Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan zakon koji vi malo prenaglašeno nazivate reformskim, sistemskim, te bez njega ne znam ni kako smo do sada postojali, ali sigurno u budućnosti ne bismo mogli da funkcionišemo.
Meni se čini da vi, u stvari, nemate snage da promenite Ustav Republike Srbije i da ste spremni da donosite zakone koji su u skladu sa vašim shvatanjem izgleda budućeg ustava Republike Srbije, zakone koji će biti uklopljeni odmah u ustav Srbije, bilo kada da on bude donet. To je potpuno pogrešan redosled koraka.
Iz ustava proističu zakoni, a ne iz zakona ustav. Sve dok imamo ovaj ustav, kakav je da je, a njime ste zadovoljni, jer ga ne menjate i ne pokušavate ni na koji način da ga promenite, ne možete da donosite neustavne zakone. Vi vrlo dobro znate šta je sve izmešano u ovom predlogu zakona i koliko je ušao u Ustav, kao da ga se Ustav uopšte i ne tiče, kao da Ustav nije okvir u kome predlagači, posebno oni koji zakone donose, odnosno oni koji ocenjuju njihovu ustavnost, moraju da se kreću.
Evo, da počnemo o ovoj građanskoj "majci". Najpre me interesuje da li je zaštitnik građana firma, da li je to pravno lice? On je korisnik budžetskih sredstava. Razgovaraćemo malo o tome kako mu se odobravaju ta budžetska sredstva, ima li iko prava da utiče na visinu sredstava, pošto vidim da Vlada mora da prihvati njegov predlog. Interesuje me da li je on pravno lice.
Vi kažete da njegovu platu određuje Narodna skupština. Kako Narodna skupština da određuje plate? Još nisam čuo da Narodna skupština određuje plate? Evo, to bi bio prvi primer da Narodna skupština na sednici, većinom glasova, u danu za glasanje utvrdi platu zaštitnika građana. Šta je sa platama ostalih činovnika u firmi koja se zove zaštitnik građana? Tu firmu niste ovde krstili, nema upravni, nema nadzorni odbor, nema organe upravljanja. Ima neka pravila ponašanja koja dolaze ovde na nekakvu overu. Čini mi se da nije ni postojala namera da ovaj čovek bilo šta uradi. Kad kažem "čovek", mislim na lice koje će Skupština izabrati.
Sa tom funkcijom i sa "čovekom" koji tu funkciju obavlja prvi put sam se sreo u Strazburu, kada je Mark Novicki podnosio izveštaj Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Jeste, treba ga pohvaliti za sve ono što je izgovarao o stanju, o zaštiti ljudskih prava, o radu institucija na Kosovu i Metohiji. Direktno sam ga na sednici Parlamentarne skupštine pitao da li je zadovoljan onim što je uradio, da li možda liči na nekoga ko uvek želi dobro, a nikad dobro ne može da učini, i da li je svrha toga da postoji neko ko želi dobro?
Šta je Mark Novicki učinio za Srbe, ili za Albance, ili za bilo kog drugog na Kosovu i Metohiji? Šta je uspeo?
Kakav će uspeh da bude ovog našeg zaštitnika građana? Nikakav, nema ga u sistemu nigde. Vi nigde niste predvideli kaznenu odredbu za onog ko ne postupi po nalogu zaštitnika građana. "Dužan je organ uprave, dužan je ovaj, dužan je onaj", a šta ako ne ispuni dužnost? Dalje nije regulisano. Bio je dužan, nije izvršio i nema nikakve odgovornosti. Ni u zakonu kojim je njegov rad regulisan nije predviđeno da ima odgovornost ako ne ispuni naloge onoga ko nije postojao kada je donet zakon o njegovom radu.
Znate, ako vršite reformu nekog sistema, vi morate potpuno da je izvršite, a ne samo da menjate kapu, a pod kapom da ostane sve isto kao što je i bilo.
Zašto Odbor za ustavna pitanja da predlaže zaštitnika građana? Da li to ima smisla? Čime treba da se bavi Odbor za ustavna pitanja – radom organa državne uprave? Time direktno utiče na rad organa državne uprave, predlaže čoveka koji će da kontroliše rad organa državne uprave.
Da li je to posao odbora nadležnog za ustavna pitanja ili onaj Sizifov - da da predlog Narodnoj skupštini, a Narodna skupština mu je naredila da to učini, da da predlog novog ustava Republike Srbije Narodnoj skupštini. Pošto to ne može, a to je najvažnije, hajde da mu damo da predlaže kandidata za zaštitnika građana.
A onda, to može on, to može bilo koja poslanička grupa, to mogu udružene poslaničke grupe. Tako je raširena lepeza predlagača da se tu ide u beskonačno. I evo, kao što Ustav nećete moći nikada da promenite, pitanje je hoćete li ikada uspeti da izaberete, odnosno da li ćete uopšte imati predlog za tog čoveka, a da ne pričamo o tome kako će to proteći na glasanju.
Član 5, ko može da bude izabran. Kaže - da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Neprekidno ponavljate tu formulaciju. Ko će to od nas poslanika, koji ćemo dizati ruku ovde, da proceni i kako ćete nam dokazati da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Da li će BIA da nam dostavi izveštaj?
Kako se procenjuju moralni i stručni kvaliteti? Hajde - stručni kvaliteti, ako je završio pravni fakultet i ako nije nikada krivično odgovarao, pretpostavljam da ga ovde nećete pozivati na bilo kakav stručni ispit, ali da bi dokazao stručne kvalitete, morao bi da polaže neki stručni ispit.
Ali, šta sa - moralnim kvalitetima? Jeste li sigurni da nikada nije zalepio žvaku pod radni sto? Jeste li sigurni da mu nikada nije pao na pamet izlet iz braka? Jeste li sigurni da nekad nije prošao na crveno svetlo?
Šta je za vas moral spojiv sa funkcijom zaštitnika građana? Kakvi su to uslovi? Hoće li to biti odlučujuće ko može da bude predložen a ko ne?
Zašto niste predvideli da nikada nije finansiran iz inostranstva? Zašto to nije osnovni uslov. Može da bude izabran onaj ko nikada nije finansiran iz inostranstva, institucionalno ili vaninstitucionalno, po projektima koje je radio za nekoga, ili po tome što mu je svakog meseca stizala mesečna apanaža za ono što obavlja za ljude iz inostranstva.
Pazite dalje, zaštitnik građana polaže zakletvu pred Skupštinu, a njegov zamenik polaže pred predsednikom Skupštine. Šta ćemo sa onim zamenikom koga on odredi da ga zamenjuje? A nije položio zakletvu pred Skupštinom? Šta ako ode na duže bolovanje, ako ima razloga da ga taj zamenjuje pet, 15 ili 50 dana. Postaje zaštitnik građana onaj ko nije položio zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Zašto to nije razrađeno do kraja. Ako će da ga zamenjuje, mora da dođe ovde da položi zakletvu pred Skupštinom. Tek onda je on pravi zamenik zaštitnika građana. U potpunosti ga zamenjuje.
Član 7, zakletva zaštitnika građana. Zaista nema smisla. Pazite tekst - zaklinje se da će savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda. A gde mu je sada tu kontrola rada organa državne uprave. Zašto se ovde ne zakune da će savesno da kontroliše rad organa državne uprave. To mu je posao.
Rekli ste da će da brine o ljudski pravima i slobodama, ali i o radu organa državne uprave tj. da kontroliše taj rad. On se sada ovde neće zakleti da će da kontroliše rad organa državne uprave. Mada znate da ta kletva samo pred bogom važi, a ima ovde ludaka koji ni zakletvu pred bogom ne računaju kao datu zakletvu.
Smatra se da je zaštitnik građana stupio na dužnost momentom polaganja zakletve, ali ako se ne pojavi na poslu, pa ste vi tu pobrkali stvari, jedan isti pojam koristite i kada se ne pojavi na poslu i kad položi zakletvu, jer kažete da je stupio na dužnost polaganjem zakletve. U sledećem stavu kažete - ako u roku od 30 dana ne stupi na dužnost. Da li to računate da u roku od 30 dana ne položi zakletvu? Ili, šta biva ako položi zakletvu, pa ga 30 dana nema na poslu.
Zašto ga izvlačite iz opštih pravila o radnom odnosu? Zašto to nije pet dana? Ko je on da ga čekamo 30 dana nakon stupanja na dužnost po zakonu da se pojavi na poslu. To su neopravdani razlozi. Vi već kažete - ako ga iz neopravdanih razloga nema 30 dana. Ne čeka se 30 dana niko. Nikome nije oprošteno u Srbiji da ga 29 dana nema na poslu. Nikome, pa ne može ni zaštitniku građana. On bi izgubio spor koji bi neko poveo protiv njega po Zakonu o radu.
Pazite ovu formulaciju. Molim vas, gospodo iz Vlade, vas koji predlažete ove zakone, a i vi gospodo iz vladajuće većine, koji te zakone podržavate, da više ne smatrate one koji se bave politikom kao ljude nedostojne, kao stoku, kao ljude kojima treba precizirati čime u životu ne mogu da se bave.
Moram da vas pitam, kažete da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija. Kakva je ovo diskriminacija? A, mogu li da budu pripadnici nevladinih organizacija? Mogu li da pripadaju nekoj crkvi? Kako to samo oni koji su članovi političkih stranaka, za njih su zabranjene neke zone javnog delovanja u životu naše države. Šta to znači?
Najkvalitetniji ljudi ne smeju da budu članovi političkih stranaka? Pa ko će da se bavi politikom? Znači, u milionima članova političkih stranaka nema ni jednog koji može da bude zaštitnik građana. Da li je on to sebe opredelio? Da li je sebe opredelio članstvom u političkoj stranci da su mu zabranjena neka zanimanja, neke javne funkcije?
Kada to tako konsekventno sprovodite, zašto to ne sprovedete do kraja? Zašto je to samo predviđeno? Koja je to vlast koja je to poštovala? Hoćete li primer Ustavnog suda Srbije? Kada u Ustavnom sudu Srbije ima članova, funkcionera političkih stranaka, odakle vam moralni kvaliteti da to uskraćujete u drugim zakonima nižim funkcionerima, zameniku zaštitnika prava građana.
A, ove fakultativne odredbe, kaže - zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koji su dali u vršenju svoje funkcije. Koji građanin Srbije može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, predloga ili kritike.
Pa, mi se borimo da niko ne može da bude pozvan na odgovornost zbog mišljenja, predloga ili kritike. Mi se borimo da nema verbalnog delikta. A, vi sad štitite posebno zaštitnika građana. Time ukazujete da ostali mogu da podležu kazni ako kritikuju, iako ste čak i u KZ predvideli da niko ne može da bude kažnjen zbog toga što vređa, omalovažava funkcionere i institucije, ako je to učinio u ozbiljnoj kritici.
Pa kad postoji opšta odredba, što sada njemu, kao on će biti posebno zaštićen. Osećamo se nezaštićenima zato što neke ljude posebno zaštićujete za ono zašta i mi ne bismo želeli da budemo kažnjeni. Voleo bih da svaki građanin može da kritikuje, da da mišljenje, da može da iskaže svoj stav, kakav god da je, ako ne učini krivično delo kojim će da sprovodi svoj stav.
Više puta ste imali prilike da čujete srpske radikale da kažu da neko čak ima pravo da priča da bi želeo da Vojvodina bude država. Neka priča, nek sanja. Ne sme da se organizuje, ne sme da povede proces kojim će da dođe do toga zato što to Ustav ne dozvoljava, može da priča šta god hoće. Nećete valjda opet da apsite ljude zato što govore ono što im padne napamet. Neka govore. Slobodu govora još samo Hag kažnjava. Političku ideju još samo Hag kažnjava, ali vi znate da to nije sud.
Da li razrešeni zaštitnik građana, da li zaštitnik građana koji je podneo ostavku, ima pravo na šest meseci da prima platu i da ima prava iz radnog odnosa po prestanku funkcije, dok ne nađe novi posao? Rangirali ste ga, bar po plati, sa predsednikom Ustavnog suda. Ovo su prava koja imaju mnogi činovnici u Vladi. Šta je sa zaštitnikom građana?
Da li je danas, ako je razrešen, da li sutra mora da traži nov posao? Ako sam pogrešio, ako tu odredbu nisam video ispravite me, ali mislim da sam dobro gledao zakon.
Šta će vam član 12. treći stav, zaštitnik građana ima pravo da se na sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima. Još nikome ovde nismo dozvolili da se obrati onda kada je razrešen. Niste, vladajuće većine u različitim slučajevima, niste dozvoljavali poslanicima da se obrate ovde, kada predsednik Skupštine konstatuje prestanak mandata, služba obezbeđenja je izbacivala poslanika iz sale.
Naravno, predsednik Narodne skupštine, koji vam je poturio novi Poslovnik, predvideo je da ovde može da govori svako koga on pozove. Vi ste za to glasali. Vama je to svejedno. Vi ste degradirali Narodnu skupštinu do kraja.
Vi ste do kraja degradirali Narodnu skupštinu, tako da može da vas iznenadi bilo ko da sedi ovde u prvoj klupi, da izađe za govornicu i kada pitamo – šta je, pozvao ga predsednik Skupštine, a mi moramo da slušamo.
Ako već ima pravo predsednik Skupštine svakoga da pozove, neka pozove i tog zaštitnika građana koji je razrešen, a ne da zakonom određujemo da zaštitnik građana može da se obrati Narodnoj skupštini, a niko drugi, koga je birala Skupština i razrešila, nema pravo da se obrati Skupštini. Time kršite ljudska prava onih kojima niste dali pravo da se obrate sa govornice i obrazlože svoje ponašanje zbog koga su došli pod udar.
Video sam da nam je sada stigao amandman Odbora za pravosuđe i upravu, kojim se menja stav 1. člana 17. Da vas podsetim, po tom vašem novom Poslovniku, to je sada nemoguće. Znači, ne kaže više da kontroliše povrede, nego poštovanje ljudskih prava.
Kaže, to je opšteprihvaćeno. Jeste, ali Odbor može da da amandman samo u onih 24 sata između rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima. Sada, kada je počela rasprava, odnosno pet dana pre početka rasprave, pre početka sednice, niko nije mogao da podnese ovaj amandman. Ovaj amandman ne važi, gospodine predsedniče. Ako hoće Odbor za pravosuđe da ga podnese, neka sačeka da završimo raspravu.
Dalje, zaštitnik građana je ovlašćen da Vladi podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona itd. Prvo, da raščistimo zašto samo Vladi? Nije Vlada jedini ovlašćeni predlagač zakona. Zašto ne poslanicima? S druge strane, zašto mu dajete pravo koje već ima. Svaki građanin ima pravo da podnese inicijativu za promenu zakona. Svaki građanin ima na to pravo. To je inicijativa, ne obavezuje nikoga.
Šta kaže ovde, šta će Vlada posle toga da radi, obavezna je da razmatra inicijative koje podnese zaštitnik građana. Šta onda? Vlada konstatuje da ta inicijativa ne može da bude sprovedena. Ne može da podnese predlog zakona i gotova je ta inicijativa.
Zaštitnik građana ovlašćen je da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Da li je on sada posebno izdvojen, da li svako ima pravo da pokrene postupak pred Ustavnim sudom? Ustavni sud postoji zato da zaštiti prava svih. Pišete mu nešto da bi zakon bio duži. Ne vidim osnova za ovoliku pisaniju.
Naravno, u članu 20. postavlja se pitanje da li je u pravu zaštitnik građana ili nadležni državni organ? To će biti osnov sporenja. Vi kažete da iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa zaštitnikom građana. Ako organ uprave misli da zaštitnik građana nije u pravu, nije on odbio saradnju s njim. Tu sada treba neko da presudi.
Znači, obratio se građanin zaštitniku građana, ukazao na neku povredu organa državne uprave, zaštitnik građana se umešao, a organ državne uprave misli da je u pravu. Nije bogom dan zaštitnik građana. Nije njegova poslednja i ne sme da bude poslednja. Nije odbijanje saradnje to što neko ne posluša savet zaštitnika građana. Čovek radi po zakonu i po savesti i smatra da je potpuno u pravu i ne boji se zaštitnika građana.
Vi sada hoćete da on bude strah i trepet, gde se on pojavi - odbijena je saradnja sa zaštitnikom građana. Onda je zaštitnik građana ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog postupka. Pa, ovlašćen je svaki građanin. Ništa on nije posebno izdvojen, a ima čitav zakon o sebi.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom, a kazna ako ne sarađuju. Koja je kazna za organ uprave ako ne sarađuje sa zaštitnikom? Ko utvrđuje da li je sarađivao ili nije?
Šta ako on primi zaštitnika građana, sasluša, primi njegov podnesak, da li je sarađivao ili ne, a neće da promeni svoj stav i svoje mišljenje, jer misli da je potpuno u pravu, jer možda ima 20 godina iskustva na pravničkim poslovima, a zaštitnik 10.
U nekoliko članova, u 24, 32. pominjete kada pokreće postupak zaštitnik građana. Kažete u 1. stavu člana 24, u opštoj odredbi, "pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi". Slažem se, a u članu 25, stav 6. i 7. kažete: " Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama, izuzetno ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, zaštitnik građana može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi". To ste već rekli u članu 24. Može po sopstvenoj inicijativi da pokrene postupak, a kada će da radi?
Ili, u članu 32: "Zaštitnik građana može postupiti po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući i anonimne pritužbe, oceni da je došlo do povrede". Šta se to razrađuje? To da on ima pravo da radi po sopstvenoj inicijativi. To ste rekli već u opštem delu. Znači, ko zna koliko toga još niste predvideli kada on ide po sopstvenoj inicijativi. Dovoljno reći da je po sopstvenoj inicijativi.
U članu 29, 30. i 31. se pominju obaveze organa uprave u vezi sa zahtevima zaštitnika građana. Prilično su dobro navedene obaveze. Šta je sa kaznama? Ovi članovi su morali da budu pomenuti u kaznenim odredbama. Svi članovi kojima ste nametnuli obaveze nekome morali su da budu pomenuti u kaznenim odredbama, kojih u zakonu uopšte nema, za neispunjavanje obaveza.
Dično ste govorili ovde sa ove govornice, da ovo pravi normalnu državu, sve se uvodi u ramove, okvire. Kako se uvodi organ državne uprave u ram i u okvir kada nema za njega sankcije ako ne ispuni zahtev ili obavezu iz ovog zakona, ili zahtev zaštitnika građana? Kakva je to uređena država u kojoj neko ima obavezu, a ne može da bude kažnjen za neispunjavanje obaveza? To je država haosa i javašluka, a ne država reda, država u kojoj je sve spremno.
Član 33 - zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj. Ne kaže se da li Skupština usvaja godišnji izveštaj zaštitnika građana. U stavu 2. kažete da se godišnji izveštaj objavljuje u "Službenom glasniku". Da li je to tačka dnevnog reda o kojoj se raspravlja ili on nas pismeno jednom godišnje ili na tri meseca, i posebni izveštaji, da li on nama samo šalje izveštaj ili se ovde otvara rasprava po njegovom izveštaju?
Da vas podsetim da Vlada Republike Srbije već pet godina nije podnela izveštaj o svom radu. A sada će zaštitnik građana da podnese izveštaj. Niko nam ovde ne podnosi izveštaj po kome može da bude otvorena rasprava.
Svi izveštaje podnose na konferencijama za štampu, jer tu nema narodnih poslanika iz opozicije da ih pitaju, da im ukažu na greške, da ih kritikuju za rad. Tako da je ovaj izveštaj potpuno neregulisan.
Ako imamo pravo da o njemu diskutujemo, ako imamo pravo da o njemu odlučujemo, onda je to izveštaj. Ako nam piše zaštitnik građana koliko je dana u godini radio i šta je radio, onda to nije izveštaj.
U članu 35. umešali ste se u nešto što već postoji, u situacije koje mogu da se pojave, a to je zaštitnik građana na nivou lokalne samouprave, na nivou AP i na nivou Republike Srbije. Tu nema nikakve subordinacije, nema nikakve nadležnosti, nema višeg i nižeg organa, ali ste ipak predvideli da, ako neko dobije zahtev koji se ne odnosi na njegovu nadležnost, a ne na nadležnost nižeg ili višeg zaštitnika građana, mada se u Zakonu o lokalnoj samoupravi on uopšte i ne naziva zaštitnikom građana, predvideli ste mu obavezu da dostavi taj zahtev onome ko je nadležan. Sada ni za njega nema kazne ako taj zahtev ne dostavi.
Ako republički zaštitnik građana ne dostavi zahtev koji je dobio, a odnosi se na zaštitnika građana u lokalnoj samoupravi, nema kazne. I obrnuto - ako onaj najniži zaštitnik građana ne dostavi zahtev građanina, koji se odnosi na rad Vlade Republike Srbije, republičkom zaštitniku građana, nema nikakve kazne. Šta ako ne dostavi?
Član 37, budžet. "Sredstva za rad se obezbeđuju u budžetu. Zaštitnik građana sačinjava predlog sredstva za narednu godinu i dostavlja ga Vladi radi uključivanja kao sastavni deo Predloga budžeta Republike." Ima li Vlada pravo da smanji sredstva koja traži zaštitnik građana. Ima li ili nema? Ovako formulisano nema. Vlada ga samo uvršćuje u Predlog zakona o budžetu. Samo može da ga odbije ako nije po metodologiji Zakona o budžetu urađen.
Iznos sredstva, visina sredstava, Vladu ne zanimaju. To ide u Predlog zakona o budžetu i automatski biva izglasano, inače pada Vlada. Imaju li pravo narodni poslanici da daju amandmane na predlog sredstava koja traži zaštitnik građana? To imaju kao i na svaki drugi predlog zakona, ali to uopšte ne opredeljuje sudbinu finansiranja zaštitnika građana, jer Vlada će ili da primi i dobije budžet ili neće, i to će biti sve.
Jedan opšti stav treći kaže da godišnja sredstva moraju da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, ali da budu u skladu sa makroekonomskom politikom Republike Srbije. Znači, ako bude inflacije, dragi moji građani, zaštitnik građana neće imati para da vas štiti. Ako ne bude novaca u budžetu, nećete imati zaštitu. Imaćete zaštite toliko koliko ima novaca u budžetu.
Kome je palo na um ovo da predvidi? Hoće li ostvarivanje prava i sloboda u Republici Srbiji zavisiti od sredstava u budžetu? Mislim da ne može od toga da zavisi. Onda bismo mogli da kažemo da je Srbija oduvek bila siromašna zemlja i da zato nije bilo zaštite prava i sloboda čoveka i građanina.
Onda biste vi uveli zaista novi termin u političku praksu, posebno u praksu zaštite ljudskih prava i sloboda, a to je - ljudska prava i slobode biće zaštićeni samo u državi u kojoj ima sredstava u budžetu za ostvarivanje ljudskih prava i sloboda. Zato ćemo biti protiv ovog predloga zakona.