Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7934">Gordana Pop-Lazić</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima u više navrata je potencirao da smo apsolutno protiv donošenja ovakvog jednog zakona, jer je on protivustavan. Samo Ustav može da utvrdi nadležnosti autonomne pokrajine, ali smo svejedno amandmanima reagovali na gotovo sve oblasti koje ovaj zakon tretira. Ovo je poslednja oblast od ukupno 24 koliko ih ima i koje se ovim zakonom regulišu.
Član 54. reguliše polaganje pravosudnih ispita, gde se autonomnoj pokrajini utvrđuje kao poverena nadležnost da uređuje polaganje pravosudnog ispita za lica koja imaju prebivalište na teritoriji autonomne pokrajine, kao i da obrazuje ispitni odbor. Mi se pitamo zašto samo za lica koja imaju prebivališta na teritoriji AP Vojvodine? U obrazloženju predlagač kaže da je ovo potrebno iz razloga racionalnosti i ekonomičnosti, odnosno da pravnicima bude bliže i jeftinije, jer je Novi Sad bliži nego Beograd, da tamo pred ispitnom komisijom polažu pravosudni ispit.
Taj razlog je neprihvatljiv i neodrživ. Pravnicima iz Vršca, Kovina, Alibunara, pa i ovima iz, recimo, Iriga i Mitrovice mnogo je bliži Beograd nego Novi Sad. S druge strane, ovima u Šapcu bliži je Novi Sad nego Beograd. Ako su hteli tako nešto, nije trebalo da barem postoji ova odredba da je samo za lica koja imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine neophodno da pravosudni ispit polažu u Novom Sadu.
To je obrazloženje koje daje predlagač, a Vlada, kao argument za neprihvatanje amandmana, inače mi tražimo potpuno brisanje ovog člana 54, kaže da je Zakonom o pravosudnom ispitu i inače predviđeno da se može obrazovati više ispitnih odbora. To je tačno. I danas u Beogradu postoje dve ispitne komisije, dva ispitna odbora; ne postoji razlog da se ne formiraju tri ili četiri komisije onoliko koliko je potrebno. Ne vidimo nikakvu smetnju da ta ispitna komisija ode, recimo, u Novi Sad ili u Niš, odnosno približi se onima koji treba da polažu pravosudni ispit.
Ali, ne zaboravimo da se ta komisija obrazuje u Beogradu, da je obrazuje Ministarstvo pravde, i prosto ne mogu da verujem da Ministrstvo pravde nije u stanju da takav posao uradi, da eventuelno prevaziđe taj problem, nego je potrebno da se potpuno ratosilja te brige i da na AP Vojvodinu prebaci taj posao oko obrazovanja ispitnog odbora i polaganja pravosudnog ispita.
Nije u tome stvar. Stvar je u tome što tu ima i nešto malo novaca, malo više novaca, a za one koji polažu pravosudni ispit to uvek košta, i to je dobar prihod za budžet Skupštine AP Vojvodine.
Imajući u vidu sve ove oblasti koje su spomenute u ovom zakonu, i to da ste, recimo, čak predvideli članom 37. da se u oblasti transporta, distribucije i korišćenja prirodnog gasa, obrazuje ispitni odbor za polaganje stručnog ispita u Novom Sadu, zatim za geološka istraživanja u oblasti rudarstva - vidimo da vi u stvari pripremate teren za stvaranje situacije koja bi samo bila prihvaćena posle, eventualno, nekih ustavnih promena. Već godinu dana se priča o ustavnim promenama, iako ste obećavali izbore nakon godinu dana od prošlih izbora, rekli ste za godinu dana novi demokratski izbori pod vašom kontrolom, da se vidi kako narod misli i šta hoće, dovoljno vam je godinu dana da pokažete da ste vredni, pametni i sposobni, da je Srbija krenula napred, a sada opet čujemo iz jednog tabora, predsednika SRJ - treba prvo izbori za ustavotvornu skupštinu, pa onda promene ustava...
(Predsednik: Tema i vreme.)
Govorim o temi, naravno, a iz drugog tabora, DS-a, kažu da nisu potrebni izbori više nikada. Narod je jednom rekao, izabrao DOS da dođe na vlast, da uređuje sve oblasti društvenog života i izbori nam ne trebaju, čak ni 2004. godine, kada bi trebalo da budu redovni izbori.
Znači, do donošenja tog nekog novog ustava, koji je visio o dugačkom štapu, kada, kako i šta, da sve što treba prebacimo na AP Vojvodinu; i već ste ovde u diskusiji, u više navrata, a meni je to zasmetalo, imputirali ste samo naziv Vojvodina, bez prefiksa AP, imputirajući tako onaj užas od Srbije, da polako građanima ulazi u uši da postoji uža Srbija i da postoji tamo neka Vojvodina koja nije u sastavu Srbije, ne bi li to mnogo lakše građani Srbije podneli onog momenta kada budete dobili ...
(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, upozoravam vas na prekoračenje vremena i na temu.)
... da se AP Vojvodina odvoji iz sastava Republike Srbije.
Gospodo narodni poslanici, obrazložiću, u ime poslaničkog kluba SRS, amandman na član 28. ovog nakaradnog zakona koji je, nažalost, još uvek u proceduri, iako bi bilo najnormalnije da se povuče. Verujem da će na kraju epilog ove rasprave biti povlačenje ovog zakona, jer je svima valjda postalo jasno, a i vama            DOS-ovcima, da je ovako nešto neodrživo u Republici Srbiji.
Član 28. tiče se zaštite civilnih invalida rata. Argumentacija koja bi išla uz naš amandman da se briše stav 2. ovog člana je potpuno ista kao i ona argumentacija koju je moj uvaženi kolega Petar Jojić izneo vezano za član 27, koji se tiče boračke i invalidske zaštite. Ne bih se ponovo pozivala na Ustav, da ne moram da vas ponovo upozoravam na član 68, čl. 72. stav 1. tačka 6. i član 109. Ustava, koji jasno govore da se ovi poslovi ne mogu prenositi u nadležnost autonomne pokrajine.
Ovaj amandman ima i principijelan stav Srpske radikalne stranke, počev od prvog našeg amandmana, da ovaj zakon ne može da nosi ovakav naslov, ali naslov ne u smislu jezičkog tumačenja, nego u sadržinskom smislu, jer zakonom se ne mogu utvrđivati nadležnosti koje se utvrđuju Ustavom, već mogu prenositi i onda treba, eventualno, da razgovaramo o tome šta može da se prenese, šta je u interesu Republike da prenese iz svoje nadležnosti na pokrajinu, a šta nije.
Znači, da imamo u vidu efikasnost i racionalnost, a ne stvaranje uslova za neke buduće apetite Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Ovaj član možda bolje od svih pokazuje neprincipijelnost predlagača, mada smo i kroz prethodne članove mogli da vidimo da se neke nadležnosti utvrđuju kao izvorne, neke se prenose; ovde se sve ove nadležnosti koje su pobrojane - a tiču se obezbeđivanja funkcionisanja u oblasti zaštite civilnih invalida rata, vršenja nadzora nad zakonitošću rada i akata organa koji u prvom stepenu rešavaju o pravima i zaštiti civilnih invalida rata, kontrole trošenja sredstava namenjenih za ostvarivanje prava iz oblasti zaštite civilnih invalida rata i formiranja baze podataka - utvrđuju kao povereni poslovi.
U obrazloženju se kaže da su jedino izostavljeni poslovi drugostepenog organa u upravnom postupku i reviziji prvostepenih rešenja, jer je odredbom člana 11. Zakona o pravima civilnih invalida rata propisano da te poslove za teritoriju AP Vojvodine obavlja odgovarajući pokrajinski organ. Znači, već je ovo bilo povereno autonomnoj pokrajini, ali posebnim zakonom koji reguliše ovu oblast i to je jedino pravo rešenje. Dakle, trebalo je u svim sistemskim zakonima utvrditi šta može da se prenese, šta treba da se prenese, eventualno, autonomnoj pokrajini, a ne ovakvim jednim "šinobus" zakonom, kako ga vi nazivate.
S obzirom na značaj čitave oblasti koju reguliše ovaj član, pitam se samo da li će o borcima, civilnim invalidima rata, Nenad Čanak brinuti onako kako treba na području Vojvodine, s obzirom da je ovde u svom obraćanju rekao, pred nama narodnim poslanicima, da je Ustav iz 1990. godine ratno-huškački, jer od usvajanja tog ustava počelo se sa ratno-huškačkom propagandom.
Dakle, kako će onda on i njemu slični, iz njegove klike, voditi računa o onima koji su branili srpske nacionalne interese, o onima koji su postali invalidi zahvaljujući NATO bombama, koje ste vi amnestirali od odgovornosti i odrekli se čak i ratne štete. Ima li država Srbija pravo da se svega toga odrekne i da prepusti jednom Nenadu Čanku i njemu sličnima da o tome brinu, na vama je da odlučite.
Zbog toga vas pozivam da prihvatite ovaj naš amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovu Narodnu skupštinu, navikli smo već, Vlada Srbije  ignoriše, a sada i Skupština AP Vojvodine, kao predlagač ovog zakona, takođe ignoriše poslanike i amandmane poslanika koji su podneti na ovaj zakon. Iako nas je predsednik Zakonodavnog odbora uveravao da postoji administracija koja je
sposobna da preuzme sve ove poslove, već na prvom koraku vidimo da sama Skupština AP Vojvodine nije sposobna čak ni da da mišljenje na amandmane narodnih poslanika.
Amandman koji je poslanička grupa SRS podnela, a koji ću ja obrazložiti, odnosi se na sam naziv zakona. Dakle, naziv zakona - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP - jednostavno je neprihvatljiv, jer nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Zakon bi, eventualno, mogao da ima naslov - zakon o poveravanju vršenja pojedinih poslova autonomnoj pokrajini. Začuđuje, naravno, što u nazivu nema - Vojvodini, jer je očigledno da je predlagač mislio samo na AP Vojvodinu, i to vidimo iz obrazloženja zakona.
Ja ću još jednom da ponovim ono što smo u načelnoj raspravi već rekli, pozivajući se na član 109. Ustava, na koji se, doduše, i predlagač poziva, ali ga tumači na svoj način, ne zato što ne zna da ga pravilno tumači, nego zato što želi da ostvari određene ciljeve, a ti ciljevi su dati u obrazloženju zakona, gde predlagač jasno stavlja do znanja da zakon treba da obezbedi prelazna rešenja, do usvajanja novog ustava Republike Srbije kojim bi status autonomne pokrajine bio uređen na adekvatan način.
Molim vas, još jednom pokušavate da prenebregnete činjenicu da ne znamo da li će i do kakvih ustavnih promena doći. Hoćete da stvorite jednu platformu, jedno stanje koje će egzistirati u autonomnoj pokrajini sa ovim nadležnostima koje joj sada dajemo, a onda će, jednostavno, kada bude došlo vreme da se novi ustav donosi, s obzirom da znamo i kakav je projekat novog ustava, to zatečeno stanje samo biti preneto u taj novi ustav.
Član 109. stav 1. tač. 3. i 4. na koji se predlagač poziva, govori o tome da autonomna pokrajina preko svojih organa donosi odluke i opšte akte, u skladu sa Ustavom i zakonom, kojima uređuje pojedina pitanja od interesa za građane u autonomnoj pokrajini, pa nabraja sve ove oblasti, ne svih 24, koliko ih ima u ovom predlogu zakona, i u drugim oblastima utvrđenim zakonom. Kad kaže - zakonom, ovde se ne misli na jedan ovakav ledž specialis, nego se misli na posebne zakone koji regulišu sve ove oblasti -dakle, Zakon o socijalnom osiguranju, Zakon o društvenoj brizi o deci, i tome sl.
Nemamo pravo da to regulišemo ovakvim jednim pojedinačnim zakonom, ako hoćemo da poštujemo Ustav Srbije, mada znamo da ga ovaj skupštinski dom nije u više navrata poštovao; imamo čak izjavu i ministra pravde, i predsednika Vlade, da Ustav nije Sveto pismo. Za nekog nije, za mene, eto, jeste. Sveto pismo držim kod kuće, a Ustav nosim kad dođem u Skupštinu, i moram, kao narodni poslanik, da se njega držim, ma koliko mi se neke stvari ne sviđale, sve dok on kao takav postoji. Dakle, Ustav se ne može menjati zakonom. Statut je najviši pravni akt autonomne pokrajine koji na osnovu Ustava utvrđuje nadležnosti autonomne pokrajine.
Ja vas pozivam, gospodo poslanici, da usvajanjem ovog amandmana otklonite veliku istorijsku grešku koju ste juče načinili usvajajući ovaj zakon u načelu, jer usvajanjem ovog amandmana praktično biste anulirali svoju odluku sa jučerašnje sednice i sa sebe skinuli odgovornost koju morate da nosite, zbog svih posledica koje će država Srbija imati nakon donošenja i stupanja na snagu ovog zakona. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, nakon što je oduzeta reč Tomislavu Nikoliću van Poslovnika, znači, na osnovu paušalne ocene predsednika Skupštine i to u toku prekida rada sednice, predsedavajući Rodoljub Šabić je u dva navrata meni dao reč kao predstavniku poslaničke grupe, dok njegovo mesto ponovo nije zauzela predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić i pozvala me, nakon što sam se  javila da kao predstavnik poslaničke grupe govorim o jednom amandmanu, da izađem za govornicu. Kada sam stigla do govornice, rekla mi je da žali i da nemam pravo da govorim, bez obzira što je imala uredno ovlašćenje od zamenika predsednika poslaničke grupe da u situaciji kada i predsednik i zamenik presednika poslaničke grupe nisu u sali, obavljam funkciju zamenika predsednika poslaničke grupe. Nije prihvatila takvo ovlašćenje. Izrekla mi je dve opomene zbog toga što nisam htela da napustim govornicu i oduzela mi reč.
Nakon prekida sednice, što u zapisniku ne stoji, ovlašćenje da govori u ime predstavnika poslaničke grupe dobila je Nataša Jovanović. U potpisu tog ovlašćenja bio je zamenik predsednika poslaničkog kluba SRS Gordana Pop-Lazić. Gospođa Mićić je takvo ovlašćenje prihvatila i dozvolila Nataši Jovanović da govori. To znači da je priznala svoju grešku i autentičnost mog potpisa i moje funkcije u tom momentu, zamenika predsednika poslaničke grupe.
Na takav način, grubo kršeći Poslovnik, očigledno, cilj predsednika je bio da što više poslanika SRS udalji sa sednice, udari po džepu i onemogući da imamo svog predstavnika, što nam Poslovnik obezbeđuje u svakom trenutku. Poučeni tim iskustvom, gospođo Mićić, evo, vi ste već u prvom obraćanju gospodina Tomislava Nikolića njemu izrekli opomenu. Dostavili smo vam, ovog puta prijavu ko sve od nas 23 po određenom rasporedu predstavlja poslaničku grupu, da ne bi ubuduće došlo do takve situacije, da poslanička grupa SRS ostane bez svog predstavnika. Molim da se to tako i unese u zapisnik, znači celokupan tok događaja, a ne ovako kako ste vi naveli, da sam samo na osnovu člana 103. povredila Poslovnik i da mi je zbog toga oduzeta reč. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, molim vas da obezbedite kontinuitet u radu Skupštine kada tu nije predsednik Skupštine.  Imate dopis od poslaničke grupe SRS, kada u sali nisu predsednik dr Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, da sam ja predstavnik poslaničke grupe. To smo vam dali pre nekoliko meseci, znajući da ćete nas na svakoj sednici izbacivati po redosledu, kako već sledi.
Amandman na član 9. u skladu je sa amandmanom koji smo podneli na član 2. i član 8, odnosno na potpuno novu projekciju budžeta, jer smo planirali da budžet iznosi realno 161 mlrd. 908 miliona i 914 hiljada dinara.
Imali smo pri tom u vidu najavljenu inflaciju, onako kako je to ministar ovde u ekspozeu rekao, i naravno, rast bruto nacionalnog dohotka, kako je planiran, od 4%.
Sve ostalo - razlika od 161 milijarde do 200 rashodnih, odnosno do 234 milijarde, jesu rasipnički deo budžeta i iz tog razloga smo tražili da se redukuje član 9. i da se brišu troškovi za poslovna putovanja, koja su neverovatno velika, milijardu i 135 miliona, a znamo da premijer i ostali funkcioneri Vlade uglavnom putuju privatnim avionima, ili im to stranci plaćaju, pa ne vidim razloga da se ovako visoki troškovi za poslovna putovanja projektuju. (Glas iz sale: I vanzemaljci.)
I vanzemaljci, tačno je gospođo, ti stranci su kao vanzemaljci.
O otplati stranih kamata smo govorili. Zadužujete se, kamate su 15 mlrd. i 612 miliona dinara, umesto da potražujete ono što su iz inostranstva dužni nama. Prvo, projekcija je negde pet milijardi dolara, naših sredstava zamrznuto, što naših banaka, što naših privrednih organiizacija u inostranstvu.
Pitam vas - da li se obračunavaju kamate u inostranstvu na ta naša sredstva zamrznuta? Ne, ništa niste uradili ni vi, ni savezna država, ista vlast na republičkom i saveznom nivou, da se ta sredstva odmrznu, da se vrate, ili da se kamata obračunava, a stranci nisu toliko ludi, kao što je to gospodin Dinkić, da te pare drže u nekom trezoru, u slamarici, da ih ne obrću. Oni ih i te kako obrću, i od toga imaju, naravno, adekvatan profit.
Pored toga, fond za prestrukturiranje banaka, ovo što se radi sa bankama u Jugoslaviji, u Srbiji naročito, nešto je što će biti zapisano u istoriji i što će nam ostati kao crna mrlja. Nije u pitanju samo tih 10, 12 hiljada zaposlenih u tim bankama, mada je i to ogromna cifra. Znamo mi da će u januaru ta cifra doći do ovde projektovane cifre, 80, ali to će biti 100 hiljada nezaposlenih. Hteli bismo da znamo, neka ministar izađe, malo pre mu je Tomislav Nikolić postavio pitanje, koje su to banke koje ćemo mi prestrukturirati i za koje nam je potrebno 4 milijarde i 50 miliona.
Tekući transfer za jug Srbije i Kosovo i Metohiju treba potpuno brisati kao stavku, jer je to novac koji se daje čoveku koji može samo da zloupotrebi taj novac, a nikako da ga utroši na dobrobit srpskih nacionalnih interesa.
Ostale naknade iz budžeta, u iznosu od 7 milijardi 450 miliona, uopšte nije transparentna stavka gospodine ministre. Šta se smatra pod tim "ostalim naknadama iz budžeta", niko ne zna. Videćemo verovatno iz materijala koji ćete nam dostaviti u okviru završnog računa na šta ste te pare u toku ove godine trošili. To je ogromna cifra i nema potrebe da se na ovakav način prikazuju, a pogotovo što su u svakom ministarstvu te ostale naknade projektovane u veoma visokom iznosu. Donacije nevladinim organizacijama, molim vas, dali ste ovde obrazloženje da je to Crveni krst, da je to udruženje ovo, ono, slepih, gluvih i tome sl. Rekli ste "i dr." E nas brine to "i dr"...
(Predsedavajući, vreme.)
Jer znamo da je to Centar za demokratske studije, da je to beogradski centar za ljudska prava, sve su to nevladine organizacije preko kojih se finansiraju političke stranke. Nemojte, gospodo iz DOS-a, da svoje političke partije finansirate iz budžeta i od kože poreskih obveznika.
Mislim da bi bilo najprofitabilnije za DOS da osnujemo jedno javno preduzeće za proizvodnju kožne galanterije, od kože poreskih obveznika. Tu bi se najbolje profitiralo.
Gospodine predsedavajući, mene uopšte ne čudi da se vi ovako ponašate i da donosite ovakve odluke. Vi ste izgubili jedan  Predlog odluke da se formira ankentni odbor u vezi propadanje firme "Jugoskandik" i vašim propustom to nije došlo na dnevni red. Ne čudi me da ste izgubili i generalno ovlašćenje koje vam je pre više meseci dostavljeno, važi za sva zasedanja i za sve sednice Narodne skupštine.
Molim vas, umirite Skupštinu da mogu da govorim. Imam li pravo da uopšte govorim, gospodine predsedavajući?
(Predsedavajući: Molim vas, koleginice Pop-Lazić, a molim i druge poslanike u sali da saslušamo poslanika Gordanu Pop-Lazić.)
Ne zloupotrebljavam govornicu. Koristim svoje vreme da komentarišem svoje poslaničko pravo i vaš stav. Molim vas da obezbedite mir u sali.
Gospodine predsedavajući, razmislite koliko je realno na početku sednice, proceniti koliko ćete vi članova SRS-a izbaciti ili oduzeti im reč. Znači, mi treba da procenjujemo do broja 23 koliko će nas izaći iz sale, da bismo vam unapred, pre početka sednice, dali ovlašćenje da neko u nečijem odsustvu predstavlja poslaničku grupu. Gde stoji u Poslovniku da poslanička grupa može biti lišena mogućnosti da ima predstavnika poslaničke grupe i zašto to radite?
Hoćete da ubrzate završetak rada po budžetu? Pa, on će se i tako danas završiti. Dozvolite nam da komentarišemo amandmane koje smo podneli mi i drugi poslanici. Ne vidim da mi time usporavamo rad Skupštine. Naprotiv, čini mi se da doprinosimo kvalitetu rada. Htela sam da govorim o amandmanu DSS-a i da komentarišem stav Vlade koja je prihvatila ovaj amandman, a vi mi to onemogućavate. Molim vas, preispitajte svoj stav, jer ovo je nešto nečuveno, a svedoči samo o tome kako vi shvatate demokratiju u parlamentu.
Gospodine ministre Đeliću, ovih dana izjavili ste da se promene u Srbiji tako brzo odvijaju da stigne depeša iz američkog kongresa, a vi već te reforme izvršili. Mi nikada nismo sumnjali da ste vi puki izvršioci volje američkog kongresa i da ste jedna marionetska vlada. Lepo je što ste to priznali pred licem javnosti.
Sramota je to za jednu državu, gospodine Đeliću, jer svaka vlada da bi, između ostalog, dokazala svoju nezavisnost vodi samostalno nacionalnu i ekonomsku politiku i ne čeka da joj neko iz Amerike ili iz belog sveta kaže šta treba da radi.
Valjda mi ovde treba da znamo najbolje šta nam je posao. A Vi, gospodine Đinđiću, tvrdite da je ovo budžet štednje. Ovo je izuzetno rasipnički budžet. Malopre ste pokušali da manipulišete ovde sa masama, tvrdeći da potrošačka korpa danas iznosi 1,7 prosečnih plata. Sad vas samo pitam - kako je moguće da mnogo gore živim nego prošle godine, a primanja su mi mnogo veća, jer kao narodni poslanik imam mnogo veću platu nego što sam je imala kao ministar.
U potrošačku korpu, gospodine premijeru, ne ulazi cena struje, komunalija, odeće, knjiga, svega onoga što je 1000% poskupelo u Srbiji. Ne jedemo mi samo ulje, šećer, malo brašna i malo testenina. Treba ovaj narod još nešto sebi da obezbedi.
Tvrdite da nema para za prosvetne radnike - ima, gospodine ministre, samo da niste za ove agencije izdvojili ovoliko sredstava koliko ukupno iznosi budžet za srednje obrazovanje. Nažalost, nemam više vremena, ali predložili smo potpuno novi predlog budžeta kroz naše amandmane, pa ćemo vam to obrazložiti.
Poslanici SRS podneli su amandman na član 3. Izvršena je korekcija u tački 1, gde stoji da su primanja budžeta u iznosu od 170 milijardi i 704 miliona, to se koriguje na cifru od 123.106,941,000 dinara, imajući u vidu najavljeni rast bruto nacionalnog dohotka od 4,5% i inflaciju od 30-35%, kako je to ministar Đelić, a i premijer u svom ekspozeu rekao.
Znači, to bi bio realni budžet. Sve ono što je iznad toga, predstavlja rasipnički budžet i naduvani budžet. Deficit u iznosu od 38 milijardi i 812 miliona zadržali smo u tom iznosu, smatrajući da Vlada može da pronađe realno pokriće za taj deficit, ali ne onako kako je to predvidela stavom 2.
Vlada taj deficit ima nameru da pokrije od privatizacije, i to u iznosu od skoro 11 milijardi. Još uvek niste, ni po ovom novom zakonu, ništa privatizovali, verovatno hoćete u toku iduće godine, ali podsećam - a samo jedanput možete da prodate jedno preduzeće, da je to jednokratni prihod i da bi sredstva od privatizacije trebalo da se vrate privredi u smislu investicija, a ne da služe za potrošnju.
Računate na donacije u iznosu od 9 milijardi i 90 miliona dinara. Te donacije, naravno, vise o "dugačkom štapu", ali to je svega 300 miliona maraka.
Podsetiću vas da ih je NATO bombardovanje koštalo 45 milijardi dolara, da smo od Kine i Rusije u toku 1999. i 2000. godine dobili negde oko 750 miliona dolara pomoći u robi, u vidu nafte, gasa, građevinskog materijala, opreme za elektroenergetska postrojenja, i da smo zbog toga te godine, nakon rata, imali struju u toku cele godine, i u zimskom periodu.
Očekujete sredstva od kredita, od međunarodnih finansijskih institucija, u iznosu od 13 milijardi i 420 miliona dinara. Te kredite, naravno, neko mora da vraća. Vraćaćemo ih mi.
I, umesto da tražimo da se naplati ratna šteta, a po međunarodnom pravu to nam niko ne može osporiti, sem nas samih, mi prosimo ovde i tražimo kredite koje, naravno, moramo da vratimo.
Četvrta stavka, koja bi služila za pokriće deficita, jesu krediti od Narodne banke Jugoslavije i domaćih poslovnih banaka, u iznosu od 5 milijardi i 460 miliona. Kojih poslovnih banaka, pitam, da li je to Beobanka, Jugobanka, Investbanka, koju Dinkić sprema za likvidaciju?
Znamo mi zašto se likvidira Investbanka - zbog toga što je 90% duga Elektroprivrede kod Investbanke, zato što je dug "Zorke"-Šabac, "Sartida" i "JAT-a" takođe kod Investbanke. Kada se likvidira Investbanka, likvidirani su dugovi iz tih preduzeća i onda ih prodajete bez opterećenja.
Neće biti tih kredita, sem kod NBJ, ali imajući u vidu da ste projektovali vraćanje kamata u iznosu od 6.176 miliona dinara, nameće se zaključak da ste u toku prošle godine imali ogromne kredite od NBJ, što ne može da bude ništa drugo nego primarna emisija, i da se to prikriva kao budžetski deficit iz prošle godine. Zbog toga SRS smatra da bi ovaj budžet trebalo da iznosi 123 milijarde plus budžetski deficit od 38 milijardi, koji bi se popunio iz realnih prihoda. Ti realni prihodi bili bi akcize i porez na promet na onaj deo švercovanog duvana koji vi jednostavno nećete da naplatite. Od šverca duvana treba izdržavati političke stranke ili sam vrh Vlade. Da ste hteli anketni odbor u ovoj skupštini, sigurno bismo došli do toga ko se bavi švercom duvana. Na taj način bismo vrlo lako nadoknadili ovih 38 milijardi.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije stalno se žali da u budžetu nema dovoljno para, nema za prosvetne radnike. Prosvetni radnici traže povećanje plata za 50%; oni kažu - može samo 9%; nemaju para da podrže rađanje dece u Srbiji, ukinuše majkama pravo na dvogodišnje porodiljsko odsustvo za treće dete.
Ministar mi prekjuče reče - nema država para za to. Evo načina da država dođe do para, samo treba da u legalne tokove ubaci trgovinu cigaretama i trgovinu naftom.
Imajući u vidu kada su donete ove sporne uredbe, o kojima se danas govorilo, izgleda da je Vlada premijera Đinđića Kosovo i Metohiju još u martu i u avgustu mesecu videla van sastava SRJ. Jer, promet cigareta koji ide prema Kosovu i Metohiji, a prolazi kroz ovaj drugi deo Srbije, tretira se kao trgovina u tranzitu i država ostaje bez velikog dela prihoda, odnosno plaća se svega negde oko 168.000 dinara po jednom transportu i negde 5% poreza na promet.
Koliko bi to trebalo da bude: mislim da je akciza negde oko 11%, porez na promet 20% i carine 11%. Pa, neka svaki građanin sam za sebe izračuna sa koliko je para država zakinuta.
Ovde DOS, navodno, hoće da spere ljagu sa Vlade Srbije i Zorana Đinđića, a Demokratska stranka Srbije opet tvrdi da je u donošenju ovih uredaba učestvovala i DSS, odnosno oba ministra. Nama je, istini za volju, svejedno ko je u toj vladi sedeo, ko je o uredbama odlučivao. Uredbe su donete i proizvele su određene posledice.
Dok je DOS bio u opoziciji, tvrdio je da u Srbiji postoji organizovani šverc, kriminal; i mi, srpski radikali, tvrdili smo da postoji organizovani šverc i kriminal i zatražili smo, u vreme dok smo još bili u Vladi, ostavku, odnosno izglasavanje nepoverenja ministru unutrašnjih poslova, Vlajku Stojiljkoviću, samo što je on bio dovoljno pametan, pa je na vreme dao ostavku, a ovde, očigledno, bez obzira što cela Srbija zna da je državni vrh umešan u šverc cigareta, nikome ne pada na pamet da podnese ostavku.
Mi, srpski radikali, podržavamo formiranje anketnog odbora, bez obzira što su ovi zadaci mogli da budu i malo drugačije formulisani, bit se ne bi značajno promenila, jer se postavlja osnovno pitanje - otkuda ta veza i otkuda u štampi, i u drugim sredstvima informisanja, i u inostranstvu, i među običnim svetom, priča o vezi Stanka Subotića - Caneta, koji važi za najvećeg mafijaša i trgovca cigaretama na Balkanskom poluostrvu, i Zorana Đinđića, kao predsednika Vlade.
Zar ne bi trebalo DOS-u da bude u interesu da se ovakav jedan odbor formira i da se utvrdi da li državni vrh - bilo da je to na saveznom nivou, bilo na republičkom, bilo u kom organu ili organizaciji - ima bilo kakve veze sa mafijom koja se bavi švercom cigareta; a da mafija postoji - postoji.
Samo se bojim da na kraju ne budu zatvorene trafike na onoliko vremena koliko to po zakonu može od strane tržišne inspekcije, zbog toga što prodaju cigarete bez akciznih markica, a da glavni mafijaši, kao i obično, ostanu nekažnjeni.
Ovde se čulo u nekoliko navrata da se odbijanje anketnog odbora obrazlaže time što se ne sagledava stanje u oblasti proizvodnje i prometa duvana i u nekom ranijem periodu. To, pre svega, u obrazloženju ne stoji, ali hajde, recimo da kojim slučajem i ne želite da ispitate neku nepravilnost, koja se danas dešava za vreme dok ste vi na vlasti, zašto se onda na dnevnom redu ove skupštine, a tražila je to SRS takođe po hitnom postupku, nije našao naš zahtev za osnivanjem anketnog odbora, koji će utvrditi okolnosti i činjenice vezane za ulogu državnih institucija i pojedinih političara u uništenju firme "Jugoskandik", da kojim slučajem neki ljudi iz današnje vlasti nisu umešani i upleteni u uništenje firme "Jugoskandik".
Ova duvanska afera očigledno drma Đinđićevu fotelju, ali ova afera oko "Jugoskandika" još uvek drma celu Srbiju i potresa sve one građane koji su ostali oštećeni za štedne uloge.
I da se malo podsetimo, dok nisu donete ove uredbe, dok nisu uspostavljeni carinski punktovi u Raškoj, u Rudnici i u Ribarićima, kod Ribarića u Brnjaku sva roba je iz Crne Gore išla preko prelaza Rožaj - Kula. Tamo je UNMIK za jednu cisternu benzina npr. propisao taksu od 13.800 dinara.
Kod Đinđića je to, kažu, 7.000 maraka, ali nije fiksno određena cena. Znači, moguća je nagodba, a šta je to nego reket. Dnevno na desetine šlepera prođe na navedenim prelazima, i koji je to iznos za koji je država oštećena, to svako može da izračuna.
Ako znamo da je Milo Đukanović utrošio oko milion i po maraka za svoje lično obezbeđenje i blindiranje svega gde se nalazi, počev od kola, pa do prostorija u kojima boravi, pitam se - koliko je tih državnih para utrošio Zoran Đinđić za svoje obezbeđenje?
Neki su ovde netačno tumačili potrebu osnivanja anketnog odbora. Anketni odbor se formira onda kada nadležni državni organi ne žele ili nisu u stanju da neke okolnosti ispitaju. Onda Narodna skupština to preuzima na sebe i preko svog anketnog odbora istražuje.
To je cilj anketnog odbora. Za sve one koji su govorili da nema potrebe osnivati anketni odbor; nema možda potrebe za današnju vlast da ispituje sadašnju situaciju u oblasti prometa duvana; oni bi želeli da ispituju šta je bilo pre nego što su došli na vlast, i imaju pravo; ali, to mogu preko državnih organa, jer im je sva dokumentacija dostupna, jer je sve u njihovim rukama, ne moraju da formiraju anketni odbor.
Međutim, kada ne žele istinu o sebi, kada blokiraju nadležne državne organe da nešto istražuju i ispitaju, onda Narodna skupština, jedan deo poslanika, insistira na formiranju anketnog odbora. U ovom slučaju je to bio DSS. Mi smo tražili formiranje anketnog odbora vezano za aferu oko "Jugoskandika". Narodna skupština treba da bude zainateresovana, odnosno mi kao narodni predstavnici, da dođemo do istine i da javnosti tu istinu predočimo.
Prvi zadatak anketnog odbora bio je da sagleda stanje u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Evo, ovo je najjeftinija cigareta koja može da se kupi na našem tržištu, to je "Fast", cigareta Duvanske industrije Niš. Košta samo 25,00 dinara. Verovatno ste primetili u najudarnijim terminima, kada su sportske utakmice, koliko dugo traju reklame za ove cigarete, i pored toga što je to zakonom zabranjeno. Samo pitam, da li znate koliko košta sekund reklame na državnoj ili bilo kojoj drugoj televiziji.Kome je interes da reklamira ovu cigaretu, ko stoji iza toga? I to bi ovaj anketni odbor mogao da ispita. Sigurno će se naći neko od političara koji stoje iza svega toga.
Srpska radikalna stranka podržava formiranje ovog i svakog drugog odbora, koji ima za cilj dolaženje do istine i obaveštavanje javnosti o istini iz bilo koje oblasti društvenog života.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li se iko od vas zapitao zašto ovoliki broj sudija traži na lični zahtev da mu prestane sudijska funkcija. Vi vrlo dobro znate koliko je među pravnicima popularna sudijska funkcija i koliko se svi mi pravnici trudimo da ostvarimo neki svoj san da se nađemo u pravosuđu, a koliko malo nas je moglo da se nađe u pravosuđu, jer nikada pravosuđe nije bilo depolitizovano, a nije ni danas, naprotiv.
Ove sudije, ima ih ukupno 16 i nije prvi put da imamo ovako podugačak spisak, očigledno nisu htele da postanu članovi Društva sudija ili nisu hteli da potpišu pristupnicu Demohrišćanske stranke. Vladan Batić juri po sudovima, sa po nekoliko sudija obilazi sudove i vodi ekipe RTS-a i drugih televizija, koje usput snimaju pošto on kao profesionalno radi, a u stvari vrši promociju svoje stranke.
Ubeđena sam, ne znajući ove ljude lično, da su ovo pošteni ljudi koji nisu hteli da ukaljaju svoj obraz, koji su rešili da se u ovom teškom vremenu povuku iz pravosuđa i sačekaju neko drugo vreme da se eventualno profesionalno u sudu dokažu.
Tu je i razrešenje okružnog javnog tužioca u Novom Sadu (Miodrag Mali) na zahtev v.d. Republičkog javnog tužioca, iako v.d. po zakonu ne postoji. Pitam se zašto uopšte žurba za razrešenje ovih sudija i tužilaca ako smo već doneli set zakona o sudovima, sudijama i javnom tužilaštvu, koji su stupili na snagu, iako se primenjuju tek od 1. januara, to je za 10-15 dana, zašto sad po starom zakonu i po hitnom postupku? Možda njihove kolege u Visokom savetu pravosuđa ne bi stale iza ovih predloga. Lakše je to preko ovog istrebitelja Dragora Hibera, koji za taj svoj prljav posao dobija nadoknadu od 100 hiljada dinara.
Jeste, gospodine Dragor Hiber, tako pišu novine, a verujem da vam je ta nadoknada i veća mesečno za funkciju predsednika Upravnog odbora Telekoma.
(Predsednik: Ali, to nije tema.)
Razlog za razrešenje gospodina Miodraga Malog je, kako ovde kaže Odbor, nesavesnost u postupanju, a to je pokazivao u odbijanju poštovanja i pridržavanja obaveznih uputstava Republičkog javnog tužioca, koristeći svoje lične stavove koji su odudarali od prakse krivičnog gonjenja svih javnih tužilaca u Republici Srbiji. Gde je tu samostalnost funkcije? Valjda čovek i treba da ima lični stav, ili možda treba da dođe kod vas gospodine Hiber, ili kod ministra pravde Vladana Batića po lični stav?
Pavle Vukašinović je za mene takođe anonimna ličnost. Ime mi je poznato, on je sudija Vrhovnog suda, koliko je bio uspešan ili neuspešan, u obrazloženju ste nezadovoljni kako je vodio postupak u samo jednom jedinom slučaju. Da li je to razlog za razrešenje jednog sudije, a postoji viša istanca, postoji pravo žalbe? To je nešto što zaista ne može da se prihvati. U pitanju je krivični predmet protiv optuženog Vladimira Nikolića, bivšeg pripadnika službe DB-a, koji je po optužnici okružnog javnog tužioca u Beogradu odgovarao za krivično delo odavanja državne tajne i nedozvoljenog držanja oružja.
Imenovani sudija Pavle Vukašinović, za vreme dok je bio na dužnosti sudije Okružnog suda u Beogradu, još tada, prihvatio je da postupa u navedenom predmetu u svojstvu predsednika veća, iako je znao da mu se predmet dodeljuje u rad mimo redosleda prijema, što je suprotno odredbama sudskog poslovnika. Može li jedan sudija baš toliko da bira koji će predmet da uzme ako mu predsednik suda, možda i mimo sudskog poslovnika, dodeli neki predmet? Mislim da ne može, nije mogao nikada, a ne može ni sada.
Leposava Karamarković dodeljuje predmet onako kako ona misli da treba. Evo slučaj upravnog spora koji se vodi u predmetu: Vojislav Šešelj protiv Pravnog fakulteta. Leposava Karamarković je odlučila da, mimo zakona i sudske prakse, očuva pravnu nebulozu Gaša Kneževića, i izabrala je posebno sudsko veće u sastavu: Aleksandar Dončić, Milena Savatić i Olga Đuričić, koji su pristali da brane stavove i da zaštite Gaša Kneževića.
Gospođo predsedavajuća, vi ste meni sada uskratili pravo da glasam. Vi ste znali da se javljam u svojstvu predstavnika poslaničke grupe, gde imam na raspolaganju 10, pa čak i 20 minuta, jer mogu da spojim raspravu i na 20 minuta.
(Predsedavajuća: Upravo sam zbog toga i tražila glasanje.)
Mogli ste da stavite na glasanje vaš predlog pre nego što sam izašla za govornicu. Ovako ste me prekinuli u izlaganju, onemogućili mi da glasam i trebalo bi da snosite neke konsekvence zbog toga. Izvinjenje meni zaista nije dovoljno.
Kada je u pitanju izbor javnih tužilaca, mi smo vas upozoravali i prilikom donošenja novog zakona o javnom tužilaštvu da su vaši kriterijumi ispod svakog nivoa i da srozavaju tako važne državne funkcije. Za opštinskog javnog tužioca u Bujanovcu predlažete Zorana Mitića, koji je radio na poslovima pravnika u Centru za socijalni rad u Bujanovcu, bio direktor istog centra; sudija za prekršaje u opštinskom organu za prekršaje, a od 2000. godine sekretar Direkcije za izgradnju u Bujanovcu, koje poslove i danas obavlja. U mišljenju v.d. direktora Direkcije za izgradnju u Bujanovcu, koje je pribavljeno u skladu sa članom 32. Zakona o javnom tužilaštvu, pored ostalog se navodi da imenovani stručno i kvalitetno obavlja svoje poslove. Niti ovaj Zoran Mitić zna šta je to biti javni tužilac, niti ovaj mučenik v.d. direktor ove direkcije zna šta je to javni tužilac da bi mogao da proceni da li ovaj može kvalitetno ili nekvalitetno da obavlja tu funkciju.
Sve to pokazuje kakav stav vi imate prema pravosuđu, koliko gledate da instrumentalizujete pravosuđe, koliko je pravosuđe politizovano. Više nego ikada. A iskreno rečeno, strepimo šta će se desiti od 1. januara kada će vam novi zakoni omogućiti da još manja klika, slična Dragoru Hiberu, Vladanu Batiću i Leposavi Karamarković, odlučuje o kadrovskoj strukturi našeg pravosuđa.
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da vam je nepodnošljivo da pred licem javnosti raspravljate o razrešenju sudija, te ste isključili TV prenos sa ove sednice. Svojevremeno je gospodin Maršićanin pronašao tu neko dugme, demonstrirao demokratiju, rekao: odsad pa zanavek idu TV prenosi sa ove skupštine, ali je gospođa Mićić očigledno ponovo to dugme pronašla ili je Čeda Jovanović otišao u televizijsku tehniku i rekao, tj. naredio - isključite TV prenos.
Mi smo vas upozoravali još prilikom donošenja ovog vašeg nedemokratskog Poslovnika da Skupština polako ali sigurno ulazi u diktaturu, a danas evo i na ovaj način demonstrirate vašu demokratiju; a ova demokratija, koju vi sprovodite, ima jedno drugo ime, ima jedno svoje naličje, zove se diktatura. Pa srećna vam takva demokratija, gospodo.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 119. propisuje visinu otpremnine koju radnik dobija od strane poslodavca u slučaju kada nastupe okolnosti iz člana 103. stav 1. tačka 8, odnosno usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Šta to u stvari znači? Ekonomske promene, znamo šta su. Poslodavac zapadne u tešku ekonomsku situaciju, postane nelikvidan i prinuđen je da izvestan broj radnika otpusti. Ili, organizacione promene, ide na neki novi proces proizvodnje ili tehnološke promene, uvede novu tehnologiju, i ima neadekvatnu radnu snagu. On onda otpušta radnike i dužan je, prema Predlogu zakona, da radniku isplati, ukoliko je ovaj radio do 10 godina dvostruki iznos zarade, ukoliko je radio od 10-20 godina trostruki iznos zarade i ukoliko je radio 20-30 godina u visini četvorostrukog iznosa zarade, a preko 30 godina najviše u visini petostrukog iznosa zarade.
Poslanici SRS traže od Vlade da se ta otpremnina poveća tako što bi se radnicima koji su radili do 10 godina taj iznos uvećao i iznosio trostruki iznos zarade, ukoliko su radili od 10 do 20 godina -šestostruki iznos zarade, ukoliko su radili od 20 do 30 godina -devetostruki iznos zarade, a preko 30 godina - dvanaestostruki iznos zarade. Iskreno rečeno, sumnjam da će poslodavac doći u ovu situaciju, imajući u vidu član 105. po kome poslodavac može da otkaže ugovor o radu, ukoliko radnik ne prihvati ugovor pod izmenjenim okolnostima. Sve su ovo izmenjene okolnosti, bilo da se radi o tehnološkim promenama, ekonomskim ili organizacionim promenama.
Pored toga, diskutabilan je član koji ide iza ovog člana, a to je član 120, koji propisuje šta ako poslodavac nema sredstava da isplati ni ovo što Zakon propisuje kao minimum. Taj član kaže da će se za te namene koristiti sredstva koja se obezbede u skladu sa zakonom ili drugim aktom. Ne znam koji bi to drugi akt bio, a kada je u pitanju zakon, pretpostavljam da je to Zakon o zapošljavanju ili možda ministar može da nam kaže na koji se zakon misli. U svakom slučaju, može da se dođe u situaciju i da poslodavac nema obavezu čak ni da ovaj minimum isplati, jer jednostavno nema sredstava. Onda radnik dobije samo onu nadoknadu od Fonda za zapošljavanje u slučaju nezaposlenosti. To bi i ovako i onako dobio.
Ne zadovoljava me naravno ni obrazloženje, iako je iskreno, od strane Vlade, za neprihvatanje ovog amandmana. Vlada kaže da amandman ne može da prihvati iz razloga što je otpremnina zakonom utvrđena kao minimalno pravo, primereno mogućnostima privrede Republike Srbije. Mogućnosti privrede Republike Srbije su takve da ne može da isplati ni dinara, ne može da isplati ni plate radnicima. Prema tome, većina poslodavaca će biti u situaciji da ne može ni ovo što zakon propisuje da isplati. Ukoliko bi se zakonom utvrdio veći iznos otpremnine, pojedini poslodavci ne bi mogli da je isplate, kaže Vlada. Poslodavci koji imaju mogućnosti i sredstva mogu da utvrde i veći iznos otpremnine, što naravno neće učiniti ni pojedinačnim ugovorom o radu, niti opštim ugovorom koji sam poslodavac donosi. Zbog toga apelujem na Vladu, radi zaštite interesa radnika koji će u svakom slučaju u narednom periodu biti u situaciji da ostanu bez posla, da, zbog humanijeg odnosa prema radnicima, barem ta jednokratna isplata bude adekvatna godinama koje su radnici proveli na radu.