Zbog toga ćemo ovo da isteramo na čistac.
Ne tražimo ostavku od ministra, to nije naše. Tražili smo njegovu ostavku kroz ostavku Vlade, jer ste zabrljali u mnogim segmentima i mnogim sferama društvenog života.
Ne interesuje nas koga će Koštunica da trpi kao svog koalicionog partnera. Nama je samo važno da nas taj ovde ne vređa. Neka donese zakon kakav god hoće, ako ćete da glasate – glasaćete, a ako nećete – nećete. Nemojte da nas ovde vređa, jer nismo zato došli.
Nas nije ovde narod poslao da nas ministri koje izaberete vređaju. Nije nazvao samo poslanike SRS, znaju neki koje je još tako nazvao i znaju neki za koje mislite, jer ogroman je broj onih ljudi koje Mlađan Dinkić ne ceni uopšte.
U vašoj poslaničkoj grupi ima ljudi koje Mlađan Dinkić uopšte ne ceni i rado bi sve to rekao – onaj Mlađan Dinkić koji vređa poslanike. Ima i onaj drugi koji ne vređa i nikada ne znate, kada ga ujutru sretnete, sa kojim Mlađanom Dinkićem imate posla.
Pogodilo se poslednjeg radnog dana prošle nedelje da uđe onaj Mlađan Dinkić koji vređa, a da je ušao neki drugi, možda ne bi to ni izgovorio. Od njih dvojice nikada ne znate sa kojim imate posla. Recite mu da bar pokuša jednog da eliminiše iz sebe, ili dobrog ili lošeg. Jednog mora da eliminiše, to se malo odleži, nije to veliki problem. Mogu i da ga vežu, ako mu je jači i onaj drugi, onaj što vređa narodne poslanike.

Po običaju, od gospodina Markovića čuli smo mnogo rečenica, smireni ton kroz bradu, ali gospodine Markoviću, niste odgovorili na glavno pitanje – da li je Mlađan Dinkić uvredio poslanike SRS ili ne? To je jedna stvar.
Ja kažem da je uvredio, zato što ga jedino mi ovde kritikujemo, danima pre toga smo ga kritikovali po budžetu, očekivao je od nas kritiku i po ovom predlogu zakona, mislio je na nas, gospodine predsedniče i zato me interesuje, kako to mislite da preduzimate mere kada se upoznate sa stenogramom.
Evo, ja sam žrtva jednog takvog preduzimanja mera. 40 dana posle incidenta u Skupštini Srbije jedan koji je preduzimao mere predložio je ovde da me isključe sa sednice.
Dakle, učestvovao sam u incidentu, ta sednica je završena, održana su još dva vanredna zasedanja, počelo je redovno, stiglo se do kraja redovnog zasedanja, a onda je nekome palo na pamet, koji je mislio da sada treba da preduzme mere, pa kaže, zbog onoga što se desilo pre 40 dana, predlažem da isključim Tomislava Nikolića sa sednice, oni podignu ruke i tako, posle 40 dana, obezbede red i mir na sednici isključivanjem Tomislava Nikolića,.
Znači, gospodine predsedniče, ono što preduzme onaj ko vodi sednicu, to su mere koje preduzima predsednik Skupštine. Nakon toga, vi nemate prava ni na kakve dodatne mere. Jednostavno, tog časa vas je zamenjivao verovatno Anđelković, njegove su mere mere koje preduzima predsednik Skupštine.
Trebalo je da opomene ministra, vaš stav sam sada ovde čuo, vi ne nalazite u ministrovim rečima povod da se on izvini, ono što mi tražimo. Inače, da ste našli povod, ovde biste to jasno i otvoreno rekli, opravdavate ministra time što naš prvi govornik nije ukazivao na ovo na šta su posle toga ukazali Vjerica Radeta, Zoran Krasić u drugom javljanju.
Vi citirate delove stenograma koje ste podvukli kao prihvatljive za vas u ovoj raspravi, nećete do kraja da idete sa stenogramom, a kažem vam, poštujem vašu želju da ovde iznesete svoj stav. Nisam ga čuo.
Dok ne čujem stav Vojislava Koštunice, predsednika Vlade, da li ga je Mlađan Dinkić predstavljao tog dana ovde rečima koje je upotrebio, nastavićemo po ovome, a penzioneri će sačekati dan ili dva, zato što to i nije jednokratna isplata, bože zdravlja, razvlačite to dobro, kao ''alajbegovu slamu'', verovatno će ići preko Nacionalne štedionice, pa će za Jelašića biti para za još jednu malu vilicu koju će da proda kada bude bežao iz zemlje. Sve ćete to da sredite svojim članovima.
Gospodine predsedniče, hvala vam na obraćanju, hvala vam na toleranciji koju ste iskazali sa ove govornice prema svim narodnim poslanicima. Ubeđujem vas, izuzev kada nas vlast pritisne i uzurpira nam prava stečena izborom u Skupštini Srbije, mi smo tolerantniji od drugih poslaničkih grupa, ali smo i žešći kada nas napadnete i vi to znate, to znaju sve dosadašnje vlasti koje su pokušavale da nas napadnu.
Pitajte svoje prethodnike iz DOS-a, morali su i ruke da nam lome da nas iznesu iz ove sale kada smo smatrali da su naša prava narodnih poslanika povređena. Ovo je drugi vid, ovde nam je ugled, čast, prava povredio ministar Vlade Republike Srbije, ministar finansija. Iz ovoga ne može ministar da se izvadi tolerantnim diskusijama svojih poslanika ili predsednika Narodne skupštine, iz ovoga Vlada ne može da se izvuče.
Ovo je posao između Dinkića i SRS, Koštunice i SRS.
Ili će nam se neko izviniti za ovaj skandal koji se desio, ili ćete imati prilike da raspravljate do kraja redovnog zasedanja, a i kada budete sazvali vanredno, samo po ovom pitanju.
Srbiji obećavam, taj pregovarački tim koji se između sebe svađa i neće da nas posluša da uradi posao za koji smo ga ovlastili, imaće iste uslove za rad i sada kada uđemo u predizbornu kampanju, kao i da nema izbora. Nemojte da plašite Srbiju, nemojte da je obmanjujete.
Pregovarački tim će moći sa istom snagom da se bori za interese Srbije, sa kojom sada želi da se bori. Ići ćemo na izbore, to je očigledno. Sve dok ne dobijemo izvinjenje, dok ministar ne odustane javno od svog stava da smo mi, poslanici koji ga kritikujemo, primitivci i barabe, ako se to ne desi, imaćemo veoma brzo izbore.
Spremite se dobro za te izbore zato što nisam siguran da ste naučili kako se sa vlasti silazi, kako se vlada da bi, kada siđeš sa vlasti, mogao opet da budeš častan građanin i da s pravom očekuješ ono što zapadne razvijene demokratije imaju, da u idućem mandatu ponovo budeš vlast.
Zato, gospodine predsedniče, pozdravljam vašu želju da nesporazum izgladite, ali ne tako što ćete nam pričati da smo celog dana mi poslanici jedni druge vređali, ili ministra, ili da to što je rekao ministar i nije baš – šta je to sa vama radikalima, pa šta ako on kaže da ste barabe, ratni zločinci ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i da ste kupljeni. Završavam i izvinjavam se.
Znači, gospodine predsedniče, ako vaša stranka namerava da se iz ovoga izvuče, a ministar pripada vašoj političkoj opciji, očekujemo saopštenje vaše stranke ili vašeg ministra. Ono mora da bude jasno. To mora da bude izvinjenje poslanicima SRS, koje je ministar nazvao primitivcima i barabama.

Dame i gospodo narodni poslanici, da raščistimo najpre da nešto ne može da bude po zakonu, a da nije u skladu sa moralom, zato što je zakon pisan na osnovu moralnih normi, tako da ono što je moralno mora da bude po zakonu, a ono što je nemoralno, ne sme da bude po zakonu.            
Kada odavde sa ove govornice neko govori o otimanjima mandata, o prekrajanjima izborne volje, mora da se pomisli da li je u tome učestvovao ikada. Vi ste oteli stranku čoveku. Vi ste čoveku oteli celu stranku, uz saglasnost Demokratske stranke, uz njenu potpunu podršku. Oteli ste mandat čoveku koji je ostao u stranci koju ste otimali i vi ste sada kod najnemoralnijeg čoveka u Srbiji, kod Bogoljuba Karića.
Nemojte o moralu da govorite. Juče slušam vašeg predsednika Bogoljuba Karića koji kaže - uplašili se ovi što su se napljačkali para od naroda, i trepnuo nije, a 600 miliona evra je ukrao građanima Srbije, i vi ovde pričate o moralu. O kakvom moralu govorite?
Samo je slučaj hteo da ne predsedavam sednicom Administrativnog odbora na kojoj su usvojene ostavke dvoje poslanika. Nisam bežao od toga, zamerio sam zašto niste sačekali da dođu poslanici SRS, mi bismo javno glasali da te ostavke budu uvažene. Sada vas obaveštavam, možda niste znali, ali na početku ovog saziva svi smo se dogovorili da ćemo uvažavati ostavke koje budu donete i da ne mora da dođe poslanik koji je podneo ostavku, jer smo znali da će biti krađe i prekrađe.
Svaki dokument koji se upućuje predsedniku Skupštine ne nosi se njemu na sto ili u krevet, nego se predaje na pisarnicu. Valjda vam je to jasno. Zato što predsednik, kome date nešto u ruku, sutra može da kaže da mu ništa niste dali. Predsednik, kome nešto stigne preko pisarnice, ne može da kaže da mu niste nešto dali.
Zbog toga vodite računa s kim ste i kakvi ste. Jer, čovek kada izađe iz reke, ne može da kaže da su loši oni što su mokri, jer iz reke izlaziš mokar, a kada si sa poganim čovekom, onda se isprljaš od tog poganog čoveka.
Vi ste uspeli da srušite jednu vladu trgujući mandatima. Sada vas pitam da li ste Srbiji doneli dobro ili zlo? Ako je ova vlada lošija od one koju ste vi srušili, imate li morala da se bavite politikom? Ako je bolja, što je napadate?
Posebno, nemojte da napadate Vojislava Koštunicu, to ja imam prava, zato što je vaš predsednik za njega rekao da je patrijarh demokratije. Kada nekoga uporediš sa patrijarhom, onda više ne liži ono što si pljunuo, nego ćuti i stidi se u sebi.

Žao mi je što nije gospodin Omerović tu, pošto... Zamolio bih vas da govorite.

Zaista, u vreme kada smo sa socijalistima i JUL-om bili u koaliciji, Bogoljub Karić je bio ministar u toj vladi, tako da ste mogli komotno i sa mnom da potpišete sporazum o saradnji. To vam je isto. To je jedna stvar.
Druga stvar, pogrešno sam protumačen od gospođe Nestorović. Kada govorim o moralu mislim o opšteljudskoj vrednosti. Ne mislim samo o moralu u seksualnim odnosima. Ako ste me tako shvatili kada sam rekao da je nemoralno ono što radite, a vi ste mi rekli da ste u sudskom sporu koji je trajao tri godine dokazali da ste moralni, nisam ni pomislio da taj deo, na jednu stranu, na jednu definiciju za moral. Mislio sam na politički moral, a ne na ono za šta ste se vi izborili sudskim procesom.
Zaista mi nije palo na pamet zato što sam u stanju uvek da zaštitim pripadnice slabijeg pola od bezobrazluka, od zloupotrebe službenog položaja, koja je očigledno po sudskoj presudi u vašem slučaju bila primenjivana. Ne pada mi na pamet da vas za to bilo kada optužim ili da vas na to bilo kada podsetim. To vi mene sada podsećate.
Govorio sam isključivo o moralu u politici, samo o jednoj grani u kojoj se moral ispoljava, i rekao sam da je mnogo toga u ovoj skupštini nemoralno i da tu bezmalo sve ostale političke stranke vidim, a posebno kada su u pitanju krađe mandata i prekrajanje izbornih rezultata. Hoću svim poslaničkim grupama da pomognem da imaju onoliko poslanika koliko im je narod na izborima poverio. Zato pitam sve vas, kako to da SRS sada ima 80 mandata, a narod joj je dao 82?
Ko je to od vas učestvovao u tome da mi imamo dva poslanika manje nego što je narod hteo, ko se to stavio iznad naroda? Kao što mi nikada nije palo na pamet, jer sam to učio od Vojislava Šešelja, da otimam tuđeg poslanika ili tuđeg odbornika, koštaće vas mnogo to što sada imamo dva poslanika manje. Dakle, sve vas, i koji mislite da sa nama može da se sarađuje i koji mislite da sa nama ne može da se sarađuje.
Posebno će da košta vašeg predsednika Ustavnog suda, tog koji nikada nije ni bio u sudu, koga je Milošević postavio da bude predsednik Ustavnog suda, a vi ste zaboravili ko je njemu najzaslužniji za mesto na kome se nalazi.
Njegova odluka da mandat pripada poslaniku razbila je Srbiju i od 250 najuglednijih građana Srbije šta je napravila?
Pogledajte kako se novinari iživljavaju nad onim što se u Skupštini dešava, a to zato što postoje poslanici koji se nisu vezali za politiku, koji ne mogu da izdrže da iduće godine ne budu poslanici, jer im možda stranka neće biti parlamentarna ili njihova stranka će biti, ali oni neće biti poslanici.
Da li morate večito da budete poslanici? Da li mora za četiri godine čovek da bude bogataš? Dakle, za četiri godine mandata čovek da bude bogataš, da li su nam male plate, da li su male dnevnice, da li su mali putni troškovi, šta je razlog da se prelazi kod bogatih ljudi.
Kod kojih bogatih ljudi? Uglavnom kod onih koji su se obogatili na narodnoj nesreći. U vreme kada je moglo sa Miloševićem da se trguje, da se dobijaju devize po kursu, a da se prodaju duplo skuplje i da sa delom dobijenih deviza vrati odmah, čak u toku noći dug ili petkom uzmu, pa vrate u ponedeljak ujutru bankama, nema ni kamate, nema ništa. Pravite se kao da ne znate ko su ti bogati ljudi.
Sada je lako, kada se na talogu nešto izgradilo, da se dižu građevine. A gde je taj početni kapital, gde je ta prvobitna akumulacija, iz čega je nastala? Iz naše nesreće, iz naše sirotinje.
Da znate, ne napuštajte stranke na čijim ste listama ušli u parlament, ne napuštajte, jer ne postoji razlog. Niko od nas ovde, možda pojedinci mogu da kažu da bi ušli u parlament sami, možda mogu, ali niko od nas ovde ne bi bio poslanik da nije političkih stranaka kojima pripadamo i da nije predsednika tih stranaka. Pa i kada osvoji pet poslaničkih mesta, 12 poslaničkih mesta, kriv je predsednik, i kada osvoji 100 poslaničkih mesta, takođe je zaslužan predsednika, a ne mi pojedinci.
Hajde da raščistimo sa tim već jednom, sada vam obećavam, ko god podnese ostavku za poslanika, taj će biti razdužen, neka ide u sud, neka overava da je povukao, neka izađe na Terazije i neka priča narodu da je povukao ostavku, ne važi mu se to.
Ima da bude razdužen, a Ustavni sud neka se spori posle sa Skupštinom Srbije i sa njenim Administrativnim odborom da li je taj trebalo da bude razdužen ili ne.
Hajde da vratimo moral u Narodnu skupštinu, da vidite kako će to da se vrati i da se proširi širom Srbije i kako ćemo početi ponovo da cenimo rad. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim čestitke, a već sam jutros zvao načelnika VMA, čestitao mu na ovom uspehu, ali ministre, nema smisla da koristite skupštinsku govornicu i da mislite da to znači bilo šta dobro za Ministarstvo i za vas kao ministra. Čak i da ste vi lično tom operacijom rukovodili, ja bih vam čestitao kao lekaru, ali vi ste loš ministar. Ti parcijalni, pojedinačni uspesi, koje vrhunske ruke i mozak naših doktora mogu da ostvare, ne opravdavaju priču o tome kakvo je stanje u našem zdravstvu.
Vi nikada ne biste ovde izašli i rekli koliko je pacijenata umrlo zato što su liste čekanja na nekoliko instituta za kardiovaskularne bolesti na kojima ljudi ne mogu da se operišu, ne može da se stigne. Zašto nema još jednog, dva, tri, četiri instituta? Zašto neko ruši Institut u Kamenici?
Znači, s jedne strane imamo lekare kojima treba čestitati. S druge strane, imamo ministarstvo koje treba da uradi još nešto. Mi vas ovde prozivamo i naša je diskusija usmerena na to da vam pokažemo kako ste vi loš ministar, a ne kako su loši lekari koji operišu. Nema tog građanina koji bi se usudio da prigovara lekarima ili da ne pohvali njihov uspeh.
Uostalom, vi znate da je takva jedna operacija, čini mi se trostruka, izvršena pre šest-sedam godina na jednom od instituta u Beogradu. Isto je vlast htela da je koristi kao nekakvo dostignuće srpske nauke. Jeste dostignuće profesora, ali mislim da je on učestvovao i u tom timu. Zato vas molim, ograničite se vi ovde na zakon koji danas branite.
Uspehe lekara svi vrednujemo. Za njih smo svi zaslužni. Za tu operaciju, ministre, vi ste zaslužni toliko koliko i ja. Nemate vi neku veću zaslugu. Jedino ako ste bili u timu u belom mantilu i ako ste baš konkretno pomogli, prihvatam. Nemojte to, to je manir stare vlasti, ali isti politički manir koji je koristio JUL da se pohvali kako je neka operacija dobro izvedena. Sada bih ja trebalo da vas pitam koliko je juče ljudi umrlo, da bih dokazao da ste loš ministar. Ne ide to tako.
Organizujte, obezbedite da ima mnogo instituta, nemojte na donatore, jer ta akcija treba da se vodi na veoma širokom polju, a zaista zavisi od pojedinaca, čak ne zavisi ni od stepena obrazovanja. To je i na zapadu veliki problem, vi to vrlo dobro znate. Prihvatam da vam svi pomognemo u toj akciji.
Naravno, treba ličnim primerom, znam da ste i vi nešto zaveštali, ja vam to čestitam, svako o tome odlučuje sam, ali kada ovde branite zakon, ako ga mi napadamo, nemojte da nam iznosite uspeh jedne jučerašnje operacije, kako bi to usmeravalo našu diskusiju protiv vas.
Stanje zdravstva u Srbiji je katastrofalno loše. Učestvujete u tome. Vi sami znate kako u tome učestvujete, vaše su kadrovske čistke u zdravstvu, vi nećete da zaštitite prave ljude u zdravstvu, nećete ili ne smete ili ne možete, ili vam koalicije smetaju ili vam smetaju mentori.
Zbog toga ovolika diskusija narodnih poslanika Srpske radikalne stranke, zbog toga taj sukob i na Odboru za zdravstvo između vaše poslaničke grupe i naše poslanike grupe. Ja bih voleo da tog sukoba nema, ali vi ga forsirate, vi otežavate rad Odbora, zato što je on opoziciono nastrojen. Pa šta, kamo sreće da po Poslovniku svi odbori budu opoziciono nastrojeni, pa da vlast ima kontrolu u odborima, pre nego što dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a ne slučaj koji se desio sa Odborom za lokalnu samoupravu – G17 plus preuzeo Odbor za lokalnu samoupravu.
Recite mi gde ste pobedili na lokalnim izborima? Gde ste vi to osvojili najviše glasova kod birača, pa sada vi treba da vodite Odbor za lokalnu samoupravu? Samo gledate da ćapite. Ako je neko juče uspešno operisan, G17 plus je zaslužna, pazi majke ti! Nemojte, to je licemerno, ne odgovara vašem shvatanju, ja znam vaša lekarska shvatanja i ne mogu da shvatim tu podeljenost vaše ličnosti, jednog vrhunskog lekara i jednog jako lošeg političara, koji se upustio u jako sumnjive vode sa jako sumnjivim ljudima.
Zbog toga vam kažem, kritikovaćemo vas dan i noć. Kako god vi apelovali na šefove poslaničkih grupa, na poslanike SRS-a, na bilo koga u ovoj skupštini, kritikovaćemo vas dan i noć i bićete nam zahvalni za te kritike. Da nema kritika Srpske radikalne stranke, vi biste ujedali ljude po ulicama. Vi više ne možete da se zaustavite, vama nema više nikakve kočnice, vama nije kočnica ni Narodna skupština Republike Srbije.
Zbog toga još jednom ponavljam, kada budete, gospodine ministre, svaki dan imali ovako dobru vest, biće za pohvalu. Ovo je dobra vest i za nauku, i za naše zdravstvo i za porodice. Ti lekari su za to odavno bili osposobljeni, ali ja vas opet pitam - kada ćemo imati takve institute da više nema liste čekanja? Kada će pacijent kome je danas potrebna operacija sutra da bude operisan? Kada ćemo da sprečimo mito i korupciju u zdravstvu, zato što postoji lista čekanja? Da li to neko svesno drži, pa nam asfaltirate asfaltirane ulice, a ne pravite nam bolnice u kojima će da se leče ljudi ili deca. To je razlika u vašem shvatanju i u našem.

Ja ću da vam kažem kako to izgleda na primeru Instituta u Kamenici. Fond je odobrio Institutu da izvrši 800 operacija ove godine i već su zaustavili tempo zato što bi mogli da urade 1.200. Za to vreme Slovenija ima tri instituta i u jednom operišu ljudi iz Kamenice. Slovenija nema listu čekanja za operacije srca, ali da bi angažovali naše ljude iz Kamenice prvo su im dali ugovore na 30 operacija ljudi od 1924. do 1925. godišta, najrizičniji slučajevi, koje njihovi lekari nisu hteli da preuzmu. Kada je taj uspeh bio izvanredan onda su sklopili ugovor za još 150 operacija.
Znači, Slovenija je veličine Vojvodine, nema liste čekanja za operaciju srca. Njima ne umiru pacijenti zato što nisu operisani. Može da se desi da umre operisan ili za vreme operacije, sve je to sada stvar, vi to znate, ja ne znam, ali ne umiru jer imaju šansu. Kod nas mnogi pacijenti nemaju šansu. Imamo vrsne doktore, sami kažete da imamo opremu za dijagnosticiranje, ali posao treba dovršiti do kraja.
Samo to pitam Ministarstvo zdravlja – kada ćete ukinuti liste čekanja, kada će ljudi prestati da umiru zato što nisu imali šansu da uđu u operacionu salu?
To je vaš posao; kao što je ministru odbrane posao da obezbedi čizme, gaće, majicu, uniformu, tako je ministru zdravlja posao ne da hvali lekare koji vrše operaciju nego da im omogući da leče ljude, da stvorite uslove da leče ljude, pa kada Vlada zaseda, kada utvrđuje budžet, kada ministar za kapitalne investicije traži milijarde da asfaltira asfaltirane puteve, vi kažete – stani čoveče, ko će da ide tim putevima ako ih mi ne izlečimo. Onda izbalansirate, ne kao koalicioni partneri, nego kao prioritet.
Za to se borite, ministre, i imaćete podršku Srpske radikalne stranke, a ne dualizam vlasti. Omnibus zakonom predali ste Institut u Kamenici na upravljanje AP Vojvodini, pa tamo "žutaći" vladaju, a sa druge strane potpada pod vaše ministarstvo kao institut koji treba da leči ljude. Tamo se preganjaju, prepiru, hoće da oteraju tog čoveka koji je naučio sve ljude u Srbiji kako se taj posao radi, hoće da ga sklone, da ga smaknu zato što ima neko politički podobniji ili kod vas ili kod žutih, možda i u DSS-u, jer svi ste vi počeli da se borite isključivo za svoje kadrove.
Znači, ministre, imaćete podršku kad god budete tražili da vam Skupština omogući da lečite ljude, a kada budete kadrovisali, kada se budete hvaliti, a ništa od toga korisno za građane nema, kada budete smanjivali liste lekova koje može građanin da dobije, kada se jedne godine budete hvaliti time što konačno i građani stariji od 18 godina mogu da budu lečeni u inostranstvu, a posle toga morate da pravite lom po Srbiji zato što dobijaju upute za inostranstvo i oni koji bi ovde mogli da budu lečeni, znači kada budete otklonili sve dileme koje vas kao ministra, pripadnika jedne loše političke grupacije, vode dok obavljate taj posao, obratite se za saradnju poslanicima Srpske radikalne stranke.

 Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi je žao što predsednik nije pozvao predstavnike priznatih verskih zajednica u Srbiji na ovu sednicu, predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti ili makar Njegovu svetost patrijarha Srpskog gospodina Pavla. Možda bismo svi imali malo više obzira u diskusijama, možda biste svi osetili koliko je ova sednica važna. Ja sam to osetio noćas kada sam pripremao govor za ovu sednicu.
Postoje sednice, postoje obraćanja u kojima govor treba napisati, iako vam i srce i razum govore šta treba da kažete, ali Srbija je takva zemlja da vas događaji pretiču, da više ništa što zamislite ili napišete ne može da traje duže od nekoliko sati.
Pa tako i ove pripreme za sednicu koja se održava na veliki srpski dan, na dan živog srpskog sveca, na dan posle koga i Srbija treba da ostane da živi.
Srbija može da ostane da živi samo ako se bori za Kosovo i Metohiju. Danas 250 narodnih poslanika, umesto Srbije, odlučuje da li će Srbija da nastavi da živi, i od toga nema bekstva, i iz toga nema izvlačenja. Iz ove sale niko neće izaći zadovoljno trljajući ruke zato što je nekoga prevario, nadmašio, jer ovde nemate koga da prevarite, samo Srbiju, samo srpski narod, samo građane Srbije.
Ovde posebno nema izvlačenja za Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića, i za sve vas koji ste 5. oktobra preuzeli vlast, zato što, po vama, mi koji smo se do tada borili na jedan način protiv terorista, a onda i protiv njihovih mentora sa Zapada, nismo učinili dobru stvar. Predstavili ste se kao ljudi koji znaju mnogo bolje, koji umeju sa Zapadom da pronađu najbolje rešenje, u kome će Srbija biti zemlja koju poštuju kao i ostale. Preuzeli ste vlast, time i budžet i policiju, ali i odgovornost. Sada ste, mislim, na prvom velikom i teškom ispitu iz odgovornosti. Niste nam pomagali kada smo rešavali sudbinu Kosova i Metohije. Neki od vas, to se vidi i prema odnosu prema ovoj sednici, jedva su čekali da se nešto loše desi da bi došli na vlast. Nemam ovog časa pravo na loše pamćenje, na zlonamernost, cinizam. Ovog časa pokušavam da vam kažem, u ime miliona birača SRS, šta smo spremni da podržimo kod vlasti koju ne cenimo, kod vlasti koju ćemo gledati da srušimo kad god budemo mogli, ali kod vlasti koja je sada, igrom sudbine, u poziciji da rešava sudbine svih nas.
Zato će danas, uprkos svemu, narodni poslanici SRS, nažalost 82, umesto 84, dva su ukradena odlukom vašeg Ustavnog suda, jasno da vam saopšte svoju odluku, koja glasi: pomoći ćemo vam da sačuvate Kosovo i Metohiju i da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije. Nema nezavisnosti Kosova i Metohije. (Aplauz.)
Glasaćemo za Predlog rezolucije svesni toga, a i vama smo to dobronamerno rekli, da je mogla i morala da bude mnogo oštrija, ali svesni toga da među vama ima toliko razlika da je ovo, otprilike, bio minimum na kome ste mogli da se saglasite. Zato što, kao što za vas nema izvlačenja iz ovoga, nema ni za nas. Ovde nema lagodne pozicije, ovde nema vlasti i opozicije. Ovde se radi o Kosovu i Metohiji.
Da ne slutim, ali mogu da vam kažem, danas Kosovo, sutra Vojvodina, prekosutra Raška. Pa, kako se danas prema ovome budemo odnosili, tako će očekivati od nas da se odnosimo i ubuduće.
Zato mi je pomalo puno srce što vidim da imamo jedinstvo na ovome. Nemojte da me sprečavate da vam kažem ono loše što mislim o vama, zato što ne želim da predstavim Srbiji da ste vi dobro, pa vas zato podržavam. Ne, vama je teško, pa vas zato danas podržavam, a loši ste.
Imao sam obavezu kad su kretali u Rambuje da onima koji su se uzdali u najdemokratskije zemlje na svetu, pravo, pravdu, Povelju UN, kažem šta ih tamo čeka.
Stoji zapisano da idu u kavez, da idu u lavlje kandže, da idu u pritiske, ucene, sve su to tamo doživeli. Molio sam ih da ne idu, ali sam rekao da ne mogu da ih sprečim i da neću da ih sprečavam da idu, da ne ostane posle toga priča kako, evo, radikali nas sprečavaju da pokušamo razgovorima, demokratijom, diplomatijom da spasavamo Kosovo i Metohiju.
Videli ste šta se desilo u Rambujeu. Danas će narodni poslanici Srpske radikalne stranke iz dva ugla da vam osvetle odnos međunarodne zajednice. Najpre u odnosu prema dogovorima sa Srbima, a onda u odnosu prema srpskoj državi u celini. Danas će vam narodni poslanici Srpske radikalne stranke reći šta je trebalo pojačati u rezoluciji, to je naša obaveza, a glasaćemo, ponavljam, za rezoluciju u nepromenjenom tekstu, zato što smo tu da vam pomognemo da uradite dobru stvar.
Da pokušam da vas podsetim na prevare koje je tzv. međunarodna zajednica činila srpskom narodu, ne zbog istorije nego zbog budućnosti, zbog toga što ćete morati nešto sa njima da potpišete, zbog toga što vas upozoravam da kada potpišu i prihvate obaveze onda učine sve, a u tome im pomognu srpske vlasti, da obaveze ne ispune.
Da krenemo od raspada SFRJ. Slovenija je ušla u otcepljenje od države koja je bila osnivač Ujedinjenih nacija. Nije imala podršku Amerike. Amerika je rekla da Jugoslavija mora da ostane u granicama u kojima je osnivač Ujedinjenih nacija, ali je istovremeno naoružavala Slovence.
Slovenci su ubijali našu decu kao glinene golubove snajperima na lovačkim puškama. Uskrate im hranu, vodu, struju i čekaju kada će da izađu na krug kasarnski, izbezumljeni od gladi, da bi ih gađali snajperima. Danas je Slovenija demokratska zemlja, među svojima je u Evropskoj uniji. Neki generali JNA su optuženi za izazivanje rata u bivšoj Jugoslaviji, da neko ne bi tu krivicu prebacio Slovencima.
Republika Srpska Krajina, država, ustav, teritorija, narod, vojska, policija, parlament, predsednik, specijalni status, zaštita Ujedinjenih nacija, pregovori sa Hrvatskom, a onda kreću hrvatski tenkovi, na prvom je američki ambasador. Izvrše najveći genocid, najveći zabeleženi genocid u Evropi posle Drugog svetskog rata. Danas je Hrvatska na putu da bude među svojima, da bude članica Evropske unije.
Republiku Srpsku Krajinu ni od vas niko ne pominje.
Doživeli smo da predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, vaš član, zabrani ulaz u Skupštinu Srbije i Crne Gore Francuzu koji zastupa Republiku Srpsku Krajinu u Francuskoj. Sada već ima i loših Francuza. Loši su oni koji zastupaju Srbe u Evropskoj uniji.
Kosovo i Metohija, plan Ahtisari-Černomirdin. Da vas podsetim, Kosovo i Metohija je autonomija po planu Ahtisari-Černomirdin, po Rezoluciji 1244. Šta je danas? Danas mnogi od vas verovatno noću ili u kući sa svojim prijateljima kažete - šta drugo može da se uradi. Može da se uradi sve, može da se uradi mnogo. Kosovo i Metohija može da bude samo autonomija. Dalje od toga ne može da bude.
Ako je Republika Srpska posle Dejtona postala država, a danas 10 godina kasnije nije ni autonomija, ako je Srpska Krajina premlaćena, proterana, spaljena, ako je Kosovo i Metohija bezmalo u rukama Albanaca, iako to nigde nije napisano i niko im na to nije dao prava, sada vas pitam kakve garancije ćete imati za razgovore koje obavite i za potpise koje dobijete. Hoće li to biti potpisi istih ljudi iz međunarodne zajednice?
Da li imamo prijatelja u svetu? Govorili ste da nemamo prijatelja u svetu. Da li imamo danas prijatelja u svetu? Moja opcija bila je Rusija. Moja opcija i danas je Rusija. Opcija Srpske radikalne stranke je prijateljstvo sa Rusijom. Vi recite koja je vaša opcija. Hoću da znam na koga ste oslonjeni, ko će da vam garantuje ono što potpišete, ko će da vam garantuje da možemo da sprovedemo ono što vi tamo potpišete, zato što je ovo istorija. Od ove istorije ne treba da se stidimo ni pred potomcima, ali ni pred precima.
Optuživali ste nas da smo ratovali za Kosovo i Metohiju, neki od vas. Jesmo. Ne daj bože nikada rata, ne daj bože nikome rat. A pitam vas, kada vas neko napadne, hoćete li se braniti? Ako napadnu Kosovo i Metohiju, hoćete li braniti Kosovo i Metohiju? Ako napadnu NATO pakt i UNMIK na Kosovu i Metohiji, hoćemo li zajedno sa NATO paktom i UNMIK-om da branimo Kosovo i Metohiju?
Vlada odgovara za ove pregovore. Gospodine predsedniče Vlade, vi lično odgovarate Srbiji za pregovore i tu nema izvlačenja, a odredite vi koga god hoćete od svojih saradnika, šaljite koga god hoćete, možete i Borisa Tadića da stavite u ekipu, koga god hoćete, ali vi odgovarate za ono što oni urade.
Mi smo podelili vlast u Srbiji. Vama neka odgovaraju vaši saradnici, ali vi ćete ovde odgovarati nama i odgovaraćete celoj Srbiji, jer su postojala dva puta, jedan nije uspeo, vi kažete da će drugi uspeti, da vidimo.
Danas moramo da budemo jedinstveni u izglasavanju rezolucije. Danas moramo da izglasamo ovu rezoluciju.
Ko misli dobro Srbiji i ko misli da nas predstavi ovde kao ozbiljne i odgovorne ljude danas će podići ruku za Predlog rezolucije.
Neću da ulazim u njene delove koji je trebalo drugačije da izgledaju, ali molim vas iz izvršne vlasti, svi ste jedno, na glasačkim listićima svi ste zaokruživali ista imena i kada su parlamentarni izbori bili i kada su bili predsednički, nemojte da nastupate u dve kolone. Nemojte zato što to ne liči ni na šta.
Skupština ima prava da iznosi različite stavove, izvršna vlast nema prava, jer onda država dolazi u haos. Zato upozoravam predsednika Republike da nas ne iznenađuje stavovima koje saznamo posle njegovih gostovanja po svetu. Evo mesta gde se Srbiji iznosi predlog, svaki predlog koji imate.
Da ga upozorim na Ustav Srbije. Ne može on da čeka da sastavlja tim za pregovore, jer to nije njegova ustavna nadležnost. Može u tome da učestvuje ako sme, ako sme da brani Srbiju u tome treba da učestvuje predsednik Republike, a da on čeka da mu mi odredimo neku ekipu koja će otići kod njega na noge da je predvodi, neka se toga mane.
Neću dugo da vas zamaram, samo još nešto da vam kažem. Mi nismo snage nereda i haosa, mi nismo nedemokrate, mi smo srpski radikali. Za razliku od nekih koji se nazivaju demokratama, nikada nismo pravili nerede, haos, lom u Beogradu. Mi vas u ove pregovore otvorenog srca puštamo, preuzimamo odgovornost da ćete u naše ime, današnjim glasanjem preuzimamo tu odgovornost da ćete i u naše ime donositi nekakve odluke. Ali vam jednu stvar obećavam, u borbi za vlast nećete nas nikada videti na ulicama, u borbi za vlast ni jedan radikal nikada ni jedan kamen neće da baci u Beogradu, ali u borbi za Kosovo i Metohiju, protiv bilo koga, pa i protiv vas ako se budete usudili na loša rešenja, sva sredstva su dozvoljena srpskim radikalima.

Želim da vam se svima izvinim za izmenu stava koji ću sada da iznesem. Znači, trebalo bi da Skupština u rezoluciju ubaci i deo teksta u kome će da zabrani Borisu Tadiću da istupa u vezi rešavanja problema Kosova i Metohije. (Aplauz.)

Neću previše da uzimam vaše vreme, ne bih se ni javljao, iako je nekoliko govornika iz Demokratske stranke pogrešno citiralo Ustav, svesno najverovatnije. Da to odmah raščistimo – ako rešenje sa nekakvom autonomijom nije utemeljeno u Ustavu Srbije, onda recite Borisu Tadiću da ni rešenje sa entitetima nije utemeljeno u Ustavu Srbije. Ako vi mislite da Narodna skupština ne sme da prihvati rešenje kojim se govori o autonomiji Kosova i Metohije, onda sigurno ne sme Boris Tadić da u svetu govori o rešenjima koja govore o entitetu na Kosovu i Metohiji.
Druga stvar, Boris Tadić ne može da razgovara o sudbini Kosova i Metohije. Njemu Ustav ne daje ta ovlašćenja.
On ima pravo da razgovara sa drugim državama i drugim organizacijama, ali Vlada vodi politiku Srbije. Zašto smo prihvatili da Vlada ovde preuzme odgovornost po rezoluciji Narodne skupštine? Zato što Vlada vodi politiku Srbije, a ne predsednik Srbije. Vlada vodi politiku Srbije.
Osnovno pitanje kojim pokušavate da zbunite javnost jeste referendumsko pitanje. Recite tom predsedniku Ustavnog suda – da se pitaju pravi pravnici on ne bi mogao da bude predsednik Ustavnog suda. Nije samo promena granice referendumsko pitanje po Ustavu Srbije. Narodna skupština ima pravo da po svakom pitanju iz njene nadležnosti na Ustavom predviđen način raspiše referendum kojim će građani da se izjasne o tom pitanju. Da to jednom konačno raščistimo.
Nije referendum u rezoluciji predviđen zato što bilo ko od nas prihvata činjenicu da će doći do promene granice, jer mi smo to već odbacili u prethodnom delu rezolucije u kome kažemo da Skupština uopšte neće da raspravlja o predlogu koji bi dirao u celovitost Srbije. Nama ne pada na pamet da o tome bude referendum, ali bude li rešenja za koje i vi i mi mislimo da možda ne mogu da se uklope u ustavni poredak, a dobra su za Srbiju i hoćemo da ih prihvatimo, ići ćemo na referendum.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je toliko povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, da sam ministar za koga ste glasali, šutirao bih vas nogom.
Toliko vas ti ministri cene, a što da vas cene kada vas deset sedi u sali, zašto bi jedan ministar prisustvovao sednici Narodne skupštine gde sedi deset poslanika, oni koji imaju šta da kažu o amandmanu i oni koji su slučajno zalutali u salu.
Na šta ste sveli, gospodine predsedniče, raspravu o amandmanima? Malopre izjaviste da je to sve završeno, Vlada je dala svoj stav o amandmanima, Odbor se izjasnio, pa zašto vodimo raspravu u Skupštini o amandmanima?
Da li se ta rasprava vodi da nekoga ubedimo da amandman treba prihvatiti? Promenite Poslovnik.
Kažete, poslanici pišu amandmane, Vlada se izjasni o amandmanima, gotovo, šta je prihvatila, prihvatila, a šta nije, nije. Nema rasprave o amandmanima. Amandman je deo predloga zakona.
Znači, nema rasprave o jednom velikom delu predloga zakona, jer to Vlada neće i dozvoljava joj to predsednik Skupštine. Koji je bizarni razlog što nam danas Vlada nije tu - ekonomska izdaja zemlje. Ekonomski izdajnici danas otvaraju "Merkur" u Beogradu i vi to dobro znate, "Merkur Gorenje" - i to dobro znate.
Recite predsedniku Vlade Koštunici i potpredsedniku Labusu, ministru Dinkiću, rado ću da odobrim njihovo odsustvo kada bude srpska firma otvarala robnu kuću u Ljubljani. Onda ću reći, bravo, zaista ste na neki način pokazali da i našu državu cenite pomalo.
Ovo što nam otvaraju Slovenci robne kuće po Beogradu, a ne fabrike, nego robne kuće, gde će sirotinja još poneki dinar da potroši, to što se naša politička elita tamo slika da pokaže kako Slovenci i dalje treba kod nas da prodaju svoju robu, i dalje da zabranjuju nama da njima prodajemo svoju robu, to je ekonomska izdaja zemlje, to se radi za pare i to neko od njih uzima novac.
Ne vidim drugi razlog. Još bi bilo dobro da ih je ponizio Drnovšek, danas da je došao da i on tome prisustvuje da im usput kaže kako će Kosovo biti nezavisno, a vi lezite pod Slovencima, pretvarajte se u slovenačke robove, u goniče Srba za račun Slovenaca, zaboravite im da su oni prvi pobili našu decu, nenaoružanu, snajperima i iz lovačkih pušaka. Sve možete vi da zaboravite.
Vi ste preuzeli tu obavezu. Vama stigne pismo iz inostranstva sa obavezama, vi tu obavezu preuzimate i svi se pretvarate u jednu istu masu, u masu preuzimača obaveza sa Zapada. Zato nemojte da se pitate kako to da vi gubite politički autoritet i zato recite Koštunici i Tadiću da ne traže više od Zapada da uništava SRS i da im to u januaru što pripremaju neće proći, u to sam ubeđen.
Vama radikalima, samo nastavite da radite. Ovo neće još dugo da traje.

Ne slažem se sa tim da postoje dve vrste kritike u pogledu dobronamernosti i zlonamernosti. Ali, dve vrste kritike u ovoj skupštini postoje.
Jedna je ona koju iznosimo mi iz opozicije, a druga koju sporadično, od slučaja do slučaja, iznese neko od vas koji glasate za Vladu i za njene zakone.
Nije naša kritika nedobronamerna zato što nećemo da glasamo za zakon. Znači, nedobronamerna je prema zakonu, prema sudbini zakona. Nama je stalo da ne prođe nijedan zakon koji vlast predloži u Skupštini. Vama je stalo da prođe. Mi tu nemamo moralnih dilema. Mi tražimo ono što je loše u zakonu. Vi imate dileme. Na te dileme ukazao je i poslanik SRS-a.
Teško je odoleti savesti da ne kritikujete loša rešenja, posebno ponašanje ministra zdravlja prema Narodnoj skupštini, za koga ona ne postoji uopšte, i ponašanje njegove političke stranke prema Narodnoj skupštini, kada je u pitanju ovaj ministar, zato što vi, gospodo iz G17 plus, štitite ministra time što nema sednica Odbora za zdravstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Tako ćete da ga zaštitite?
Znači, vaš odnos prema ovom zakonu je negativan, ali ćete glasati za zakon. To nemojte nama da objašnjavate. Vaš odnos prema ponašanju ministru je negativan, to znam, poznajem vas dugo godina. Ali, glasaćete za ovaj zakon. Ili možda vaš glas neće biti potreban, pa ćete vi sačuvati svoje dostojanstvo, ali će da se obezbedi dovoljan broj glasova.
Ljudi koji se ne bave naukom, kojom se bavi ministar uspešno i trebalo je da ostane u nauci, a ne da se bavi politikantstvom, zato što dobri stručnjaci ne umeju da se bave politikom, oni tu potpuno zalutaju, okrenu se. Ne možete dva posla istovremeno da radite izvanredno.
Znači, loš odnos ministra prema Narodnoj skupštini. Izglasavanje zakona bez rasprave u odborima, a puna su vam usta priče o tome da poslanici treba da rade u odborima. Nije obezbeđen kvorum u Odboru, zato što odluke tog odbora ne odgovaraju, ili je možda predsednik kritički nastrojen prema svemu onome što radi ministar; pa to je poenta Narodne skupštine.
Poenta Narodne skupštine je da izađete i da hvalite rešenje, a mi da izađemo i da ga napadamo, da se dođe do najboljeg rešenja, a ne da bude izglasano predloženo rešenje. Nema države u svetu u kojoj se parlament trudi da izglasa rešenje predloženo od Vlade. Nema! Niti to rešenje prođe. Nekada su u pitanju lobiji koji ga promene, novac, politika, partijska nedisciplina, bolje rešenje.
Koliko puta ste i sami shvatili da su neka rešenja koja smo predlagali bolja, pa vas je bilo sramota da ih prihvatite, nego smo dobijali izmene i dopune zakona posle mesec ili dva. Da kažete da je nedobronamerna kritika, koja će dovesti do toga da glasamo protiv zakona, a da je dobronamerna kritika koja će dovesti do toga da ipak glasate za zakon, to nema smisla i nema veze sa običnim ljudskim rezonom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, izvinjavam se. Poštujem vaš stav da je zakon loš. Poštujem i vaš stav da glasate za njega, ali nas ne dirajte zbog toga što mislimo da je loš i zato što je loš mi nećemo za zakon da glasamo.

Sve ste nam rekli, ali ja bih samo da osvetlim neke delove onoga što ste rekli. Da, u stvari jeste to odbor za siromaštvo i jeste vaša firma za siromaštvo Srbije. Licemerno je da vaša firma vodi Odbor za borbu protiv siromaštva i lepo ste ga nazvali za siromaštvo.
Zaista, G17 plus je firma - odbor za siromaštvo Srbije, za osiromašenje Srbije. I, svi naši članovi su siromašni, svi naši glasači su siromašni i nemojte vi da se borite protiv siromaštva u Srbiji, zato što iz dana u dan, iz godine u godinu siromaštvo je sve veće i veće.
Naš odnos prema odborima je takav – hoćete da vladate državom, hoćete da vladate ovom skupštinom, morate da obezbedite kvorum za rad. Onaj ko nema kvorum taj ne može da vlada. Snižavali ste vi taj kvorum do kraja. Sada vam više ne treba kvorum ni za sednice odbora. Samo kada baš treba neka odluka pokupite se u sali i donesete odluku i ponovo izađete.
Rad u odborima je priča koju vlast lansira, jer to je tajni rad. Javnost Srbije o tome ne zna ništa. Zašto se mi bavimo politikom ako javnost Srbije ne zna šta radimo, za šta se zalažemo? Što su se borili da budu uvedeni TV prenosi u Skupštinu Srbije? Samo zato što želimo da ono što radimo bude dostupno javnosti. Zato je rad u odborima težak, mukotrpan.
Ako hoćete ozbiljno da se sarađuje u odborima, onda to moraju da rade svi, ali nije dostupan javnosti, ne donosi političke poene. Nemojte da me lažete da se politikom bavimo, a da ne mislimo na političke poene. To je uspeh u politici, poeni. Jedan glasač više, dva glasača više, deset više.
Zbog toga se ponekad čovek oseća kao šizofrenik, deli se. Kada je na vlasti nema kritike, kada je na vlasti ne treba kvorum, kada je na vlasti ne treba TV prenos, kada je na vlasti ne treba Ustavni sud, kada je na vlasti ne treba većina za donošenje odluke, kada je na vlasti mogu falš kartice, kada je na vlasti može sve.
Onog časa kada ode sa vlasti njegova druga ličnost se pojavljuje i kaže – gde nam je Ustavni sud, kako ovo birate sudije, gde je kvorum u Skupštini Srbije, što nema prenosa, što ne prisustvujete sednicama odbora? To je politika. To mora da se izdrži.
Nikada još u svetu nije vlast kritikovala opoziciju, izuzev u Srbiji, izuzev u Srbiji vlast nigde ne kritikuje opoziciju.
Vi kažete, vaš član je malopre rekao – ima ih i koji su protiv promena u zdravstvu u Srbiji. Šta sada to? Treba da nas pobijete što smo protiv promena? Vi ne kažete – protiv promena nabolje, pa bih onda mogao da se osetim da sam prozvan, pa da izađem i kažem – hoću promene nabolje, neću promene po svaku cenu, neću promene zakona koje donose lošija rešenja od postojećeg zakona.
Saberite se od 5. oktobra naovamo; da li smo ijedan zakonski projekat doneli koji je građanima bio povoljniji nego onaj u vreme prethodnog režima, koji ste ocrnili na sva usta? Da li smo jedno rešenje... Ili je to zdravstvena zaštita, da li je to lista lekova koji se dobijaju na recept, jesu li to uslovi za penziju, da li su to uslovi za zasnivanje posla, da li su to uslovi na radu...
(Predsedavajući: Vreme.)
Da li smo ijedno rešenje bolje za ogroman broj građana doneli, osim za one koji su bogati? Razgovori sa Svetskom bankom, ali vi ih ispunjavate u potpunosti i vi ne pitate, i vi ste legli, klekli, vi samo ispunjavate uslove koje vam postavi MMF, Svetska banka i svi oni činovnici koji dolaze. Neće oni vas da udostoje i da dođe neko sa visokog položaja.
Da li ste se ikada izborili za rešenje koje je bilo prihvatljivo za Srbiju i što ste ih lagali kada niste mogli da se izborite? Zašto ste im obećavali rešenja koja ovde u Skupštini nisu mogla da budu sprovedena? Glava vas ne boli zbog toga i pocrveneli niste zbog toga. Šta radite? Tamo kažete – da, donećemo taj zakon, a ovde onima koji su vam potrebni za donošenje zakona – a vi se pobunite da zakon ne bude donet. Ugledajte se malo na prethodnika. On je tako pokušavao da bude simpatičan i Zapadu i građanima Srbije, pa je to trajalo samo do određenog roka. Tako će i vama. Bolje budite iskreni i otvoreni i recite – ovo Srbija neće da nam prihvati, pa makar i ne bili vi na vlasti, nego da kažete – ovo ćemo da vam sprovedemo, a nemate snagu ni u Skupštini Srbije da to sprovedete.
Izgubićete se vi iz zdravstva koji sada mislite da to promenite tako. Pitajte lekare kako će njima biti. Srbija zna sve lekare koji su poslanici ili koji su u političkim strankama. Svaki pacijent zna za šta se zalagao taj lekar u ovoj Narodnoj skupštini. Dobro je rekao gospodin Vučićević, ljudi moraju da se leče bez obzira na promene vlasti. Ljudi idu kod lekara bez obzira na promenu vlasti, ljudi sreću na ulici i lekare i političare, bez obzira na to ko je na vlasti i ko je u opoziciji. Sve se nastavlja i one godine kada budete izgubili izbore, e sad, vaš odnos...
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Izvinjavam se. Odnos građana na ulici prema vama je u stvari mera da li ste dobro uradili ili ne, a ne tapšanje po ramenima i pohvale vaših stranačkih kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu se ogleda politički trenutak Srbije, suživot predsednika Vlade i predsednika Republike, uloga parlamenta u svemu tome, a posebno najviša institucija koja bi trebalo da čuva i štiti građane, ustavnost, pravni poredak, poštovanje zakona i akata koje donese Narodna skupština.
Po vama koji ste sada na vlasti i koji ste 2000. godine došli na vlast u nekoj drugoj kombinaciji, demokratska je država u kojoj ste vi na vlasti, nezavisno je sudstvo u državi u kojoj ste vi na vlasti.
Zbog toga ste izvršili lustraciju u sudovima, zbog toga ste napali na Ustavni sud, pa najpre doveli stranačke kadrove za sudije Ustavnog suda, a onda ostavili Srbiju, u nezamislivo i neoprostivo dugom periodu, bez Ustavnog suda.
Najpre DS, skoro godinu i po dana, a sada, evo, ova nova grupa političkih stranaka koje vode Srbiju, drže nas bez Ustavnog suda, biće tome skoro već sedam-osam meseci.
Ustav kaže da predsednik Republike predlaže kandidate za sudije Ustavnog suda, a sudije biraju predsednika između sebe. Došli smo u situaciju da ste podržali kandidata za predsednika Republike na izborima, on je vaš predsednik Republike, a sada kada vam podnese predlog za sudije Ustavnog suda više nije vaš predsednik Republike i postoji mogućnost, mislim da će biti i ostvarena, da vi ne glasate bar za jednog od predložena dva kandidata, možda ni za jednog.
Nemojte da mislite da nemate odgovornost u svemu tome. Odgovornost leži na predsedniku Republike, očigledno se sa vama nije dogovarao oko kandidata za sudije Ustavnog suda, ali odgovornost leži na vama zato što nemamo Ustavni sud. Vi donosite zakone, vi ih sprovodite, a lišili ste nas prava da vas neko kontroliše.
Podnesemo predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, vi taj predlog skinete sa dnevnog reda. Podnesemo predlog da Skupština utvrdi da li je predsednik Republike povredio Ustav, za predlog su se stekli svi uslovi po Poslovniku, a predsednik ga u momentu kada ste vi u većini stavlja na dnevni red po hitnom postupku.
Skupština ne usvoji hitni postupak i mi više nemamo priliku, nemamo mogućnost, ukinuli ste nam ustavno pravo da raspravljamo o predsedniku Republike.
Predsednik Republike je napisao pismo Narodnoj skupštini i predložio dva kandidata za sudije Ustavnog suda. U tom pismu on kaže – znam da je sud ostao bez trećeg sudije, znam da mu ističe 30. septembra mandat, vodiću računa o tome, do 1. oktobra imaćete predlog u Skupštini Srbije i za trećeg sudiju Ustavnog suda i moći ćete i o njemu da se izjasnite. Recite predsedniku Republike da taj predlog Skupština nije dobila.
Vi tamo imate raspoređene svoje kadrove. Da li je postojao dogovor između Koštunice i Tadića da Tadić predloži dva kandidata, od toga jednog iz DS, a jednog prihvatljivog za DSS, ne znam, ali videće se na glasanju. Jedan od kandidata je čista i suva DS, vi to vrlo dobro znate, do kraja, čak je i savetnik Borisa Tadića, predsednika Demokratske stranke.
Zašto se Boris Tadić nije izdigao dovoljno visoko da bude predsednik Srbije, jer izabran je za predsednika DS i to je izgleda bio najviši domet Borisa Tadića. To mu je savetnik koji mu je predložio da Ustav promeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takvog čuvara ja ne bih stavio pored blaga koje se zove ustav, tu kozu ne bih stavio da čuva kupus, jer će da pojede.
Onaj ko ne čuva ustavni poredak, ne može da bude sudija Ustavnog suda. Onaj ko ne čuva Narodnu skupštinu, ne može da bude predsednik Narodne skupštine. Institucija je svetinja, a ne čovek u instituciji. Generalno gledano, nama je čovek svetinja, ali sudija Ustavnog suda nije svetinja, svetinja je Ustavni sud. Zbog toga dobro razmislite o ovoj tački dnevnog reda.
Najpre, ona stoji već pet meseci u Skupštini Srbije u nekakvoj proceduri, a vi znate da procedura počinje tek kada ova tačka uđe u dnevni red, tek onda se o kandidatima neko izjašnjava. Zašto je pet meseci stajao predlog za sudiju Ustavnog suda? Zato što od onda nema sednice Ustavnog suda. Zato što vama odgovara da nema sednica Ustavnog suda, kakav je da je, jer tamo ima ljudi koji neće da se obrukaju, pa da donose svakakve odluke, koje su vama po volji.
Posle one poslednje blamaže kada je noću čitav jedan zakon stavljen van snage, a vi znate da na to Ustavni sud nema pravo, Zakon o pomoći porodicama haških pritvorenika, o pomoći i deci i ženama i očevima i majkama, a posle te odluke više nema odluka Ustavnog suda. Nema petoro sudija koji će glasati za neku odluku. Čim Ustavni sud nema devet članova, ustavni poredak je doveden u pitanje. Naravno, niti nas je ko pitao kada su predlagani kandidati, niti od nas zavisi da li će biti izabrani. Upozoravam vas, kadrovske liste za sudije Ustavnog suda u strankama ne mogu da se prave.
Najbolje profesore Pravnog fakulteta izaberite za sudije Ustavnog suda i, evo, ja ću da glasam za takvo rešenje. Svoje kadrove, ove koji se u strankama školuju, čuvajte da vode državnu upravu, čuvajte ih za druge funkcije, čuvajte ih da predlažu nešto što Ustavni sud neće da obori i to je biser, državna uprava je biser jedne države. Ne bi nam se desilo da nam Vlada podnese i izabere dva poslanika za zamenike ministara i da tvrdi da oni i dalje mogu da budu narodni poslanici. A da ste vrhunske pravnike stavili da savetuju Vladu, Narodnu skupštinu, da vrhunske pravnike raspoređujete u sudove, ne bi vam niko zamerio.
Šta ste vi uradili? Od 2001. godine pa do danas, tri generacije sudija ste smenili u svim sudovima. Nema Srbija toliko sposobnih sudija, nema!! Zato sada sude priučena deca. Možda će da vas poslušaju i da donesu neku odluku koja je vama po volji, a da li je to svrha vaše vladavine?
Zbog toga vas upozoravam, svetinja je Ustavni sud. Ne znam i neću da se izjašnjavam o tome kako je izgledao ranije, neću čak ni o onom Ustavnom sudu koji je od 2001. godine bio do vaših dana. Hoću o Ustavnom sudu u vreme kada ste vi u većini i hoću o vašem odnosu prema Ustavnom sudu. To je ponižavajući odnos!
Ako vi jednog partijskog funkcionera izaberete za sudiju Ustavnog suda, to je ponižavajući odnos prema Ustavnom sudu. Što će vam to? Da vam ne bi poništio neki akt. Zašto da vam ne poništi nešto što nije u skladu sa Ustavom. Gde biste odveli državu ako vam sudija Ustavnog suda stalno odobravaju da stalno gazite Ustav – pa neće o tome da se izjasne, neće da glasaju, ili nema sednice.
U nekim drugim sudovima izvestilac je glavni, sudija izvestilac, njegov stav odlučuje i ne preglasavaju se sudije. Kod nas mogu da se preglasavaju. Nemojte da ih terate da se preglasavaju po partijskoj liniji. Ovaj predlog je loš. Oba kandidata nisu kandidati za sudije Ustavnog suda i vi to jako dobro znate. Prvi kandidat je Demokratska stranka. Bolje Borisa Tadića da ste predložili. Ova, koja je kandidat, više je Demokratska stranka nego Boris Tadić, a drugi kandidat ima još dve godine do penzije. Nema smisla! Pa, nije to penzionerski dom, Ustavni sud. Ne provode se tamo poslednji dani radne karijere. Tamo treba mnogo da se radi, mnogo da se čita, mnogo da se uči, mnogo da se putuje.
Ne zameram prvom kandidatu što je naveo kako ga nikada nema u zemlji, možda je zaista nešto i naučila na tim svojim putovanjima, mada sudeći po onome ko to organizuje i ko to plaća, nisam siguran da poznaje dobro Ustav Srbije. Uostalom, obrukala se kada je predložila da ga menjamo ovde u Skupštini. Ne zameram, neka putuju sudije Ustavnog suda. Neka imaju komunikaciju sa kolegama iz drugih država. Neka vide kako se Ustav brani u drugim državama.

Evo, završavam. Nemojte da nam za sudije Ustavnog suda predlažete ljude koji su pred penzijom, koji su već predali da im se izračuna koliki im je prosek. Nama trebaju jake sudije Ustavnog suda, branioci. Verujte, nama bi ovde rad bio olakšan, ako biste vi koji ste sada većina ili mi koji ćemo sutra biti većina ako bismo znali da će Ustavni sud da nam poništi svaku neustavnu odluku, pa onda biste mnogo opreznije, potpuno drugačije biste nastupali i u Skupštini i u javnosti.
A da ne ulazimo u pravosuđe i u to kako biramo sudije i kako su nas ponizili da narodni poslanici mogu samo da glasaju o tome ko će biti sudija. Ne mogu da biraju sudije. Mogu samo da glasaju. Kada ne izglasamo nekoga koga su nam predložili, u javnosti nas napadnu što ga nismo izglasali, jer mi smo ovde glasačka mašina. Imamo Visoki savet pravosuđa, imamo ko predlaže, mi samo treba da ga izglasamo. Zašto ga nismo izglasali kada su se svi dogovorili?
E, mi nismo glasačka mašina. Mi razmišljamo glavom, a ja vas molim da i vi razmišljate glavom. Ovaj predlog vratite, tražite da sednu Koštunica i Tadić, da se dogovore: da li hoće pravni poredak u skladu sa Ustavom, da li hoće da postoji nezavisna institucija koja će da brani Ustav, da li hoće da izaberu prave pravnike za sudije Ustavnog suda. Pred takvim jednim spiskom, a ja znam da polovina vas poslanika zna koji profesori zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda, mi, srpski radikali, skinućemo vam kapu, iako u predlaganju nećemo učestvovati.