mesta predsednika Odbora za pravosuđe?

Niste ovo dobro uradili. Pratio sam, koliko je to bilo moguće, vaše nastupe u javnosti. Sve lepe želje: da sudije imaju dobre plate, da imaju svoj budžet, da efikasnost bude ogromna, da se sve automatizuje, da svaki sudija svakog časa u svom računaru ima podatke o nekim presudama koje ga interesuju, da onaj ko kontroliše rad sudova svakog časa ima tabelarno pregled i vrednovanje, kvalitet sudija, po raznim merilima koji će biti ustanovljeni.

Sve je to dobro, sve je to prihvatljivo i razumljivo. Organizacija sudova, može ovako, može onako. Sa ovim apelacionim sudom vi ste to zaglavili. Najradije biste se vratili na staro, da vas nije sramota. Da je to moglo, vi biste to uradili. Ne znam ni kako gledate jedni drugima u oči. Prošli su vam svi rokovi za formiranje tog suda. Kako ste hteli da ga formirate bez uporišta u Ustavu, nije mi jasno?!

Znači, kad god obećate narodu nešto dobro, to može da se sprovede za 10, 15, 20 dana. Kad će da bude sprovedeno ovo? Kad bude promenjen Ustav! Šta to znači? Možda će automobilisti da voze levom trakom kad bude došao novi ustav, al' ne izađe ministar saobraćaja da kaže – vozićemo levom trakom, tako voze Englezi, tako Australijanci, Južna Afrika, da vidite kako je to dobro, volan na levoj ruci, a mi smo svi dešnjaci, a samo kad dobijemo novi ustav. Tako je i sa ovim.

Mnogo prečih poslova imamo, zemlja je ugrožena sa svih strana, a mi ovde dokonamo. Sedimo i pričamo kako će da izgleda pravosuđe kad donesemo novi ustav.

Prihvatio bih da sedimo i da pričamo o novom ustavu i da obezbedimo dvotrećinsku većinu za taj novi predlog ustava. Baš me briga hoće li neko biti protiv ili neće, ako je dvotrećinska većina, to je ustavna kategorija. Vi ovde čak kažete da je ovaj sud ustavna kategorija. Ne kažete – biće, nego – je ustavna kategorija.

Gde je onaj predsednik skupštine što zna glagole, promene "l" u "o"?

 

Dobro je što ste došli, imam još samo malo vremena. Vi znate da je, inspirisana vašim istupima u javnosti, policija upala u kuću šefa Narodnog orkestra RTS, Branimira Đokića, da je naredbu izdalo Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Valjda su jurili nekoga koga traži Haški tribunal, ne znam šta, ali to sve posle onih vaših izjava da ste zapanjeni kako se ne izvršavaju obaveze i kako je Srbija na "ivici i marici", hoće li da pretekne ili neće, jer nije uhapšen Ratko Mladić.
Gospodine predsedniče, molim vas da ubuduće malo snizite ton, frekvenciju svojih istupa, jer je to izgleda podstrek za određene policijske organe, specijalne posebno, da upadaju ljudima u kuće. Upadnu, odvedu čoveka, on je bio četiri sata u policiji zadržan!
Bog te pita zašto. Niti izvinjenja, niti priče u javnosti, niti da vidim tog što je izdao naredbu da se uhapsi šef Narodnog orkestra RTS, samo zato što svira u Republici Srpskoj besplatno, samo zato što je danas na Kosovu i Metohiji, 15 dana svira besplatno sa svojim orkestrom onima kojima vi ne obezbeđujete ni hleb, ni struju, ni vodu.
Ako ste već zaduženi, a čujem da ste zaduženi da kontrolišete kako rade raznorazni organi, zainteresujte se malo, gospodine predsedniče, koga to hapse po Srbiji, sa kojim obrazloženjem, a kad ga puste kući, što se bar ne izvine srpskoj javnosti. Da znate, ovo je istaknuti član SRS i nećemo vas pustiti da naše istaknute članove ovako maltretirate. Ubedite nas da kod nas ima kriminalaca, pa radite šta god hoćete. Ja sam vas, čini mi se, odavno ubedio da kod vas ima kriminalaca.

Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da imate na umu, kako ste predsednik Narodne skupštine i kako je ovo bila jedna neočekivana reakcija sa vaše strane, hitno sazvana konferencija za štampu predsednika Narodne skupštine.
Neki se obradovali daće ostavku Predrag Marković, neki se uplašili daće ostavku Predrag Marković, ja sam očekivao da čujem šta ćete reći, a vi ste, u stvari, u tonu u kome je govorio potpredsednik Vlade, dan pre toga, pokazali, u ime Narodne skupštine, znam da je po Poslovniku predstavljate, ali to u moje ime niste rekli, taj dan ste pokazali kako je i Skupština zabrinuta zašto Vlada Srbije nije u stanju da uhapsi Ratka Mladića. I onda oni kad su videli – sad nas već kritikuje i predsednik Skupštine, onda su poslali na Banovo Brdo 2-3 stotine policajaca, pretresli sve kuće u komšiluku Ratka Mladića.
Ljudi, nemojte da terate čoveka koji jedva dođe do novca za plac ili na neki drugi način obezbeđuje sebi stambeni prostor, da prvo mora da vidi ko mu je u komšiluku, pa genezu, pa da li je optužen za neki ratni zločin, pa kad sklapa ugovor o kupoprodaji da napiše – ugovor će biti ništav ukoliko neko od mojih komšija za pet godina padne pod bilo kakvu sumnju od strane državnih organa, jer neću da mi plašite decu.
Gospodine predsedniče, da kažete vi Labusu, Koštunici i ovima, ako 'apse, neka 'apse onoga za koga misle da treba da bude uhapšen. Nemoj da jure narod po ulici samo zato što je u nekakvoj vezi sa Ratkom Mladićem. Ovog časa, ako hoćete sve nas koji smo u nekakvoj vezi sa Ratkom Mladićem da uhapsite, nemate takvog prostora.
Sajam građevinarstva bi morali da prekinete, da ispraznite hale i da nas sve nabijete u te hale. To su Nemci radili na Sajmištu, starom, vi možete na novom.
Samo vas upozoravam, gospodine predsedniče, prihvatam da sam možda izvinio ili izvinuo ili izvineo, kako već narod kaže, a moj zamenik Administrativnog odbora kaže "zamenjenik", meni je to simpatično i lepo, ja to volim, ali vas samo molim da imate na umu da zaista predstavljate Narodnu skupštinu i da to imate na umu kad dajete izjave, a da svojim izjavama možete da bude inspirator ili podstrekač.

Mislim da ovaj amandman treba prihvatiti zato što može da liči na mešanje države u unutrašnje stvari crkve, a čak može da liči i na to da crkva u izvesnom smislu ne respektuje državu.
Naime, ako vam je poznato, otkako ste vi došli na vlast i otkako je počela civilna kontrola Vojske Jugoslavije, pa Vojske SCG, organizacione jedinice vojske koje su do sada imale autonomno pravo nabavke opreme i naoružanja, u skladu sa planovima koji su usvojeni na Generalštabu i Vrhovnom savetu odbrane, izgubile su to pravo. Sada više nijedna vojna jedinica nema pravo da raspolaže bilo kojim sredstvima.
A sada odjednom ubacujete organizacione jedinice crkve. Da li vi znate koliko parohija ima u Srbiji? Sada da ne pričamo o eparhijama, ali evo da krenemo od eparhija kao višeg oblika organizovanja. Vlast može da forsira eparhije u kojima vladika nije suprotstavljen interesima vlasti, sarađuje sa vlašću, protežira kandidate vlasti, a toga ima u Srbiji i vi to vrlo dobro znate.
Ima vladika koji su po volji jednima, drugima, trećima, nekako se dele feudi i to sve može kroz novčana sredstva. Jer, crkva zavisi od države.
Ubiranjem sredstava od naroda, crkva ne može da se samofinansira. Ona mora za kapitalne investicije, za obnavljanje ili podizanje novih objekata, da dobija novac od države.
Sada će država da kaže, ovom pravnom licu ću u ovoj eparhiji, ili onom pravnom licu u onoj eparhiji da dam novac, ne interesuje je da li to neko na nivou crkve sagledava i razmišlja gde treba pomoći vernicima da nađu mesta za okupljanje, gde ima dosta objekta. Zbog toga ne bih se složio sa tim da baš država odlučuje registracijom pravnih lica, sa kojim pravnim licem će da sarađuje, a sa kojim neće, sa kojim će više, a sa kojim manje.
Istovremeno, to može da bude znak da predstavnici tih organizacionih jedinica, parosi, predstavnici crkvenih opština, dolaze direktno u Ministarstvo, kao pravno lice, i da obezbeđuju sredstva za namene za koje oni misli da su tog časa najvažnije. Nemojte da država odlučuje o tome šta je najvažnije crkvi, tako što će da finansira određene namene.
Pustite, ponovo vam ponavljam diskusiju iz načelne rasprave, registrujete crkvi žiro-račun, kontrolišite, naravno, utrošak sredstava na žiro-računu, na to imate potpuno pravo, posebno onih sredstava koje država nameni. Pustite da crkva u okviru tog žiro-računa, kao što to radi politička stranka, i sada ću sa pravom da zahtevam od vas da svaki opštinski odbor, svaki organizacioni deo političke stranke ima svoj žiro-račun.
Zašto ste to onda nama uskratili? Šta, mi nismo časni ljudi, mi nećemo pošteno da raspolažemo sredstvima. Jedan sistem koji usvajate u državi primenite na sve. Nemojte više sistemom, nemojte dvostruke standarde. Ponavljam, politička stranka može da ima samo jedan žiro-račun. Ne može crkva da ima 100 žiro-računa. Ne može niko iz crkve da kontroliše, verujte mi, najvažnije je kako se ljudi u crkvi između sebe kontrolišu. Oni vrlo dobro znaju ko će kako da upotrebi ta sredstva i da ih iskoristi.
Zato bih vas zamolio, a naravno vi odlučujete o svemu u danu za glasanje, da uvažite svrhu ovog amandmana. Treba promeniti malo i stav 4, pošto i on pominje organizacione delovi koji imaju svojstvo pravnog lica, ali ako nema u prva tri stava, nije ni bitno, mada može Zakonodavni odbor da izbaci. Amandman je dobar i reguliše odnose između države i crkve. Država na nivou sarađuje sa crkvom na nivou, država tu saradnju ne treba da spušta na niže organizacione delove u crkvi.

Da se ne zavaravamo, ova govornica nije mesto sa koga se obraćaju naivni, a i ne obraćate se naivnima. Ovo ni kod naroda ne može da prođe.
Ponašanje vlasti u Srbiji na poslednjim lokalnim izborima je adekvatno ponašanju svih vlasti pre vas. Vas je poraz u Kuli naterao da drugačije pristupite dopunskim lokalnim izborima. Čitav aparat je angažovan na dopunskim lokalnim izborima. Sva budžetska sredstva, obmane građana i ono što je najgore, ministar za kapitalne investicije bio je na odmoru mesec i po dana, iz sela u selo.
Šta je najgore? Rekao je: ako pobedi kandidat DSS dobićete to i to. Sad vi pred kamerama radite to što je on obećavao. Sada vas pitam, da li je nevolja drugih opština to što nemaju dopunske izbore, pa neće dobiti neki put? Jeste, je l' da. Da li delite opštine na one u kojima su vaši na vlasti i one u kojima nisu? Da li zbog toga idete na lokalne izbore, raspuštate opštine u kojima su drugi ljudi na vlasti? Naravno. Nemoj da se zavaravamo. Vlast može da dobije svake dopunske lokalne izbore, ne može da dobije opšte lokalne izbore, kad je loša vlast.
Nemoj uopšte da me ubeđujete kako se dobijaju parcijalni lokalni izbori. Onako kako ste vi počeli da radite, a to je nemoralno i to ste osuđivali do 2000. godine. To je bila opšta osuda - šta radi vlast kad su izbori, kako ide pa otvara već otvorene objekte, kako udaraju kamen temeljac baš kad su lokalni izbori. Vi to sve radite.
Gde vam je bio ministar Bubalo sve vreme dok su trajali lokalni izbori, gde je bio Velimir Ilić, gde su bili ostali ministri? U kampanji za lokalne izbore.
Sada vi kažete da to nije tema za razgovor. Ovaj iz Preševa vam kaže: ako KiM dobije nezavisnost, odmah se priključujemo KiM. To vama nije tema za razgovor. Ne, ići ćemo sa svojim kandidatom u Bujanovcu. Vi ste mnogo jaki da imate kandidata u Bujanovcu. Šta, hoće li Velja Ilić i da obećava dole puteve, pa da dobijete izbore u Bujanovcu.
Ne, nego da razbijemo srpsko biračko telo: vi kandidata, mi kao najjači kandidata, ostali se grupišu - kandidata, pa će da bude kao u Prijepolju - većinski srpski živalj, a dva kandidata muslimana ušla u drugi krug za predsednika opštine. Uopšte ne odslikavaju stanje u opštini. Taj vaš duh se odslikao na izborima za lokalnu samoupravu. Jako loše. Pokazalo se kakvi ste kada vas neko dotera do zida.
Mi ćemo na to da obratimo pažnju pred sledeće izbore. Vi ste u stanju da se ponašate kao Berluskoni. Vama ne odgovara da je neko drugi na vlasti, iako je voljom naroda na vlasti. Za vas to nije opština. Kad se obratimo ministru za lokalnu samoupravu da pomogne u opštinama u kojima niste na vlasti, ne reaguje uopšte. Kad se obrate vaši partneri, promptno, za 24 sata se rešava pitanje tako što se usliši želja onoga ko vam pomaže da vladate. Takvi ste. Ne znam hoće li svi biti takvi, ali vi ste sada takvi.
Naš posao je da vas kritikujemo, a vaš je posao da dokažete da to nije tačno. Kažem da je apsolutno tačno.
Iste metode vladanja koristite kao i mi pre vas. Šta hoćete, na isti način da vas menjamo? Hoćete da upalimo Saveznu skupštinu, da bih vam dokazao da kradete? Niti sam tako nevaspitan, niti imam toliko malo brige za državu kao vi.
Za vas paljenje Skupštine nije krivično delo. Šta vi meni pričate ovde o redu, poretku i o demokratiji, o lokalnim izborima, o zakonu o crkvama. Za vas paljenje Savezne skupštine nije krivično delo. Ne samo da niko nije odgovarao, niko nije krivično gonjen, ni po službenoj dužnosti, jer ste to vi uradili. Samo je to razlika - mi smo upalili i nema gonjenja.
(Predsednik: Vreme.)
Sigurno si se 6. oktobra hvalio komšiji da si bio tamo i da si palio. Sad ne smeš da se hvališ. Sad je prošlo malo više vremena. Voleo bih da raspravljamo o važnim stvarima.
Ovo je kampanja. Vaši predlozi zakona su predizborna kampanja, naša reakcija na to je predizborna kampanja. Ko bi vas terao da ispravljate grehe od pre 60 godina? Vi se odjedanput pred Uskrs bavite crkvama i verskim zajednicama. Vi se bavite nekakvim rehabilitacijama, vi mislite na dijasporu, oslobađate decu koja nisu služila vojsku, kao da je neko naivan.
Nemojte da nas tretirate kao naivne. Da smo naivni ne bi imali 40 posto biračkog tela. Mi sve vaše poteze čitamo, ali vi zato trpite. Vi imate atribute vlasti, poluge moći, novac u svojim rukama, saradnju sa EU u svojim rukama, mi imamo ovu govornicu. Što, da nam nije ostalo nešto više?
Zato vi koristite govornicu, mi ćemo da je koristimo, gledajte da izbegnemo uvrede lične prirode, a stranke neka se optužuju međusobno. Naravno da treba da se optužuju. Kada bih vas podsetio na šta je vaša opoziciona borba ličila, sami biste se postideli toga.
Vi ste to opravdavali, diktatorski režim u Srbiji. Pazi, majku mu. U tom diktatorskom režimu svi ste lepo živeli. Ili ovo dete od 25 godina stradalo u režimu, sada je poslanik. Nemojte, pustite to, to su priče za malu decu. Naučili ste dobre metode vladanja i počinjete polako da ih primenjujete. Što vas više priteruje gubljenje uporišta u narodu uza zid, to postajete rigidniji. Pazite samo da ne pređete crtu.

Prvo, izgovorena je neistina. Taj u Kraljevu nije osvojio 70 i nešto procenata, jeste u drugom krugu od broja izašlih. Nemojte da manipulišete sa 73 posto biračkog tela, zato što su u prvom krugu podelili njih šestorica celo biračko telo i bili su veoma blizu, i možda je imao 30 posto od onih koji su izašli u prvom krugu. To je otprilike snaga i nije ni bitno to.
Nisu to bili izbori za odbornike, to su bili izbori za pojedince, predsednike opština. Naravno da će narod sada u ovoj situaciji da glasa za onog kandidata koji će imati podršku Vlade. Vi tako širite ideologiju. Koga mi izaberemo taj će imati podršku. Neću da vas ubeđujem, doći ćemo do izbora kada ste tako jaki. Tri meseca nismo radili, što nismo imali izbore, što nismo održali izbore na kojima biste vi pobedili za Skupštinu, pa sada ovde vas da ima bar 80.
Druga stvar koja je jako bolna, a to je vaša reakcija na paljenje Savezne skupštine. To opravdavanje paljenja, to nikada neću moći da shvatim. Imali ste pre deset dana sto hiljada ljudi pred Skupštinom, ogorčenih.
Učinili ste im zločin, možda ravan onome što ste vi smatrali da je zločin 5. oktobra. To vam garantujem. Jesu li ti ljudi navalili na skupštinu. Jesu li palili skupštinu? Jesu li razbili prozor na zgradi Savezne skupštine?
Ogorčeni ljudi, ojadili ste ih, pokazali da ih ne cenite uopšte. Odnosom prema Miloševiću pokazali ste da ni jednog od njih ne cenite. Šta vas briga kako se zvao predsednik Srbije, on je bio predsednik Srbije, ono što vi nikada nećete biti u životu i ono što vaša stranka neće nikada imati u životu - predsednika Srbije. Za vas to nije bio čovek. Za vas oni ljudi nisu bili ljudi.
Vi ste išli da bacate balone, da mašete, da se smejete tog dana. Vlada Srbije. Izađite iz te koalicije ako se gadite Albijanića, izbacite ga iz koalicije. Ako ga ne izbacite iz koalicije, on je vaš. On je mahao balončićima. Maše, tamo samo sahrana, a on ovamo maše balonom, veseli se, oslobodio se zlikovca. Kažem vam, da je bilo budala da predvode taj narod pre 40 dana, Savezna skupština bi bila upaljena. Sada me interesuje ko bi od vas podigao krivičnu prijavu protiv nekog ko je upalio Saveznu skupštinu, kada ste napravili jedanput presedan.
Onaj ko upali Saveznu skupštinu mora da bude kažnjen, pa da ti je brat rođeni. Zato bratu ne daj da ide da pali skupštinu. Zbog toga vam kažem. Nećemo mi vas da rušimo na ulici, jer ne znam da li ćete vi da ubacite 200 ljudi da upale Skupštinu. Neću da rizikujem, hoću da vas pobeđujem na izborima, neću to da rizikujem. Vi ste tada imali podršku Evrope da niko ne bude osuđen za paljenje Savezne skupštine. Ima još jedna država u kojoj je upaljena skupština i ova naša. Za treću još nisam čuo. Znači, ovu stvar smo raščistili.
Oko dopunskih lokalnih izbora, dopunske lokalne izbore koristite da postavite svoje kandidate. Radite šta god hoćete, ali nemojte da raspuštate parlamente u kojima niste u većini, nemojte da zaustavljate podršku opštinama u kojima niste na vlasti, jer na to nemate pravo. Tu žive građani koji vas nisu hteli.
Da ste časni ljudi, vi biste rekli - bolje da za 600 miliona dinara kupimo mesa i hleba i da damo narodu, nego da ponovo asfaltiramo Nemanjinu ulicu. Vama to ne pada na pamet. Vi rasipate stotine miliona, milijarde rasipate da asfaltirate asfaltirane ulice. Što neko drugi nema hleba da jede, što neko nema metar kanalizacije, što nema još uvek trofaznu struju, vas to ne interesuje.
Vi ste se odrekli ravnomernog razvoja zemlje. Ne, vi razvijate urbane sredine u kojima svega ima, a u kojima očekujete veliki broj birača. Vas selo više ne interesuje. Video sam to, vas ne interesuje nigde nijedna ulica u kojoj ima ispod hiljadu birača. To je isto tako zločinački, kao da pokradete izbore.
Lišavate ogroman broj građana, na ogromnim teritorijama, prava na život i nemojte da se čudite što je Beograd sve veći, a Srbija sve praznija i sve više pusta. Nemojte da se čudite što se na Beograd samo nakalemljuju nove ulice i kuće, jer vi ulažete u Beograd. Za vas je Beograd Srbija. Onda nemojte da se čudite što počinju da odsecaju razne teritorije na kojima građani žive.

 Dame i gospodo narodni poslanici, i moja osnovna primedba je bila da reč prijava treba zameniti rečju zahtev, i vi sami znate zašto, ali da ne upadnete u zamku da ste se vi ovim zakonom izborili protiv sekti. Zato što se postavlja osnovno pitanje šta je za vas sekta i da li je svaka sekta grupa ljudi koje treba proganjati.
Zato, kada kažete sekta, morate da mi kažete našta mislite. Da li su to, pošto smo izdvojili tradicionalne crkve, da li su svi ostali sekte? Ako nisu, zašto nisu izdvojeni? To je veoma opsežno i delikatno pitanje i hoću da vam kažem samo šta je pogubno za našu omladinu. Pogubno je svako delovanje izvan crkve, makar koliko ono bilo prihvatljivo za nekog drugo i to je onaj osnov na kome zasnivam neki otpor prema nekim rešenjima u ovom zakonu.
Vi tražite sada uz zahtev, ne uz prijavu, da osnivač organizacije podnese versko učenje koje će da izučava, da se on slaže sa SPC, sa Rimokatiličkom crkvom, sa Jevrejskom verskom zajednicom, sa Muslimanskom verskom zajednicom, on ne bi imao drugo učenje. Šta je tu osnovno? Svako od njih ko to osniva na sebe preuzima ulogu da on bolje poznaje Hristovo učenje ili neko drugo.
Kako nastaju ti ogranci koje crkva neće da prizna, kako su, vi ste imali ove pentekostalce ranije, kako nastaju oni? Tako što kažu da bolje poznaju učenje od onoga koje se sprovodi u pravoj crkvi. To je po meni već sekta. Nema krvi u obredima, nema žrtvovanja, nema satanizma, ima hrišćanstva po njihovom, a to je pogubno za decu. Znači, on će vama da dostavi versko učenje i ministar će da mu odobri registrovanje, a to je pogubno.
Znate, dete rođeno u SPC je kršteno, za njega je svako drugo delovanje pogubno, svako drugo, i zabranjeno je klasičnim crkvama da otimaju vernike, a nekmoli ovima koje niko ne priznaje. Zbog toga, lako je u novonaseljenim zemljama, ni tradicije, ni istorije, ni osnovne vere, nego svako, tamo imate crkvu od pesme do pesme, svaka pesma nova crkva. Zbog toga obazrivo i pažljivo sa svim ovim.
Zato sam bio protiv toga da on prijavom, gde ispuni sve uslove koje tražite od njega, počinje da se bavi pripovedanjem vere i zahtevom. Ovde bih išao mnogo dalje i mnogo ozbiljnije. On vama kaže učiću, evo videli ste novo prekrajanje Judine uloge u hrišćanstvu, i on sada vama kaže, učiću da Juda nije za srebrnjake prodao Hrista i vi ćete to da mu dozvolite.
Odakle vam pravo da ne dozvolite, kako kada ima 5.000 i nešto potpisa. Vi ne kažete koje versko učenje, jer da hoćete da priznate samo dogmu, što onda predviđate drugi način razmišljanja. Zar ne shvatate koliko sam i sam podeljen kada o tome pričam, a tek kako li je vama koji ćete odgovarati zato što donosite ovaj zakon.
Svako učenje, dakle, vi prihvatate svako u kome nema izrazitih oblika satanista ili drugog oblika, apsolutno zabranjeno u sprovođenju vere, ali odobravate drugačije tumačenje naše osnovne vere, a to je ono što nam uništava i omladinu i decu. To je drugačije tumačenje od SPC, od Muslimanske verske zajednice. I vi znate, u našoj crkvi postoje neki koji kažu da bolje tumače, molim vas, možda vi niste čuli, ali ima ljudi koji znaju, neću da pominjem imena da me neko ne bi prozivao po novinama. Veoma je ovo materija kojoj se oprezno pristupa, a ovaj član je najbitniji. Ne treba se hvaliti time da ćete sve da registrujete, a šta ćete da registrujete?

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Ne mogu da se složim sa argumentacijom kojom se opravdava bogosluženje u školama i to je zaista jedan problem o kome treba razmišljati.
Prvo, imate sredina koje su višenacionalne. Dalje, kažete i u ustanovama dečije zaštite bogosluženje. Za koga? Za zaposlene ili za decu? Samo ste natrpali pojmove, širokogrudo, svuda može.
Šta ste mislili kada ste rekli da bogosluženje može da se vodi u školama, šta ste konkretno mislili.
Kako će to da se sprovede u školi, na časovima, na odmorima, sa decom na bogosluženje, ili sa nastavnicima i sa profesorima? Ne piše ništa.
Decu ste doveli u školu da ih učite, i veronauci da ih učite, i sa time sam potpuno saglasan, ali vi uvodite bogosluženje, a voleo bih da mi objasnite šta sve podrazumevate pod bogosluženjem, koje sve obrede podrazumevate pod bogosluženjem. Nemojte da se to pretvori u službu božju različitih crkava iz minute u minut, iz časa u čas.
Imate višenacionalne sredine u odeljenjima, šta će biti sa drugom decom. Izaći će sa časa dok se vrši bogosluženje. Jesam za kapele i u kasarnama, i u bolnicama, i svako ko ima potrebu da tamo traži Boga. Bogosluženje je nešto drugo. To može da pređe u neki drugi oblik. Jeste li raščistili te pojmove?
Dalje, sankcija nema nikakvih za onoga ko to ne omogući, apsolutno nikakvih. Čak ste predvideli da ako on smatra da ima mogućnosti, ako on proceni da ima mogućnosti, ako nema, nema ni toga. Rukovodilac ustanove procenjuje da li ima mogućnosti. Je l' hoćete bogosluženje, onda mogućnosti mora da se stvore. Ne postavlja se pitanje da li će biti mogućnosti, nego mora da se stvore.
Pretvaramo znači objekat dečje zaštite u mesto na kome može da se vrši bogosluženje, pravi se prostorija. Ne mislite valjda u prostorijama u kojima se obavlja redovna delatnost da se i to obavlja. Ako ima dvoje-troje zaposlenih - bogosluženje. Hoće li da dovode decu koju čuvaju na bogosluženje? A šta kad mu padne u taj sat, u taj čas, a on je na poslu. Je l' poznajete vi sve religije, je l' znate kakva su bogosluženja u religijama koje su zastupljene.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Nauči nas.)
Neću ja da te učim, Aligrudiću, i budi malo učtiv. I nemoj da ti kažem sada zašto dobacuješ, zašto se ne kontrolišeš. Bolje ćuti.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Hajde da čujem.)
Pa pijan si čoveče.

Pa evo, predsednik neka donese balon da duvamo.

Nema smisla, govorim zaista ozbiljno. Ne izazivam ni na koji način, a možemo da okrenemo i drugačije. Dobro, pijaniji sam od vas. Hajde da digne ovde glavu u vis i da idem pravo.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Jaoooo, stara fora.)
Evo crta, ajde, ali nemoj da kažeš da te vertigo muči. Znači, zaista pokušavam da govorim ozbiljno, da vam skrenem pažnju na ono što se dešava, a vi mi dobacujete. Može i tako.
Hajde da nastavimo sada, hajde da krenemo dalje u političke rasprave. Hoćemo oko crkava političke rasprave? Meni je najlakše s vama, gospodine Aligrudiću, i to sada, sada mi je najlakše, u ovom stanju u kome ste mi je najlakše. Nego me je sramota. Sutra ujutru, kad se istreznite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoj stav o ovom predlogu zakona izneću u okviru diskusije, ali me čudi gospodine predsedniče da niste reagovali bar na dva dela izlaganja ministra i da niste bar upadicom pokušali da sačuvate integritet Narodne skupštine, a i da očuvate njeno dostojanstvo.
Naime, pred kraj izlaganja ministar je rekao da ne strahujemo od toga hoće li crkva tražiti poslanička mesta, pošto sveštenici misle, i onda sam ga zamolio da ne nastavlja dalje, zato što sam znao da će da pogreši šta god da kaže, za pet sekundi ne možete da smislite pravi odgovor, a vi ste onda rekli da im ovo nije odgovarajuće društvo.
Narodni poslanici ajd' što nisu nekima koji nas napadaju mesecima i godinama, sada je počeo i ministar da prenosi stav crkve da mi nismo odgovarajuće društvo čak ni za sveštenike, a mi smo narod, gospodine ministre, bez obzira na to ko kojoj političkoj stranci pripada. Zaista sam bio duboko uvređen, a nekako je promaklo svima ovde.
I u početku izlaganja počeste ovde da nam iznosite primer Slovenije. Zamolio bih sve vas ovde koliko vas ima u Skupštini, a posebno vas iz Vlade, da nam Sloveniju više nikada ne navodite kao primer. Baš me briga da li je mogla da uđe u NATO dok ne dobije sveštenika u nekoj jedinici. Kako je mogla da uđe u NATO kada su njeni vojnici ubijali vojnike JNA koji su nosili belu zastavu. To nije bilo ograničenje.
Po tim ubistvima su mogli da uđu u NATO. Sada samo još sveštenika što nisu imali u jedinicama, to je bio taj odlučujući uslov da slovenačka vojska uđe u NATO pakt. Pa vas molim, kada već ovde izlažete predlog zakona na kome ste dugo radili, oko koga postoje velika sporenja, za koji se mnogi ljudi interesuju i u crkvi i van crkve.
Mislim da zakon nije definisao do kraja sve želje ovakvog društva kakvo je Srbija sada. Molim vas barem da ne iznosite primere koji mogu dodatno da nas ogorče, pa čak možda i na neke poslanike da utiču da zbog onoga što vi govorite ili onoga kako vi to govorite promene svoj stav o Predlogu zakona.

Nemate potrebe da mi se izvinjavate, to je metod koji drage volje koristim i sam.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je teško govoriti o ovom predlogu zakona, a da vam neko ne zameri ili da se nekome ne zamerite. I koliko je to osetljivo i koliko dira u najtananija osećanja, najfinija osećanja građana vidi se i po tome koji je odbor matični za ovaj predlog zakona.
Znam kakvi su sukobi u vladajućoj koaliciji oko svakog predloga zakona. Pripremaju se izbori i sad se svaka stranka u vladajućoj koaliciji trudi da predloži zakon kojim će sebe da predstavi i uglavnom su tema nekakvi populistički zakoni. I ovo bih mogao da uvrstim u to.
DSS optuživana da uvek želi da ima uz sebe Srpsku pravoslavnu crkvu ili da na neki način uz uticaj crkve vlada, optuživana i od nekih svojih koalicionih partnera, a onda se ispostavi da predsednik Skupštine odredi da Odbor za evropske integracije bude matični odbor za ovaj predlog zakona.
Samo da vam pročitam na osnovu čega je to. Kaže - Odbor za evropske integracije razmatra predlog zakona, drugih propisa i opštih akata sa stanovišta njihove prilagođenosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope. A onda pitam. a zašto to nije Zakonodavni odbor, koji razmatra predlog zakona, drugih propisa i opštih akata koji je upućen Narodnoj skupštini sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom.
Znači, nama je merodavan odbor koji naše zakone procenjuje sa stanovišta usklađenosti sa zakonodavstvom EU. Onda treba da ukinemo Zakonodavni odbor, onda treba da kažemo - Ustav Srbije više ne važi, od sada će svaki predlog zakona morati da ima befel ili saglasnost Odbora za evropske integracije.
Pošto to nije dovoljno, vi imate ovde i posmatračku misiju EU, imate i Kancelariju za pridruživanje, mogli bi da nam oni procenjuju te predloge zakona ili da nam uz predloge koji ovde već stižu samo još dostave i svoju saglasnost na te predloge. I to bi onda ličilo na onog nesrećnog Vuka Draškovića, koji je pisao govore Miki Špiljku, pa kad Špiljak izađe da govori, a Vuk hvata pribeleške šta je to rekao Špiljak da sutra objavi u novinama.
E sada, ovde se govori o tome da je odavno trebalo da imamo ovaj zakon i da onda ne bismo izgubili crkvenu imovinu na Kosovu i Metohiji. Mislim da ne treba obmanjivati previše, ovo nije zakon o povraćaju imovine verskim zajednicama, crkvama, i ne treba previše žaliti za onim zakonom koji je 1993. godine, čini mi se, ovde izglasan, a koji je predviđao da imovinu vratimo isključivo SPC. I nikada se ne bih zalagao da živim u državi u kojoj skupština favorizuje jednu crkvu. I nemojte da napadate Slobodana Miloševića zato što je zakon vratio.
Naravno, bilo je tu politikantstva, njegovi predlože zakon, a on svojima vrati zakon, a onda predsednik Skupštine nikada više ne stavi na ponovno glasanje taj predlog zakona. Tu ste se svi grdno izbrukali koji ste glasali za taj predlog zakona, a mislim da je jednoglasno donet taj zakon ovde, zato što ste time dokazali koliko u stvari ne razumete ni šta je demokratija, ni šta je građanska država, niti šta su prava i slobode, a posebno pravo na imovinu, zato što je pravo na imovinu univerzalno i ne zavisi od toga koju veru ko ispoveda.
Priča o tome da bismo sačuvali crkvenu imovinu na KiM da smo imali ovaj zakon nije tačna. Ako država nije mogla imovinu da sačuva, crkva sigurno ne bi uspela. Uostalom, kako su to onda spalili toliko crkava i manastira. Za njih postoje tapije, zna se da su imovina SPC, a kad su banditi krenuli da pale, njih je baš bilo briga kome ta imovina pripada.
Zašto je teško govoriti o ovom predlogu zakona? Zato što se dotiče svih građana Srbije, a vi znate da nas ima raznih, čak i u okviru jedne iste crkve, a kamoli tako što pripadamo različitim crkvama. Ovde treba govoriti o jednakim pravima za crkvu, kojoj i ja pripadam, sa crkvama koje su ne samo otimale vernike SPC, ne samo pravile od njih vernike drugih crkava, nego čak pravile pripadnike drugih naroda.
Jer ono što je prozelitizmom Katolička crkva otela SPC, to su sad Hrvati, ono što su prevođenjem u islam od Srba, oni ljudi koji su tada nastali, njihovi potomci, danas su ne muslimani, Bošnjaci, to su postali drugi narodi. A opet, s druge strane, jedna država, normalna, a Srbija mora da bude normalna država, makar kakvi da smo mi koji u njoj živimo, ne sme da se obazire na istoriju kad reguliše ovako finu, ovako nežnu i tananu materiju. I ovde ne sme da bude ni povlađivanja, i ovde ne smeju da se pojavljuju razlike.
Naravno, crkva je, kažu, odvojena od države. Ajde' ubedite me u to da možete potpuno da odvojite crkvu od države, ako predsednik države pripada jednoj crkvi, ako predsednik Vlade pripada jednoj crkvi. Jedan vernik, kada obavlja svoje poslove, iskreni pravi vernik, misli uvek na kanone crkve kojoj pripada i on se u skladu sa njima ponaša, inače neće moći da bude vernik.
Je li neki predsednik države istupio iz vere i rekao sad sam predsednik pripadnicima svih vera, moram da vodim brigu o svim konfesijama.
Jako je teško ostati potpuno imun od toga da utičete i na crkvu, zato što videli ste još da je poverenje u vojsku po ispitivanjima potpuno nestalo, lome nam ugled Srpske akademije nauka i umetnosti, ostala je još crkva. Onaj ko nas bude ubedio da nam i crkva ne valja, taj će završiti posao koji je započet evropeizacijom Srbije, ovom prisilnom od 2001. godine naovamo.
Ali, zato onaj ko je na vlasti, ko može da računa uvek pomalo na podršku crkve, računa da će lakše vladati, odnosno da će imati veće šanse na sledećim izborima. Uostalom, vi koji ste sada na vlasti ste to shvatili 1990. i 1991. godine. Na vašim mitinzima viđao sam predstavnike crkve koji su čak govorili, iako su mitinzi bili politički i upereni protiv neke druge političke opcije, iako su bili čak protiv ljudi direktno izabranih na izborima.
Tada vam to nije smetalo, a meni jeste, i na svu sreću ostaje zabeleženo sve što sam bilo kada rekao, pa će jednog dana neko da pročita kakvu sam tugu izražavao zbog toga što u crkvi već više ne nalazim samo Boga, već ponekad sam nalazio i političare, zato što su mnogi sveštenici, a to je bilo u vreme kada je SPO predstavljao novu snagu srpskog naroda, otvoreno propagirali SPO. Pa sam često postavljao pitanje, da li sada svaka stranka treba da osniva svoju crkvu i da li će onaj ko izađe na miting jedne političke stranke otići u kuću da izvrši bilo koji obred kod pripadnika druge političke stranke, one protiv koje se čak bori na mitinzima.
Ako uspete da pomirite sve to, a za to zakon nikada nije dovoljan, tu treba ponašanje, onda ćemo možda moći da se bavimo tehnikom zakona, iako mu ni tehnika nije baš najbolja, iako ima dve sistemske greške i više sitnih grešaka, na šta smo pokušali da ukažemo amandmanima i mislim da bi mogao da bude prihvatljiv ako amandmani budu usvojeni.
Ali, ne očekujte od nas da vam pomažemo da izglasavate zakone u ovoj skupštini, jer vidim kako prolaze oni koji vam pomažu da zakone izglasate. Toliko drsko i bezočno ih napadate da postavljam svima njima pitanje, kakav li je to mazohizam da vas neko toliko pljuje svakog dana, a svakog jutra u 10,00 vas pozove da mu date kvorum ili kada dođe dan za glasanje da podignete ruku.
Zašto je Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama? Gde su vam tu verske organizacije, čiji položaj takođe regulišete zakonom, odnosno gde su ove konfesionalne zajednice, koje ste takođe uveli u Predlog zakona.
Nabrajanjem crkava i verskih zajednica, izdvajanjem od ostalih oblika organizovanja koje ste predvideli u zakonu, vrši se izvesna diskriminacija. Ako prihvatite naše amandmane da te konfesionalne zajednice ili verske organizacije izbacite potpuno, onda bi mogao da se prihvati ovaj predlog zakona, s tim što bih predložio da zakon nazovete zakon o verskoj slobodi.
Mnoge crkve su postojale ne samo pre savremene srpske države nego i pre srednjovekovne srpske države, i nisu osnivane u skladu sa zakonom. Nikada ne očekujte da jedna crkva može da bude osnovana zato što ima zakon u nekoj državi ili zato što ga nema. Otuda vam toliko sekti na tlu Srbije. Jesu li bile regulisane zakonom? Jeste bilo neko registrovanje po zakonu iz 1953. godine, ali se nisu ni registrovale. Funkcionisale su zato što je tle bilo pogodno, zato što je postojala nedovoljna odbrana od strane države i od strane crkve.
Crkva ugrožena ponašanjem države, znatno oslabljena, uz neke greške koje je učinila, a tu posebno mislim, ali eto bolje da ne pričam, iskoristiće neko da me svađa sa onima koje najviše volim, bolje da sve svoje primedbe ne iznesem, nisam ni bio rođen kada su počinjene neke greške, pa nemam pravo o njima da sudim. Ako biste taj zakon nazvali zakonom o verskoj slobodi postigli biste potpuno efekat onoga što ovim zakonom zaista želite da ostvarite.
Sada ulazimo u materiju i već u prvom članu kažete da se svakom jemči pravo na slobodu savesti. I ubedite me (Da nije Vojislav Šešelj? Javi se!) sada da zakon o crkvama i verskim zajednicama ima ikakve veze sa slobodom savesti. Ta sloboda savesti se više nigde u zakonu ne razrađuje i uopšte ne znam taj termin, taj pojam šta je trebalo da znači u članu 1. zakona, uz slobodu veroispovesti otkud to sloboda savesti. Ako je ministar direktno učestvovao u pisanju, a mislim da je zakon nastao iz jednog nacrta koji je nastao pre nekoliko godina... (Pozdravi ga puno u ime Narodne skupštine, Nataša. I ja vaše kad budem smestio znate gde, isto ću vam dati da se javite.)
Dalje, kažete da niko ne može da bude uznemiravan, diskriminisan ili privilegovan, ali idem na ovaj prvi deo, na to da niko ne može da bude diskriminisan, ni uznemiravan zbog neučestvovanja u bogosluženju i verskim obredima. Kome je palo na pamet uopšte da čoveka sačuva od uznemiravanja zato što ne učestvuje u bogosluženju. Onda bi trebalo da napišete da niko ne može da bude uznemiravan zato što ne učestvuje na fudbalskoj utakmici, da niko ne može da bude uznemiravan zato što nije čekao u redu za hleb. Naravno, ono što se podrazumeva u zakonu se ne piše.
Subjekti korporativne verske slobode. Voleo bih da znam gde ste našli versku slobodu kao korporativni oblik slobode kada je verska sloboda individualna sloboda.
Otkud vam uopšte ideja da se verske slobode svrstaju u korporativne verske slobode, da biste nabrojali posle nekakve crkve ili verske zajednice. To već više nije verska sloboda.
Građani imaju slobodu udruživanja i javnog okupljanja radi ispoljavanja verskih ubeđenja. Rekao bih, radi ispoljavanja veroispovesti, a ne verskih ubeđenja zato što, razmislite dobro, možete tu da napravite veliku razliku i uvek bih veroispovest, a ne verska ubeđenja određivao kao ono što je u ovom zakonu dominantno, ono što je u ovom zakonu važno.
Građani kaže imaju slobodu pristupanja crkvama i verskim zajednicama u skladu sa zakonom. Građani imaju slobodu pristupanja crkvama. Pitam vas, beba krštenjem pristupa crkvi. Ko u njeno ime odlučuje da li će pristupiti nekoj crkvi, a nikada je više niko ne pita, krštenjem se ulazi u crkvu i to nije po slobodi. Postoje neki propisi koji su crkveni, koje morate ovde potpuno da opredelite, ko će da zastupa prava maloletne dece pri odlučivanju o tome da li će ući u crkvu ili ne.
"Crkve i verske zajednice su slobodne i autonomne u određivanju svog identiteta." Tu fali - svog verskog identiteta. Član 7: "Za izvršenje pravosnažnih odluka i presuda koje izdaju nadležni organi crkava i verskih zajednica država pruža odgovarajuću pomoć, na njihov zahtev, u skladu sa zakonom". Ovo je tako široko i opširno da se postavlja pitanje koje odluke.
Vi znate koliko odluka može da bude doneto u okviru crkve. Hoće li država da se meša u sprovođenje tih odluka? Možda je to nešto na imovini. Imate Zakon o izvršnom postupku. Kako država da se umeša u nešto što ste odvojili potpuno od države. Kada u okviru te crkve donese se neka odluka, hajde državo omogući sprovođenje te odluke. Ne, onaj ko je nezavisan od države, autonomno sam sprovodi svoje odluke. Tu mu ne treba država.
Znam za sporove u jednoj eparhiji kada je država rešavala spor vladike i kaluđera. Imovinski poslovi su bili umešani. Na kraju, srušiše kuću, podignuta kažu bez dozvole. Samo zato što je došlo do spora. Crkva mora sama da odredi kako će da rešava sporove u okviru crkve i tu država ne sme da se meša, i ne sme država da arbitrira u odlukama koje crkva donosi na osnovu svog kanona posebno, jer ovde je tako opširno i tako opšte rečeno da se postavlja pitanje u kojim to sve slučajevima.
Šta ako kaže neko nekome u crkvi, ti više u ova kola ne smeš da sedneš. On uhvati pa sedne. Hoće li doći policija da ga izbaci iz kola, hoće li da uđe u manastir da ga izbaci iz kola? Ima tu previše, rekao bih, ulagivanja i priče o tome kako će sve biti kako treba, pa prepisujete i Ustav.
Država ne može da ograničava građanska ili politička prava verskog službenika na osnovu verskog položaja ili službe koju vrši.
To je ustavna norma. Niko nikog ne sme da sprečava niti da ga ometa, niti da mu ograničava politička prava. Nikome u Srbiji ne možete da ograničavate politička prava.
Ako bi sveštenici hteli da se kandiduju na izborima, mogli bi da se kandiduju na izborima. Ako to crkva dozvoli, neka se kandiduju. Ne znam kako bi se ta lista zvala. Ne znam koliko bi glasova osvojila. To je Ustavom zagarantovano pravo svakom građaninu. Svako ima pravo da bira i da bude biran. To ne treba razrađivati više. Izuzeci su zaposleni u državnim službama i vi znate za koja mesta ne mogu da konkurišu.
Ovde stav 7 glasi: "Sveštenik ne može biti pozvan da svedoči o činjenicama i okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti ili iz drugih poverljivih saopštenja koja su mu data u vršenju njegove svešteničke službe". Ne može. Iza reči "ispovesti" mora da se stavi tačka. Ne može, Krivični zakon tu je jasan. On pominje oslobađanje od toga da informaciju dobijenu na ispovesti morate da date organima, ali u vršenju svojih poslova, sveštenik svašta može da sazna, može da sazna ko je ubio neko dete. Ako to nije ispovest, on to mora da prijavi. Ne smete da ga oslobađate od toga.
"Država štiti službenu uniformu i njene delove". Od čega štiti? Od moljaca? Kakva je ovo norma, država štiti uniformu. Razumem da država štiti lice koje nosi svešteničku uniformu, ali da štiti uniformu, da li će to da bude zaštićena od krađe, od starenja, od sunca, od vetra. Rekao bih da država sprečava zloupotrebu službene uniforme i time biste dobili smisao. Razumem smisao, ali manite se više zakona koji nisu jasni. Država štiti uniformu. Štiti cipele. Šta ide u svešteničku uniformu, da li znate?
Sada, naravno, o toj pravnoj sposobnosti, to je po meni jedna od sistemskih grešaka od te dve, a to je čitava organizacija crkve zamišljena sa stanovišta Vlade. Kada je Zakon o političkim strankama zamišljan, politički sistem, tada je SRS npr, postala pravno lice sa jednim žiro-računom. Sredstva koja stranka dobija za finansiranje, po osnovu broja poslanika ili broja odbornika, stižu na jedinstveni žiro račun, a mi smo dužni, a to znaju svi i poslanici i odbornici, da vodimo računa sami interno koji opštinski odbor i koliko sredstava je dobio od države, koliko može da opravda računima da je potrošio.
Vi sada uvodite disperziju finansiranja crkava preko njenih organizacionih delova. Mislim da to nije dobro. Prepustite vi crkvi, novac ide na žiro-račun crkve, a vi prepustite crkvi da ona posle toga raspoređuje taj novac na organizacione delove. Imaćete bolji uvid, bolju kontrolu, neće biti primedbi da je država nekoj eparhiji ili parohiji pomagala više, a izvinjavam se pripadnicima drugih vera što organizaciju njihovu ne poznajem.
A da je pomagala više zato što je ministar iz tog kraja, jer ne daj bože odakle je Velja Ilić, tu bi sijalo, ne bi odakle je Labus, pošto ta crkva još nije zaživela u srpskom narodu, ali nikad se ne zna.
Neko je ovde rekao da su crkve bez zakona do sada postojale i da smo bili bez zakona, međutim, vi već članom 10. priznajete da je pravni subjektivitet stečen na osnovu ranije važećih zakona, a to su iz 1953. i 1977, znači komunistički zakoni. Dolazimo do tradicionalnih crkava i ne znam ovo nabrajanje od člana 11. do 16, šta vam je to trebalo. Član 10. je bio dovoljan. Priznaje se ono što je bilo.
Sada vi mene ovde podsećate na veliki problem koji je postojao u srpskom narodu. Mnogi su o njemu pisali, svako sa svog stanovišta, a podsećate me, recimo, na konkordat. Toliko je ljudi izginulo u Beogradu, tolika je nesreća bila oko tog konkordata, mi ga sada ubacujemo u zakon.
Ne znam da li ste vi, ministre, sigurni ko je tu bio u pravu. Šta će to nama? Šta će nam uopšte priča o tome kada je ko? To vi u obrazloženju napišite, SPC zbog toga, ovaj zbog toga, onaj zbog toga, zato smo ih izdvojili, a ne u zakonu da mi pišete zašto je neko izdvojen. Onda vas pitam, zašto to posle niste obrazložili u članu 17. kada ste naveli neke, zovete ih konfesionalne zajednice, a narod ih zove drugačije, nauka ih zove drugačije, a to su sekte.
Izdvojili ste četiri, pet. Ima ih 300, nemaju uporište, za mene je to neki ogroman broj, neka bude i pet hiljada, nemaju uporište u našem narodu. Otkud vam pravo da neke izdvajate i favorizujete. Kada narod vidi da je država nekoga pomenula i priznala u zakonu, on se lakše opredeljuje za to. To njemu onda nije problem. Kada SPC izgubi vernika, on ima neko moralno opravdanje i kaže, moja država mi je rekla da je ovo potpuno priznato.
Zbog toga je trebalo da poštujete pravilo koje važi, crkve i verske zajednice, i dalje od toga se ne ide, ministre. Uostalom, EU, na koju se pozivate, veoma zabrinuta zbog uticaja sekti, posebno onih u čije delovanje nije mogla da uđe, ne može da uđe, posebno koje otvoreno propagiraju verske obrede nespojive sa moralom, a i sa zakonima, i EU traži način da se izbori protiv organizovanja sekti. Vi kažete u konfesionalne zajednice.
Registracija crkava i verskih zajednica; posebno me interesuje postupak registracije verskih organizacija. Ne može na prijavu. Ja bih to na zahtev. Da se podnese zahtev. Kada podnesu prijavu samo gledate da li ima 12 papira, 13, 14, da li je to i to podneo i doviđenja. Kada ima zahtev, onda mora da ispuni uslove iz zahteva. Onaj ko ne ispuni uslove iz zahteva ne stiče automatski pravo da se žali što mu je ministar odbio prijavu iako je podneo sve papire koje su mu tražili.
Za član 27. nisam uspeo da odgonetnem, ministre, da li taj nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove vera, u pola zakona pojavljuje se jedna završna odredba, pa me interesuje da li je to nadzor nad registracijom ili je nadzor nad celim zakonom, nad sprovođenjem celog zakona, kako bi moglo jezički da se tumači. Ako je nadzor nad sprovođenjem celog zakona, prebacite tu normu u prelazne i završne odredbe, nije joj ovde mesto.
Zaštita imovine: "Sakralna i kulturna baština crkava i verskih zajednica, uključujući nepokretna kulturna dobra, ne može biti oduzeta." Šta je sa imovinom za koju ne možete da utvrdite ni da je sakralna ni da je baština, a imovina je crkve. Automobil nije sakralna imovina, nije baština. Da li može neko da mu oduzme automobil? Ako ste hteli da kažete da ne može da im bude oduzeta, onda recite na drugi način, bez zakona utvrđenog postupka, imovina, uključujući nepokretna dobra, a ne sakralna, a ne baština.
"Do donošenja propisa o vraćanju imovine crkava i verskih zajednica nadležni državni organ ili organ lokalne samouprave može im na njihov zahtev, u skladu sa zakonom (kojim), ustupiti na korišćenje oduzetu imovinu ili njene delove." Ovde već ulazimo u jedan veliki deo Predloga zakona u kome se vi u stvari udvarate crkvi.
Šta to znači da vi ovlašćujete jednim zakonom lokalnu samoupravu da imovinu državnu, do donošenja nekog zakona za koji znate da će biti donet, a kako odredba koja upućuje na neku normu koja će biti doneta znate da ne važi, da do tog vremena mogu da ustupe na korišćenje oduzetu imovinu ili njene delove. Pa oni to i sada mogu da ustupe na korišćenje. A da li je to sa naknadom ili bez naknade, da li je na licitaciji ili ne, da li se najpovoljniji ponuđač bira? Svakome je dostupna imovina koja može da se ustupi na korišćenje, na godinu, na pet, na neograničeno trajanje, tako da ova norma ništa ne donosi crkvama, još uvek ništa.
Ova odredba ništa ne donosi, kao što ne donose ni odredbe člana 31. i 32. Vi kažete da "radi unapređivanja verske slobode, u saglasnosti sa crkvama i verskim zajednicama, sredstva za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje sveštenika, odnosno verskih službenika mogu se obezbediti u budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom." Mogu, sve može, ali zakon ne piše šta može, nego šta se radi i kako se radi. Sve što nije zabranjeno, može, ali mora da se reguliše zakonom.
Kako da vam mi sada damo kart blanš ovim zakonom, jer dajemo vam pravo da vi odlučite, hoćete li da finansirate PIO ili ne, a ja hoću da to odluče poslanici i zakon. Ne sme Vlada da odlučuje ko će da ima besplatno uplaćivanje za zdravstveno, za penzije, nego zakon.
Ne preuzimajte nadležnosti i ingerencije zakonodavca, Narodne skupštine Republike Srbije. Tim pre što ste u obrazloženju Predloga zakona napisali da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu. Znači, neće biti finansirano iz budžeta.
Kao što ste dole rekli da "prilikom obavljanja delatnosti i obezbeđivanja prihoda u skladu sa ovim zakonom, crkve i verske zajednice mogu biti potpuno ili delimično oslobođene poreskih i drugih obaveza." To je pogodbeni jezički stil - mogu biti, biće možda. Šta ako odlučite da budu? Gde su vam sredstva u budžetu, hoće li ministar finansija da kaže, stanite ljudi, koliko je to meni manje poreza u budžetu meni, na koji način ćemo da namirimo ta sredstva koja su nam dodatno potrebna u budžetu?
Ne usuđujem se da vam kažem da li treba da budu ili ne treba, moje je da predlog pohvalim ili kritikujem. Ovde ne znam šta da vam kažem. Ako vas kritikujem, vi ćete reći, uplatićemo, a ako kažem, što da uplatim, a vi ćete reći, nećemo. Možete da se igrate sa mnom kao sa narodnim poslanikom zato što ne mogu da razumem tekst, sve ostavljate sebi, na svoje odlučivanje.
Kada vi odlučite, biće uplaćivano, a kada ne odlučite, neće. Kada vi odlučite da ih oslobodite poreza, biće oslobođeni, kada ne odlučite, neće i niko ne može ništa da vam kaže. Dva meseca mogu da budu oslobođeni, a dva meseca ne, sve to piše u zakonu. Mogu, a kada kažem mogu, to znači ne moraju.
Kada vi kažete da on može da bude oslobođen poreskih i drugih obaveza u skladu sa zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod, nekako mi ovaj zakon predstavljate kao Ustav. Ovo vam je sada neki osnovni zakon za mnoge druge zakone i kada svaki ministar koji se bude ponašao posle toga, on će reći, evo, po zakonu o crkvama i verskim zajednicama to mogu da uradim. To je Ustav, to je posao Ustava. Ustav kaže, možete ovo, možete ono, a zakoni to razrađuju. Ovaj zakon nije Ustav, mora da ima razrađenu svoju obavezu.
Drugo, kada on ovde stvori obavezu ili oslobodi obaveze, odmah izmena i dopuna zakona kojim je ta obaveza stvorena ili oslobođena zato što je on, recimo, leks superior zamenio Ustav. Ovo sve ostaje posle na tumačenje. Zakoni koji ostaju na tumačenje nisu dobri i čini mi se da niste bili spremni potpuno da vam ta vaša javna rasprava uspe. Mislim da razgovori sa predstavnicima crkava i nevladinih organizacija nisu dali dovoljno materijala da budete konkretni i ostavili ste sve nekako nedorečeno, a zakon da ide da bi se za izbore dobila podrška od još jednog, moram da priznam, velikog segmenta u društvu.
Član 33. stav 3: "Bogoslužbeni prostor i vreme su zaštićeni i nepovredivi, u skladu sa Ustavom i zakonom i autonomnim pravom crkava i verskih zajednica." Šta ćemo sa konfesionalnim zajednicama? Šta je sa njihovim bogoslužbenim prostorom, šta je sa njihovim vremenom.
Jesu li svi jednaki, a svi su u zakonu? Zato vam kažem, izbacite ih iz zakona. Nabrojali ste ih, a nigde posle toga nisu u ravnopravnom položaju sa ostalim. Onda ih nema.
Onda je to nešto drugo, onda ste mi uskratili pravo da priznam zaista Jevrejskoj i Muslimanskoj verskoj zajednici osobine koje ih izdižu iznad ostalih koje ste svrstali zajedno sa njima. Njih treba zaista izdići. Nije onda dobro. Promaklo mi je, ali nije dobro. Ne mogu sekte zajedno sa Jevrejskom verskom zajednicom i sa Islamskom, ne mogu, ne mogu isti tretman da imaju, nisu za mene isti.
Član 34. stav 2: "Crkve i verske zajednice mogu graditi i stambene zgrade, proizvodne i druge objekte za sopstvene potrebe." Pretpostavljam šta ste mislili, ali to može drugačije da se napiše. Za sopstvene potrebe, da li je to rentiranje, da li je sopstvena potreba ako izgradi zgradu pa je rentira, onda se to ne zove sopstvena potreba.
Dalje, u humanitarne svrhe. Ako dobijemo tumačenje od ministra da je to sve, šta će nam onda za sopstvene potrebe. Sve što on izgradi, gradi za sopstvene potrebe, a da li će da proda, da li će da pokloni, da li će zadužbinu da ostavi, da li će da odvija neki obred u tome, šta znači za sopstvene potrebe? Može li da otuđi? Ljudi grade za sopstvene potrebe, a to što radi za tržište, to je za njegove potrebe, da zaradi novac prodajom. Da ne ispadne da je za sopstvene potrebe samo u smislu, u svrhu obavljanja nekog verskog obreda, jer to su potrebe crkve. Samo čitam osnovni tekst, a amandmane namerno neću da tumačim, jer doći ćemo do amandmana.
Opet: "Nadležni državni organ i organ lokalne samouprave može u budžetu da predvidi sredstva..." Može, ne treba to da piše u zakonu, kada bi rekli "mora", onda bih o tome mogao da diskutujem.
"Nadležni organ lokalne samouprave dužan je da se izjasni o inicijativi crkve i verske zajednice da se sprovede referendum o uvođenju samodoprinosa za izgradnju, održavanje i obnovu verskog objekta, u skladu sa zakonom".
Da li ste vi pročitali Zakon o referendumu? Ko je taj nadležni organ koji će da reaguje na zahtev crkve ili verske zajednice da se sprovede referendum? Mislim da je referendum oblik izjašnjavanja građana. Referendum traže građani i izjašnjavaju se građani. Crkva bi mogla u svom okviru neki referendum da sprovede, ali da bi došla u postupak za referendum, mora da ima dovoljan broj potpisa građana.
Ovo sa obrazovnom delatnošću, mislim da je potpuno regulisano u našim zakonima o obrazovanju usvajanim u ovih nekoliko godina i da je ovo samo prepisivanje šta može da bude i kako može da bude. Mislim da je to sve potpuno regulisano.
Ako bi čovek morao da se izjasni, a biće jako teško, izuzev kad pripadate vladajućoj koaliciji, pa vam je imperativ da glasate za svaki predlog zakona, ako bi čovek morao da se izjasni, a da nikoga ne naljuti, rekao bi - bolje išta nego ništa. Kad već toliko dugo radite ovaj predlog zakona, mogao je da bude potpuniji, jasniji i mogao je više da označi stvarnost u Srbiji.
Stvarnost je takva kakva jeste. Kao što nismo svi ravnopravni ni u politici, tako i crkve nisu ravnopravne. Vi to priznajete, naravno. Po broju vernika se određuje ravnopravnost crkava. U slobodama su ravnopravne, ali u odnosu sa državom, znate i sami da onaj ko ima najviše vernika, taj je uvek onaj koga država pita kad su neka crkvena pitanja na dnevnom redu. To prihvatam.
Pomodarstvo nam nije bilo potrebno u ovom zakonu. Još samo malo tradicije, a naša tradicija je, u pogledu odnosa sa verskim zajednicama, blistava. Kad god su nam nešto zamerali, odnos prema drugim verama, drugim crkvama, nisu mogli da nam zamere. SPC je stradalnička crkva i uvek je stradala i od drugih crkava, a nikada svoje vernike nije učila, niti će da uči, niti bi to moglo da padne na plodno tle, da maltretiraju, proganjaju, prisvajaju, otimaju nešto od drugih crkava, a posebno ne vernike.
Zbog toga ćemo sačekati da vidimo kako će da protekne rasprava i izjašnjavanje o amandmanima. Vama, ministre, zaista preporučujem da još malo ozbiljnije, imate vremena, pogledate primedbe koje smo vam dostavili.

Malo ste me dirnuli, zagrebali ste malo tu površinu. Evo, sad vas pitam, mislim nisam bio kontradiktoran i vi ste rekli ono što sam i ja rekao. Verske slobode naravno na jednu stranu, ravnopravnost na jednu stranu, ali država bira s kim sarađuje, čak i sa tim malim zajednicama koje imaju 0,0001% biračkog tela, mogu da se obrate državi za bilo kakvu saradnju.
Ali, recimo, saradnja sa Rimokatoličkom crkvom. Pozivate nas na konkordat od 26. jula 1914. godine. Posle toga se desila 1941. godina, 1941. do 1945, pa se desila 90. do 2006. godine. Rimokatolička crkva je učestvovala apsolutno u Jasenovcu, učestvovala je apsolutno u prikrivanju i odvođenju svih ustaških zlikovaca i zločinaca preko Vatikana u Latinsku Ameriku.
Rimokatolička crkva ponovila, dolaskom ustaštva na vlast u Hrvatskoj, sve greške iz Drugog svetskog rata, da biste konačno pre nekoliko dana u listu "Politika" pročitali da je oko 100.000 Srba prešlo u katoličanstvo u novoj, demokratskoj, savremenoj Hrvatskoj. A vi znate zašto se prelazi iz vere u veru, valjda ste pročitali bar Pilipendu, pa znate kako se to radi. Tu država mora da odgovori. Država to mora na neki način da pokaže.
Jednostavno, nisam sveštenik, ne moram da sprovodim ekumenizam, mogu za njega da se zalažem, mogu da odobravam, ali nema pomirenja, takvog istinskog i znam da ga nema između onih koji neprekidno čine zločine i onih koji zločine trpe. To je ono što od Srbije čini jedan specifičan prostor za slobodu veroispovesti i to znate jako dobro.
Zaista je svako slobodan u ovoj državi. Voleo bih da ostane večito slobodan. Ali, vi slobodno možete i kao predstavnik Vlade da istupate u odbranu onoga što je dominantno u Srbiji i u srpskom narodu u pogledu veroispovesti. Znači, sarađivaćete sa onim crkvama koje ne šire mržnju, koje ne sprovode verski teror, koje se ne bave prozelitizmom, koje ne otimaju tuđu decu.
Znate koliko dece još ima u Hrvatskoj da su pravoslavna? Sva su rođena kao pravoslavna ili su im roditelji rođeni kao pravoslavni, a sada ih još maltretiraju po bivšem imenu.
Oni su dužni da promene ime da ih neko ne bi prepoznao tamo da su Srbi. Onda ih maltretiraju - a kako si se zvao.
Zbog toga sam vam na početku rekao, jako je teško govoriti o ovom zakonu a da vas sutra neke novine ne napadnu, jer u Srbiji imate novine za Koštunicu, za Dinkića, za žute. Nema za radikale niko. Svakom diskusijom nekom se zamerim i nekoj televiziji se zamerim. A šta ću, idemo dalje, guramo.
Jako je teško govoriti o verskim slobodama. Onaj kome ih obezbeđujete u svojoj državi, gde mu je dominantna ta njegova crkva ne obezbeđuje ta prava za druge. A neki reciprocitet kada državu čuvate morate da poštujete, neki reciprocitet.
Naravno da vam nijedan naš vladika ne bi rekao - znate, jeste, u pravu je Tomislav Nikolić. Neće. On je čovek koji ima bolju vezu sa verom nego što imam ja. Mnoge zapovesti ne poštujem. Neke mi je Bog oduzeo, a neke ja i tako to. Prilično sam čestit, ali ne dovoljno. Tu nisam merodavan i nisam sudija.
Ali, kažem, država se brani na svakom koraku. Ova država je otvorena od 2000. godine previše za različite uticaje, uglavnom za negativne i to se oseća u našoj zvaničnoj politici. Jer, kad Danajci dođu, oni sa najboljim pričama dolaze i donose darove, i ne stradaju političari koji s njima pregovaraju i koji njihove uslove prihvataju, nego narod.
Zato su političari opsednuti time što mogu da razgovaraju s kime god hoćete u Evropskoj uniji, samo se jedno pitanje postavlja - šta je od toga dobio narod, od svih tih uticaja, od tog prodiranja, od toga da procenjujemo zakon koji ovde donosimo isključivo da li je u skladu sa zakonodavstvom EU. E, nađite mi neku državu koja nije članica EU koja se tako ponaša, pa čak ni zemlje članice EU. I one imaju pravo na autonomiju u pogledu mnogih rešenja i sami to vrlo dobro znate.
Inače, nažalost nisam bio tu kada smo pisali amandmane, uglavnom sve je to odlično, dobro ste vi uradili taj posao. Možda smo mogli malo da budemo oštriji u pisanju amandmana, ali znam vašu muku, ministre. I Milovan Radovanović je imao pripremljen jedan predlog, pa smo odustali. Ko zna šta bi nam rekli u to vreme dok je bila crno-crvena koalicija, kako ste je vi zvali. Ko zna šta bi nam rekli.
A nije bio ništa manji slobodarski taj zakon i nije obezbeđivao ništa manje verskih sloboda i prava nego što vi sada ovde to obezbeđujete. Zbog toga, kažem, uhvatili ste se u koštac sa opasnom materijom i sreća vaša što vi tako delujete kao jedan dobar čovek, inače da je ovde izašao neko drugi od ministara, ko zna šta bi bilo.

Ovde je izrečena neistina. Gospodin Albijanić je rekao da sve političke stranke zastupljene u Skupštini učestvuju u izradi novog ustava i da postoje neke teškoće, a moram da vam kažem da teškoće čini predsednik Skupštine, u tesnoj saradnji sa DS, pomagan DSS. Objasniću tu vezu.
Znate da smo stigli do 40. ili 50. člana, da je DS imala primedbi na nekoliko rešenja u tim prvim poglavljima i da i dan-danas čekamo šta će biti, pošto DS neće da odgovori na naš poziv da to ispravimo i da dođemo do zajedničkog stava. Predsednik Skupštine ne saziva Pododbor za ustavna pitanja. Predložio sam da idemo dalje. Što moramo svi da se složimo? Ko kaže da se konsenzusom donosi Ustav? Donosi se dvotrećinskom većinom u Skupštini i većinom upisanih birača na referendumu. Ko kaže da oko svake tačke moramo da budemo saglasni?
Rekao sam – hajde da glasamo za svako rešenje na Pododboru i stižemo do kraja, idemo pred Skupštinu i ako imamo dvotrećinsku većinu idemo na referendum. Nas ne može da ukoči neko ko ne želi u tome da učestvuje. Može, ako mi to želimo. Zašto vi želite – da ne bi bilo izbora. I vi, i vi i "žuti". Samo da ne bi bilo izbora stoji rad na izradi Ustava.
Ako me pitate, tu i vama repliciram, gospodine Anđelkoviću, meni je ovaj ustav potpuno dobar.
Učestvujem u tome zato što ste rekli – hajde da napravimo još savremeniji Ustav, pa da ne ispadne da SRS vrši opstrukciju. Ne, učestvujemo u tome. Ustav je tako dobar da po njemu funkcioniše država. Sve dok ima Ustava i dok ga poštujete, država funkcioniše, ali se prema ovom ustavu ponašate kao da ne postoji. To je vaš problem.
Nastavio bih da vam otkrivam adute i u diskusiji o zakonu, kako za vas ne postoji, ako je neko drugi bio na vlasti. To je vaš problem. Srbija ima Ustav. Kažete da imamo želju da napišemo novi. U redu je, ali ne radimo na tom novom. Nemojte da kažete da svi na tome radimo. Ne radimo. Predsednik Skupštine nas ne saziva. Postavite mene za predsednika tog pododbora, pa da vidite da li će da radi, da li će da bude sastanaka, da li će da se ide dalje.
Ako mogu da se saglasim sa nekim rešenjima ili da ostavim da Skupština glasa o rešenjima koja predlaže SRS, može to i G17 plus, može i DSS, može i DS. Od septembra meseca trpite da nas izveštava predsednik Skupštine kako čeka odgovor DS na neke naše primedbe. Dokle će da čeka? Do novih izbora, po starom Ustavu. Dobro vas znam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS neće ući u salu u danu za glasanje po ovom predlogu zakona, a vi rešavajte sami kako ćete dalje i da li možete, ova rasprava je samo prazna priča.
Da vidimo razloge zašto ne treba učestvovati u glasanju za ovaj zakon. Prvo, ovaj zakon je prst u oko političkim sledbenicima komunista od kojih vam zavisi Vlada. Ne razumem zašto toliko ponižavate te ljude i izazivate do koje granice ide njihovo strpljenje, tim pre što se ovde ideološki obračunavate sa njima.
Drugi razlog nalazim u pripremama da se srpskoj emigraciji omogući da glasa elektronski, pa velite, predstavili ste se već kao ljudi koji su četnicima dali penzije, a sada ćete i onima kojima su partizani oduzeti imovinu, pa će njihovi naslednici to da cene, elektronski da vam šalju glasove iz inostranstva, kad već neće ova sirotinja koja nema para da kupi hleb, glasaće za vas neko iz inostranstva.
Treći je – licemerno vođenje države i Vlade. Ovaj zakon liči na Zakon o lustraciji, u čemu je razlika, da li je primenjen Zakon o lustraciji? Jeste, na nekoliko pojedinaca u prosveti, nešto u pravosuđu. Da li su ispravljene nepravde? Nisu. Ni ovaj zakon neće ispraviti nepravde, a ko će ih ispraviti, vi?
Ko to sada tvrdi da možemo bez džaka na leđima, vi koji ste 5. oktobra ušli u ideološki i politički obračun sa onima koji su pre vas bili na vlasti. Do pre tri dana ste se politički obračunavali sa mrtvim Slobodanom Miloševićem, jeste li njemu nešto oprostili?
Ako nikada nije osuđen, da li je bivši predsednik države mogao da bude sahranjen uz vojne počasti u Aleji velikana, da li je mogao da bude izložen u Saveznoj skupštini? Šta je rekao predsednik Srbije? Narod je 5. oktobra rekao šta misli o Slobodanu Miloševiću. Pa šta, prošle godine je rekao šta misli o Demokratskoj stranci, da li sada neka budala treba da izvadi Zorana Đinđića iz onog groba?
Šta je rekao za suprugu Slobodana Miloševića: "Lično sam ubeđen da je učestvovala u više teških krivičnih dela".
Predsednik države to kaže i gotovo, nema amnestije. Kako mogu da verujem da ćete vi da sprovodite pravdu. Hoćemo li da uđemo u analizu zakona? Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su bez sudskih ili administrativnih odluka ili sudskom i administrativnom odlukom lišena političkih i ideoloških razloga života, slobode ili nekih drugih prava, od 6. aprila 1941. godine. Ne možete da me ubeđujete da je razuman rok – skoro 70 godina, a da je ići dalje od toga nerazuman.
Dakle, 70 godina je predug rok, izvinjavam se, ima li nekoga u sali ko je star 70 godina, to je predug rok, kao i 30 godina i 20 godina, sve je zastarelo posle 20 godina, a vi ste pronašli datum 6. april 1941. godine.
Znači, od 6. aprila do danas i izdaja, ako je počinjena iz ideoloških i političkih pobuda ili ako je neko kažnjen iz ideoloških i političkih pobuda, može se rehabilitovati. Dakle, sve do danas, a današnje unapred rehabilitujemo, jer ovaj zakon, ne kažete ovde da dejstvo zakona prestaje, nastavlja da živi.
Nekakvi vaši drugi lex specialisi prestajali su danom donošenja, samo da se reguliše vreme do tada. Ne, ovaj zakon nema ograničenja. Sada predviđate, kada ste na vlasti, da će neko iz ideoloških i političkih razloga da bude gonjen. A zašto ne pre 6. aprila, jer tada su stradali komunisti, da li nisu bili ljudi, nisu imali ideju, nisu se borili za tu ideju?
Ako vam smetaju oni koji su u vreme komunizma vodili državu, što mogu da prihvatim, moram da vas upozorim, to je naš stav iz 1990. godine dok smo svi bili u opoziciji. Tada je bilo glavno udariti na komuniste, na nesvrstane, na prisilni otkup, na ovo, na ono, a sada nema prisilnog otkupa. Dinkić ne vrši prisilni otkup? Ne otima redom, crno ispod nokta, ne zatvara banke, ne propisuje limite, ne ograničava raspolaganje privatnom imovinom kako on hoće? U čemu je razlika, naš ili njihov, gde je tu princip? Ko će da rehabilituje ljude pre 1941. godine, ljude koje je proganjala monarhija, ko će Milana Stojadinovića da rehabilituje, da li ne zaslužuje to?
Šta kažete ovde dalje, sudiće sud u Beogradu, Okružni, a obrazloženje, time se stvaraju pretpostavke za ujednačavanje prakse u sprovođenju zakona. Samo jedan sud imamo u Srbiji. Šta to znači da po jednom zakonu može da bude suđeno samo u jednom sudu u Srbiji?
Hajde za sve zakone da kažemo, sudi se u Okružnom sudu u Beogradu, jer tu je ujednačavanje prakse, znači, jedan sud sudi u celoj Srbiji i to je ujednačavanje prakse. Ko to nema poverenja u druge okružne sudove, ko sada to misli da će presude u drugim sudovima biti donete mimo zakona i što bi bila praksa jedinstvena?
Praksa je poštovanje zakona, a ne donošenje odluka. Svaka odluka mora da bude zasnovana na zakonu i prepušta se sudiji da odluči, a ne nama koji glasamo za zakon. Mi odlučujemo koji je sud sposoban da sprovodi ovaj zakon, zato što zakon ne valja, zato što je nakaradno postavljen.
Ako je odluka doneta, onda će doći do rehabilitacije, posledice će biti ništavne, čak preti i konfiskacija državne imovine. Ali, ako se rehabilituje neko za koga nije ni doneta odluka, on se proglašava žrtvom progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Šta ako je doneta sudska odluka? To onda nije politički i ideološki razlog.
Da li ćete rehabilitovati ljude koji su na bilo koji način iz ideoloških i političkih razloga lišeni života, slobode, nekog drugog prava ili imovine? Ako to hoćete, onda je svejedno da li je postojala odluka ili nije, jer on je žrtva, a članom zakona izričito kažete – žrtva je samo onaj zbog koga nije postojala odluka, tako se tumači ova pravna norma. Možete i drugačije da je tumačite, ali pošto nije zasedao Odbor za pravosuđe, ne znam kako izgleda stvarno tumačenje Odbora.
Šta će ovaj zakon da uradi? Da izazove nove podele i svađe, samo vam je to u interesu. Izazvali ste podele za ovom govornicom, između onih koji su na vlasti i onih koji vlast podržavaju i šta računate, na ovom predlogu zakona možda ćemo izgubiti socijaliste, ali radikali će da glasaju, njihovi su dedovi proganjani za vreme komunista. Kada dođe sledeći, reći će – šta nas briga za radikale, sada će socijalisti da glasaju. Tako se ne vlada u državi.
U državi moraju svi da budu zadovoljni, i deca četnika i deca partizana i mi što smo mešoviti. I ja sam tako prepolovljen već 50 godina, jer jednog dedu su mi ubili četnici, a drugog partizani. Nijedan moj deda nije bio kriv, ali džabe. Ko je imao pušku, on je ubijao.
I sada ću ja, posle 65 godina da sudim, da procenjujem kako je to bilo, kao što je vama lako da procenjujete ulogu Slobodana Miloševića, izađete ovde, veličate Nedića, što mogu da prihvatim, spasio je mnoge Srbe, a zašto niste rekli, pa i Milošević je uradio to isto 1990. godine, isto, sve bi reke bile pune mrtvih Srba da Milošević nije pomogao Republici Srpskoj, Krajini. Ako je to merilo ko hoće da pomogne Srbima, onda ne smete da budete protiv ideologije koju je sprovodio Slobodan Milošević, kao što ni ja nisam bio protiv, samo sam bio protiv načina na koji to radi. Jedno je merilo.
Pričate o školama, šta je tada učeno u školama. Tada sam naučio i epske pesme, Prvi srpski ustanak, Drugi srpski ustanak, balkanske ratove, Prvi svetski rat i Drugi svetski rat. Pričate mi o tome ko je koga klao i iznosite primer svog naroda. Sada mi Srbi da savijemo glave, da nabijemo glave u klupe.
Svako ko hoće da natovari Srbima neku grešku, on će da izađe ovde i da kaže – u mom selu Srbi su ubili, a mi ćemo da ćutimo, da obaramo glavu. Što ne kažete da je komandovao Hrvat? Što ne kažete da je Tito bio Hrvat? Kakve to sada ima veze sa Srbima?
Čini mi se kao da ovde opet otvaramo neki haški tribunal. Pričate o ljudima koji su zbog ideoloških razloga pretrpeli štetu. Strpali ste Slobodana Miloševića, mimo Ustava, u avion i odvezli ga u Hag. Neki od vas su napisali optužnicu protiv Vojislava Šešelja. Tri godine vas ne interesuje nijedan građanin Srbije koji se nalazi u Haškom tribunalu, kao da su šugavi, kao da niste ovde vlast, nego – eto njegova porodica, stranka, pa neka se bore za njega.
A to što bi presuda protiv Miloševića bila presuda protiv svih nas, a niste hteli da pomognete njegovu odbranu, to što bi presuda protiv Mladića i Karadžića bila presuda protiv svih nas, a obećali ste, dali ste takvo obećanje da su vam propustili rok koji je bio dead line.
Znači, nešto ste mnogo obećali. Novine kažu – Mladić. Šta ako ne uhvatite Mladića? Da niste obećali Kosovo? Da niste obećali da mi ovde više ni o čemu nećemo da raspravljamo? Koga ste danas pomirili od nas koji predstavljamo narod u ovoj sali? Zamislite kada se to prenese u selo. Kako će to da izgleda? Da li treba da pričamo o tome šta je ko kome radio pre 70 godina? Mislim da ne treba.
Pošto je danas hleb? Koliko fabrika u Srbiji radi? Koliko je kriminalaca na slobodi? Kako ste organizovali državu? Ko nam komanduje po Srbiji? Kako održavate sednice? Četiri meseca nismo ušli u salu, a vi ste nam doneli zakon o ispravljanju nepravdi od pre 70 godina. Živite u prošlosti, živite u oblacima. Kada budemo sve ispravili i ove nepravde će biti ispravljene.
Ima li živih kojima su nanete nepravde? Nema. Ako je neko imao 20 godina – 1945. godine, koliko li sada ima? Znate da ljudi od 1920. do 1930. godišta više nisu živi. Svaka čast, neka se živi i 200 godina, ali biološki časovnik otkucava.
Ako sada u 54 godine čekam da mi vi, kao vlast, rešavate probleme od pre 70 godina, znači da mogu danas da kažem unučetu – kada budeš imao 54 godine, možda će ti rešiti današnje probleme. Da li ste nam potrebni takvi? Ili neki koji kažu – sutra ćemo ovo da uradimo, prekosutra ono, za godinu dana ovo. Neprekidno neki obračun sa onima pre vas, samo obračuni. Kada nema dovoljno onih pre vas, onda između vas.
Ono što sam govorio, objavljeno je u knjigama SRS. Da vidim da li sme neko od vas da objavi šta je govorio? Znači, ko nije za ovaj zakon, taj u danu za glasanje neće ući u salu. Ko želi da zaštiti ljude koji su stradali u poslednjih 15 godina, u poslednjih pet godina, taj neće ući u salu kada bude dan za glasanje. To će da nauči Vladu Republike Srbije kakve zakone treba da donosi.
Nismo se sastali tri meseca, mogli smo da održimo vanredne izbore. Šta bi se u Srbiji promenilo na loše? Bio bi neki novi saziv parlamenta. Pregovarački tim bi radio svoj posao, Vlada bi obavljala svoj posao. Parlament nije imao šta da radi, nije ni radio, i danas biste znali kakva je volja građana Srbije.
Ovo što zakonom ispoljavate, nije volja građana Srbije. Nije im želja, neće da se svađaju više. U ovom ratu to smo završili, tamo se i deca četnika i deca partizana nazivaju međusobno četnicima, tamo više nema podela. Ko je bio na muci, on se više ne deli, nego vi koji ne znate šta je muka, i dalje se svađate, i dalje delite. Da vas je stisla muka, ne biste se delili.
Ali, imate vi svoja merila, kriterijume, za vas je vaš vredan, tuđ nije; za vas je vaš predsednik Vlade – predsednik Vlade, a tuđi nije. Za vas Mirko Marjanović, koji je bio šest godina predsednik Vlade u kontinuitetu, Nikola Pašić nije sastavio šest godina u kontinuitetu – nije bio predsednik Vlade, bio je kuče koje treba negde baciti. To čeka i nas, ako biste bili na vlasti.
Ustanovite jednom princip jednak za sve. Ima ljudi koji su politički proganjani, ima ih i pre 1941. godine, ima ih i od 5. oktobra naovamo. Gde su vam ti ljudi? Koji će od njih biti zaštićeni? Koji će sudija smeti da ga zaštiti? Kako se zove taj sudija koji će smeti da ga zaštiti, a da ga posle ne isterate iz suda?
Još jednom, nećemo ući u salu, a oni koji uđu, neka znaju da su pomogli da zakon bude donet.