Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade u egzilu i poštovani ministre Batiću, koji ste prisutni ovde, Vi ste u svom izlaganju rekli da ćete vrlo brzo predložiti, kao Vlada, Zakon o sudovima, Zakon o javnom tužilaštvu, Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku. Vi ste to i obećali svojim programom. Rekli ste, doduše, prvih sto dana nove Vlade. Ali, niste ni u tom programu sakrili ko će vam te predloge zakona sačiniti.
Pročitaću šta piše u tom programu. "U prvih sto dana svog mandata da u skupštinsku i na javnu debatu da predloge ključnih sistemskih zakona", koje posle nabrajate. "Svaki od dole navedenih zakonskih predloga mora biti u potpunosti usaglašen sa važećim zakonodavstvom Evropske unije, a sačiniće ga naši pravnici i ekonomisti, u saradnji sa ekspertima OEBS-a i drugih relevantnih međunarodnih organizacija".
Ja shvatam da Vlada, prilikom utvrđivanja predloga zakona, još dok su oni u formi nacrta, konsultuje uporedno pravo, i sve ono što su, kao iskustvo, u određenoj problematici neke druge evropske države ili države u svetu, imale. Ali, ako se nama u kuhinji OEBS-a budu pravili zakoni, videćemo našta će ti zakoni ličiti. Uzgred budi rečeno, u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, ministar je već imao prilike da sa predstavnicima, da li Irske vlade ili neke međunarodne organizacije, dogovori da program socijalne politike sačine Irci.

Prema tome, znamo gde se šta kuva. Ali, ja sam izašla za govornicu da nešto drugo, čisto formalno - pravno prozovem i ministra pravde i gospodina Hibera, da mi objasne. Mi smo juče u formi opšteg akta doneli Predlog odluke o stavljanju van snage odluka o razrešenjima sudija. Na kraju te odluke, pod rimsko dva, stoji: "Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije"". Ta odluka je objavljena pod jučerašnjim datumom u "Službenom glasniku Republike Srbije". Uobičajeno je, kada se radi o opštem pravnom aktu, a vi ste ovo predstavili kao opšti pravni akt, da u njemu stoji da zakon ili odluka stupa na snagu u roku od osam dana, od dana objavljivanja ili danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
Zbog toga postavljam to pitanje formalno - pravne prirode jer se postavlja pitanje da li onda gospođa Karamarković, koja je predložena za predsednika Vrhovnog suda, može danas biti birana na tu funkciju? Zbog čega? Zbog toga što, ukoliko nemamo određenje kada neka odluka stupa na snagu, onda, pretpostavljam da važe odredbe Ustava, odnosno člana 120. Ustava, koji kaže: "Zakon, drugi propis ili opšti akt, stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako iz izričito opravdanih razloga nije predviđeno da ranije stupi na snagu". Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade u izbeglištvu, dozvolite da vam se obratim po ovoj tački dnevnog reda. Kao što ste primetili, ja bez vašeg programa ne izlazim za ovu govornicu. Samo hoću da dokažem da vi stalno lažete i da svoja obećanja ne izvršavate. U predizbornoj kampanji kažete - kandidati za sudije i predsednike sudova utvrđivaće visoki sudski savet, koji će 2/3 činiti sudije najvišeg suda i istaknuti profesori prava, a 1/3 predstavnici Skupštine.
Bez saglasnosti visokog sudskog saveta ni jedan sudija neće moći da bude razrešen dužnosti. Zašto ne sačekaste da uradite to tako kako ste naumili? Zašto radite po istom starom principu koji vam ne odgovara. Ali, vezano za ovu tačku dnevnog reda, moram odmah da vam kažem da nemam ništa protiv smene bilo kog sudije, bilo kog predsednika suda, ako se dokaže da ima zakonskih razloga za to. Ali, Zakon o sudovima u članu 17. predviđa, da je Vrhovni sud nadležan da utvrđuje razloge za prestanak sudijske funkcije i razrešenje sudija i o tome obaveštava Narodnu skupštinu, i to odluku mora da donese na opštoj sednici. U obrazloženju ovog predloga stoji, da je Odbor za pravosuđe, čiji je predsednik prof. dr Dragor Hiber, ocenio da su za rđavo stanje u pravnom sistemu i pravosuđu objektivno odgovorni predsednici sudova, pa je u skladu sa svojom nadležnošću iz člana 40. Zakona o sudovima, pokrenuo inicijativu za njihovo razrešenje. Te inicijative je uputio na pogrešnu adresu, nama ovde u Skupštini, a ne Vrhovnom sudu.
Gospodine Hiber, molim Vas, od Vas se očekuje da poznajete zakon, a što ga ne poznajete, ovaj konkretan zakon o sudovima, bar da se njime koristite. Predsednik Vrhovnog suda pokreće dalje posupak za razrešenje, a inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudija mogu dati predsednik suda, neposredno višeg suda, ministar pravde i nadležno telo u Narodnoj skupštini, dakle Odbor za pravosuđe. To sve, da bi razjasnili kome ste trebali tu inicijativu da podnesete. Inicijativa se, između ostalog, dostavlja zajedno sa potrebnim podacima i dokazima Vrhovnom sudu, koji sprovodi postupak, u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu u roku od 60 dana od dana kada mu je dostavljena inicijativa. Hoću da kažem da je ova skupština počela da radi po sistemu kriznih štabova ili u skladu sa onim starim, slažem se, evo odsutni ministar upravo ulazi, kadija te tuži, kadija ti sudi.
Zalažete se verbalno, ali samo verbalno, za zakonitost, a radite sve na svoj način, koji naravno ne podrazumeva poštovanje zakona. Spominjete nam ovde v.d. predsednika Vrhovnog suda. Ko je taj čovek? Ko ga je imenovao? Vi ste, gospodine Batiću, za ovom govornicom to izgovorili, a Čeda ili Geda, evo reče ne zna ko je taj čovek. Tužioca, oprostite. Sudovi su nam neažurni. To je svim građanima jasno. Svi koji su imali bilo kakav postupak pred sudom ne mogu da se pohvale da su ga brzo završili. Neefikasni su i to građani znaju. Sudeći po vašem ponašanju, imaćemo i dalje, kao što smo imali, a to je nesumnjivo, sudije koje su nedostojne te funkcije. Jasno je da nam je potreban ovaj zakon o sudovima, koji će nam omogućiti da brzo i efikasno dođemo do željene pravde pred sudovima, ali prvo mi ovde u Skupštini moramo poštovati zakon i zakonsku proceduru. Mi poslanici Srpske radikalne stranke nismo protiv razrešenja ovih sudija, ali smo uvek za poštovanje zakona i nakon utvrđivanja pojedinačne odgovornosti, jer samo to vodi uspostavljanju pravne države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je meni poznato još se nije desilo da jedna skupština ocenjuje zakonitost odluke iste te skupštine u nekom drugom sazivu. Skrećem pažnju na obrazloženje odluke Odbora za pravosuđe i upravu, koje je potpisao prof. dr Dragor Hiber i kome nedostaje naravno ustavni osnov za donošenje ove odluke.
Gospodine Hiber, gde ste to u Ustavu Republike Srbije pročitali, gde piše da Skupština može da donese takvu odluku i gde to u Poslovniku Narodne skupštine u članu 53. stav 2., u kome se navode nadležnosti vašeg odbora, piše da taj odbor ima ta ovlašćenja? Ukoliko izađete za ovu govornicu i uverite me u to, ja pozivam ovaj parlament da donesemo odluku da se stavi van snage odluka ovog istog parlamenta u prethodnom sazivu o prihvatanju potpisivanja plana Ahtisari-Černomirdin, jer je to onda apsolutno moguće i u skladu sa Ustavom, a narod Srbije bi to i te kako pozdravio, a posledice bi bile sigurno pozitivne po državu.
Pravo da vam kažem, očekujem da na jednoj od narednih sednica dobijemo od vas predlog bez pozivanja na bilo koji član zakona ili poslovnika za donošenje neke odluke koja će imati za predmet razmatranje - način oblačenja narodnih poslanika, što je naravno stvar bontona i dobrog vaspitanja. Šta vi hoćete da postignete ovim predlogom odluke? Hoćete da amnestirate ove sudije koje su se eksponirale kao funkcioneri pojedinih političkih partija, koji su obavljali određene političke funkcije u njima ili nekoj drugoj organizaciji, suprotno članu 5. Zakona o sudovima, koji to izričito zabranjuje.
Sve ove sudije koje su tada razrešene dužnosti zbog izražavanja javne podrške sudiji Miroslavu Todoroviću, koji je takođe razrešen dužnosti, a koji je izjavio da je spreman na sve udare, ali se ne odriče svog pripadništva tzv. organizaciji OTPOR, koja je ilegalna organizacija i koja je koristila nezakonite metode ostvarivanja političkih ciljeva.
Vi njih hoćete da rehabilitujete, jer su po vama moralno politički podobni i u znak zahvalnosti što su i nakon razrešenja mnogi od njih nastavili da za sitne devizne dnevnice putuju po Srbiji radi edukacije članova OTPOR-a. Lično neke od njih poznajem, slučajno sam Beograđanka, slučajno sam sa nekim išla u gimnaziju, studirala i tome slično.
Da li smo iz vaših usta i usta vaših lidera u predizbornoj kampanji čuli da se vi zalažete za nezavisno sudstvo? Čini mi se da jesmo. Govorili ste sve ono što ste mislili da je po volji naroda, a onda ste osvojivši vlast od prvog dana počeli da kršite svoja obećanja. Pazite samo, narod nije kratke pameti i ne voli da bude prevaren.
Šta je vas moglo da spreči da ponovo imenujete ove iste sudije za sudijske funkcije? Ništa. Imate apsolutnu većinu i mogli ste ponovo da ih predložite za sudije i oni bi bili izabrani bez ikakvih problema. Međutim, niste baš bili sigurni da bi ta procedura apsolutno i uspela, jer ako hoćemo da poštujemo zakon, prva instanca koja treba da predloži izbor sudija je kolegijum suda, a u tim sudovima u velikom broju sede časni ljudi koji ove svoje kolege ne bi predložili za te funkcije.
Dakle, nećete ponavna imenovanja, već stavljanje van snage odluke o razrešenju, sa svim posledicama koje iz toga proističu, da im se nadoknadi zarada za ovaj period od razrešenja, da oni praktično nigde nisu ni bili razrešeni, da im se za ovaj period od razrešenja do danas otvori mogućnost da traže i sudskim putem nadoknadu zbog uvrede časti, ugleda, sve je po vama moguće.
Vi hoćete da rehabilitujete Miroslava Todorovića, koji je povodom njegove političke delatnosti vezane za posetu Londonu dao izjavu da ga je tom prilikom bilo sramota da je sudija u Republici Srbiji, a za ukinute ili preinačene presude, u čijem je donošenju učestvovao od strane višeg suda, u javnosti iznosi tvrdnju da je to izraz revanšizma prema njemu. To, gospodo, ne može. Te iste sudije birala je neka skupština i oni moraju da rade u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ako to ne rade, onda moraju da budu razrešeni i da snose posledice svoje delatnosti. Ovi svi drugi, koji taj posao ne obavljaju profesionalno, a ako hoće da se bave politikom, neka zatraže razrešenje i mogu, što se nas tiče da postanu i ministri i da se kandiduju za funkciju predsednika države, mi protiv toga nemamo ništa. Ne mogu u isto vreme da budu i nosioci sudijskih funkcija. Zbog toga ćemo mi, naravno, glasati protiv predloga ovakve jedne odluke.

Dame i gospodo, vi ćete primiti moje izvinjenje, ali ja ću se prvo obratiti javnosti i gledaocima kraj malih ekrana. Već danima kako izlazim za ovu govornicu ispod mog imena i prezimena piše Gordana Pop-Lazić - šef Poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke. Mi smo uredno obavestili Skupštinu Srbije da je dr Vojislav Šešelj šef Poslaničkog kluba i da je Tomislav Nikolić zamenik šefa Poslaničkog kluba, što je i predsednik Skupštine juče prevideo. Ja zaista ne znam da li je Skupština pogrešno informisala Radio televiziju Srbije ili je Radio televizija Srbije u svom maniru to radi dezinformacije javnosti učinila i dalje čini, ali ne verujte još jednom dezinformacijama Dosovizije. Ja sam Gordana Pop        -Lazić, poslanik Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije. Molim da mi se ovo vreme ne računa u diskusiju.
Vlada nam je dostavila Predlog zakona o izmenama Zakona o radio televiziji i ne mogu da shvatim da je Vladi Srbije bilo teško da u ovakvom periodu, od formiranja Vlade do sada, pripremi jedan celovit zakon o radio televiziji. Ako ga nemate gospodo ili ne znate ko treba da ga napravi, evo imate gotov predlog Srpske radikalne stranke, koji je podnet još u oktobru mesecu. Mi ćemo glasati za taj predlog, čak i ako ga nazovete kao svoj.
Nema se mnogo vremena za diskusiju po Predlogu zakona na osnovu nekih stručnih i pravno-tehničkog stanovišta, jer nam je uskraćeno da govorimo onoliko koliko nam je po Poslovniku dozvoljeno. Za pet minuta zaista ne može ništa da se kaže i imam utisak da čak pomalo izgledamo smešni kada izađemo i možemo samo neke osnovne odrednice da damo, a treba da govorimo o zakonima. Kada se govori o zakonima, onda mora da se ima sve u vidu, i Ustav i prethodni zakon i obrazloženje koje predlagač daje, a mi jednostavno nemamo vremena da na to sve skrenemo pažnju ni javnosti, a ni vama ovde u poslaničkim klupama.
Ja, ipak, hoću da kažem da je u obrazloženju pogrešno interpretiran čl. 46. i 72. Ustava Republike Srbije kao ustavni osnov za donošenje ovog zakona. Ne mogu da ih citiram, imate Ustav, pa čitajte, a to samo pokazuje nestručnost ministra finansija, kome to mogu da oprostim, jer mu to nije struka. Ne mogu sekretaru Sekretarijata za zakonodavstvo, kojoj bi to trebalo da bude struka, a njoj je očigledno jedina kvalifikacija to što je supruga aktuelnog saveznog ministra za unutrašnje poslove, Zorana Živkovića. Jedini pravi razlog za donošenje ovog zakona jeste obzirom da se radi o državnom RTS-u, što njenu delatnost finansiraju građani, koji, uzgred budi rečeno, već godinama izbegavaju da prate program državne televizije, koja je uvek bila u funkciji dnevne politike i interesnih grupacija i monopolskih nosilaca vlasti. To je ranije bila SPS i JUL, a danas je to DOS.
O objektivnom informisanju i sadržinski dobro osmišljenom programu koji bi, pored informativnog, trebalo da ima i značajnu edukativnu ulogu za sve kategorije stanovništva nema ni govora. Kolika su ta sredstva koja će se iz budžeta izdvojiti za finansiranje državne televizije, predlagač ne kaže. Očigledno ne zna, prethodnici su o tome govorili, pa ću ja to preskočiti, da bih ovih svojih pet minuta ispunila na adekvatan način. Međutim, ako mislite da će to što će finansiranje ići iz budžeta vas amnestirati od obaveze da pravilno informišete javnost o svemu što se događa, jer je to ustavna obaveza i pravo svakog građanina da bude na takav način informisan, jer na kraju mi svi iz svojih džepova kroz poreze, takse i ostale javne prihode kojima punimo budžet, opet finansiramo tu državnu televiziju.
Jedno pitanje za ministra Đelića, konkretno, šta je sa onima koji su akontaciono uplatili električnu energiju? Hoće li biti njima vraćen novac, koji su unapred dali uz akontacionu uplatu, obzirom da nema prelaznih odredbi koje bi to regulisale, a trebalo bi, jer je dosadašnja taksa obračunata po kilovat času, a ne u fiksnom iznosu. Molim za odgovor na ovo pitanje.
Hoću da kažem još nešto. Znate, sazivanjem ovih vanrednih sednica, koje uzgred budi rečeno dosta koštaju ovu državu, želite da stvorite utisak da Vlada vodi neku živu zakonodavnu aktivnost, a u stvari nas zatrpava...

Mislim da nisam prekoračila vreme. Evo, završavam. U stvari, radi se samo o čistom političkom marketingu i želite da se stekne utisak da imate gotove zakonske projekte, a vi ih očigledno nemate, sem zakona gospodina Batića, koji smo juče imali na dnevnom redu, koji može da se smatra celovitim. Sve ostalo je šuplja priča. Treba još da napomenemo da se delatnost RTS-a odnosi na poslove od opšteg interesa, a mi smatramo da treba da bude finansirana iz budžeta Srbija, ali da sve ostalo mora da bude finansirano pre svega iz drugih prihoda, a u skladu sa zakonom, a naročito kada se radi o komercijalnom programu. Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno doneti nov zakon o RTS-u. Nemamo ništa protiv ukidanja takse, jer se ona sada pokazala kao neracionalna u odnosu na to da je vezana za visinu kilovat časa, a znamo koja će poskupljenja ići. Glasaćemo za ovaj predlog, ali očekujemo od vas kompletan zakon o RTS-u, koji bi regulisao i upravljanje RTS-om i ono što RTS treba da pruži građanima Srbije kao jedno opšte dobro. Hvala.

Dame i gospodo, poštovane kolege, ovde pred sobom imam program Demokratske opozicije Srbije sa kojim ste vi izašli pred izbore. Vi u njemu kažete da ćete ukinuti Zakon o predsedničkim privilegijama. Pitam predstavnika Vlade, zašto mi ovde nemamo predlog da se ukinu te privilegije, nego imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama? Zašto ne ispunjavate svoja predizborna obećanja?
Još ni jedan predlog zakona nismo dobili do sada, a da u obrazloženju ne stoji da je u određenom zakonskom roku potrebno uskladiti se sa političkim promenama nastalim posle parlamentarnih izbora, po svim ovim zakonima koje ste do sada predložili. U mnogima od njih stoji i odrednica pozitivnih promena. Međutim, da li su one pozitivne ili ne, oceniće se tek sa određene istorijske distance, nakon što se budu sagledali rezultati tih promena. Ali, ako se te promene ogledaju u ovakvim predlozima zakona, jasno je da se to neće odraziti na najšire slojeve stanovništva, koji sa nestrpljenjem očekuju vaše poteze vezane za poboljšanje standarda i korenite ekonomske i političke reforme.
Bavite se gospodo marginalnim stvarima umesto da se uhvatite u koštac sa stvarnim ekonomskim i političkim problemima u kojima se zemlja nalazi. Nije potrebno da građani Srbije uključe prvi program Radio televizije pa saznaju kakav im je standard, koliko je sve poskupelo i kako je sve gore nego što je bilo pre 5. oktobra.
Mi srpski radikali smatramo da Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike nije predsedniku Republike po prestanku funkcije davao neke velike privilegije i ne sviđa mi se to što personifikujete funkciju predsednika Republike i kada razmišljate o predsedniku Republike mislite samo na Slobodana Miloševića ili Milana Milutinovića. Mi smo u demokratiji tek 10-tak godina i narednih 100 godina mi možemo da imamo maksimum 10 predsednika. Nije ova država Srbija toliko siromašna da ne može da obezbedi minimum zaštite ljudi koji su obavljali tako visoke državne funkcije.
Valjda je jedan bivši predsednik zaslužio da nakon prestanka funkcije ima taj minimum administrativnog osoblja da bi mogao kao javna ličnost, jer je i dalje javna ličnost ako je bio na tako visokoj funkciji, da obavlja bilo koju delatnost, možda naučnu, kulturnu, može da piše knjige čovek, može da piše memoare, bilo šta, mora da ima neki administrativni aparat. Da li će ličnost bivšeg predsednika obezbeđivati jedan ili više službenika smešno je zaista regulisati zakonom, jer to zavisi od mnogih okolnosti, te je daleko celishodnije da odluku o tome donosi ministar unutrašnjih poslova, nego da to zakonom bude regulisano, sem ako na ovaj način ministar unutrašnjih poslova ne želi da sa sebe skine odgovornost u slučaju da taj jedan zaposleni, koji treba da obezbeđuje i objekat i ličnost predsednika iz bilo kog razloga i fizički ne može da bude na dva mesta u isto vreme to ne učini, a ja bih pitala gospodina Batića sa koliko članova obezbeđenja on hoda ulicama Beograda? Kada ste obilazili prostorije bivšeg Ministarstva za lokalnu samoupravu gospodine Batiću, pratilo vas je četvoro ili petoro ljudi iz obezbeđenja.
Uzgred još da se ne stekne utisak da je DOS-ovska vlast ovim izmenama zakona htela da postigne neku racionalizaciju, mislim na troškove pre svega, jer teorijski gledano u ovom veku rekla sam već da ne možemo da imamo više od 10 predsednika države. Imamo informacija, vi možete da nam potvrdite koliko je ministara iz ove vlade već naredilo adaptacije svojih kabineta. Ministar za rad ušavši u kabinet bivšeg ministra Nedeljkovića, koji je uzgred budi rečeno veoma solidno opremljen, rekao je - ne mislite valjda da ću sedeti u ovakvom kabinetu, skinite ove gaće s prozora, izbacite ovaj nameštaj i naredio restauraciju svog kabineta.
Gospodo, vlade će se mnogo češće menjati nego što će se menjati predsednici Republika i troškovi koje ćemo imati ako budemo imali ovakve ministre koji će voditi računa kako izgledaju njihovi kabineti i čime su opremljeni, biće mnogo veći trošak nego ovo što se predviđa kao minimum za rad jednog bivšeg najvišeg funkcionera jedne države.

Radi se o članu 100., ali bih htela poštovanu koleginicu da upozorim da zaista nije primereno da za svoje kolege kaže, sem ako nije lekar te struke i ako nas sve ovako nije promatrala u međuvremenu, da imamo amneziju i da govorimo gomilu laži.

"Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o drugom narodnom poslaniku, ili pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku."
Repliciram gospođi, repliciram i Vama, gospodine predsedniče.

Zašto ne mogu?

Hoćete li da se vratim na mesto, pa da ponovo tražim reč za repliku?

Ja se osećam kao poslanik uvređenom. Svaki poslanik pojedinačno.

Evo, ja mogu u svoje ime, svako u svoje ime, je li tako?

Možete da mi isključite mikrofon, ali ne možete da mi oduzmete pravo na repliku.

Hoćete li sa mesta da tražim, ili odavde da tražim?