Pošto je narodni poslanik Zoran Krasić detaljno obrazložio ovaj amandman, samo bih upozorio na još jednu odredbu Ustava po kojoj stav 1. i 4. nisu u skladu sa Ustavom Srbije, prejudiciraju rešenja iz novog ustava, a to je odrednica o srpskom jeziku. I, ovde je gramatički pogrešno napisano "ćiriličnom pismu", pismo je "ćiriličko". Zaista, Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da potencirate srpski jezik u predlozima zakona, zato što Ustav poznaje srpskohrvatski jezik, a lektoru recite da pismo nije ćirilično, nego je ćiriličko, a sekretaru za zakonodavstvo recite da kada promenimo Ustav i kad u ustavu bude zvanični jezik srpski, onda može i da ga predloži i odobri kao sekretar za zakonodavstvo, da izađe pred Skupštinu.
I tu taj vaš sukob sa Ustavom uopšte ne mogu da razumem. Posebno ne razumem sukob MUP-a sa Ustavom. To je spor u kome Ustav gubi. Recite mi državu u kojoj ustav može da izgubi spor, kad se sučele ljudi koji sprovode ustav i ustav i ljudi kažu – izgubio je ustav, mi smo u pravu, mi želimo ovako. Sve što želite, molim vas, sprovedite po proceduri predviđenoj Ustavom. Ili ne pominjite jezik ako vas je sramota da kažete srpskohrvatski, ili ga navedite po članu Ustava po kome je zvanični jezik zaista srpskohrvatski. Ko misli da treba drugačije, neka pristupi promenama Ustava, a ne promenama zakona.
Naravno da lična karta na engleskom jeziku ne znači ništa. Vas niko u inostranstvu ne legitimiše po ličnoj karti. I zašto samo englesko govorno područje? Postoji mnogo zvaničnih svetskih jezika.
Mogli bismo sada da napravimo obrasce, pa da se otvara onako kao one razglednice što su vezane. Odakle si ti? Ja sam iz Srbije, izvolite moju razglednicu, birajte.

Sada mi je jasno što ste ovog isterali iz Savezne vlade. Dakle, ove lisice koje smo doneli danas nisu iz seksi šopa. Mi ne tvrdimo da je Dinkić kurva nego da je lopov.
(Aplauz, povici i lupanje u klupe poslanika SRS, koji potom skandiraju: Lopovi, lopovi, lopovi.)

Mada bih ga više cenio kad bih znao da se bavi tim zanimanjem. Bolje poštena kurva nego nepošten političar. U vezi hleba, mnogima od vas daćemo hleb besplatno čim prođu ovi izbori. U zatvoru. (Aplauz.)
Pripadam onima za koje kažete da šire govor mržnje. Za vas smo bili crni deo crveno-crne koalicije. Kad nama kažete da smo fašisti, da smo mrak, rat, tuga, očaj, beda, to vi govorite iz ljubavi i mi to sve moramo da trpimo, mi smo SRS i sve moramo da otrpimo, jer mi nemamo B92, nemamo "Danas", nemamo "Vreme", nemamo nevladine organizacije. Imamo samo 50% birača.
U čije ime vi govorite da je Srbiji dosta SRS. Što to vi govorite? Na izbore. Ako je Srbiji dosta SRS, pa mi nećemo ući u parlament. Hajmo na izbore da vidimo čega je Srbiji dosta, da li želi da nastavite da vi ovako vodite državu ili traži promenu? Nisam kriv što smo mi trenutno jedina promena i mogli bismo sada da odemo na godišnji odmor i da čekamo izbore, vi ćete za to vreme da radite za nas. Vi širite ideju da je SRS jedina vlast koja može da izvuče Srbiju, jer ste vi svi zajedno i tonemo i dalje sa vama.
Jeste, kada vi nama kažete sve te crne reči, mi treba da se savijemo, da se nabijemo u klupu, je li, mi treba da krijemo svoju decu, svoje žene.
(Dobacivanje iz sale: Treba da se stidite.)
Eto, pripisujte vi meni da sam nekulturan, necivilizovan, neobrazovan. Zaista vam dobacujem iz klupe, ali i vi dobacujete meni, pa zato nemoj ovca da kori kozu. Je l' ako smo isti, ćutite i vi, ćutaću i ja.
Kako ne shvatate da činite iste stvari kao i mi, samo ste vi manje uspešni, jer vi nemate argumenata, vi udarate na instituciju, na SRS, na instituciju i ništa nam niste mogli. Jeste, bavimo se poljoprivredom, a vi koji imate čime da se pohvalite, kao na primer gospodin Vitošević, nemojte da nas napadate, molim vas, mi smo slabi fizički.
(Predsedavajući: Iznova molim narodne poslanike zaista da smire svoje strasti.)
Narodni poslanici koji imaju uspešne biografije, kao gospodin Vitošević, i ja bih mogao da vodim privatnu firmu, gospodine Vitoševiću, da mi je ministarka u stranci, pa da mojoj firmi "Budućnost" iz Čuruga da 13-14 miliona dinara. To vi iz G17 tako radite, tako vi to radite. Vi ste bili ministar savezni za poljoprivredu, tamo vas najurili, vi ste osnovali privatnu firmu, Ministarstvo poljoprivrede u Srbiji vam uplaćuje, reći ćete mi vi zašto vam uplaćuje, vama uplaćuje.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, prekoračili ste vreme, molim da privedete kraju vaše izlaganje.)
Jeste, isteklo mi je vreme koje sam imao za repliku Albijaniću, a sada govorim repliku ovom, kako se zove ovaj.
Jutros ste mi priredili doček pred Skupštinom Srbije, bilo je to onako lepo, s naše strane lepo, sa vaše strane veoma bezobrazno i drsko, ali samo jednu stvar da znate. Kad god nam ovo priredite, uvek će doći više poslanika SRS nego što vi imate građana.
I samo da raščistimo ko brani Krasića. Nemamo razloga da ga branimo, treba vas braniti od neobrazovanosti. Za vas je ustaštvo nacionalna pripadnost, za vas, gospodine Albijaniću, svi Hrvati su ustaše, odnosno sve ustaše su Hrvati, za mene nisu.
Ne volim ustaše. Ako se svi Hrvati osete povređenim, tu nisam kriv. Ustaše su uništile srpski narod, i vi to znate, i ustaška ideologija Franje Tuđmana uništila je srpski narod, i dan-danas posledice imamo od toga ,i dan-danas umiru Srbi od raka, od tih najtežih bolesti zato što su raseljeni sa svojih ognjišta iz Hrvatske i niko im ne da da se vrate.
I kakve sad to veze ima sa Ivanom Dulić-Marković? Zato što ima pasoš hrvatski? Izvinite, molim vas, hoćeš da budeš ministar srpske vlade, moraš da imaš srpski pasoš, pa ne možeš australijski pasoš da imaš. Možeš da budeš i Srbin, i Mađar, i Rumun, i Rusin, i Hrvat, i Musliman i Albanac, ali moraš da imaš srpski pasoš, pa valjda je to osnovno.
Pa vas su doveli sa svih strana, iz Tunguzije, sa stranim pasošima 2001. godine. Gde su sada ti ministri sa duplim pasošima, gde je onaj siromašni Novaković, što je bio ministar za energetiku? Kupio pola Beograda. Protiv takvih se mi borimo, protiv takvih ćemo uvek da se borimo.
Nastavite vi ovde sa nama da se sukobljavate, nama je to najlakše. Mi dobijamo poene kada nas napada firma G17 plus i vi to shvatate jako dobro. Možete da se borite za glasove sada u okviru koalicije sa nekim drugim strankama. Video sam vam tamo šefa Narodne kancelarije, on je bio predstavnik predsednika Srbije na onom hepeningu.
Možda vi to sada tražite, ali takvih glasova nema za 50%. Jadna je zemlja u kojoj ima više od 50% glasova za stranku kao što je G17 plus ili DS. Stranka koja se politikom bavi i hoće da vlada Srbijom u svom programu mora da ima ljubav prema Srbiji, ljubav, a ne mržnju.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas da privedete kraju vaše izlaganje.)
Evo završavam, zaista vam se izvinjavam, neću biti ni drzak ni bezobrazan, kao što su prethodnici iz G17 plus. Jednu stvar da znate, omraženiji ste od JUL-a u srpskom narodu, a to je veliki uspeh.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle priče o nabavci koja je vredela 100 miliona evra, čekao sam kada će Ministarstvo izaći sa predlogom zakona o novom izgledu, obliku, obrascu lične karte, zato što treba opravdati taj uloženi novac.
I sada se država dalje upetljava, umesto da kaže po kom osnovu je neko uložio 100 miliona evra u nabavku mašina, opreme, materijala, hardver, softver, šta je sve nabavljeno, iako tada nije postojao zakon po kome je to bilo moguće nabavljati.
Ko je odobrio nabavku, ko je učestvovao direktno u ugovaranju poslova i kome je pripao procenat od te nabavke? Ovde treba izaći, mislim da Odbor za odbranu i bezbednost ako ne želi da radi na tom pitanju onda ćemo postaviti poslaničko pitanje, to je 100 miliona evra ljudi, ni milion ni dva, ni pet, nego 100 miliona evra da bismo dobili nov obrazac lične karte četiri godine posle toga.
I sada je diskutabilno da li nam je to baš toliko neophodno, da li je baš toliko potrebno. Sklon sam da poverujem da taj čip neće ugroziti privatnost zato što i sam imam nekoliko kartica sa nekakvim čipovima sa kojima idem u banku, ovamo, onamo. Ako me i tu neko špijunira, prati, onda će još lakše moći i sa ovim čipom. Ako ne ili ako mi država garantuje da mogu uvek da proverim da li mi još neko ulazi u tu bazu podataka, da li je puni podacima koje očitava neko negde u Evropi?
Možda mi nemamo mašine koje sa tog čipa mogu da očitaju neke podatke, a nesavesni službenik ih ubaci, pa onda savremenije mašine ili prilagođene, ili mašine koje čekaju taj čip negde na aerodromu otkrivaju i druge podatke. A to mogu da budu lažni podaci. Neko može da vam upiše da ste homoseksualan, neko da ste kažnjavani pet puta.
Ovo vam govorim zato što član 18. i 20. Ustava garantuju dostojanstvo i pravo na privatni život i zaštitu tajnosti podataka o ličnosti. Naravno, kaže se da se prikupljanje i obrada podataka uređuju zakonom, ali ovim zakonom to nije do kraja uređeno. Čitajući kaznene odredbe zakona, vidim kažnjavanje isključivo građanina: ako mu je istekla lična karta, ako je uneo netačne podatke, ako nije podneo nekakav zahtev, ako nije platio taksu, a toga će biti.
Gde je odgovornost države? A šta će biti ako neko pogazi članove 27. i 28, čini mi se, Predloga zakona, pa evidencija ne bude zaštićena od neovlašćenog pristupa ili, što je još gore, da nadležni organ podatke iz evidencije da neovlašćenim licima? Vi ste ovde preširoko predvideli ovlašćenja za lica koja mogu dobiti naše podatke. Rekli ste - za ona koja imaju na to pravo određeno zakonom ili nekim drugim propisom. To je već opasno.
Ako Vlada ili ministar urede svojom uredbom ko će još mimo zakona doći do mojih podataka, ne slažem se s tim, jer je Ustav rekao da isključivo zakon daje pravo na kontrolu podataka bilo koje ličnosti, nema drugih propisa. To su dileme koje imam.
Nijedan činovnik neće biti kažnjen, nije predviđeno kažnjivo delo po ovom zakonu neovlašćenog pristupa, izdavanja podataka, ukucavanja netačnih podataka.
Zašto predlagač zakona nije predvideo odgovornost i za sebe? MUP predlaže zakon, MUP mora da predvidi i kazne u okviru Ministarstva za onoga ko se ne ponaša u skladu sa zakonom, ne samo za građane. Za građane je ovaj zakon teret. Svi ćemo morati da stanemo pred šalter, svima ćete uzeti neku taksu.
Videćemo, mora da se fotografiše čovek, mora da kupi obrazac. Sve ovo košta. To što štampate, to što ste zaposlili 300 lica, to će nas koštati iz budžeta. Sve će ovo da nas košta, ovaj zakon nas košta, on ne donosi nikakav prihod. Doneo je prihod Dušanu Mihailoviću i njegovoj bandi, doneo prihod Motoroli, a nama rashode. Mi to moramo da finansiramo.
Sto miliona evra za opremu, nisam video podatak koliko će još da košta, iako ne treba dodatnih sredstava u budžetu, ali koliko će ovo da košta. Što neko nije sabrao - oprema, obrasci, čipovi, zaposleni, da tačno znamo koliko nas ovaj zakon košta. Možda možemo da ga odložimo za bolja vremena, tim pre što me niste ubedili da to moramo da bismo ušli u EU.
Japan, u kome svakom čoveku ono što država garantuje mora da ostvari, pošto je i on tehnološki opremljen da proveri, Japan to nije uveo. I tamo samo 10 posto stanovništva veruje da će podaci biti apsolutno tajni i dostupni samo onima na koje se odnose. Verovatno da je to ogromna oprema i da zauzima neko skladište. Verovatno pada prašina.
Postavlja se pitanje tehnološke zastarelosti, ako se ne ubaci što pre u pogon. Ako je prošlo četiri godine od nabavke, znate šta, ko je kupi nov automobil pre četiri godine, sad već razmišlja da ga zameni. A oprema koja bi trebalo da radi bar još deset godina u Srbiji, četiri godine leži u nekom magacinu, zaista se postavlja pitanje - može li ta oprema da zadovolji standarde za dve ili tri godine, koliko bude trajalo izdavanje novih ličnih karata.
Ovo bi zaista bio tehnički zakon i ne bi ga trebalo ni donositi, on prepisuje sva rešenja koja su, u principu, ista kao i do sada. Ali ja sam pripremio i jednu kratku diskusiju i o tom članu 10. stav 6. i drago mi je što mogu da polemišem tu i sa gospodinom Baralićem, koji je govorio o istoj tematici iz drugog ugla.
Tu nema ljudskih prava. Tu nema prava manjina. Radi se o identifikaciji. Zabrađena žena nije identifikovana. Ne mogu to da prihvatim. Dođe u MUP, donese digitalnu fotografiju, vi vidite samo oči. Onda ona kaže - meni vera traži da se ovako fotografišem. Hoće li policajac reći - da, sada ću da vas prepoznam. Znate, i pred doktorom se svlači. Postoje službe pred kojima više nemate nekakvih svojih prava, ne možete na njima da insistirate, zato što je, kažete, država važnija od svega.
Ovo je zakon koji će olakšati borbu protiv terorizma. Znate, ministre, da to nije baš tačno. Oni koji su udarili na Ameriku septembra došli su iz zemalja u kojima je potpuna identifikacija, sleteli na američke aerodrome na kojima izuvaju ljude već pet godina, do gola ih svlače, provere im kad im je rođen otac, majka, deda, pradeda, pa su opet teroristi ušli u Ameriku i napravili onakav ršum.
Ne može samo zakon da obezbeđuje državu. Znači, kad vam Motorola nešto isporuči, a radi i za američku vladu, nikad nemojte da verujete da u tom čipu ne postoji neki zarez koji može da se aktivira ili su zaista naši stručnjaci toliko odmakli daleko da mogu da prepoznaju svaku inovaciju.
Videli ste sa vindousom šta se desilo. Ne treba dalje čovek da vam priča. Mozak mozgova prevaren. Videli ste šta rade hakeri iz Rusije kad naprave pometnju u Pentagonu. Što ne bi i sa tim našim malim karticama? Samo se toga bojim, čak se nisu ni svi konji potkovali, pa žaba digla nogu. U Evropi je vrlo malo primenjen ovaj sistem. Hajde da su to svi uradili, pa hajde i mi, jednostavno, to je trend, ali vi nemate tu obavezu ni na aerodromima, niti bilo gde, još uvek se čovek registruje pasošem u kome se gleda fotografija.
Pitanje je hoće li po konvencijama ovo ikada moći da bude međunarodna obaveza. Države mogu da ih uvode kao obaveze zato što mogu da pravdaju to raznoraznim razlozima. Ovde sam ubeđen da su razlozi prvo pranja obraza nečijeg, izbegavanja kazne za nekoga ko se tim poslom bavio neovlašćeno, a posle toga to se sve uvije u neku oblandu da ne košta ništa i da će nam pomoći da lakše komuniciramo sa svetom.
Zbog toga sam skeptik u pogledu donošenja ovog zakona i zato će poslanička grupa SRS biti protiv.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kriza u odnosima između Srbije i Crne Gore trenutno je rešena na način koji nije dobar niti za Srbiju, niti za Crnu Goru. Sa osećanjem žalosti danas sam došao na sednicu parlamenta da sretnem ljude koji imaju žalost istovetnu mojoj i druge koji žale za nečim drugim danas.
Zaista žalim što je Crna Gora podstrekivana, uz nagovor i uz obilatu pomoć EU, došla do nazovinezavisnosti, zato što je mnogo naših građana, mnogo pripadnika našeg naroda ostalo izvan granica zajedničke države i zato što je, po meni, a neka svako iznese svoj sud, istorija će brzo da nas demantuje ili da potvrdi, Crna Gora ušla na put koji je definitivno izdvaja iz srpstva i daje je na raspolaganje drugim državama i drugim narodima.
A ovde ima i ljudi koji žale što ovo nije svečanost, i ovo prisustvo novinara govori o tome da se danas zaista nešto dešava u Srbiji mimo volje Srbije. Verovatno da je nagovešteno da je ovo nekakvo proglašavanje nezavisnosti Srbije.
U ime SRS i poslaničke grupe SRS, kažem vam – Srbija je samo deo moje države i sve dok postoje druge srpske države u bilo kom obliku, pod okupacijom ili kao nezavisne, sva moja politička borba biće usredsređena da živim u Srbiji ...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, molim vas...)
Nemojte da me branite, gospodine predsedniče, tako su mi nedostajali ovi "žuti", da mi je puno srce kad počnu da mi dobacuju.

Kad kažem "žuti", mislim na političko opredeljenje. Na svu sreću, pripremam se za sednice Narodne skupštine, pa ću vas kasnije podsetiti kako ste iste ove reči uputili Vojislavu Šešelju kada je diskutovao o Predlogu Ustavne povelje u Skupštini Srbije. Očigledno da se povodite za onom narodnom – da se budale ne menjaju. Valjalo bi da ponešto i promenite u svom ponašanju.
Dakle, danas mi prisustvujemo nekakvoj deobi zaostavštine iza države koju su stvarali naši preci. Kaže naš narod – kad kupuješ imovinu, kupuj od naslednika, nemoj da kupuješ od onih koji su imovinu sticali, stvarali, gradili, tako da je sada lako i u Srbiji i u Crnoj Gori pronaći prodavca za ono što je stvarano vekovima pre nas.
Ali, imamo li mi šta da ostavimo svojoj deci? Lako ćete vi danas da podelite i ministarstva i nadležnosti i funkcije, zaposlićete sve svoje kadrove, prebacićete ih u republičku administraciju, naći ćete novu zgradu za organe, za predsednika države, možda i za Skupštinu, pridodaće se još neka sala, ali šta imamo od toga? Je li vam puno srce?
Da li ste bili svesni pre tri i po, skoro četiri godine kada ste donosili odluku da bude usvojena Ustavna povelja, da li ste bili svesni da tog dana razdvajate Srbiju i Crnu Goru? Mi smo bili svesni i mi smo vam to rekli u raspravi. Vi ste insistirali, vi gospodo, koji ste tada imali predsednika Vlade, na tome, ako se niste potrudili da pronađete šta ste govorili, ja jesam, da je to jedini način da očuvamo zajednicu između Srbije i Crne Gore.
DSS je pokazala deo sumnje, ali je učestvovala u svemu tome. Dejan Mihajlov je tada imao čak nekoliko replika sa predsednikom Vlade, Zoranom Đinđićem, koji je ubeđivao Skupštinu da drugog puta nema i da iz sale ne može da se izađe dok Ustavna povelja ne bude usvojena. G17 plus nikada nije ni mario za Crnu Goru, ne mari ni za Kosovo i Metohiju, ne mari ni za šta, osim za vlast.
Znači, da vidimo koliko ima morala u tome i da makar u ovoj tragediji pronađemo osnov za vanredne parlamentarne izbore, pa da vas sve rasporedimo tamo gde vam je najlepše, tamo na mesta za koja ste predodređeni, a neki su čak i rođeni, zato što ne razumem današnju sednicu. Shvatam da je trebalo, na neki način, da donesemo odluku koja bi vodila državne organe. Mi, kao, pravimo se mnogo važni i Narodna skupština vodi državne organe.
Hajde, mi vodimo i Vladu i predsednika Republike i danas im dajemo nekakve naloge i nekakve smernice za budući rad. Sve ste vi to zapisali u Ustavnoj povelji. Tamo piše, dođe li do istupanja jedne države članice, tada se već znalo, Crne Gore, mada je predviđeno da možda može i druga članica da istupi, dođe li do istupanja Crne Gore, pravni sledbenik je Srbija, preuzima sva prava i obaveze, a Crna Gora se bori da ostvari svoja prava kao potpuno nova država. To je dovoljno za odluku Narodne skupštine.
Znači, prvi i treći stav preambule su sasvim dovoljni, ukazuju i traže, ali zato, gospodine predlagaču, drugi stav, četvrti, peti, šesti i sedmi je ponovo ista ona naša udvorička poniznost, ne traže nam ni od koga, kojom se neprekidno predstavljamo svetu.
Ne mogu da verujem da od Vlade tražite da preuzme, recimo, Ministarstvo spoljnih poslova, polazeći od nekakvih svetlih principa, baš na današnji dan kada konstatujemo da naša bratska država Crna Gora više nije sa nama. Naredite im da preuzmu Ministarstvo spoljnih poslova i gotovo. A ne, deklaracije, proklamacije, upućene EU – ništa ti Evropo nemoj da se sekiraš, jesmo se mi razdvojili, ali sve naše težnje i svi naši ciljevi ostaju isti! Ko to može da menja, te težnje i ciljeve.
Ovo je preambula za ustav, gospodine predsedniče Skupštine, ipak ste malo neskromno ušli u pisanje ovog predloga, onaj ustav čiji je rad opstruisan već osam meseci od strane DS, uz vašu svesrdnu pomoć, gospodine predsedniče Skupštine.
Zaista se osećam tužno danas i znam da se mnogi od vas osećaju isto tako. Život teče dalje i država mora da funkcioniše. Naravno, nisam tužan zbog rezultata lokalnih izbora, upućujem vas koji predstavljate vlast da tugujete zbog tih rezultata. Ozbiljno vam danas govorim, a vi neozbiljni, ako ste zbog toga došli u Skupštinu, bolje da niste ni dolazili. Ovo je zaista tužno, svečano tužan dan u istoriji Srbije.
Očigledno da kad god Skupština ima neku svečanost, da tu nije mesto za DS. Vi treba da dođete samo kada ima neko zezanje, jer vi tako živite, vi tako funkcionišete.
Neću reč da vam dobacim ako budete iskreno govorili šta osećate danas, a vi ste našli baš sada da mi dobacujete. Vas tera neki crv. Vi imate fokusiranu SRS kao izvor svih svojih zala, u neku ruku i jesmo. Bog nam dao da se bavimo politikom, da se bavimo uspešno i to vam sada smeta.
Lako biste vi ove svoje ubedili da ste vi jedan demokratski korpus i da morate da ih predvodite, samo vam smeta SRS. Nismo mogli da vam smetamo da razbijete državu, razbili ste je Ustavnom poveljom. Hoću da vam smetam do kraja da razbijete Srbiju, jer vaša zaklinjanja u to da sve što se odnosi na Kosovo i Metohiju prenosi se na Srbiju su deklaracije. Vaše ponašanje u Vojvodini je evidentno.
Zašto bih analizirao vaš odnos prema Crnoj Gori kada vas vidim kako vladate u Vojvodini. U Vojvodini se ponašate gore nego Milo Đukanović prema Srbiji. Vi iz DS sa vašim koalicionim partnerima, a za ponos su vam koalicioni partneri...

Da. Nenad Čanak, Bogoljub Karić, ko vam je još tamo. Stvarno ste za ponos. A da ste skupljali šljam, ne biste našli bolji šljam da sa njim formirate vladu, od onoga koji imate u Vojvodini. I vi to znate.
Ima li u toj vladi jedna čestita politička stranka? Ima li ikoga od ovih sa kojima hoćete republičku vladu da formirate? Nema. Kakva je to, šta je to? Kako u Beogradu imate koaliciju sa ostalim političkim strankama, a u Vojvodini nemate. Objasnite mi taj nonsens, taj paradoks, tu glupost. Šta je to Vojvodina za vas? Nezavisna država od DS. Da li je to? Neće moći! Neće moći i vi to znate, do sledećih izbora, pa zato se vi ne trudite da dobijemo izbore.
A da smo imali izbore direktne za Skupštinu Srbije i Crne Gore, danas bismo imali državu. Vi niste hteli te direktne izbore, niko od vas ovde u sali, niko osim SRS nije hteo te direktne izbore. Da li ste menjali Ustav Srbije i prilagodili ga Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore? Niste. Zašto? Koga ste ubeđivali da će ta država da opstane? Nikoga.
Razbili ste vi SRJ. Prvo, razbili ste je na jedan deo prihvatljiv, na Srbiju i Crnu Goru, a onda potpuno. Nas je ovde, sa ove govornice, Zoran Đinđić upozoravao da je to jedini način da opstane država i da ne dolazi u obzir dalje cepanje država na Balkanu – jer, gde ćemo mi, Srbija, mi i Crna Gora razdvojeni u EU, kada moramo zajedno.
Kaže, da smo usvojili ovu ustavnu povelju pre šest meseci, sada bismo imali kvote i kontingente za izvoz u EU, okreni, obrni, ovako, kaže, ostadosmo poslednji i usvajajte to danas da bi država funkcionisala i da naš narod živi bolje.
Sve može da se uvije u lepe reči. Sve. I razbijanje države može da se uvije u jako lepe reči. Priče o autonomiji Raške oblasti mogu da se uviju u to što će neko biti ministar. I priče o Vojvodini mogu da se uviju u lepe reči. Sve. Samo treba omogućiti narodu da na izborima pokaže šta misli o tome.
Zato nismo imali izbore za Saveznu skupštinu, zato u ovolikoj krizi u državi nikome od vas ne pada na pamet da raspiše vanredne parlamentarne izbore i da rešimo ovu muku, a da mi u ovom sazivu više ne raspravljamo o Srbiji, koja nije federalna jedinica ili nekakva jedinica zajedničke države. Narod nas je birao da budemo u sastavu sa Crnom Gorom.
Kada smo išli u kampanju niko od nas nije govorio kako će da komanduje vojskom. Niko od nas nije govorio kako će da rukovodi Ministarstvom spoljnih poslova. Tada smo govorili, to smo mi rešili na nivou državne zajednice, na nivou savezne države. Sada, odjednom, treba da preuzimamo te funkcije, mi koji za te funkcije nismo spremani, jer nas Ustav nije spremao za te funkcije.
Hoćemo li da komandujemo vojskom? Moramo prvo da imamo vojsku. Hoćemo li da imamo vojsku? Ne možemo da imamo privatnu vojsku Demokratske stranke! Moramo da imamo vojsku Srbije. Ne može Šćepan Mali da dođe i da kaže, ja sam od sada vrhovni komandant. Ne može! Ne može Vuk Drašković da kaže, ja sam i dalje ministar spoljnih poslova. Ma, nisi, nisi i nećeš da budeš, ne daj bože da budeš. Nego, prvo neka postavi kralja, pa ako ga kralj odredi da bude ministar, neka bude ministar.
Glasao bih, naravno, da Vladu, predsednika Republike, sva ta razna državna ustrojstva, sportske klubove, kako mi rekoše, organizacije, da im svima damo nalog da se prilagode novonastaloj situaciji. Ali neću da glasam za to da mi već ovim aktom, kojim dajemo nalog Vladi, šaljemo iskrene lepe čestitke EU i kažemo – evo, dobili ste još jednu državu, novu, i ta će država da se trudi da radi ovo, da radi ono.
Napišite pismo Evropskoj uniji, da znam da ne ulazim u salu, jer onog časa kada Skupština bude imala na dnevnom redu pismo Evropskoj uniji o namerama države Srbije, tad radikali neće ući u salu Skupštine. Dobro, da ste bar stigli da reagujete munjevito, da me vi ispravite, pa da se smejete, ali ako sam bio brži od vas pa se sam ispravio, otkud vama pravo na smeh. Toliko sam brz da mogu i da pogrešim i da se ispravim, a vi se još niste setili o čemu se radi. (Aplauz.)
Zbog toga, pošto i vreme ističe, SRS želi da Skupština obaveže Vladu da se ponaša u skladu sa Ustavnom poveljom, po kojoj je preuzela pravno sledbeništvo nad bivšom državom.
I ne, ne želimo da taj čin velike žalosti, na koji smo naterani i svojom pasivnošću i svojim nedelovanjem i svojim delovanjem, jer moram da vam kažem, gledao sam to što su radili u Crnoj Gori kada su se proglašavali – da li ste videli koliko je ljudi bilo posle čitave te euforije i pompe da konačno Crna Gora postaje slobodna, nezavisna, ovakva i onakva? Trojica na prste ruku bi mogli da izbroje koliko je ljudi došlo da slavi. Njih je već stiglo, a neke od nas još uvek nije. Znači, ako je zaista težak trenutak, a jeste, upozoravam vas, mnogi od vas su mlađi od mene, doživećete da dočekate koliko je današnji trenutak težak, nemojte od toga da pravite slavu nikakvu.
Nema ovde mesta za slavu. Uradimo ono što moramo, da podelimo tu imovinu, kada je otac već umro, sinovi da podele imovinu i da odu tužni sa tog ročišta na kome su imovinu podelili, jer se ne bi nikada delili da otac nije umro. Da smo mi ostali na vlasti 2000. godine danas bismo živeli u veoma jakoj i stabilnoj zajednici sa Crnom Gorom.

Gospodin Aligrudić je pogrešno protumačio delove mog izlaganja. Naime, nisam izašao ovde da bih se svađao sa vama i da bih pravio sebi nekakav put za kampanju za sledeće izbore. Kamo sreće da smo se, kada je usvajana Ustavna povelja, još više posvađali, kamo sreće da nije ni usvojena Ustavna povelja.
Da vas podsetim, tada je Vojislav Šešelj uputio jednu poruku DSS: "Postoje različiti ljudski karakteri. Ovo je jedan od prelomnih momenata u životu svakog čoveka, pojedinca i cele nacije, gde treba dokazati čojstvo, ponos, dostojanstvo i hrabrost da se kaže – ne onome što uništava državu. Ovo je moja poruka posebno DSS. Vi ste napokon shvatili šta je Ustavna povelja. Slušao sam dobro govor vašeg predsednika. On je sve shvatio i pokajao se, u to sam iskreno ubeđen. Ubeđen sam da on nije hteo uništenje savezne države". Toliko, samo da se razumemo ko je znao šta se radi Ustavnom poveljom, a ko nije znao.
Zakoni Srbije i Crne Gore ne mogu da se pretoče u zakone Srbije, zato što se neki od njih odnose na materiju koje nema u Ustavu Srbije. Lako je bilo napisati Zakon o Vojsci Srbije i Crne Gore, kad Ustavna povelja predviđa Vojsku Srbije i Crne Gore i predviđa vrhovnog komandanta vojske. Ustav Srbije ne predviđa vojsku Srbije i ne predviđa vrhovnog komandanta, a zakon ne može da proistekne ni iz čega, nego mora da proistekne iz Ustava.
Da vam sada otkrijem i zašto sumnjam u dobre namere i ove odluke. Pokušaću da vam pročitam celu rečenicu i da vas upozorim da odluka nije dobra i da nije demokratska, a vi je cenite kako god vi hoćete. Odluka kaže ovako: "Obavezuju se Vlada i drugi državni organi da donesu u roku od 45 dana potrebna akta i preduzmu potrebne mere sa ciljem ostvarivanja nadležnosti Republike Srbije, a pre svega u oblasti spoljnih poslova i odbrane, do donošenja neophodnih zakona".
Znači, vi kažete Vladi – dostavi nam potrebna akta i preduzmi potrebne mere u roku od 45 dana, sa ciljem da nastave da funkcionišu odbrana i spoljni poslovi, do donošenja potrebnih zakona.
Vi ne kažete dajemo Vladi rok od 45 dana da nam podnese zakon ovde, nego kažete da ona donese meru do donošenja zakona. Kada? Za godinu, dve, pet, deset, hoće li to neustavno stanje da traje večito? Da mi prihvatimo ovde da nam Vlada jednim aktom kaže: Vuk Drašković će biti ministar spoljnih poslova dok ne donesemo neophodan zakon. Da li je to Narodna skupština, da li je to ta država koju ovde predstavljate EU? Pa jeste, to je država koja nije imala direktne parlamentarne izbore u Ustavom predviđenom roku i svi ste oko toga bili složni.
Zato vas molim, ovo je bila ideja G17 plus, vidi se po euforiji kojom ovo dočekuju, ali što mi ostali da učestvujemo u tome. Njihova je želja bila da se razdvojimo, normalna želja, možete takve da ih istrpite u Vladi, šta da kažem, za vas je normalno, ali nemojte celu Skupštinu zbog toga da izlažete da sada ovde gledam kako neko skida zastavu. Što mi smeta ova zastava?
Ajde vi prvo formirajte tu Srbiju u skladu sa njenim opredeljenjima, raspišete vanredne parlamentarne izbore, da izaberemo novi parlament, novu vladu, novog predsednika Republike.
Pa onda 'ajde da postavimo i ta svoja znamenja. U kojoj to sada državi da postavljate znamenje, koja Srbija? Mi smo i dalje Srbija i Crna Gora, pravni sledbenik Srbije i Crne Gore, mi još nismo Srbija, mi smo samo pravni sledbenik. Nema pravnog vakuuma, ali smo i dalje samo pravni sledbenik.
Mi državu nismo konstituisali, Ustav Republike Srbije nije Ustav samostalne države, nego je Ustav jedne federalne jedinice. Nema danas šta da se slavi. Čak i ako vam je milo što više nema Crne Gore, nema šta da se slavi, danas nije nastala samostalna Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene nije shvatio gospodin Petrović, iako se trudim da ovde govorim tako da me svako shvati. Izgleda da gospodinu Petroviću moram još na neki drugi način da prilagodim svoje govore.
Ali, gospodine Petroviću, optužili ste me da SRS traži krize da bi pobeđivala na izborima, a sada u najvećoj krizi, ovde sa govornice, tražili ste da održimo vanredne parlamentarne izbore, da vi pobedite. Treba da znate, ako se zalažemo za vanredne parlamentarne izbore i vi i mi, nemojte nas da optužujete da to tražimo sad kad je nesreća, pošto i vi u isto vreme tražite vanredne parlamentarne izbore.
U vezi dve ideologije, molio bih vas da me ne svrstavate baš sa svima u ovoj sali. Vi rekoste da je ideologija jednih – srpska država na Zapadu do nekakvih granica, a ideologija DS je – jaka Srbija, moćna. A, gde su vam sada oni ostali? Nemojte slučajno kod mene da ih bacite, jer ja to ne primam. To su vaši, to je vaš demokratski reformski blok.
Znači, na jednoj strani kažete – radikali, a na drugoj ste vi i G17 plus, DSS, SPO, Nova Srbija, tako da znam o čemu se radi, ali je glupo reći da samo vi imate želju da Srbija bude jaka. Pa ko nema takvu želju? Ko od građana Srbije nema takvu želju, koji dinar nisu zaradili na tome što iznose svoje želje sa skupštinske govornice?
Pa, valjda je svima nama želja da Srbija bude jaka, ali ne mogu da dozvolim da otcepljujemo po krajevima nešto što se možda malo poderalo, oparalo, otprosenilo, da bi ono što ostane u sredini bilo jako, nego da se zalažemo da i ono tamo što je malo pocepano zakrpimo, da bar ima privid snage koju vi u Beogradu eksploatišete neumereno, do poslednje granice.
Smatram da, kad biste malo normalnije razmišljali o Srbiji, vi biste imali košmar, gospodine Petroviću. Ja sam svoje košmare imao 2000, 2001, 2002. i probudim se i vidim da sam jedan normalan i zdrav čovek, da su mi košmare pravili oni koji su hteli narod da ubede kako je sve što sam radio nenormalno, a ono što će oni da rade – normalno.
Hajde da vidimo sada, da li biste vi kao normalan čovek trebalo da imate košmare? Šta se sve desilo sa Srbijom od kada ste vi na vlasti, gospodine Petroviću? Ne za košmare, to je za "Lazu". Zaista je predsednik Republike učinio jedno veliko delo za sve vreme svog mandata, Platinija proglasio za najboljeg golmana na svetu i zbog toga mu čestitam.

Pošto spadam u grupu "nevernih", moram da pitam sve vas koji ste ovo zamislili i koji nas sada ubeđujete da će Vlada predlagati, a Skupština da postavlja, ko vas je ovlastio da u nedelju postavljate načelnika Generalštaba? I ko ga je postavio?! Kadrovi iz Crne Gore za odlazak?

Zato treba sve ovde da nam iznesete i da iskreno razgovarate sa nama da biste nas ubedili kako ovo nije običan trenutak u kome vlast vara opoziciju.

Ne, ovo je ponovo dan u kome vlast vara opoziciju, u kome vlast preuzima ingerencije koje bi trebalo da ima Narodna skupština, u kome vlast beži od izrade novog ustava, beži od vanrednih parlamentarnih izbora, ali želi da država funkcioniše po njenim merilima i po njenom ustrojstvu.

I ništa ne verujem, ni u šta više ne možete da me ubedite, kad sam čuo da ste se u međuvremenu dva puta sastali sa rukovodstvom Crne Gore otkako je Crna Gora krenula ovim svojim putem prema Hrvatskoj i Albaniji, nije vam bilo gadno, jednom da uskratite državne počasti Slobodanu Miloševiću, a drugi put da vam rukovodstvo Crne Gore odredi načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

I to samo zato, što tog "junošu" koji nikad nigde nije komandovao, možda je komandovao negde po kancelarijama, na vežbama gde ga je NATO vežbao da bude ovde postavljen, a gle čuda, u veoma tesnim i bliskim odnosima sa predsednikom Republike.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojislav Koštunica bi trebalo da pazi koga šalje u Narodnu skupštinu, ako već nije pazio koga bira za ministra. Još uvek ne znam koji su bili motivi da vi postanete ministar, ne znam kako se sa time složila vaša poslanička grupa, zaista ste bili apsolutno iznenađenje za sve političke stranke i sve ljude koji prate naučna dostignuća, a i politička dostignuća pojedinih ljudi, ali vi ste došli u Skupštinu da promovišete sebe, svoje ideje, svoje želje, svoje ciljeve, svoje zahteve.
Gospodine ministre, Skupština ne služi za to. Objavite knjigu, dajte intervju novinama, idite na televiziju. U Skupštinu ministar ne dolazi da svoju strast ispoljava pred poslanicima. Baš mene briga što imate strast da vratite nekome imovinu. Da li je to motiv da dolazite u Skupštinu, da svoju strast ovde na nama prikazujete?
Zato što vi, gospodine ministre, ne poštujete Ustav, hoćete da me ubedite da ćemo doneti zakon koji će biti poštovan, a u proceduri donošenja zakona ne poštujete Ustav. Da vas, kao vrsnog pravnika, upoznam sa članom 3. stav 1. Ustava – "U Republici Srbiji je slobodno sve što Ustavom i zakonom nije zabranjeno".
Vama je Ustavom zabranjeno da nam donesete zakon po kome državnu imovinu pretvarate u imovinu crkve. To je zabranjeno Ustavom, gospodine ministre. Možete ovde da iznosite svoje reference do u beskraj. Možda biste dobro branili tuđe patente, možda biste odlično zastupali ljude sa tim pravosudnim ispitom, sve prihvatam, vaše su reference briljantne, ali vi ne znate šta je Skupština i ne znate šta je Ustav. Pre ću da prihvatim da ne znate ustavne odredbe, nego da ih znate, a da ih kao čovek koji na fakultetu uči decu Ustavu i zakonu, gazite ovako brutalno.
Gospodine ministre, u raspravi u načelu upozorio sam vas da niste sposobni da donesete ustav koji bi vam odgovarao. Nemojte ovaj Ustav da ignorišete i sprovodite svoju volju i svoju strast. Borite se strasno da bude donet ustav po kome će ovaj zakon biti moguć. Ovaj zakon je nemoguće doneti i bude li ikada Ustavnog suda proglasiće neustavnim mnoge odredbe ovog zakona. Šta ćete onda?
Dosta mi je više da raspravljamo o privatnom zakonu. U poslednja dva meseca od kada se naslućuju izbori samo privatni zakoni. Prepoznam ministra u predlogu zakona, prepoznam političku stranku ili poslaničku grupu.
Ovde prepoznajem privatni zakon Vojislava Koštunice i vas, apsolutno privatan zakon, s tim što ga vi branite sa strašću, a Vojislav Koštunica više nema strasti ni za šta, pa je poslao jednoga koji ima strast. Nemojte tu strast na nama da ispoljavate.
Nikada sa ove govornice ne pitajte poslanika kakvu je školu završio i koje su mu akademske reference, jer to je ponižavanje Narodne skupštine, gospodine ministre, ako niste znali. Čak ni za ministre ne postoji zakon da moraju da budu doktori nauka, redovni profesori fakulteta, akademici, a tek za poslanika. Što je šarenije društvo u ovoj skupštini, to je bolja Skupština i vi to vrlo dobro znate. Ne znam koga ste, izuzev sebe, uvredili iznošenjem svojih kvaliteta.
Mnogo bih više voleo, gospodine ministre, da sam iz obrazloženja Predloga zakona, da sam iz vaših odgovora shvatio da ste profesor. Ako ste morali da mi kažete da ste profesor, onda nešto nije u redu.

Gospodine potpredsedniče, zamolio bih vas da prekinemo sednicu, sada sam dobio informaciju da je narodnom poslaniku Nedeljkoviću izuzetno loše i da se lekari bore za njegov život, a ovde mu je pozlilo u sali. Zaista, mislim da nema smisla, oni čak kažu da nema šansi da ga oporave, pa bih vas zamolio da prekinemo sednicu, dok ne saznamo pravu informaciju.

 Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima bar dva potpuno jasna načelna stava kada je u pitanju imovina koju vi nazivate oduzetom raznim presudama, odlukama, merama.
Jedan je - vraćanja nema. Zato što to zadire u odnose stvarane 60 godina, zato što zadire u pravni poredak i zato što zadire u pravnu sigurnost. Ali, ispravki nepravdi, u meri u kojoj je to moguće, ima i to treba učiniti.
Mi smo dostavili amandmane na ovaj predlog zakona kojima potpuno predstavljamo svoj koncept.
Zamolio bi samo da gospodinu ministru date, potrudili smo se i uradili smo po jedan primerak za sve šefove poslaničkih grupa, a i za ministra, otprilike, predloga zakona, kako bi izgledao ako prihvatite naše amandmane. Ako neko nije dobio od šefova poslaničkih grupa, izvinjavam se, dobiće.
SPC je stradalnička, mučenička crkva. Ali, nikada se nije trudila da bude finansijska organizacija, nikada se nije bavila biznisom, nikada nije imala svoju banku, nikada nije zadirala u sticanje kapitala. Oduzeta joj je imovina, oduzimao je i Aleksandar Karađorđević.
Možda je najviše imovine SPC oduzeo Aleksandar Karađorđević. Povod je uvek bio human. Naseljavao je sirotinju.
Rađeno je to i posle Drugog svetskog rata, nemojte da mi kažete da to nije bila narodna vlada. Bila je to narodna vlada, narod je tada bio uz tu vlast.
Možda potezi nisu sa ove istorijske distance po ukusu nekih koji perfekcionišu demokratiju ili privatnu svojinu, ali ne sudite o vremenu 1945. godine kada jednim hlebom trebalo nahraniti 50 duša ili kada je trebalo smeštati sirotinju kojoj je bila popaljena, opljačkana imovina, pobijeni muškarci.
Svako državu vodi na svoj način. Mogu da vas pitam - čiju ste imovinu vi juče prodali kada ste prodali hotel "Metropol"? Čija je to imovina? Vlada je prodala, a čije? Kažete se oteto prokleto. Grk je platio, kome, ko je gradio taj hotel, čijim sredstvima, koja su sve društvena preduzeća gradila, izgrađivala, a neko drugi dobija novac za to, neki fondovi, pa iz tih fondova ide novim kapitalistima čak da povećaju svoj kapital.
Ne trudim se da uđem tako daleko kada osuđujem nekoga za poteze koje čini, ali se trudim da to činim u vreme kada on čini poteze. Posle pet, deset, petnaest godina lako je optuživati i osuđivati. Uostalom, i na zapadu je oduzimana imovina crkvama kada se smatra da su preterale.
E sada, mislim da će i naše vladike da se slože s tim da ne mora baš sve da bude vraćeno. Ne može svaka nepravda da bude u potpunosti ispravljena. Vi kažete, neće biti dužno fizičko lice da vrati imovinu, vratiće država. A šta je država? Država je skup fizičkih lica. Ako mu ne uzmete iz džepa, uzećete preko budžeta drugima.
Da li je crkva od vas tražila da joj baš namirite svaki dinar? Ne verujem. Voleo bih da sam video negde stav SPC, čija je imovina mislim u najvećem delu i oduzeta. Naravno poštujem princip da svima bude vraćeno i to je razlog zašto je svojevremeno jedan zakon ocenjen kao neustavan od strane predsednika Republike, koji je trebalo da ga potpiše, i čak njegova skupštinska većina u ovoj skupštini više nikada ga nije stavila na ponovno glasanje po Ustavu, iako je bila dužna, pa makar ga ne izglasala ponovo. Ali zakon o vraćanju imovine SPC nije bio u skladu sa Ustavom.
Ovaj jeste u tom delu što ravnopravno tretira sve crkve, ali nije ustavan po principu zastarelosti svih radnji koje su preduzete, učinjene i na osnovu kojih je neko ostao bez imovine. Zbog toga smo mi pokušali da zaista u želji da ono što je moguće da bude vraćeno vratimo, damo na trajno korišćenje, jer država može da da na trajno korišćenje po ovom ustavu.
U sledećem ustavu koji pišete već pet godina predvidite da to može da bude vlasništvo, predvidite, neću imati ništa protiv ako budem živ. Ali evo, poslanička grupa SRS neće imati ništa protiv toga da novi ustav predvidi da to bude pravo raspolaganja.
Ovog časa to nije moguće, ovog časa možete da date na trajno korišćenje i vi znate da je to isto, ali u skladu sa Ustavom. Državnom imovinom raspolaže država preko Direkcije za imovinu i preko raznih.
Ako taj princip usvojite da nema naknade u novčanom iznosu, šta će crkvi novac, da joj namirujete grehe iz 1945. godine novcem. Nemojte, razgovarajte sa predstavnicima crkve. Nije crkva organizacija koja će da uzima od naroda. Narod crkvi daje dobrovoljno. Nemojte zakonom da propisujete da narod iz budžeta sada treba crkvi da da neki novac zato što je 45. godine crkvi oduzeta neka imovina koja ne može da bude vraćena. Ako ne može da bude vraćena, neće biti vraćena.
Ali, ako nema njive koja je oduzeta crkvi, a negde ima njive državne, koja može da bude data na trajno korišćenje, dajte. Ako nema prve kategorije ima druge, dajte u duplo većoj površini zemlju druge kategorije, pet puta veću zemlju šeste kategorije, dajte na trajno korišćenje, nema vraćanja. Tu reč vraćanje treba izbaciti, jer otvarate presedan i za zakon protiv koga ćemo biti mnogo oštriji. Nadam se da dotle nećete biti u ovom sastavu na vlasti, pa da vam neće ni pasti na pamet da predlažete zakon o restituciji.
Nema dodvoravanja Evropskoj uniji zato što ćemo doneti ovaj zakon. Juče je Angela Merkel rekla da nikada nećemo biti u Evropskoj uniji. To nisam rekao ja koji sam skeptik, to je rekla žena koja je protivnik toga da određene evropske zemlje ikada budu u Evropskoj uniji. Kaže - bićemo dobri susedi, formiraćemo neke organizacije preko kojih će sa nama moći da sarađuju, ali te zemlje neće biti u Evropskoj uniji. To kaže nemački kancelar.
Nemojte više u obrazloženjima da pišete da ovaj zakon donosimo da bismo se dodvorili Evropskoj uniji sa kojom, kažete, imamo pregovore o pridruživanju. Obrazloženje je pisano pre nego što su pregovori suspendovani.
Sada dolazimo na ono što je ključno, a to je hitnost, hitnost zbog Kosova i Metohije. Ne znam u kakvoj državi živite, ali meni Vlada ovim predlogom zakona i obrazloženjem kaže - u toku su pregovori o sudbini Kosova i Metohije, ako imovina na Kosovu i Metohiji ostane državna izgubićemo je, a ako bude crkvena spasićemo je.
Morate da mi objasnite na koji način vi ne možete da spasite državnu imovinu, a spasićete crkvenu na Kosovu i Metohiji, ili ćete možda za svu zemlju koju na Kosovu i Metohiji Albanci zauzmu, crkvenu, vi ovde iz budžeta da isplaćujete naknade. To neće biti pravno legalan posao ili njihova privredna društva, pravna lica itd.
Ovo boli. Lako je u javnosti reći, pa čak ste, što je neshvatljivo, ali evo i ja sam išao za tim da ne možete za svaku reč da me optužite, ali boli kada kažete da se pod teritorijom Srbije podrazumeva Kosovo i Metohija. Nečuveno.
Onda sam morao da dodam - podrazumeva se i teritorija Kosova i Metohije, koja je trenutno pod zaštitom, ovamo onamo, po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Sada nas u Srbiji ubeđujete da pod teritorijom Srbije podrazumevate Kosovo i Metohiju, a prihvatam da ovaj zakon donosite samo zato što je Kosovo i Metohija Srbija.
Kakva vam je to blokada u glavi da vi nama morate da naglašavate kada podrazumevate Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Srbije, a kada ne, jer u drugim zakonima nisam video odredbu da se pod teritorijom Srbije podrazumeva Kosovo i Metohija.
Da li to znači da ni jedan drugi zakon neće biti primenjivan na Kosovu i Metohiji i ne računate da je to naša teritorija, a samo za zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama Kosovo i Metohiju tretirate u Srbiji.
Dajte nam jedan zakon koji ima jedan član i kažite - od sada u svim zakonima Kosovo i Metohija se tretira kao teritorija Republike Srbije. Izbegnite da nas podsećate na to da mi ne znamo šta ćete vi ostvariti u pregovorima oko sudbine Kosova i Metohije.

Da. Završiću brzo, pa ako ostane nešto malo koristiću kasnije.
Znači mi nismo a priori protiv toga da obeštećujete, da time ne oštetite druge ljude, a oštećivane drugih je i ako dajte iz budžeta. Razgovarajte sa crkvom.
Crkva neće insistirati na 100% vraćanju koje ovde predviđate. Zna crkva u kakvoj sredini živi, zna kakvi je građani izdržavaju. Stradala je ona, stradali su i građani.
Mi smo siromašna zemlja. Bogatija zemlja ili da ste za ovih šest godina uspeli da nas podignete bar na neki nivo ne bi razmišljala o tome, isplatila bi u novcu ako ne može da vrati, a mi to nemamo odakle, nemamo od čega.
Vratite im sve ono što država drži, to je jako lako i jako prosto, ne dirajte sirotinju koja je na njihovom imanju napravila kuće ili je naseljena. Kolonizacija nije bila akt odmazde nego je bila akt spasavanja ili od gladi ili od ko zna čega. Uostalom, kako bi vam danas izgledala Vojvodina da nije bilo kolonizacije, čija bi bila.
Ne mogu da se složim sa tim da svaki predlog zakona počinje osudama 45, 48, 90, 95. Prekinite više sa tim. Ponašajte se kao neko ko je već šest godina na vlasti.
Za šest godina mogli ste sve nepravde da ispravite, zato što je mnoge nepravde lako ispraviti, a neke nećete moći nikada. Ko je taj koji može da ispravi sve nepravde.
Mislim da sa drugim crkvama nećete imati toliko problema. Veće probleme očekujem kada krenete u posao određivanja datuma od koga vraćate građanima imovinu, s tim što ako je sve neustavno može i to da se odredi, datum od kog je sve što je oduzeto nepravedno, a pre toga je sve bilo pravedno.
Ne očekujem da se, čak i ako usvojite naše amandmane... ali, gospodine ministre, danas branite Predlog zakona, uopšte ne znate da li je dat ijedan amandman na taj predlog zakona. To znači da ćete odbiti amandmane, ne znam da li je stiglo od drugih poslaničkih grupa, ali vi ste pravo sa nekog svog državničkog posla došli u Skupštinu da branite zakon, pripremljeni isključivo na Predlog zakona koji ste dostavili u Skupštinu.
A ova skupština postoji i postojaće kada mi budemo na vlasti, a neko drugi u opoziciji, da vlast čuje i opoziciju. Ne morate da nas slušate, ali ovde malo računam i na vašu savest i računam na vaše znanje. Danas opozicija ima mnogo toga da vam kaže o ovom predlogu zakona. Možda i nešto što niste uzimali u obzir ili ste mislili da će proći i niko neće da se seti. Razmislite dobro.
Nije udvaranje crkvi ako kažete - vraćamo vam imovinu. Nije napad na crkvu ako kažete - dajemo vam na trajno korišćenje. Samo se drugim izrazom uklapate u sistem, u ustavni sistem po kome morate da se ponašate, hteli to ili ne, po kome na kraju krajeva sedite ovde kao ministar Vlade Republike Srbije.
Ako vladajuća većina razmisli o našim amandmanima, ako koncept zakona, koji u osnovi ne diramo ali ga prilagođavamo i prilikama i Ustavu, bude izmenjen do mere do koje je to za nas prihvatljivo, evo vam prilike da doživite da za jedan zakon koji ste predložili poslanička grupa SRS u Skupštini glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, Katon je rekao da starost donosi podlost i nisam očekivao od ministra u ovim godinama da izvrće moje reči do mere do koje se to graniči sa podlošću.
Naime, nisam rekao da crkvi ne treba novac. I ja dajem prilog u novcu u crkvi. Na ikonu stavljam novac. Rekao sam da joj ne treba novac po osnovu vraćanja imovine. Odmah da to raščistimo.
Uopšte se ne upuštam u to kome u Srbiji treba novac, a kome ne treba, niti će se naša vlast, što vi to nama nabacujete bez ikakvog osnova, mešati u to da li nekoj firmi treba novac, da li nekom čoveku treba novac. Nemojte da plašite građane Srbije vlašću SRS zato što to nisam izgovorio niti mislim.
Samo kažem, u ovom poslu, u poslovima koji će uslediti po osnovu primene ovog zakona ne treba predviđati novčanu naknadu crkvi za onu imovinu koja ne može da bude vraćena. Ne može da bude vraćena, ne može, jer ta novčana naknada je od sirotinje iz budžeta, nije iz vašeg džepa gospodine ministre, nije od onog Grka kome ste obećali hotel pre više meseci. To je od sirotinje.
Upustili ste se ovde u raspravu o Ustavu. Vi koji ste profesor na Pravnom fakultetu dajete sebi za pravo da ovde ukazujete kako Ustav ne valja i da zbog toga donosite zakone koji nisu u skladu sa Ustavom.
Vi mene ovde ubeđujete da pravo korišćenja ne postoji nigde u svetu, postoji kod nas u Ustavu, članovi 60. i 61. Samo da pročitam gospodinu ministru - prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa i gradsko građevinsko zemljište u državnoj su svojini ili društvenoj svojini. Pojedina dobra u opštoj upotrebi mogu biti u privatnoj svojini po uslovima utvrđenim zakonom, ali to svaka država radi. Na dobrima od opšteg interesa i na gradskom građevinskom zemljištu može se, pod uslovima utvrđenim zakonom, steći pravo korišćenja, ili biste vi možda hteli da prodate i reku nekome.
Pošto ne može nešto da se da na trajno korišćenje, možda biste prodali reku, da vadi čovek pesak, da hvata ribu. Ne može trajno korišćenje nešto da se da, nego mora sve da bude u vlasništvu. Ako država bude vlasnik, a nije privredni subjekt, ko će da koristi reku, ko će da koristi prirodna bogatstva ako su državna imovina. Ili ćete da dovedete kao one Kanađane, da istraže gde to ima zlata, da im date koncesiju, da pokupe zlato, pokupe nikl i završili ste posao.
Vas će da zaborave za godinu dana kada prestanete da budete ministar, baš vas briga. Ovde bih da razgovaram sa ministrima kojima je politika smisao života, koji će još pet, 10 ili 15 godina da sede u ovoj sali, na levoj ili desnoj strani, pri dnu ili u prvim redovima, da odgovaraju za svoje postupke, za ono što čine.
Da usput kažem da uopšte ne razumem kako to može da bude da Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom priča o zakonima koji se primenjuju u našoj zemlji. Zašto to neko drugi nije uradio, zašto neko drugo ministarstvo nije uradilo ovaj zakon. A to za 45. godinu, to da ste se tada pojavili na nekom zboru narodnom i da ste rekli ovo što sada govorite, prihvatio bih.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
A da vi sada, 60 godina posle toga, govorite da vlast nije bila narodna, to je sa veoma velike istorijske distance.
Vukli su privredni razvoj do rata mnogi industrijalci za sebe, gospodine ministre, narod je išao go i bos, sve fabrike koje su radile u Srbiji radile su za kapitaliste, za industrijalce. Mnogi od njih su sarađivali sa okupatorom i vi to vrlo dobro znate.
Vi sada predviđate zamrzavanje imovine Ratka Mladića zato što ga jurite po zemlji, a pričate mi da je nepravda bila oduzeti sudskom odlukom neku imovinu. Slažem se, nepravda je. A pravda je Ratku Mladiću ograničiti pravo raspolaganja imovinom zato što ga traži Haški tribunal. Onda će neko kroz 20 godina da kaže, onaj ministar Parivodić radio je mimo naroda. To nije narodska vlast. Kako vi opravdavate svoje poteze koji veoma liče na to što je rađeno mnogo godina pre vas.
Vi samo zaboravljate šta vi u Srbiji radite, pa ste još napisali tamo da mu se ograničava pravo raspolaganja akcijama, hartijama od vrednosti, udelima u drugim pravnim licima, a on ima jedan televizor i jedan radio, onaj EI Niš dok je postojao. Vama su generali sada najsiromašniji ljudi u Srbiji, imaju najmanje plate.
Zbog toga vas molim, gospodine ministre, mislio sam da ćemo da polemišemo o zakonu, a vi ste se upustili u nekakve političke polemike i nažalost polemike oko toga da li nam valja Ustav ili ne. Sa stanovišta svojih pravnih stavova napadate važeći Ustav. Gospodine ministre, mogao bih da vam dokažem da je to krivično delo.
Građanin prođe na crveno svetlo na semaforu, pa se nađe policajac da mu uzme bar dve hiljade dinara. Ako je još malo popio, za vas ne tvrdim, jer čujem da ste bili na nekom otvaranju, ako je još i popio, može da ide u zatvor.
A vi ovde ignorišete Ustav, tvrdite da nam Ustav ne valja, ponavljate tezu da je Ustav pretesan okvir za vaše želje i za vaše reformske zakone. Možda vam je i ovaj narod neadekvatan. Ali, vi znate, kada se postavi pitanje, pojedinac ili narod, uvek je pravda na strani naroda.