Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o organizovanoj grupi koja urušava ugled i dostojanstvo Narodne skupštine. Ta organizovana grupa danas ima između 126 i 128 narodnih poslanika. Ako bi se danas održali izbori, ta organizovana grupa, koja se bavi ovde urušavanjem ugleda i dostojanstva Narodne skupštine, imala bi između 40 i 50 poslanika. To morate da imate na umu kada vodite ovu Narodnu skupštinu.
Nije ovo stečeno pravo, jer da je pravo stečeno na četiri godine nikada ne bi bilo vanrednih izbora, a vi gospodo socijalisti, onako jaki kakvi ste bili uvek ste davali vanredne izbore kada je situacija u društvu bila loša ili kada ste gubili podršku građana Srbije. Sada učestvujete u nečemu što se zove obmana građana, da ostanu na vlasti ovi koji nemaju ugled i poverenje među građanima Srbije.
Kako da ostanu na vlasti? Tako što će za noć donositi zakone, zakone, zakone. Da li je dobar zakon koji nije dovoljno raspravljen, nije dobar. Vidi se po onima koje ste do sada donosili.
Samo zakon o kome raspravlja opozicija može da bude dobar. Samo argument vladinog predstavnika na svaki argument opozicije može da popravi zakon, ili da ostavi u onom tekstu u kome je predložen Narodnoj skupštini.
A čime se vi ovde bavite? Vi hoćete da građanima Srbije omrznete Narodnu skupštinu, zato što mi u njoj dominiramo. Vi biste i svetu da omrznete Srbiju, u Srbiji mi dominiramo. Vi biste hteli da nema interesa kod građana da gledaju prenos, statične kamere kao nekada na utakmicama bez gledalaca. Vidi se lepi predsednik Skupštine i onaj ko izađe za govornicu. I to je Narodna skupština.
Da građani pomisle kako je Narodna skupština mesto u kome sede lopovi, kriminalci, korumpirani ljudi, ljudi bez znanja, bez mozga, svađalice, kavgadžije, a tu sede izabrani predstavnici naroda.
Gospodine predsedniče, mesecima već u petak u 18,00 časova dostavljate predloge zakona i predlog dnevnog reda za sednicu koja se uvek zakazuje za utorak. Sačekate, samo ostavite, sekretar da obaveštenje sekretaricama da ne napuštaju po završetku rada radno mesto, zato što će stići materijal iz Vlade i zato što će stići saziv za sednicu Narodne skupštine, a onda one da se trude da obaveste narodne poslanike.
U petak nije bilo sednice, u petak u 18,00 časova ste vi doneli ovde predloge zakona o kojima treba da se raspravlja po hitnom postupku, a onda da biste nas sprečili, jer vi znate da se radi o zakonu o bankama, a trebalo bi pola firme G17 plus pohapsiti zbog tih banaka, Albijaniću tebe ne treba, ti nisi krao u bankama, priznajem, sada ćete da sastavite šta povezuje te zakone. Samo firma G17 plus.
Ima li logičke veze, ima li uzročne veze? Nema, samo firma. I sada će jedan ministar ovde da obrazloži pet zakona, čak nije ni ministar koga se svi ti zakoni tiču, a onda će jedan poslanik da odgovara, da diskutuje u roku od tri, četiri, pet minuta i da svrsta pet zakona, različitu materiju, da se usredsređuje po minut na svaki zakon, a vi ćete to izdržati i čekaćete, bićete na vezi, kada će da dođe dan za glasanje da se ponovo pojavite u sali. Nema ovo smisla, a onda nemojte da se pitate zašto ankete govore kako gubite popularnost i nemojte više da krijete rezultate tih anketa. Ne vredi.
Hoćete konsenzus oko Kosova i Metohije, naravno da ćemo da ga imamo. Ko izda nemoj više ni da ulazi u ovu skupštinu. Vi samo čekate veliku nacionalnu temu na kojoj ćete da ukažete da u Skupštini postoje ljudi koji misle drugačije od vas.
Kako god da se završi Kosovo i Metohija, sutra nas čeka neka hitna sednica na kojoj je spojena rasprava o sedam tačaka, zakazana dva dana pred sednicu, da onemogući poslanike opozicije da izađu za govornicu i da govore.
Nemojte, gospodine predsedniče, da nas podsećate koji je rok za davanje amandmana, da ja vas ne podsećam koji je rok da tačku uvrstite u dnevni red, jer ako je uvrstite u dnevni red tri dana pred sednicu, nemam pet dana za pisanje amandmana. Nema više nijednog dana. Ako spojite raspravu o pet tačaka, onda i ona peta tačka koja bi došla prekosutra na dnevni red, počinje danas, nema više roka za amandmane.
Vi sve to znate, vi se bavite, to se zove majmunacija. Ozbiljni ljudi to tako zovu, možda vi znate neki drugi izraz, priznajem, nešto iz životinjskog sveta jeste. Okanite se toga, gospodine predsedniče. Jesmo li vam dosadni?
Ukinite Skupštinu, vladajte sami. Imate predsednika države svog, sami ste ga birali, imate predsednika Vlade svog, sami ste ga birali, šta će vam narodni predstavnici, šta će vam opozicija u ovoj skupštini.
Vladajte, imate zakone. Ako nema, pišite ih noću, donosite ih noću, šta će vam onda opozicija u ovoj skupštini.? Što smišljate čitava pravila, regule kojima se nešto opoziciji omogućava? Vi ste malopre glasali o tome da li je povređen Poslovnik, a svesni ste kako je povređen. Sada vas aminuje, opravdava vas to što je Skupština rekla da niste povredili Poslovnik.
Sve to narod pamti, gospodine predsedniče, i narod kažnjava. Nekad kazni nezasluženo, nekad kazni zasluženo, ali narod žestoko kažnjava. Ja sam to osetio na svojim leđima. Voleo bih da osetite kako narod kažnjava.

Mislim da je izlaganjem prethodnika ozbiljno povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, a dostojanstvo Skupštine i dostojanstvo parlamenta ste odavno povredili.

Hajde malo da analiziramo vaš govor, gospodine Aligrudiću. U Srbiji krade Bogoljub Karić. Tačno. U Srbiji krade poslanike Bogoljub Karić. Tačno. Ali otkud to da on krade da biste vi imali koristi? Nama je, ako kažete da nam je Bogoljub Karić ukrao onu tamo individuu, zašto bi on glasao zajedno sa vama? Zašto? Šta vam treba taj? Videćemo na budžetu, draga moja gospodo. Za mene je i za vas svako ko ubaci karticu da imate kvorum i zato je i došao u salu. Hajde nešto drugo da razgovaramo.

Zašto krade Bogoljub Karić? Zašto je jedna stranka omogućila da Bogoljub Karić krade glasove, mandate; to je G17 plus i njen predsednik Ustavnog suda; zašto omogućavate da Bogoljub Karić krade državni novac, zašto nije u zatvoru?

Ako vi, kao visoki funkcioner DSS-a, kao šef poslaničke grupe DSS-a u ovoj skupštini, najkvalitetniji čovek poslaničke grupe u ovoj skupštini, kažete da krade Bogoljub Karić, a on je na slobodi i svakog dana samo na ime plate primi 7.000 evra, svakog dana 7.000 evra on, svakog dana po tri do četiri njegova braća, familija, rođaci, strine, stričevi, tetke, sestre; sve to odobrava Upravni odbor „Telekoma“, u kome imate svoje članove.

Onda se postavlja pitanje da li delite sa Bogoljubom Karićem ono što on ukrade Srbiji? Koji motiv ima DSS da na slobodu drži lopova za koga ovde kažete da krade? Koji je vaš motiv? Borba protiv kriminala, borba protiv korupcije? Nemojte da se hvalite ugovorom o koaliciji, svi vi koji ste potpisali taj ugovor o koaliciji da se strpate, u šta, u dobro opremljen autobus. Niste za kombi, vi ste za jedan dobro opremljen autobus.

Predlažem da po članu 198. i 199. uvrstite i poslanička pitanja.

Pošto nas svesno izbegavate, odnosno o zahtevima da raspravljamo o ministrima i o Vladi, prebacili ste to u nadležnost neke skupštine koja nikada nije dostavila izveštaj, pošto izbegavate već godinu i nešto dana da odgovarate na poslanička pitanja, hajde jednom da, barem, pred kamerama mi ukrstimo koplja sa ministrima.

Situacija u zemlji nije sjajna, pre bi se reklo da sve u Srbiji gori! Ministara nema na sednicama Narodne skupštine, pakujete zakone ovde kao što se napolitanke pakuju u kutiju.

Drznuli ste se da nam predložite objedinjenu raspravu o potpuno različitim zakonima. Drznuli ste se, zakon o bankama da nam dostavite u petak i da sutra bude poslednji rok da se bilo koja reč o njemu pročita ili napiše. Hajde jednom da razgovaramo o odgovornosti ministara i Vlade, konkretno, preko poslaničkih pitanja.

Poslovnik to dopušta, to ne treba izbegavati. Ima razloga, ubeđen sam, da svako od vas ima, bar po jedno, pitanje za bilo kog od ministara. Ja sam pripremio neka pitanja.

Čujem da je i nekoliko radikala pripremilo pitanja, znači, neće to dugo da traje, a i spremni smo da prekinemo postavljanje poslaničkih pitanja ako vi imate nešto ozbiljnije.

Ali, gospodine Markoviću, otkako ste vi predsednik Skupštine nama su uskraćena sva poslanička prava, među njima i ovo jedno od osnovnih prava u razvijenim demokratijama, pravo da u jednoj klupi sede ministri, u drugoj poslanici i da otvorimo raspravu o tome šta u zemlji valja, a šta u zemlji ne valja.

Zato predlažem da Narodna skupština bez pretresa odluči da nastavi ovu sednicu raspravom o poslaničkim pitanjima.

Ne znam zašto donosite odluku koja nije u skladu sa Poslovnikom, pa mi posle toga dajete reč. Kakva sada prava imam, gospodine predsedavajući, kada ste se drznuli da stavite na glasanje nešto o čemu se ne glasa?!

Pročitajte stenogram, šta ste vi predložili, o čemu se glasa – da se postave poslanička pitanja. Pa to je pravo po Poslovniku. Vi ste mogli samo da predložite da sutra postavljamo poslanička pitanja ili da ne postavljamo poslanička pitanja.

Ja sam vas upozorio na pravo poslanika da sada postave pitanja. Vi ste imali prava da stavite na glasanje da mi sada ne postavljamo pitanja. A vi pitate masu koja vlada ovom skupštinom da li će da se poštuje Poslovnik i masa vam kaže – neće da se poštuje Poslovnik.

Ovo je, zaista, prešla dara meru i gospodine predsedniče Skupštine i gospodine predsedavajući, a i Vi zameniče sekretara, koji izvanredno poznajete i Poslovnik i zakone, i dozvoljavate da se ovakve povrede Poslovnika u Skupštini vrše.

Ponavljam još jednom, danas je moje pravo, opšte poslovničko pravo da postavljam poslanička pitanja. Vi možete da stavite i zato insistiram, jer se knjige pišu o tome šta vi radite, na glasanje predlog da nema poslaničkih pitanja. E, meni to treba – da vi stavite taj predlog na glasanje, da količina, neću da kažem masa, to su različite fizičke mere, znači, količina, odluči – nema poslaničkih pitanja, dobro, nema, ali ostaće ubeleženo da vlast nije dala opoziciji da ministre upita, ama, baš ništa!!

A kako mogu da budem zadovoljan odgovorom kada član 199. glasi: "Poslanička pitanja postavljaju se, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda". (Tačka.) To je sad to.

Znači, pošto je bilo ''po pravilu'', imate još jedno – ali, koje glasi: "Narodna skupština, pored toga, može, bez pretresa odrediti i drugo vreme za postavljanje poslaničkih pitanja", i nema druge mogućnosti. Znači, ne možete vi da glasate o tome da neće biti poslaničkih pitanja.

Mogu da vam predložim svašta ovde i vi, ovako, kao količina, da to prihvatite, a ja vam politički želim loše, ja vam ne želim dobro, ja vas sa ove govornice nikad ne savetujem dobro kada vidim da srljate.

Ili ćete usvojiti opšti princip da postavimo poslanička pitanja na kraju sednice ili ćete iskoristiti pravo dato ovim – ''ali'' i da glasate, da recimo, sutra pre podne ili u nedelju popodne postavljamo poslanička pitanja, ali nemojte da me upućuje na pisana poslanička pitanja, ona se dostavljaju 365 dana u godini, ne zavise od sednice, ne zavise od dnevnog reda. Ovo su poslanička pitanja koja se postavljaju u sali, na kraju dnevnog reda.

Tim pre, što bi trebalo da pitam predsednika Skupštine kada ćemo mi malo da raspravljamo i o predsedniku Republike, imamo mi tamo neki zahtev o kome bi Skupština trebalo da se izjasni, da li se uvršćuje u dnevni red ili ne?!

Najpre se izvinjavam profesoru Miloševiću što njegovo izlaganje koristim kao priliku da izađem za govornicu, a naravno da vas izuzetno cenim, gospodine Miloševiću, i ne želim da se sporim sa bilo kojim argumentom koji ste ovde izneli. Međutim, rekoste kada žuti optužuju nekoga da je zlo, da ste vi tu u prednosti ispred mene. Boriću se sa vama do kraja do žuti za mene kažu da sam najveće zlo, verujte mi.
Dobro je, rekli ste mi da smo bili u ratnom stanju, ali vi se nekako izvukoste iz tog stanja profesore, stranka vam je došla na vlast, ali zato pomislite malo na one koji su u tom stanju rata od pre neki dan sa vlašću ponovo. Naime, mi smo od strane jedne stranke koja je u vlasti upozoreni da smo od tog dana sa njima u političkom ratu, mi srpski radikali, i dan posle toga došla je izjava od jednog zamenika ministra da smo mi oni koji su ljude bacali u krečane, spaljivali u krečanama.
Pretpostavljam da je neposredni povod bio otkrivanje spomenika Ivanu Stamboliću ili već ne znam šta, tako da, gospodine Miloševiću, pomislite samo da imate autoriteta, imate moć da savetujete - savetujte ovu vlast da ne načini iste greške koje su činili oni pre njih, oni skoro pre njih, oni mnogo pre njih i mi radikali kada smo bili na vlasti.
Idealna je prilika da se svi naučimo na greškama i da ne idemo dalje na način na koji smo jedni sa drugima išli, a onima što su nam objavili rat nešto ću da kažem - "neko je prevario miševe da ih se slonovi boje".

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto država treba da uređuje svaku oblast života, tako nam se ponekad učini da raspravljamo o bizarnim problemima. Ovo ne bi spadalo u takvu vrstu da zaista nije loše vreme izabrano za stavljanje ovog predloga zakona na dnevni red.

Toliko toga u Srbiji treba da se obavi i toliko važnih državničkih poslova imamo, a ljudi u Vladi koji određuju redosled, zajedno sa predsednikom Skupštine, predloga zakona koji će se naći na dnevnom redu očigledno ili ne umeju da procene delikatnu situaciju u Srbiji ili nas namerno uvode u priče o temama koje nisu previše zanimljive, niti su previše važne u ovom trenutku za politički i bilo kakav drugi život u Srbiji.

Ali, ako ste već naumili da pričamo o bilo čemu u vreme kada se raspravlja o tome hoće li Srbija imati Kosovo i Metohiju, samo se nadam da je ministar zaboravio da kaže da se nada da neće biti primenjen na sudbinu Kosova i Metohije. Onda bih bio potpuno uveren u ono što pričate.

Naime, previše je bitno to što se dešava na sednici Saveta bezbednosti da bismo pričali o tome kako ćemo još neku nesreću dodatno obeležavati. Šta tu nama smeta?

Na kraju krajeva, kada se pojavi ovakav zakon ne možete mnogo toga da zamerite, jer to je zakon čovečnosti, zakon humanosti, zakon pripadanja zajednici i ovakve mere se čak, podsetiću na izuzetke, ali nisu im ni potrebne kaznene mere.

Jednostavno, ne možete da budete mimo ljudi kada se sećaju ili kad obeležavaju ćutanjem ili neemitovanjem određenih programa nekakvu nesreću.

Voleo bih da ste bili konsekventni do kraja. Nisam video odredbe za sve organizacije i posebno kaznene odredbe za sve organizacije koje su dužne da se pridržavaju zakona, a vrlo dobro se sećam u vreme kada je ko zna koliko vlasti bilo po Srbiji, kao i dan-danas, samo što su sada obično u lokalnim samoupravama na vlasti preširoke koalicije, pa jedni druge ne žele da ljute, tako da i oni koji su na vlasti u Republici nemaju previše zamerki na ono što se radi u lokalnoj samoupravi. Uvek je neki njihov član u toj lokalnoj samoupravi.

Vrlo dobro znam da u određene dane pojedine lokalne samouprave, pa i ona naša u Kragujevcu, kada sam baš intenzivno boravio u Kragujevcu, iz inata nisu isticali državne simbole, inatili se sa republičkom vlašću, dokazivali da su hrabri, da su opozicija, da su demokrate, slobodan grad, pa tako mislim da je trebalo predvideti za takve slučajeve šta tada radi država. To je jedna stvar.

Druga stvar, ima ovde reči koje bi trebalo da se izbace iz javne upotrebe, na primer reč: "komemoracija", za koju postoji odgovarajuća zamena. Mi smo vam je predložili amandmanom, dakle, reč: "sećanje" bi bila ona odgovarajuća reč, mogli biste lako da je uklopite u ovaj zakon, pa opet da vas svaki građanin Srbije razume, možda vas ne bi razumeo neko na Zapadu, ali on vas ne razume ni kada kažete vlada.

Niste napisali zakon o government, nego ste napisali Zakon o Vladi, pa tako i ovde, manite se toga da nam ubacujete reči koje samo dokazuju kako ste vi školovani.

To izgleda da znate samo vi i vaši saradnici, te reči, a to što će da se primenjuju u Srbiji i što će teško moći u nekoj mesnoj zajednici da se shvati, vas to ne interesuje.

U principu – odbaci sve što pišu radikali, niste se upuštali u naše amandmane. Nisam video ni izveštaj Vlade. Nema gospodina predsednika, a gospodin Zankov zaista nije odgovoran ako sednica teče bez mišljenja Vlade o amandmanima, a pošto je veoma delikatna politička situacija u zemlji, naravno da vam nećemo glasati za ovaj zakon.

Sve bliže smo tome da se delimo koliko će biti za, koliko protiv i jednog dana, prevagnuće ono što je protiv i zakoni neće biti donošeni, ali sada kažem da u principu protiv ovog zakona čovek ne može da bude previše, izuzev toga da smo toliko suprotstavljeni i da toliko očekujemo vanredne parlamentarne izbore da jedva čekamo da padne i ovaj zakon za koji bi u drugoj državi – u Nemačkoj gde su danas svi koji se bave politikom formirali vladu, jer znaju da je inflacija od 5%, da je to nešto teško što Nemačka može da izdrži. Da smo u takvoj normalnoj zemlji i SRS bi glasala za ovakav zakon. Ovako, mi ćemo biti protiv, a vi obezbeđujte većinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da se obratim predsedniku Narodne skupštine i njegovim zamenicima koji Skupštinu vode manirom koji je on ovde ustanovio. Vi, gospodine predsedniče, baš kao da ste vlasnik, kao da ste privatizovali ovu Narodnu skupštinu.
Kada vam se učini da rasprava teče u skladu sa željama vladajuće većine, a posebno sa željama G17 plus, rasprava može da teče. Kada vam se učini da to ne odgovara vašoj političkoj stranci, onda i vi, a i oni koji vas zamenjuju, napravite pauzu.
Računate smiriće se strasti, neće više niko da kaže da ima lopova u G17 plus, neće više niko da vas proziva za evidentne greške koje se ovde pojavljuju, a dozvolite svom predstavniku da ovde izađe i ispriča šta je on naumio.
Mi se raziđemo, narod ostane u ubeđenju da je to sve u skladu sa pravilima ponašanja, da je sve u skladu sa Poslovnikom, da je to bila želja poslanika da prekinu da se ne bi svađali. Što smo se onda mi ovde danas skupili nego da se svađamo? Na jednoj strani vlast, na drugoj opozicija.
Iznosimo argumente, svađamo se i kada je zakon u pitanju i kada je politička situacija u pitanju. Šta vi hoćete ovde? Da kažemo - jeste, vi ste najbolji, imate 12% glasova u Srbiji, radite šta hoćete, jašite koga god hoćete, a mi smo vam zaista zahvalni na tome, mi imamo polovinu biračkog tela u Srbiji. Ne smemo ništa da vam kažemo, jer vi se sećate kako smo mi loše vodili Srbiju pre, one dve godine kada smo bili na vlasti.
Sada izađe neki Albijanić, niko živi u Srbiji nije čuo za njega. Da ne dolazi svaki dan u kuću da li bi ga se sećala i familija? Kaže Vučiću - ti si mali Šešelj. Ima li išta lepše nego da neko zasluži nadimak, da se nastavi Šešeljev politički život ovde u Srbiji? Šta da kažem ja Albijaniću - ti si mali Dinkić. Na šta bi to ličilo u Srbiji?
Nemojte vi ovde da pričate o Pašiću, gospodine Alibijaniću, da veličate Pašićevo delo, jer je on tada imao velikih političkih suparnika. Da je tada imao G17 plus na političkoj sceni, oni bi ga jurili da ga obese za sve poteze. Pašić nije dao da uđu strani istraživači na teritoriju Srbije, a vi ste juče po Valjevu zajedno sa strancima lovili Ratka Mladića.
Ovo je idiotska zemlja. Vi treba da se posramite što vodite državu koju je nekada vodio Pašić. Ovaj narod je doživeo da ga sada vode Dinkić, Albijanić i Labus, i Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Sve zajedno da ih stavite samo kila imaju više od Nikole Pašića, a mozga, pameti, političke mudrosti ni grama.
Vaša politička mudrost je u prevođenju diktata sa zapada. Samo u tome. Zatvarali ste, kaže, koga god hoćete. Neće dlaka sa glave da vam fali. A šta je to vama falilo, gospodine Albijaniću, što smo se mi bavili politikom.
Upoređujete sadašnje vreme sa onim vremenom kada smo mi ušli u Vladu Srbije. Tada niko od vas, izuzev socijalista, nije smeo da uđe u tu Vladu, niko nije smeo da se upusti u obračun sa teroristima na Kosovu i Metohiji.
Vi nazivate one koji su nas bombardovali civilizovanim demokratskim svetom. Vi to nazivate one koji su ubijali našu decu. Znam čime bi trebalo da se namažete po glavi...
(Predsednik: Vreme.)
Albijaniću, i to u stranci...

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o zakonu koji je donela Narodna skupština i radi se o stavu 4. koji je većinom glasova narodnih poslanika usvojen pre samo nekoliko meseci. Sada će ponovo većina glasova narodnih poslanika da izbriše stav koji je usvojila pre nekoliko meseci.
Obrazloženje za uvođenje ovog stava je potpuno jasno i onaj ko želi da ga izbriše otvara put mitu i korupciji. Zato, dragi moji predstavnici vladajuće većine, ako hoćete da ubedite Srbiju da ste protiv mita i korupcije, ne ograničavajte mogućnost za rad, ne ostavljajte svojim agama i begovima u lokalnim samoupravama mogućnost da prave limite za one koji hoće da se bave određenim poslom, zato što to nikada nije donelo dobro, niti će bilo kada da donese dobro.
Pratim televizijsku, medijsku buku koju ste sami napravili oko toga da bismo došli u situaciju da ovo izbrišemo. Vi dovodite predstavnike taksi organizacija da vam pričaju o tome koliko taksista u jednom gradu treba da bude da bi prevoz bio optimalan. Gde vam je tržište? Gde je konkurencija? Konkurencija određuje koliko taksija treba da bude u jednom gradu, a ne predsednik opštine, ne gradonačelnik, ne skupštinska većina u opštini, ne opštinsko veće.
Šta to znači? Neko će da proceni koliko ljudi može da se bavi taksi prevozom, a sada ih se već toliko bavi. Znači, zatvorili ste jedno zanimanje za buduće generacije, potpuno zatvorili. Da li vam Ustav dozvoljava da to radite? Da li je Ustav rekao da vi imate prava da ograničavate ljude koji žele da se bave određenim poslom? Koja ograničenja možete da im stavite? Kvalifikaciju, organizacione uslove, opremljenost, kvalitet usluge, a nikako broj.
Da li ste ograničili broj livnica? Da li ste ograničili broj TV stanica? Da li ste ograničili broj prevoznika u drumskom saobraćaju? Gde to – izuzev što advokatura čini istu grešku i određuje ko može da bude advokat, a ko ne može, komora ga prima ili ga ne prima – još postoje ograničenja za ljude koji žele da se bave određenom delatnošću? U gradovima, u taksi prevozu, gde može da se za novac dobije dozvola za obavljanje tog posla.
Priznali su predstavnici Vlade da je amandman dobar i da sprečava mito i korupciju, a sada nas Vlada Srbije izveštava da ona nije ni predložila takav izgled člana, nije se toga setila i da zato taj član može slobodno da bude izbrisan, jer ga Vlada svojevremeno nije predložila. To što su ga predložili poslanici i što su ga izglasali poslanici, to nije ograničenje. Vlada nam cinično kaže – brišite ovo, mi vam to nismo ni predlagali.
Zašto ne kažete onaj drugi deo, kako da obrišete ono što ste sami predložili i sami izglasali. Ko će sada sve ovde da se pospe pepelom od gospode narodnih poslanika? Čime se dokazalo da ovaj amandman nije bio dobar? Haos u prevozu u gradovima? Gde to? Žalili se, kaže, gradovi i opštine zašto nije ograničen broj ljudi koji mogu da se bave taksi prevozom – hajde da vam verujem.
Možda se žale oni koji odlučuju, zato što sad nema samo sto ili trista dozvola, zato što sad uopšte nema dozvole na kojoj može da zaradi novac. Ovim nam dokazujete da vi uopšte ne razumete šta treba u ovom društvu da se uradi, da treba eliminisati mito i korupciju. To je osnovni cilj ovog društva. Znam da mi ne možemo da obezbedimo ljudima milionske zarade, kuće, automobile, dobre poslove, ali možemo da ih zaštitimo od kriminala i od jedne njegove grane koja se zove mito i korupcija.
Ako Vlada ovakvim rešenjima pokazuje da to neće da zaustavi, onda ova vlada ne samo da nema dovoljan broj poslanika koji će da je podrže u ovoj skupštini, ova vlada je izgubila smisao za osnovne ljudske vrednosti, a posebno za moral. U vreme kada mnoge državne činovnike i mnoge ministre javnost napada za mito i korupciju, Vlada jedan korupcionaški zakon donosi, a ukida jednu antikorupcijsku odredbu u jednom zakonu.
Vlada Republike Srbije nam kaže da hoće da ograniči broj ljudi koji jednim poslom mogu da se bave. Vama će to da bude potpuno jednostavno. Za vas je to zakon o kome ne treba ni diskutovati. Predložila Vlada izmenu jednog člana, dignemo ruke i idemo kući. Upozoravam vas da ovo, u stvari, odslikava vrednost Vlade Republike Srbije. Ovo odslikava njene ciljeve, njene namere, njene težnje. Ovo odslikava male političare koji se jednu sezonu bave politikom, a posebno odslikava našeg ministra koji je prvi put došao na vlast i zaboravio na vreme kada je bio u opoziciji i misli da više nikada neće biti u opoziciji. Krenuo je s medija na medij da govori loše - o kome? O Srpskoj radikalnoj stranci. Time nabija prst u oko većini građana Srbije koji za nas znaju da smo mnogo bolji ljudi i od ministra i od njegove partije i od onih koje je on doveo u Vladu Srbije.
Neka ostane zabeleženo da je Velimir Ilić predložio jedan korupcijski zakon i da to odslikava strukturu i Velimira Ilića i Vojislava Koštunice.

Evo, dame i gospodo narodni poslanici, imali ste prilike da čujete "finog" ministra. Da vas podsetim, to je onaj što je bagerom došao u Beograd da ruši Beograd i tukao policiju usput gde god je sreo. To je "fini" ministar koji ovde poziva na finoću, a kaže – vas je narod oterao motkama sa vlasti.
Ministre, prvo, narod je 5. oktobra izašao na ulice zbog Miloševića, a ne zbog Republičke vlade. To što ste vi posle preuzeli vlast u Republici Srbiji, mimo Ustava i zakona, to je znak koliko ste fini. Čini mi se da ste izveli narod da sprečite krađu predsedničkih izbora u SRJ, a ne da motkama oterate Republičku vladu sa vlasti.
Vi kažete da su grube reči kad vam odavde kažem da Vlada ne valja, a vi ste fini čovek koji se usudio da motkama jednu vladu otera sa vlasti.
Sada vas pitam, gospodine ministre, da sam slučajno nevaspitan kao vi i da sad pozovem sto hiljada ljudi u Beograd, došlo bi 500 hiljada, i da vas pojurim motkom, da li bih ja bio "fini" ministar posle toga? Ko vam izgradi te aršine?
Ima nešto što sebi nikada neću moći da oprostim. U vreme dok sam bio potpredsednik vlade trebalo je da se umešam u to kad su vas hvatali kad ste bežali za vreme bombardovanja. Znao sam gde se krijete, gospodine ministre. Izgleda da je trebalo Srbiju spasavati onda.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvornik ovog zakona nije prošao. Zašto sada da glasamo o agencijama koje proističu iz zakona koji nije prošao? Objasnite mi svrhu.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ćemo u okviru svih članova ovog zakona moći da vam izložimo koncept koji bi SRS primenila ili koji će primeniti posle sledećih izbora u zaštiti učesnika u krivičnom postupku.
Ali, ovaj prvi član treba, odnosno naziv zakona treba napasti, zato što je, čini mi se, olako zakon nazvan zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, iako znate da će biti hiljadu programa.
Da ovaj zakon predviđa jedan program kojim se definišu svi slučajevi, možda bih mogao da prihvatim, ali vi sami u daljim odredbama zakona kažete da će čak po jednom krivičnom delu biti tri-četiri programa zaštite, ili za nekoliko svedoka ili za nekoliko članova njihovih porodica, tako da ne može da se kaže da je ovo zakon o programu.
Bilo bi glupo reći da je to zakon o programima zaštite, jer će biti neograničeni broj programa zaštite, za svaku zaštitu pravi se program, to zakon zahteva. Znači, treba izbaciti tu reč "program". Dakle, zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, a onda u jednom članu napisati - da bi se izvršila zaštita, sačinjava se program zaštite.
I onda bi to bilo sve u redu. Onda imenujete jedinice koje će to da rade i način, da li je to identitet, da li je to procena njegove bezbednosti, procena sredstava potrebnih za život, jer tu ćemo videti da li je dovoljno da vam neko bude svedok saradnik i da prihvati da mu se minimum egzistencije obezbedi. Dakle, ne može da radi, ne može da prihoduje, ne može da hrani porodicu. Šta to znači minimum egzistencije, da li je to mercedes pred kućom i kuća, ili je to kora hleba dnevno za nekoga ko vam omogućava da otkrijete bandu, ko rizikuje svoj život i život članova svoje porodice.
Spremate nas za veliki kriminal. Bilo bi dobro da pojurite ove kriminalce za koje već sada znate da su opljačkali državu i bilo bi dobro da ih pojurite pre programa zaštite, jer u tom programu zaštite već sam video u izboru svedoka saradnika koliko selektivno pristupate pravdi.
Po vama i organizator bande i ubica može da bude svedok saradnik, iako to zakon ne dozvoljava, ali kod vas može. Potreban vam je on za nešto. Zašto vam je potreban ubica? Koja to država sarađuje sa ubicom? Nijedna, a može da otkrije formulu za izradu atomske bombe za pet dana, sa njim se ne sarađuje, jer je ubio čoveka, a vi sarađujete sa ubicama.
Prođite Novim Beogradom, tu vam je Zemun, po celu noć, čuje se samo oružje, "Avala 3", "Avala 5", i policija psuje majku, čuva kriminalce. Kaže, on gore uživa, a mi po celu noć kisnemo, mraz je, kiša, sneg, sunce, čuvamo kriminalce, kaže - biće neki svedok saradnik.
Osetljiva je materija.
Druge države sa ovim imaju puno muke, došli su do toga da i tamo zaštićeni svedok može da bude ubijen kada god hoćeš. Kaže, službena tajna, lice koje kaže za identitet, lice je odalo službenu tajnu, I šta, oda službenu tajnu. Vi ste imali upravnike zatvora i čuvare u zatvoru koji su vodili ljude, tamo gde čovek treba da bude najbezbedniji, jer ste ga sklonili i garantujete da će biti bezbedan, pojavi se neko na vratima ćelije, ili da ga ispituje, ili da ga miti, ili da uspostavi bilo kakav kontakt sa njim, a ne pripada osoblju koje tu radi, i nije ga sudija poslao, i nije sudija odobrio, i nije on prihvatio takvu posetu.
Znam da je najverovatnije Amerika uzor za pisanje ovog zakona. Jeste, ali tamo čovek izađe da kupi cigare, ode dva bloka dalje i nikada ga više ne vide ni žena ni deca, toliko je došlo do otuđenja u toj zemlji. Gde vi u ovoj maloj Srbijici da sakrijete čoveka, ko da mu promeni identitet, ko da mu obezbedi egzistenciju ili će da postoji neki azil u drugim državama gde ćete da šaljete lica koja su pod programom zaštite svedoka.
Zaista me interesuje kog obima je taj kriminal kada ste se usudili da nam ovo pred pregovore, kao jedan od najhitnijih zakona, ponudite ovde u Skupštini, da moramo da ga donesemo, pred same pregovore o ulasku kroz 15 godina u Evropsku uniju. Koji je to obim kriminala, na koga ovde konkretno mislite? Ko li će biti u iduća dva ili tri meseca, ko će dobiti status svedoka saradnika po ovom zakonu da mu se sve obezbedi i koja li je to stvar, koja je afera u izgledu, o čemu se radi?
Vezano za Ministarstvo odbrane prebacujete na kapetane. Šta je sledeće? Šta je sa stotinama miliona evra koje ljudi danas pljačkaju po Srbiji, šta će vam tu svedoci saradnici? Sve u zatvor, sve, jer tamo najmanji kriminalac ima hiljadu evra platu, najveći ima 234.000 evra platu. Šta će vam zakon? Imate vi zakone, ali nemate volju, nemate hrabrosti da sprovedete zakon.
Neki od vas nemaju volju da hapse kriminalce, sarađivali su sa njima, neki od vas nemaju hrabrosti da hapse kriminalce, a neki čekaju izbore, pa u izborima da uhapse nekog kriminalca, da bi pokazali kako brinu o državi, kako su oni ti koji se bore protiv mita, korupcije i kriminala. U akciju, gospodo iz vladajuće većine, ne davite nas više donošenjem zakona.
Više volim da se hvalite uveče koliko ste kriminalaca uhapsili, nego koliko ste zakona u Skupštini Srbije doneli. Ako sredimo državu, ako postanemo član Evropske unije, evo ja vam obećavam za nedelju dana 500 zakona, samo ćemo da dižemo ruke i da spuštamo, nemojte ni da prevodite, dajte nam na engleskom tekst.
Nemojte da nas naterate da usvojimo 500 zakona i da ne znamo hoćemo li biti član Evropske unije, nemojte, jer posledice donošenja ovih zakona biće tragične za državu. Neki od vas se više neće baviti politikom, pa vas baš briga.
Neki od vas imaju imovinu, neki dobro radno mesto, neki se nisu ni usudili da izađu za ovu govornicu i mogu slobodno da idu ulicom.
Pitam vas kojima je politika život, opredeljenje, kako ćete vi sutra, kako da pogledate u oči i seljacima, i penzionerima, i radnicima, i vojsci, i policiji, i učiteljima, i nezaposlenima? Veliki je rizik vršiti vlast u ovo teško vreme. Obezbedite bolju saradnju i da svi preuzmemo to breme na leđima.
Nemojte da mislite da neko može da se izvuče iz ovoga nekažnjeno. Nemojte da mislite da možete da upropastite toliko državu da je mi ne vodimo dobro posle sledećih izbora, ne nadajte se uopšte. Šta god zateknemo, mi ćemo državu voditi dobri, kako god da je rasturite. Ali, ko je bude rasturao, od nas ne može da očekuje ništa dobro. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je, u stvari, suština političkog života u Srbiji. Mi sada vrlo jasno čujemo od poslaničke grupe bez koje ovaj zakon ne može da bude izglasan da ukoliko nekoliko vezanih amandmana ne bude prihvaćeno oni neće glasati za zakon i zakon će pasti.
Vlada nema svoje mišljenje. Vlada se uzda da će moći da preokrene stav poslaničke grupe SPS, o kojoj je ovde reč. Podsećam vas, bez obzira što nas ima malo u sali, reči koje je poslanik pre mene izgovorio su reči izgovorene u javnost. To bi trebalo da zna i ministar i celokupna Vlada, koja nije imala vremena da sedne i da razmisli o tome koje amandmane prihvata, koje amandmane ne prihvata.
Radi se o jednom od najozbiljnijih problema koje trenutno Vlada ima pred sobom; uz restrukturiranje NIS-a i možda još nekoliko bitnih problema, ovo je jedan od najvažnijih. Vi se ponašate kao da je zakon o akvarijumima, o zlatnim ribicama. Ovo je jasno izgovoreno sa ove govornice - ako ne prihvatite ovaj amandman, neće biti zakona. Što mi dalje raspravljamo o tome? Da li je prihvaćen amandman ili nije?
Da li mislite da možete da preobratite ovako javno izgovorenu reč? Biće sramota ako zakon prođe bez prihvaćenog amandmana. Onda zaista postoje ljudi u Skupštini sa kojima ne treba razmenjivati ni kurtoazne reči, u smislu "dobar dan" i "do viđenja".
Ministre, gde je odgovornost ako potrošimo ovoliko vreme uzalud i na kraju zakon padne? Hoće li to ići u one vaše stare priče – dragi moji penzioneri, imate loš zakon, ali vaši će unuci posle imati koristi od ovog zakona. Zato vas molim da ovaj predlog zakona ozbiljno dovedemo do kraja. Na kraju krajeva, ako ga vi sad usvojite, moraćemo i mi da ga primenjujemo, bar u obliku u kome ne bude moguće da se menja. Nešto ćemo morati da menjamo. Očigledno da od vašeg stava, gospodine ministre... Da sam ministar, pa makar i da nemam stranku iza sebe, ne bih izdržao da mi poslanik u oči kaže da čitava poslanička grupa neće glasati za zakon ako ne prihvatite amandman.
Vi ćutite i dalje. Da li prihvatate ovaj amandman ili ne? Ima li smisla da raspravljamo o ovome ili ne, i šta se to čeka? Kakvo ubeđivanje može da bude kada je ovo izgovoreno javno, iskreno, ovo nije bila izjava za novinare. Očigledno je da više nema previše prostora za manevar.
Ovo nije rekao Ivica Dačić. Ovo je rekao jedan od poslanika. Razumem da Ivica Dačić ima nekih drugih obzira i kada on kaže da to može da bude promenjeno.
Postavljam pitanje da li nas zaista smatrate neozbiljnim ljudima, da li srpsku javnost smatrate neozbiljnom. Čitava zemlja razmišlja o penzijama, stotine hiljada ljudi prevrće radne knjižice. Ko zna koliko penzionera razmišlja o tome kako će ići isplata idućeg ili onog tamo meseca, a vi ovde nemate stav o tome hoće li zakon biti usvojen ili neće. Vi uopšte nemate stav da li vam je bitno da zakon bude usvojen ili ne.
Kako vas baš ništa ne potera da izađete za govornicu i da kažete – gospodine poslaniče, sačekajte da vam objasnim, vašoj poslaničkoj grupi, niste u pravu, niste dobro sagledali, ili da kažete - gospodine poslaniče, zašto nas tako ucenjujete, ili da kažete - prekidamo rad na ovom zakonu, očigledno je da zakon i ne može da prođe.
Tvrdim vam, tog dana kada se bude glasalo svi poslanici Srpske radikalne stranke biće u sali, glasaće protiv. Ako i Demokratska stranka ispuni dogovor da svi njeni poslanici budu u sali i glasaju protiv ostaje da se uzdate u Boga da neko može da preokrene stav SPS-a izrečen za govornicom u godini pred izbore.
Zato vas molim, ministre, nemojte da me gledate, ne zaslužujem vaš potcenjivački pogled, bar zbog onoga čime se bavim i iza sebe imam neke rezultate, i zato vas molim da se izjasnite o sudbini ovog zakona, da li vam je bitan ili nije i šta ste sve spremni da uradite da bi zakon prošao, da li vam je rasprava u Skupštini bitna ili nije, da li ste ovde došli samo da vam prođe vreme; ako hoćete da vam prođe vreme bolje sedite kući i pevajte, nego da dolazite u Skupštinu.

Pažljivo sam posmatrao ministra dok je govorio. Gledao sam nekoliko emisija u kojima je učestvovao u poslednje vreme obrazlažući reformske predloge. Ministre, da sam još uvek tehnički direktor groblja u Kragujevcu, vi biste mi bili najbolji ceremonijal majstor za sahrane. Mislim da biste uspeli da nasmejete sahranu.
Još jednu stvar da vam kažem, ministar koji ovde kaže da poslanici liju suze, ministar koji nema toliko morala kada mu stranka izađe iz Vlade da izađe sa strankom, može da bude takav ceremonijal majstor. Ministar koji penzionerima kaže - prihvatite ova rešenja, kroz 15 godina biće dobro, koji ne misli da nema tog penzionera koji je primao u proseku duže od pet godina penziju, zaista i treba ovde da nas davi pred ovom skupštinom.
Uz sve to, takva samouverenost da ćete u četvrtak izglasati zakon. Čovek izađe pre vas i kaže - nećemo glasati ako ne prihvatite amandmane. Vi niste prihvatili amandmane, a onda kažete - izglasaćemo taj zakon u obliku koji je prihvatljiv. Mi bar ovaj posao duže radimo od vas, ministre. Ne zavrćite nas, ministre, nego nam recite kako to mislite da prihvatimo taj zakon. Ako nas ubedite da su rešenja dobra za penzionere, bolja od postojećih, i mi ćemo da glasamo za taj zakon. Ako nas ubedite da ćete penzijskim zakonom povećati zaposlenost duplo, ja ću da glasam za taj zakon. Ali, još nisam čuo za društvo u tranziciji koje je rešenjima u penzijskom zakonu podstaklo zapošljavanje.
Još nisam čuo za firmu u Srbiji, sa izuzetkom dve-tri, koje se bave uglavnom alkoholom i nekim džidža midžama, koja je privatizacijom došla do bolje proizvodnje, veće uposlenosti. Uglavnom je privatizacija služila za to da ljudi dobiju poslovni prostor, brend, proizvod koji im je potreban i da uglavnom otpuste sve radnike. Uglavnom nisam čuo za socijalni program koji je pomogao Srbiji. Kada neko padne na socijalni program, njemu pomoći nema.
Ako mislite, recimo, na rešenje iz Fabrike automobila u Kragujevcu, taj Zavod za zapošljavanje, obrazovanje, kako ste ga zvali ZZO, istekoše dve godine, radnike je prevarila Vlada pre vas, ali imate vi veoma sličan nadzor u pogledu toga. Sada su na ulici. To je taj socijalni program.
Ako mislite na isplate 100, 200, 500 evra za godinu dana staža, da li je to socijalni program? Kupi se za to televizor u prvoj radnji, polovni automobil, vi date da se uveze polovni automobil sa velikim brojem godina, posle tri meseca ti ljudi su ponovo na ulici, čekaju našu vladu da se žale da nemaju posla.
Još jednu stvar da mi objasnite, da li je moguće da ste vi u srpskoj vladi toliki mazohisti da svesno radite na zakonima koji vam srozavaju popularnost? Hoćete li nas da ubedite da se žrtvujete za ovu državu i za sledeće vlade, u kojima vi neće biti, ja vam to sada obećavam, da one ne bi imale problem sa penzijama? Kako ste dobar čovek, gospodine ministre, kako ste vi jedan božiji, fini, kao božja ovčica.
Da nije ovo uslov MMF-a za ono drugo, jer je vaša politika vaga, vi gledate kako se vaš ugled ruinira u Srbiji, a gledate šta bi moglo da vrati taj tas. Nije taj aranžman sa MMF-om, u stvari, uslovljen ovim zakonom, pa ste seli i rekli - istrpećemo dva-tri meseca kritike zbog ovog zakona, predstavićemo ga reformskim, a onda nam stiže ovaj razgovor sa MMF-om koji će nama da donese korist, a onda ćemo da privatizujemo NIS, stići će pare pa će nam narod zaboraviti penzioni zakon.
Nema te vlade koja donosi zakon koji je po nju loš. U svetu nema te vlade, izuzev ako se nešto ne krije iza toga. Jer, što biste vi, ministre, ispustili priliku da uđete u salu kada god vi hoćete? Zašto? Da bi nekoj drugoj vladi posle toga bio lakši posao? Ne, ministre. Što su vas stavili na mesto ministra za zakon koji je veoma opasan za svaku političku stranku? Zato što vi ne predstavljate nijednu političku stranku.
Seća li se uopšte Srbija ko je pre vas bio ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku? Ovde je haračio za ovom govornicom, držao nam političke govore, šta nam nije radio. Sada ga više nema u javnosti.
Ima kapital koji je stekao kao ministar, nešto u Rakovici, nešto u Zemunu, veliku kuću, on više nije ministar, a vlada se izvukla. Nijedan iz Demokratske stranke nije snosio odgovornost za ono što je vlada najlošije uradila radnicima.
Tako to radi i Vojislav Koštunica. Poturio ministra Lalovića da ugrozi penzionere. Pazite, nisam siguran, koliko ja poznajem Koštunicu, da kroz dva meseca neće reći da ste sve vi krivi, da on nije znao, otprilike, kako su vaši razgovori sa MMF-om tekli.
Zato vas molim, obrazložili ste nam zakon, ko vam je prihvatio - prihvatio, ko nije - nije, napisali ste jedan amandman iz ove patriotske firme što mažnjava lovu po Srbiji - taj amandman ste prihvatili. Mene samo interesuje šta će biti sa amandmanima SPS-a. Da je moglo da bude isplaćeno, oni ne bi izašli u javnost sa pričom da neće da glasaju za zakon.
Desi li se u četvrtak da ne izglasamo zakon, ministre, ja očekujem prvi moralni čin u vašem životu.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi javnosti bilo jasnije o čemu se radi, hteli smo da forsiramo sponzorstvo koje bi davali domaći proizvođači, a dobili smo od Vlade odgovor koji kaže da je to diskriminacija, ograničava se sloboda ugovaranja, odnosno zasnivanja poslovnog odnosa. Takav odgovor smo dobili od ministra koji ima kampanju koja se zove "kupujmo domaće", s tim što mu tu kampanju finansira Hrvat.
Ne mogu da verujem da možete da budete toliki sifokanti, a ne kameleoni, da toliko promenite boju i da postanete apsolutno beli. Ministre, pripadate političkoj stranci koja bi ratovala kada bi od člana 87. naovamo neko to predložio, u vreme dok je bila u opoziciji. Pripadate političkoj stranci koja se ponašala ovako kako želite da odobrite zakonom, koja je televiziju prozvala "Bastiljom" i zbog nje bila u stanju da ljudi izginu, a da Bastilja bude osvojena.
Za sponzorstvo kažete da se na njega primenjuju odredbe o oglašavanju, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Pošto nije drugačije uređeno, onda političke stranke ne mogu da primaju sponzorstvo preko ugovora i računa zato što im je zabranjeno da, u periodu kada nema izbora, a to može da bude tri godine i 11 meseci, propagiraju svoju političku aktivnost. Za to se vi zalažete, gospodine ministre, koji ste na fotelju, na kojoj se širi zadnjica, seli tek pre godinu i po dana.
Ne mogu da verujem da vam je tako nešto palo na pamet i da će to da podrže ostale političke stranke iz vladajuće koalicije. Da li mislite da je neko bogom dan i da će večito biti na vlasti? Da građani Srbije mogu tri godine i 11 meseci da gledaju šta rade ministri, pod maskom aktivnosti Vlade, šta rade načelnici okruga, Narodna kancelarija, predsednik Srbije, a da ne mogu da vide šta rade političke stranke.
Vi zabranjujete da se političke stranke afirmišu kroz afirmaciju svoje delatnosti. Znači, kada je SRS poklonila 100 kompjutera za decu na Kosovu i Metohiji, nama bi to, po vašem zakonu, bilo zabranjeno da objavimo. Kada smo poklonili kuće u više krajeva u Srbiji, nama bi to bilo zabranjeno da objavimo.
Za to vreme vi ćete da objavljujete sve ono što uradi Vlada i vi to nećete računati marketingom, oglašavanjem vaše političke stranke, nego su to aktivnosti Vlade i ministara. Kako vam pada na pamet da takve diskriminatorske zakone, kojima se potpuno guše prava i slobode građana, predlažete ovoj skupštini. Nemojte sada da nam pričate da to komparativno negde postoji.
Mogu odmah da vam kažem, bezmalo u celoj Evropi, uopšte nije bitno ko se pojavljuje na televiziji. To je u Srbiji važno, kao što je bilo važno dok ste vi bili u opoziciji, tako je važno i sada kada smo mi u opoziciji. Jednostavno, u Srbiji će još mnogo godina sve zavisiti od toga ko se pojavljuje na televiziji i kako svoje političke aktivnosti predstavlja na televiziji.
Zato vas molim, gospodine ministre, sedite malo i razmislite, čitajte zakon koji vam predlažu stručnjaci, jer vi ovo niste čitali, gospodine ministre. Vas znam kao razumnog čoveka i u vreme kada je vaša stranka bila rigidna, bili ste najrazumniji čovek u toj stranci. Ovo vama ne bi palo na pamet. Niste ni čitali, zato ne želim da vas uvredim, obrazovani ste, inteligentni, da ste pročitali shvatili biste zamku koja vam je poturena.
Ne, vi ovo niste pročitali. Možda neko od ovih mlađih saradnika, koji mi liče na ove koje školuje Evropa, moguće da su vam oni to poturili. Ali, da vi napišete da su sve političke stranke potpuno ravnopravne u uslovima za oglašavanje, da na taj način opravdate, ako se jednog dana u kampanji na okruglom stolu na državnoj televiziji pojavi 130 predstavnika 130 političkih stranaka, ili 300. Može glavni urednik da kaže – danas pozivam 30 stranaka.
Biće SPO-a, još uvek ste na vlasti, ali tu nema SRS, DS, nema još nekih koji će da izađu iz vladajuće koalicije. On je zadovoljio odredbu člana 87. stav 2: "U toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima omogućava se načelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije". To sam već video na državnoj televiziji.
Pozovu nas na okrugli sto, 15 učesnika, 14 ludaka i predstavnik SRS. Pogledaj, kaže: svi su isti, ovi političari su svi isti. Ali, vi ste zbog toga uzimali oružje u ruke. Zbog toga ste palili Beograd. U tom spaljenom Beogradu sada forsirate zakone koji će da ozvaniče ponašanje zbog koga ste ratovali.
Uzmite se malo u pamet, gospodine ministre. Znam da vazduh, voda, kafa u Vladi može da promeni malo strukturu ličnosti. Ali, pitajte ove iz Demokratske stranke, kada Vlada podnese ostavku, kada izađeš na vrata, kada te udari malj opozicije, shvatiš da si u mnogim stvarima pogrešio i da nema šta da tražiš na sledećim izborima, jer će da te prozovu za ono što si grešio.
Zamislite – slatko i voda u kampanji, izađemo i kažemo: šta vi iz SPO hoćete, predložili ste zakon kojim potpuno diskriminišete opoziciju? Sada cvilite što ste u opoziciji. Moguće je da ovaj član predviđate zato što znate da nećete biti ni parlamentarna stranka, pa vam treba nekakva, bilo kakva, ravnopravnost.
Kažem vam, država u kojoj su ravnopravne sve registrovane političke stranke, jednake onima koje su se izborile za glasove u Srbiji, to nije demokratska država, to je maska, to je privid demokratije. To je samo forma u kojoj nema suštine. Morate da razmislite o ovom zakonu, baš bi me bilo briga kako mogu robne marke da se oglašavaju. O tome neka se sa vama dogovaraju preduzetnici, privatnici, komore, televizije, oni koji se tim poslom bave.
Ovde ste udarili na političke stranke pod firmom uređivanja oglasnog prostora. Vi znate da u borbi sa opozicijom nijedna diktatorska i diskriminatorska vlast nije pobedila i nećete ni vi moći, to vam garantujem. Sabraćemo se posle sledećih izbora, a mogu i sada da vam prognoziram rezultate i da pogrešim za jedan ili dva posto. Kada vam se obraćamo mi i Demokratska stranka, to vam se obraća 80% građana koji će izaći na izbore.