Dame i gospodo narodni poslanici, juče je Televizija "Pink" emitovala vest da je Srpska radikalna stranka podnela inicijativu za razrešenje Stevana Lilića sa funkcije člana Ustavne komisije i da će insistirati na tome da se rasprava o smeni predsednika Narodne skupštine i o poverenju Vladi odloži, a da se raspravlja o ovoj tački dnevnog reda. Mi jesmo podneli tu inicijativu, ali, zarad istine, mi smo tri godine čekali raspravu o predsedniku Narodne skupštine i o Vladi Republike Srbije i nismo tražili da se sednica odloži. Glasali smo za to da se radi u ponedeljak i u petak, dok poslanici skupštinske manjine u ovom slučaju, a predstavljaju se još uvek i misle da su većina, nisu želeli da se radi ponedeljkom i petkom.
Što se tiče ove tačke dnevnog reda i predloga za smenu Nataše Mićić sa mesta predsednika Narodne skupštine, postoje politički razlozi za ovu smenu, a postoje čisto zakonski i ustavni razlozi, odnosno njeno kršenje Ustava, zakona i Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Što se tiče političkih razloga, a o tome su najviše sam predsednik Narodne skupštine i predstavnici Vlade Republike Srbije, odnosno oni koji podržavaju Vladu Republike Srbije govorili u svojim izlaganjima povodom prve tačke dnevnog reda, oni se svode na politiku koju vodi Vlada Republike Srbije i grupacija kojoj pripada predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Obrazloženja zašto je to dobra politika svode se na pet-šest fraza koje DOS plasira građanima Srbije od 5. oktobra naovamo i pre svega se insistira na reformama, a svi vrlo dobro znamo i svesni smo toga kako u praksi izgledaju te reforme. One se svode na milion nezaposlenih, na trinaest milijardi dolara deficita, na rasprodaju preduzeća i na planiranu ponovnu pljačku građana Srbije putem zakona o planiranju i izgradnji, putem legalizacije, na osnovu čega Vlada Republike Srbije i lokalne samouprave planiraju da uzmu deset milijardi dolara. Naravno da smo mi srpski radikali protiv takve politike. Mi insistiramo na reformama, ali zaista na stvarnim reformama.
Što se tiče predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, moram da se vratim na onaj 14. oktobar, jer sam i ja bio devet sati talac i predsednika Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, jer niko za tih devet časova nije sišao u salu i obavestio narodne poslanike da se sednica Narodne skupštine odlaže za sat, dva, tri ili pet ili do 16. oktobra, tek nas je u 18,45 časova potpredsednik Narodne skupštine gospođa Gordana Čomić obavestila da se sednica odlaže za 16. oktobar. To je nepoštovanje svih 247 ili 248 poslanika, koliko ih je tog dana bilo u sali Narodne skupštine Republike Srbije, i to je dovoljan razlog da podnesete ostavku, ako ne, bar da se izvinite poslanicima zbog toga što su ovde bez ikakvog obaveštenja, bez ikakvog razloga sedeli devet sati.
Vi ste kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije prekršili nekoliko puta Ustav; postoji i odluka Ustavnog suda za jedan takav vaš čin, dakle, kao dokaz da je Ustav prekršen, iako ste blagovremeno i nekoliko puta upozoravani da odmah po okončanju onih decembarskih predsedničkih izbora imate obavezu da raspišete ponovo predsedničke izbore, i tako sve dok se ili ne promeni Ustav ili zakon ili ne izabere predsednik Republike Srbije.
Vi ste se o to oglušili, raspisali predsedničke izbore tek u septembru mesecu 2003. godine, i stigla je odluka Ustavnog suda Republike Srbije da ste prekršili Ustav. Znate, kada neki običan građanin prekrši zakon za to postoji sankcija, postoji odgovornost, a, u najmanju ruku, kada je stigla odluka Ustavnog suda, trebalo je da činom ostavke priznate nadležnost, ingerencije Ustavnog suda, jer je to Ustavni sud, izabrala ga je DOS-ova većina; donosio je diskutabilne odluke u svom mandatu, a i samim nedonošenjem odluka učinio da se unese haos i u ovu Narodnu skupštinu i u kompletan društveno-pravni sistem u Republici Srbiji. Sud je legalno izabran, su je doneo odluku i svaka odluka Ustavnog suda mora da se poštuje.
Takođe, odluka o vraćanju mandata koju je doneo Ustavni sud se ne sprovodi i vi se tu vešto krijete iza Administrativnog odbora, koji zaista po Poslovniku treba da vrati mandate, odnosno da postupi po odluci Ustavnog suda Republike Srbije. Najmanje što ste mogli u tom slučaju da uradite jeste da insistirate kod Administrativnog odbora jer na to imate i poslovničko pravo, da obavestite Narodnu skupštinu o tome da Administrativni odbor ne sprovodi odluku Ustavnog suda. Mi imamo danas situaciju gde je nekoliko mandata sporno, da ne podvlačim i ne ponavljam ponovo onih 12 spornih mandata gde je situacija krajnje jasna, krajnje čista, jer 12 poslanika je podnelo ostavku, ostavke su verifikovane i umesto tih poslanika došli su novi poslanici, a posle izvesnog vremena 12 poslanika, pričam o onima koji su podneli ostavku, rekli su da su u pravnoj zabludi. Oni su podneli ostavku, ostavka je konstatovana i tu je kraj priče što se tiče njihovih 12 mandata.
Svaka odluka Narodne skupštine Republike Srbije koja je doneta uz učešće tih 12 poslanika kad-tad će biti oborena na jednom normalnom ustavnom sudu, ne ovom koji je zaista politički Ustavni sud, jer imamo predsednika Ustavnog suda koji je član G17 plus, jednog sudiju Ustavnog suda koji je član Demokratske stranke i onda u javnosti posle odluka Ustavnog suda ili kada dođe neka inicijativa pred Ustavni sud jedan zastupa stavove G17 plus, jedan stavove Demokratske stranke, a niko ne poštuje Ustav i zakone ove zemlje i ponaša se u skladu sa tim.
Predsednik Narodne skupštine je primenjivao frigidno Poslovnik o radu Narodne skupštine koji je donet; osnovni izvorni Poslovnik koji predviđa novčane kazne i sankcije za poslanike donet je kada je DOS imao 170 poslanika, dakle u onom izvornom obliku, i zaista je apsurd da poslanici, koji po članu 77. Ustava Republike Srbije ne mogu da budu pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini (doduše, još nismo imali slučaj kažnjavanja za davanje glasa) budu novčano kažnjavani.
Na kraju, morao bih i predsednika Narodne skupštine, a pre svega vas iz GSS da upozorim da se ne pozivate na izbornu volju građana. Izborna volja građana je nešto što je svetinja, izbornu volju građana svi moraju da poštuju, ali nemojte vi koji ste jedan jedini put samostalno učestvovali na izborima da se krijete iza izborne volje građana, jer tada kada ste učestvovali na izborima bili ste statistička greška. Niste imali ni jedan jedini procenat glasova.
Predložio bih vam, dok još ima vremena da uložite amandman i obezbedite većinu, da onih 2% koje predlaže SDP spustite na 0,2% i da imate neku šansu da uđete u parlament. Nemojte da se zavaravate i da mislite da su građani septembra 2000. godine glasali za nekoga od vas ili da su glasali da Nataša Mićić bude predsednik Skupštine, da Goran Svilanović bude ministar inostranih poslova, da Gašo Knežević bude ministar prosvete, da Radmila Hrustanović bude predsednik Skupštine grada, jer ako to mislite, trebalo bi da se konsultujete sa nekim stručnjacima koji su kompetentni da o tome nešto kažu, kompetentniji od mene, ali ja sam siguran da je izborna volja građana bila drugačija 5. oktobra, odnosno da sigurno nisu glasali za vas, a siguran sam da ako budete imali smelosti i izađete na neke naredne izbore nećete biti ni statistička greška.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se protivila i argumetovano obrazložila zašto je protiv donošenja Zakona o specijalnom sudu za ratne zločine, samim tim smo principijelno i protiv izbora tužioca za ratne zločine. Što se konkretnog predloga za funkciju tužioca za ratne zločine tiče, izvesnog Vladimira Vukčevića, nisam mislio da o njemu govorim kao o nekoj ličnosti.

Međutim, to iziskuje ovaj detalj koji je kolega Milovan Radovanović izneo, a vezan je za tragediju koja se dogodila pre osam godina u "Grmeču", gde je 11 ljudi izgubilo život. Posle intervencija, pritisaka od strane porodice nastradalih da se podigne optužnica, odnosno da se pokrene krivični postupak protiv odgovornih lica u "Grmeču", obrazloženje Vladimira Vukčevića je bilo da je sa vrha vlasti izvršen pritisak na njega da taj posao, odnosno taj postupak stopira, odnosno da ne pokrene krivični postupak protiv odgovornih lica.

To je očigledno bila najbolja i najznačajnija kvalifikacija za njega, da bude predložen za tužioca za ratne zločine i da verovatno bude izabran na tu funkciju. U novini "Balkan" od 11. jula još jedan bitan argument za vlast da ga izaberu za tužioca za ratne zločine, a za nas, srpske radikale, protiv takvog predloga da glasamo, jeste to što je predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika, Biljana Kovačević-Vučo saglasna i slaže se sa ovakvim predlogom, a to je dovoljno da mi odbacimo ovakav predlog.

Što se tiče samog suda i posla koji će obavljati tužilac za ratne zločine, to će biti prljav posao, jer kako odmiču suđenja i procesi u Hagu, više je nego jasno da Haški tribunal nema novca, da neće biti u mogućnosti do onog zacrtanog roka da završi sva suđenja, a i više je nego jasno da se upleo u sve to kao pile u kučine. Prvi koji je razlupao i razbucao Haški tribunal jeste bivši predsednik SRJ i Republike Srbije Slobodan Milošević, sada su svesni toga da dolaskom Vojislava Šešelja u Haški tribunal oni apsolutno nikakve šanse nemaju, da sve to u bilo kakvu formu i pravnu normu uviju i da zbog međunarodne pravne, pre svega javnosti, ti procesi pred Haškim tribunalom lične na nešto ozbiljno.

Zbog toga su dali nalog aktuelnoj vlasti u Beogradu, u Srbiji, da ona formira sud za ratne zločine, da izabere tužioca za ratne zločine i da ona najveći deo prljavog posla ovde kod nas u Srbiji obavi za taj Haški tribunal, da sprovodi istrage i da dovede gotovo do kraja neke procese, pa da onda to servira i da preda Haškom tribunalu, kako bi oni u ekspresnom roku nekim ljudima koji su za njih interesantni sudili. Da li će ovaj i ovakav tužilac za ratne zločine pokretati procese protiv svih koji su na prostorima bivše SFRJ, a za šta je nadležan ovaj sud, počinili ratne zločine. Sigurno je da neće, jer njegova biografija i njegove kvalifikacije to govore.

Ovde, u ovoj zemlji, jedan od ratnih zločinaca, Havijer Solana, osuđen je pravosnažnom presudom i dok je bila na snazi ta pravosnažna presuda, on je nesmetano šetao ovom zemljom i niko ga nije uhapsio, odveo i priveo na odsluženje zaslužene kazne, već ga je naprotiv, sa najvišim mogućim počastima dočekivao ovde, da bi potom ukinuo tu presudu. To govori kakav će biti odnos ove vlasti, ovog suda i ovog tužioca prema ratnim zločincima.

Mi ne govorimo i ne kažemo da nije bilo zločina i od strane pripadnika našeg naroda. Mi imamo redovne sudove, imamo krivično zakonodavstvo, gde su predviđene kazne i sankcije za sve zločine, pa i za ratne zločine, za zločine protiv čovečnosti. Svi oni koji su počinili u ovom periodu iza nas neki ratni zločin, mogli su i morali da odgovaraju po redovnom zakonodavstvu, odnosno u redovnoj proceduri.

Imamo i svedoci smo da je unazad nekoliko godina bilo nekoliko slučajeva gde su pripadnici Vojske Jugoslavije odgovarali za ratne zločine i bili osuđivani, i žalili se i poništavane su presude. Išlo se na ponovno suđenje, pa znači da nije bilo sporno i nije bila sporna volja pravosudnih organa da sude onima koji su počinili ratne zločine.

Postavlja se pitanje, ako je već formiran specijalni sud za ratne zločine, ako biramo tužioca za ratne zločine, zašto ne bismo mogli da formiramo sudove i da izaberemo tužioce za šverc cigareta, za šverc oružja, šverc droge, trgovinu belim robljem, nezakonito i nelegalno otimanje društvene i državne svojine, jer su možda to problemi koji predstavljaju, odnosno krivična dela koja predstavljaju možda i veći problem za ovu državu, nego što su to ratni zločini.

Nažalost, vama nije stalo do ove države, vama nije stalo do ovog naroda, vama je stalo samo do toga da budete po volji Zapada i da izvršavate sve ono što vam Zapad, u ovom slučaju Karla del Ponte, odnosno Haški tribunal ispostave kao zahtev.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod ministra, gde nam je danas ministar? Da li to vida rane od preksinoćnog duela sa bivšim prijateljem, guvernerom Narodne banke, Mlađanom Dinkićem, ili smišlja još neki reformski zakon, usrećiteljski zakon za državu i narod Srbije?
Što se tiče ovog zakona koji imamo danas na dnevnom redu, zaista je nekorektno od sazivača ove sednice Narodne skupštine, i od predlagača koji je sigurno u dogovoru sa predsednikom Narodne skupštine, što je u 19,00 ili 20,00 časova u petak stavio na dnevni red ovaj zakon i sazvao sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, time narodnim poslanicima ostavio svega nekoliko časova da napišu i predaju amandmane na predloženi tekst zakona. U stvari, o tome da će se u ponedeljak, odnosno utorak na sednici Narodne skupštine Republike Srbije raspravljati o zakonu o carinama, obavešteni smo tek negde u subotu u toku dana, ko je kada pratio elektronske medije, odnosno vesti na elektronskim medijima Što se samog zakona tiče, zakona od 410 članova, koji je Vlada Republike Srbije predložila narodnim poslanicima, ministar je obrazložio u devet tačaka ovde. Da li je moguće da je devet reformskih tačaka razradio u 410 članova i ponovilo se ono što se mnogo puta do sada ponavlja u Narodnoj skupštini, odnosno imamo priliku da pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije od strane Vlade Republike Srbije dođe udžbenik o carini, a ne carinski zakon, jer zakon mora da bude kratak, jasan, precizan, da ne ostavi ovde mogućnost za široka tumačenja i, kao što je i ovaj zakon ostavio, za pravljenje nekih 45 podzakonskih akata.
Ovaj zakon je posledica dogovora dve vlade, odnosno nekog akcionog plana o harmonizaciji ekonomskih odnosa. Tako se beše zvaše. Pre nekoliko nedelja ste ga usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije i on je demantovao sva predizborna obećanja koja su predstavnici DOS-a davali kada su izašli na izbore 2000. godine, da će uskladiti odnose sa vlastima u Crnoj Gori i da se neće dešavati ono što se dešavalo da Crna Gora nijednog jedinog dinara ne uplaćuje u budžet savezne države, a sada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Mi smo upozoravali da je nemoguće postići dogovor sa vlastima u Crnoj Gori, da one taj dogovor u stvari i ne žele. Ovaj zakon je najbolji pokazatelj i najbolji dokaz da tog dogovora nije bilo, da taj dogovor nije moguć i da mi u stvari nikakvu zajedničku državu, niti zajednicu na tom federalnom nivou, odnosno između Srbije i Crne Gore nemamo, ako nemamo jedinstven carinski zakon, koji će na jedinstven način tretirati uvoz i izvoz roba na ovo jedinstveno tržište.
Mi u stvari nemamo ni jedinstvene države i Milo Đukanović je uspeo samo zahvaljujući DOS-u da legalizuje sve ono što je radio od 1997. godine i da stvori sebi prostor i mogućnost da mu država Srbija, odnosno građani Srbije u ove naredne tri godine, koliko je na snazi Ustavna povelja, odnosno tzv.državna zajednica Srbija i Crna Gora, finansiraju put ka nezavisnoj Crnoj Gori.
U jednoj od tačaka ovog obrazloženja zakona ministar nam kaže da će ovim zakonom biti omogućeno sprovođenje provera na celoj teritoriji Srbije i navodi primer za šećer. Ovim dosadašnjim carinskim zakonom nije bilo mogućnosti da se sprovodi provera na celoj teritoriji Republike Srbije i kao primer za to naveo je šećer, a koliko je bila dobra volja i želja od strane aktuelne vlasti da se reši tzv. šećerna afera, najbolje svedoči to što je pod pritiskom vlasti dotadašnji direktor Uprave carina, Vladan Begović, upravo zbog toga što je samo u javnosti izneo neku informaciju da nije baš sve bilo čisto, odnosno da je bilo zloupotreba vezano za šećernu aferu, odnosno izvoz šećera u Evropsku uniju, morao da podnese ostavku.
To je najbolji primer šta želi Vlada Srbije kada su u pitanju carine, kada je pitanju reforma carinskog sistema, kada je u pitanju odnos države prema pojedincima, koji su očigledno u ovom trenutku mnogo moćniji od države i koji imaju mogućnost da kontrolišu državu, odnosno pre svega da kontrolišu Vladu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, člana 31. Zakona o Narodnoj banci Srbije reguliše način na koji dolazi, odnosno ko ima nadležnost da razreši guvernera Narodne banke Srbije i Srpska radikalna stranka je ovde intervenisala amandmanom u tom pravcu da se reči "Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije" zamene rečima "odgovarajuće radno telo Narodne skupštine", iz razloga što bi se ovakvom formulacijom u zakonu otvorila mogućnost Narodnoj skupštini da formira posebno radno telo koje bi pratilo rad Narodne banke Srbije, sve vezano za izbor i razrešenje guvernera i saveta Narodne banke Srbije.
Dakle, da se ne vežemo samo da to ima mogućnost Odbor Narodne skupštine Republike Srbije, mada i sam mandat nekog radnog tela Narodne skupštine Republike Srbije postavlja pitanje da li je pravo mesto, odnosno da li on treba da ima ndležnost da predlaže izbor i razrešenje guvernera Narodne banke Republike Srbije, odnosno Narodne banke Srbije, iz prostog razloga što smo u ovoj novijoj istoriji imali primere, odnosno imali mogućnosti da se uverimo da neki guverneri, odnosno aktuelni guverner nije došao na ovo mesto regularnim i legalnim načinom, regularnim i legalnim putem, a može da se razmišlja i u tom pravcu da neko ko je došao automatskim puškama na mesto guvernera Narodne banke Jugoslavije, koja je sada postala Narodna banka Srbije, može na isti takav način da ode sa tog mesta.
To nije ništa novo. To je nešto što je zabeleženo u političkoj praksi da kada se na jedan način dođe do određenih pozicija, da istorija to tako uredi, da se upravo na isti takav način odlazi sa tih pozicija, iako ovakv zakon, ovakav kakav je, ustanovljava neki princip da se na legalan, zakonit način, kroz institucije sistema dolazi i odlazi sa određenih funkcija.
Činjenica jeste da aktuelni guverner Narodne banke Jugoslavije, odnosno sada Narodne banke Srbije neće otići na regularan i legalan način, nego da će otići gotovo na identičan način na koji je i došao, ali se postavlja pitanje zašto se priča o ovome u Narodnoj skupštini, jer oni koji će glasati ne prate uopšte, niti razumeju o čemu se priča. Ministar nadležan za finansije, odnosno predstavnik predlagača nije u Narodnoj skupštini. Očigledno je gospodin Mitrović jedini koji prati i razume šta se dešava u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o finansiranju političkih stranaka je zakon koji ima veliki značaj i sigurno je da je trebalo ranije da bude usvojen. Ovaj član 8. (tu smo intervenisali amandmanom) definiše, odnosno nabraja šta se sve može smatrati troškovima izborne kampanje i tu se navode plakati, oglasi, emisije na radiju, televiziju i drugim medijima, reklamni spotovi, publikacije i druge sa ovim povezane aktivnosti u periodu od dana raspisivanja do dana održavanja izbora.
Ovaj član, kao i mnogi drugi članovi u ovom zakonu, pokazuje da je zakon pisala osoba koja apsolutno nema nikakve veze sa političkim aktivnostima, sa radom političkih stranaka, nikada nije radila poslove izbornih kampanja i previdela je jednu vrlo značajnu aktivnost u toku predizborne kampanje, koja iziskuje značajna materijalna sredstva, bar za nas koji nemamo sredstava u izobilju, koji nismo finansirani od strane Zapada, od strane nekih obaveštajnih službi, nevladinih ogranizacija. To su promotivni skupovi, odnosno mitinzi.
Po ovome ovde oni mogu da se podvedu u ovu zadnju tačku - druge sa ovim povezane aktivnosti; međutim, ako je precizno navedeno da se pod tim troškovima kampanje smatra i izrada plakata, davanje oglasa, misli se na radio televiziju i na reklamne spotove, publikacije, smatramo da je moralo konkretno da se navede ovde i pitanje troškova organizacije, odnosno organizovanja promotivnih skupova, jer fiksni troškovi, odnosno oni najminimalniji troškovi organizovanja jednog promotivnog skupa, jednog velikog mitinga u Beogradu iznose preko 60.000 dinara ili preko 1.000 evra ako vam je to bliže i ako ćete to razumeti.
Ovde, pre svega, mislim na opozicione stranke koje su u ovim današnjim uslovima, da tako kažem, osuđene da svoju predizbornu kampanju sprovode javnim nastupima, odnosno organizovanjem promotivnih skupova, mitinga. Ako jedna opoziciona stranka u Srbiji organizuje 25 ili 30 predizbornih mitinga i da to nije u proseku 60.000 dinara, odnosno 1.000 evra, kao što je u Beogradu, nek to bude neki iznos od 500 evra, i to vam je 30.000 evra samo za ovu aktivnost, odnosno blizu 2.000.000 dinara samo za iznajmljivanje bine, ozvučenja i za one sitne tehničke stvari koje je neophodno angažovati za održavanje mitinga.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Ovim zakonom možete da dovedete u situaciju političku stranku, učesnika na izborima, da joj te izdatke, odnosno te troškove ne priznate u troškove predizborne kampanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mitroviću, SRS je podnela amandman na član 4. ovog zakona i tu intervenišemo ne u delu u kome je intervenisala Vlada Republike Srbije, dodajući ovaj deo vezan za finansijski lizing, već u stavu 4. koji tretira, odnosno koji kaže da naknadno odobreni popusti u ceni proizvoda ne mogu se odbiti od poreske osnovice.
Nama je sasvim jasno da je budžet Republike Srbije prazan. Nama je sasvim jasno da veliki finansijski ekspert, čovek koji je svoje reforme sprovodio u istočnoevropskim zemljama, čovek kome je ulazak u te zemlje gde je sprovodio reforme poreskog sistema zabranjen, zabrinut i nema načina i nema mogućnosti da napuni budžet Republike Srbije. Zato traži načine kako da "ošiša" poreske obveznike, kako što više da zahvati od ono malo privrede koja funkcioniše, od ono malo privrednih subjekata koji nešto rade danas u Srbiji.
Međutim, ovaj i ovakav stav člana 9. Zakona, smatramo da je neodrživ i zato smo iskoristili priliku, jer je Vlada Republike Srbije nekim drugim članom intervenisala u ovom članu 9. Dakle, iskoristili smo priliku da pokušamo da još jednom ubedimo Vladu Republike Srbije u stav 4. unese jedan dodatak i da se mogu odobriti, odnosno da se može porez obračunati i na manju vrednost od one koja je naznačena prvobitno u fakturi, ako je taj rabat, odnosno ako je umanjenje, odnosno ako je popust naznačen u fakturi, jer se obično u otpremnici ne naznačava i to iz razloga što se dešava da neko drži određenu robu po ceni od 100 dinara i da na to plaća porez, i da mu ta roba dugo stoji na skladištu, u prodavnici i da mu je jeftinije i praktičnije i racionalnije da odobri popust i od 50%, kako bi došao do gotovog novca i kako bi plasirao tu robu, nego da mu ona i dalje stoji u skladištu.
Ako uzmemo ovakav stav 4. člana 9. dolazimo u situaciju da će on, iako je na gubitku, iako će prodati robu možda i manje od proizvođačke cene, manje od nabavne cene, mora da plati onaj osnovni na prvobitni iznos poreza. Sigurno jeste da je u praksi bilo zloupotreba, da su pravljene fiktivne fakture da bi se na taj način zakinula država i da bi se na taj način umanjilo davanje državi.
Ovde jeste problem u tome što ministar, odnosno što Vlada Republike Srbije razmišlja na onaj način na koji razmišljaju kriminalci. Kada hoće da prevare državu, ona razmišlja na taj način, jer hoće da prevari poreske obveznike, hoće da otme od poreskih obveznika. Umesto da razmišlja na način kako da omogući poreskim obveznicima, kako da omogući onima koji učestvuju u privrednim aktivnostima da mogu da zaposle još više kapaciteta, da mogu da ostvaruju veći promet i da samim tim što ostvaruju veći promet i veći porez plaćaju državi.
Ovako, bojim se da ćemo doći u situaciju da ovakvom poreskom politikom gotovo sva privredna aktivnost u Srbiji zamre. Onda se postavlja pitanje od koga će Vlada Republike Srbije, odnosno od koga će ekspert Božidar Đelić u nekom narednom periodu naplaćivati poreze, kako će i sa čime puniti budžet Republike Srbije, jer iz godine u godinu donacije i krediti su sve manji i sigurno je da u nekom narednom periodu toga neće biti uopšte. Nažalost ni u Srbiji neće imati od koga da se naplati porez, pa samim tim ni da se napuni budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponavlja se stara praksa da predstavnici Vlade ili nisu prisutni na sednicama Narodne skupštine, ili dođu, izdeklamuju ono što imaju, pokupe se, odu dalje da usrećuju građane Srbije.
U ovom, konkretnom, slučaju na dnevnom redu je paket ovih poreskih zakona u koji je samo voljom i željom Siniše Mitrovića upao i zakon o kontragarnaciji koji nikakve veze nema sa Predlogom zakona o izemana i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Ministar Božidar Đelić, ekspert u oblasti finansija i ekonomije, koji je poznat po tome što je usrećio mnoge istočnoevropske zemlje, istočnoevropske narode i poznat po tome što mu je zabranjen ulazak u sve zemlje gde je obavljao neke državničke funkcije, učestvovao u nekim vladama, bio savetnik nekih ministara, pokazao je ovim zakonima šta želi i šta hoće i srpskom narodu i srpskoj državi i srpskoj ekonomiji.
I jedan i drugi zakon, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakon o porezu na promet, treći put trpe izmene, promene i dopune. To govori da ova vlada i ovaj ministar apsolutno nikakvu viziju, niti koncepciju reforme poreske politike kod nas nemaju. Ponašaju se od slučaja do slučaja, kad se nešto desi u oblasti poreske politike, onda oni smišljaju nove načine, modele i metode, pre svega da naplate porez od poreskih obveznika u Srbiji. Mi smo svesni toga da država mora od svojih poreskih obveznika, od građana, od privrednih subjekata da se finansira, odnosno da naplaćuje porez, ali ne treba samo o tome da vode računa, kako će i na koji način da naplate porez.
Pre svega, pošto se ovo ministarstvone ne zove samo Ministarstvo finansija, nego Ministarstvo finansija i ekonomije, ono treba i da stvara uslove, da građani i privredni subjekti imaju mogućnosti da plaćaju te poreze. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ove izmene i dopune Zakona bave se pre svega, načinima prinudne naplate poreza, proširenjem nadlženosti poreske policije i tako dolazimo do onog čuvenog člana 135. Zakona, odnosno člana 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji gde ministar sebi daje za pravo da njegov organ, u sastavu njegovog Ministarstva, poreska policija, dobije ingerencije da može da prinudno privodi one koji su učinili neko poresko krivično delo.
Koliko ja znam, takvu nadležnost ima samo MUP, odnosno BIA i nijedan drugi organ u ovoj zemlji ne bi smeo da ima takvu nadležnost, ne biismo smeli da dozvolimo nijednom državnom organu, jer ako napravimo ovde presedan i dozvolimo ministru Đeliću da on privodi one koji su možda počinili neko krivično delo u oblasti poreske politike, setiće se, recimo, ministar Lečić da on može možda da privodi, ili neki njegov organ, neka agencija u okvoru njegovog Ministarstva, neke neposlušne medije, urednike, novinare, pa će se onda setiti neko Ministarstvo poljoprivrede, pa u nekom drugom ministarstvu, da neki organi u okviru tih ministarstava imaju iste ove nadležnosti.
Takođe, zanimljiva je i izmena člana 186. Moji prethodnici su govorili o izuzimanju umetničkih predmeta iz ove cifre od 20 miliona, ali je značajna još jedna promena koja govori da, Poreska uprava može, u skladu sa članom 60. stav 2. ovog zakona, proceniti vrednost imovine iskazane u prijavi za evidenciju imovine i dostaviti poreskom obvezniku rešenja o proceni. Do sada, kao imperativno rešenje je bilo da Poreska uprava praktično sve prijave proverava, a ovde se ostavlja mogućnost ministru, odnosno nekome u Poreskoj upravi da proceni da li će nekom vršiti procenu imovine ili neće, tako da ćemo doći u situaciju da oni koji su miljenici režima mogu da podnesu poresku prijavu, da napišu daleko manji iznos od iznosa 20 miliona i da će neko u Poreskoj upravi proceniti da je to sasvim u redu i neće izvršiti procenu te prijave, a da će u drugim slučajevima to raditi. Moralo je da ostane kao imperativno rešnje, da Poreska uprava izvrši procenu svake prijave.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 51. definiše šta su to javni radovi u smislu ovog zakona i sadrži četiri tačke. SRS predlaže da se tačka 1) člana 51. briše, jer ona definiše da su, javni radovi u smislu ovog zakona, radovi u socijalnim, humanitarnim, kulturnim i drugim delatnostima. Meni je sasvim jasno i razumljivo da ministar, s obzirom na kvalifikacije, obrazovanje, intelektualne sposobnosti, ne zna šta mogu da budu javni radovi i zato u ovaj zakon, u ovaj član, uvršćuje i definiše da su javni radovi u ovim oblastima koje sam naveo. To je apsolutno nemoguće.
Mi smatramo da ove delatnosti nikako ni u kom slučaju ne mogu da spadaju u oblast javnih radova. Slažemo se sa ovim ostalim navedenim tačkama - 2) "na održavanju i obnavljanju javne infrastrukture; 3) na održavanju i zaštiti životne sredine i prirode"; i tačka 4), da su javni radovi" radovi od opšteg interesa", koji ne spadaju u redovnu delatnost javnog preduzeća, odnosno javno preduzeće nije u mogućnosti da ih obavi".
Mi smo protiv ovog dela koji se odnosi na javne radove. Program SRS definiše i insistira na tome da upravo javni radovi treba da budu motorna snaga izlaska iz krize naše države, da se u oblasti javnih radova otvaraju mogućnosti za zapošljavanje velikog broja radnika za oživljavanje, pre svega, ove građevinske delatnosti, jer su naša građevinska preduzeća izuzetno poznata i cenjena u svetu i imaju velikih mogućnosti i sposobnosti u ovim oblastima. To je od dolaska na vlast DOS-a zamrlo. Gotovo da se ništa u oblasti izgradnje ne radi. Radi se u oblasti građevinarstva, ali isključivo na "rušenju" onoga što je do sada izgrađeno.
Tačka 1) predstavlja prostor da se i u ovom delu i u ovoj oblasti manipuliše - da se zloupotrebljava budžet Republike Srbije. Da se sredstva iz budžeta Republike Srbije; ne usmeravaju u ono u šta treba da se usmere, pre svega u izgradnju javne infrastrukture, nego u neke humanitarne organizacije, navodno nevladine organizacije, da se ubacuje novac iz budžeta Republike Srbije, da se pere novac iz budžeta Republike Srbije i da oni koji od 5. oktobra, naovamo, ne primaju više obilne i velike donacije od strane zapadnih vlada, zapadnih obaveštajnih službi, zapadnih nevladinih organizacija, pređu na finansiranje iz budžeta.
Suština ove prve tačke člana 51. je upravo ta da se onima koji su do sad bili na "jaslama Zapada" omogući da budu sada na "grbački" ovog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 14. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, sa predlogom da se ovaj član briše. On definiše da se ukoliko nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu njihovo saslušanje može vršiti putem videokonferencijske veze.
Do sada smo u praksi imali prilike da vidimo da se ovako nešto koristilo u Haškom tribunalu, tzv. sudu za ratne zločine, međutim, zbog protesta međunarodne stručne javnosti čak je i Haški tribunal odustao od ovakvog načina davanja izjava od strane svedoka i od strane oštećenih lica, pa smatramo da je apsolutno neprihvatljivo da član ovakvog sadržaja bude primenjivan kod nas.
Ukoliko dođe do usvajanja ovog i ovakvog zakona, nažalost skupštinska većina je takva kakva je, skupštinska većina ima cilj i plan da jedan ovakav zakon usvoji, mi smo principijelno, načelno, protiv ovakvog zakona iz prostog razloga što su sva krivična dela koja su definisana ovim zakonom definisana Krivičnim zakonom i mogu se procesuirati, kako vi to imate običaj i volite da kažete, drugim zakonima, pre svega Krivičnim zakonom. Smatramo da apsolutno nema potrebe, nema razloga za donošenje jednog ovakvog zakona, a podnošenjem amandmana na sve članove ovog zakona želeli smo da iskoristimo tu mogućnost da obrazložimo besmislenost svakog pojedinačnog člana ovog zakona.
Opet bih se vratio na ovaj član 14. koji definiše, odnosno precizira da svedok može davati izjavu bez svog prisustva. Smatramo da je to nedopustivo. To pravna praksa ne poznaje i to nigde u svetu nije primenjivano. Zašto mi samo u negativnim i lošim stvarima da prednjačimo, da budemo prvi? Kakav je to svedok i oštećeno lice koje ima volju, ima želju da svedoči putem te videokonferencijske veze, videolinka, ako je država spremna da mu omogući da bude lično prisutan na tom pretresu, odnosno na suđenju, dođe i lično kaže sve što ima da kaže. Ovo se unosi u zakon iz prostog razloga što smo i do sada imali prilike u Haškom tribunalu da gledamo bezbroj lažnih svedoka, ljude koji su bezočno lagali i koji su svojim prisustvom u sudnici dovodili sebe u nezgodnu situaciju da budu raskrinkani.
Ukoliko se na ovaj način bude svedočilo, a uveren sam da će biti još veći broj onih koji će lažno svedočiti, lažno optuživati Srbe za neke navodne ratne zločine, vrlo lako i jednostavno može da dođe do nekih tehničkih smetnji i da se na taj način neki lažni svedok tužilaštva izvede, odnosno spasi od nezgodne situacije, da mu se pomogne da se izvuče, da se prikrije i sakrije laž. Ukoliko je on oči u oči sa optuženim u sudnici, sigurno je da će mu mnogo teže biti da laže, a i ako bude počeo da laže da će mu biti mnogo teže da tu laž sakrije.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 11. Ovim amandmanom tražimo da se tačke 3) i 4) brišu. Smatramo da su one suvišne. Pre svega smatramo da ovim zakonom, a i ovim članom, kako je predloženo od strane Vlade Republike Srbije, ona želi da najveći deo odgovornosti za eventualne nerede na sportskim priredbama, takmičenjima, prebaci na organizatora.

Naravno da organizator snosi deo odgovornosti, međutim, najveći deo odgovornosti ukoliko dođe do eventualnih nereda, do nekih neželjenih posledica na sportskim takmičenjima pre svega snosi MUP. Naravno da je organizator u obavezi da proceni koje su to sportske priredbe povećanog rizika i da, u smislu člana 11, obavesti MUP i druge nadležne organe.

Međutim, smatramo da je suvišna tačka 3) koja kaže da organizator takmičenja treba da ostvari saradnju sa Ministarstvom radi postupanja po nalozima koji se odnose na obezbeđivanje javnog reda i mira na sportskoj priredbi, jer samim obaveštavanjem najkasnije 48 časova pre početka priredbe organizator stupa u neku saradnju sa MUP-om i dalje ima obavezu da postupa po svim nalozima MUP-a od tog momenta; od momenta kada organizator sportskog takmičenja, priredbe obavesti Ministarstvo praktično najveći deo odgovornosti prebacuje sa sebe na MUP.

Ne može MUP, kao državni organ, da krivicu za eventualne nerede sa sebe prebaci na organizatora sportskog takmičenja, jer organizator sportske priredbe i takmičenja nema mogućnost uporebe fizičke sile nad eventualnim izgrednicima, da bi sprečio izgrede, nerede na sportskim takmičenjima.

Bili smo svedoci toga na našim prostorima, pre svega nereda na fudbalskim utakmicama, a zatim i na košarkaškim, a najsvežiji primer nereda na sportskim takmičenjima je ono što se desilo pre dve nedelje tj. desetak dana u Sloveniji. Ne može niko da me ubedi da tu organizator utakmice snosi najveći deo odgovornosti, da je on krivac za ono što se tamo dešavalo. Ako MUP, kao organ države koji se bavi održavanjem i očuvanjem javnog reda i mira, nije u stanju čak i sam da proceni koja je to sportska priredba povećanog rizika i koliko policajaca treba da angažuje da bi sprečio eventualne nerede, to sigurno ne može da uradi organizator sportskog takmičenja.

Takođe smatramo, i jednim od amandmana smo to i predložili, da klubove navijača ne treba unositi u zakon, da jednostavno ne treba insistirati na formiranju i organizovanju navijača u klubove. Takođe smatramo da ova tačka 4) koja insistira na kontaktima između klubova navijača i uprave tj. organizatora sportskih takmičenja, treba da bude brisana, zbog toga što je ovo neko zadnje vreme i svedoci smo toga da i uprave određenih klubova dolaze u sukob sa klubovima navijača, posebno kada su rezultati tih klubova slabi, kada dolazi do nezadovoljstva navijača zbog rezultata sportskih klubova, do nezadovoljstva prema upravi, tako da je u tim okolnostima apsurd i nemoguće je da klubovi ostvare bilo kakvu saradnju sa klubovima navijača.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je peti ili šesti put, više se ni zna koji put, u zadnjih godinu i po dana kako imamo ovde na dnevnom redu ovaj zakon, odnosno Krivični zakon Republike Srbije, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije i to je dokaz kakvu politiku u ovoj oblasti vodi izvršna vlast u Srbiji i kakvu politiku vodi Ministarstvo pravde. Dakle, od slučaja do slučaja, kada neko eventualno izvrši neki pritisak, kada se, ne daj bože, nešto desi, menjaju se od situacije do situacije, prema potrebi, odredbe Krivičnog zakona.
Član za koji je SRS predložila da se briše jeste član 2. Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, odnosno to je praktično stav 4. člana 183a Krivičnog zakona Republike Srbije koji definiše neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. Ova prethodna dva stava, odnosno tačke, definišu šta je to neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava, koja je to zaprećena kazna za ovo krivično delo, i ovaj stav 4. koji se dodaje glasi - predmeti, odnosno deo predmeta krivičnih dela iz stava 1. i 2. ovog člana i sredstva za njihovo izvršenje oduzeće se, a predmeti krivičnih dela uništiće se, u skladu sa zakonom.
Postavlja se pitanje da li je bilo neophodno da se izvrši ovakva dopuna zakona, jer moramo nešto ostaviti i sudskoj grani vlasti, odnosno sudijama da oni ocenjuju da li će i u kojim slučajevima sudskom presudom naložiti, odnosno doneti odluku da se predmeti krivičnih dela i sredstva za njihova izvršenja unište. To je propisano Krivičnim zakonom i postoji mogućnost.
Mi smatramo da bi sudijama to trebalo da se ostavi, da oni procenjuju kada i u kojim slučajevima treba da dođe do uništavanja predmeta krivičnih dela, odnosno do zaplene sredstava kojima su krivična dela izvršena. Činjenica jeste da je piraterija, odnosno falsifikovanje video-traka, filmova, nosača zvuka, poprimilo velike razmere i da toga ima na svakom koraku, ali to nije u zadnjih mesec dana. To je pojava koja je već nekoliko godina prisutna ovde kod nas.
Postavlja se pitanje zašto se u ovom momentu poseglo za ovakvim predlogom izmena i dopuna, posebno, podvlačim još jednom, što Krivični zakon ostavlja mogućnost sudiji da donese na osnovu svoje procene ovakvu odluku. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako u nekoj drugoj oblasti neko izvrši neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava, odnosno ako izvrši falsifikat, ako neko falsifikuje cigarete. Ne može da se analogno primenjuje u ovom, nije u potpunosti identično krivično delo kao ovo ovde, ali je vrlo slično. Radi se o falsifikovanju, odnosno o neovlašćenom korišćenju neke licence, odnosno nečijeg naziva. Da li će se i onda automatski vršiti uništavanje cigareta i da li je bilo propisano i na osnovu čega su pompezno pre godinu i nešto dana, spaljivane cigarete u "Sartidu"; da li je i onda bilo naloženo, odnosno propisano zakonom da se ta roba, koja je po drugom osnovu zaplenjena (odnosno učinjeno je krivično delo), uništava?
Dakle, ovaj član zakona, odnosno Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije govori kakvo je stanje u sudstvu, i odnos izvršne vlasti prema sudijama, odnosno prema pravosuđu. Vi jednostavno nemate (a kažem vi, jer mislim na izvršnu vlast, iako predstavnika izvršne vlasti nema ovde) nikakvog poverenja u sudsku granu vlasti i zato ovakve izmene i dopune moraju jasno da obavežu sudije da donose ovakve odluke kao što je precizirano ovom izmenom zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, glava DžI određuje i definiše kaznene odredbe ovog zakona i mi možemo da se složimo sa čl. 146, 147, 148. i visinama kazni koje su definisane ovim članovima, a možda bi u članu 146. ove kazne posebno za ustanove mogle biti i veće, ali član 149. na koji je Srpska radikalna stranka podnela amandman i insistiramo na tome da se ovaj član briše i to iz razloga što Srpska radikalna stranka insistira na tome da centri ne smeju da budu u ovom zakonu, odnosno ovaj amandman na član 149. predstavlja logičan sled do sada podnetih amandmana Srpske radikalne stranke, koje Vlada nije prihvatila.
Pretpostavljam da ni narodni poslanici skupštinske većine neće prihvatiti amandmane koji su podneti u cilju brisanja, iz zakona, centara, tako da gubi smisao brisanje i ovog člana 149. Vlada je u svom obrazloženju - zašto ne prihvata ovaj amandman, prepisala obrazloženje koje ide uz član 51. gde kažu da se amandman ne treba prihvatiti, jer se mora obezbediti funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja.
Mi i dalje stojimo na stanovištu da se uvođenjem centara u obrazovni sistem neće pospešiti i poboljšati funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspistanja. Smatramo, tvrdimo, a vreme će pokazati da smo bili u pravu, da će to biti samo bacanje para, iziskivanje dodatnih finansijskih sredstava za neke paralelne institucije sistema, neke organe koje apsolotno ne trebaju i ne smeju da postoje u sistemu obrazovanja. U svom amandmanu, na član 18, kojim smo insistirali i tražili da se brišu centri, kada sam obrazlagao taj amandman, rekao sam ko će sve biti zaposlen u tim centrima, ko će doći na budžetska sredstva, na državne jasle, koga će iz kojih razloga Vlada Republike Srbije, odnosno preko budžeta Republike Srbije, građani Srbije finansirati.
Još jednom podvlačim, ne očekujem da će biti prihvaćen ovaj amandman, ali smatram da će vreme pokazati da smo i kod ovog amandmana bili u pravu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 18. i naslov iznad člana 18. i, u skladu sa programskom orijentacijom SRS, mi insistiramo da se ovaj član briše iz teksta zakona, s obzirom na pogubne posledice koje će prouzrokovati  ukoliko bude usvojen u ovakvom tekstu i ukoliko bude počeo da se primenjuje.
Koji su razlozi i koja je pozadina za stavljanje ovakvog člana u zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja? 5. oktobra je DOS došao na vlast i dolaskom DOS-a na vlast donacije stranih nevladinih organizacija i stranih vlada, obaveštajnih službi prema nevladinim organizacijama koje su delovale u Republici Srbiji, su skresane, svedene na mnogo manju meru nego što je to bilo pre 5. oktobra. Bilo je neophodno da se jedan broj ljudi koji su radili u tim nevladinim organizacijama uhlebi, odnosno da se nađe načina da oni budu finansirani preko Vlade Republike Srbije.
Ovim i ovakvim zakonom se to, praktično, ozakonjava, legalizuje, formiraju se centri koji bi prihvatilite ljude koji su i u prethodnih desetak godina pravili neko paralelno obrazovanje, uticali na našu decu. Ono što je najznačajnije u ovom delu, to je zadnji stav, da će se za "osnivanje i rad centara sredstva obezbeđivati u budžetu Republike Srbije".
Znači, i onako osiromašena država, i onako prazan budžet treba da obezbedi još dodatnih sredstava za formiranje sedam centara koji će raditi u okviru Ministarstva, a svaki od tih centara može da ima organizacione jedinice, pa će onda novih sedam centara biti još sedam organizacionih jedinica, u okviru tih sedam organizacionih jedinica sedam zaposlenih.
To će dovesti do novih izdataka iz budžeta, mi mislimo u neopravdanom pravcu, a dokaz za to jeste i izjava jedne od aktivistkinja Fonda za otvoreno društvo, Aleksandre Popović, koju je ona dala "Blic-Nenjs"-u, da će eksplozija nevladinih organizacija biti na proleće 2001, da će onda one biti sve manje finansirane iz inostranstva, jer će veliki broj članova nevladinih organizacija postati članovi i na taj način će sprovoditi svoje programe.
Nažalost, vreme za raspravu je skraćeno na tri minuta. O ovom članu ima zaista mnogo da se priča, ali s obzirom da je sa pet minuta skraćena diskusija na tri minuta, gotovo da ništa ozbiljno ne može da se kaže.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 59. definiše nadležnosti, odnosno način izbora i uslove koje treba da ispunjava direktor obrazovno - vaspitnih ustanova, znači, direktor dečjih vrtića, direktori škola, mandat na koji se bira, koliko traje licenca, odnosno kada miruje licenca i to koji su bliži uslovi za izbor direktora.
SRS je podnela amandman na ovaj član i to da se u stavu 2. i u ostalim stavovima koji sadrže isti ovaj deo rečenice, briše onaj deo koji se odnosi na akreditovane programe obuke koje treba da pohađaju direktori ustanova. Mi smatramo da ovaj deo treba izbaciti, jer je on ispod svakog nivoa i ponižavajući je za kandidata i za ustanovu u koju je stekao obrazovanje, a takođe i za ustanovu u kojoj je on proveo radni period. Slažemo se sa tim da mora da ima neko radno iskustvo. Insistira na tome da on mora da ima pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. To nije sporno, ali zaista ovaj program akreditacije, odnosno program obuke, smatramo da je besmislen.
Postavlja se pitanje ko će sprovoditi te programe, postavlja se pitanje ko će izdavati neke sertifikate na tim programima, kad već postoji sama licenca. S druge strane, ako se ovo uvodi ovde i propisuje, zašto ne bi onda uveli i obavezne lekarske preglede za direktore ustanova, jer ste vi vrlo pompenzno to i za neke druge funkcionere najavljivali, pa neki ministri nisu ni do dana današnjeg svoje zdravstvene kartone objavili i prezentovali javnosti. Zašto ne bismo uveli i za direktore dečjih vrtića, jer možda direktora dečjih vrtića i direktori škola, odnosno obrazovno - vaspitnih ustanova imaju veći značaj za jednu državu nego što to imaju ministri i članovi Vlade.
Dakle, suština ovog amandmana jeste u tome da se ovaj deo izbaci, slažemo se sa ovim ostalim delovima, posebno što vi insistirate na licenci. Kada već insistirate na licenci, podvlačim još jednom, zašto akreditovani program obuke?

Dame i gospodo narodni poslanici, član 13. ovoga zakona se bavi ispitivanjem odgovornosti pojedinaca. Kada se pročita ovaj član zakona, vidi se koji su bili motivi predlagača da predloži ovakav zakon.
Član 11. ovoga zakona nabraja sve one koji potpadaju pod udar zakona. Imali smo ovde jedan amandman kojim je ta lista proširena, s obzirom da je prihvaćen od strane predlagača.
Sa nekoliko rečenica osvrnuo bih se na tačku 1. člana 11, a u vezi je člana 13, koja predviđa da poslanici Narodne skupštine Republike Srbije mogu biti pozvani na odgovornost po ovom zakonu, odnosno lustrirani, a član 77. Ustava Republike Srbije, koji je još uvek na snazi, niste ga promenili, imate nameru, kaže: "Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini".
Praktično, vi manju sankciju ovim zakonom uvodite u pravnu proceduru od one koja je predviđena nekim drugim zakonom, a koja je, praktično, Ustavom Republike Srbije, zabranjena prema narodnim poslanicima, odnosno ne može se krivično sankcionisati za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini. Ako je narodni poslanik obavljajući svoju dužnost i učinio nešto, a vezano je za kršenje ljudskih prava, to može biti podvedeno samo pod ovo što kaže Ustav, dakle, izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini. Praktično, Ustav ga od toga abolira, a vi ga ovim zakonom time kažnjavate.
Zatim, član 13. stav (3): "U postupku lustracije utvrđuje se da su u vreme kršenja ljudskih prava bile ispunjene pretpostavke pojedinačne odgovornosti u skladu sa krivičnim i drugim kaznenim zakonima". Zašto neko ko je počinio krivično delo nije krivično odgovarao ili na drugi način bio sankcionisan nekim drugim zakonom? Ako je u periodu od 1976, kada su vaši ideološki sledbenici bili na vlasti, bilo propusta u sudu, u sudstvu, ako je u vreme prethodnog režima, kako ga vi nazivate, stanje u pravosuđu bilo loše, pa nisu krivično gonjeni oni koji su kršili ljudska prava, u ove dve i po godine vi ste pokušali, uveravali nas da zavodite red u pravosuđu. Imali ste prilike da one koji su kršili ljudska prava krivično ili u skladu sa nekim drugim zakonom gonite i sankcionišete.
Možda bih mogao da se složim s tim da neki vid zabrane bavljenja politikom postoji, ali samo kao sporedna kazna. Kad se dokaže da je neko počinio određeno krivično delo, možemo onda da razgovaramo o tome da mu se zabrani bavljenje politikom, ali ako već dobije četiri ili pet godina zatvora, šta će mu onda ova kazna. Ako bude pravosnažno osuđen, zar vi mislite da će on biti izabran za odbornika, poslanika ili nešto tome slično? Ne možete vi da uskratite nekom, koga je narod izabrao, dao mu mandat, da bude predstavnik naroda, bilo u skupštini opštine, bilo da je to u Skupštini Republike Srbije, u Skupštini AP Vojvodina. Dakle, posebno se ovo odnosi na one koji se direktno biraju od strane naroda.
(Predsednik: Peti minut.)
Što se tiče onih koji bi mogli da potpadnu pod udar ovog zakona, sigurno je da je ovaj zakon politički motivisan i da će to biti obračun sa političkim protivnicima, ali neće samo sa opozicionim političarima. Vi pripremate teren i za obračun unutar svojih redova.
Malopre sam predsedniku Građanskog saveza Srbije Ivanu Andriću predložio i ponudio ovu knjigu, da uzme da je pročita i da vidi ko je to tajni agent Sokrat, na koji način je on kršio ljudska prava, na koji način je on počinio krivična dela, odnosno radio suprotno ovom zakonu. To će mu biti dobar osnov da ga lustrira i ostvari ono što je naumio.