Reč ima Radomir Lazović.

E, sada i vi o tuđoj deci.

Jeste završili?
Niste završili.

Hajde završite.
(Vladimir Đukanović: Licemeru. Stram te bilo.)

Hoćete da završite ili da dam reč drugom?

Znači, izvikali ste se, izdivljali, pričali šta god ste hteli, a sami pojma nemata šta izgovarate. Pojma nemate šta izgovarate. Toliko vam je stalo i do sudbine dece i do bezbednosti da vam je mnogo zanimljivije danas da pričate o rušenju nelegalne gradnje i o svim ostalim glupostima koje vam na pamet padnu.
Koliko vi sebe ne slušate, ne samo da ste ponovo uzeli u usta tuđu decu i tuđu porodicu napali, nego ste izgovorili da smo došli u situaciju da deca pucaju na decu zbog izveštaja EU. Jel vi čujete sebe ljudi šta pričate? Da li razumete šta izgovarate uopšte? Pojma nemate.
(Narodni poslanik Robert Kozma dobacuje.)
Kozma izvolite.
(Narodni poslanik Robert Kozma dobacuje.)
Jel hoćete opomenu Kozma?
(Robert Kozma: Slobodno.) Hoćete odmah.
Izričem opomenu, Robert Kozma.
Zadovoljni. Svaka čast. Sjajno.
Jel ima još neko ko želi da pokaže svoje poštovanje prema temi i prema deci koja su stradala na taj način kao vi Kozma? Nema više.
Izgleda ste bili najpametniji danas od svih.
Povreda Poslovnika.

Radomir Lazović je govorio. Ne znam šta ste vi gledali. U svakom slučaju, da, čuo sam buku. Jel ste vi čuli isto? Jel ste čuli Mariniku Tepić kako viče iz klupe? Niste čuli. Znači, vi čujete ono što vama treba. Ja sam čuo sve.
Čuo sam sve i kao što ste videli, pustio sam da se izviče Lazović koliko god hoće i da se obračunava pojedinačno sa narodnim poslanicima, nikakav problem nije. Onda reaguju poslanici i sa jedne i sa druge strane, sve sam odlično čuo, ali izgleda vi nećete da čujete, ne druge, nego sebe, što je najtragičnije. Kaže čovek –deca napadaju zbog izveštaja EU. Čujte li vi sebe ljudi?
(Radomir Lazović: Šta pričate?)
Premotajte malo Lazoviću. Premotajte malo.
(Radomir Lazović: Šta pričate? Dosta više! Dosta više.)
Nemojte da se derete iz klupe. Hoćete i vi kao Kozma da ukažete poštovanje?
Sada nećete. Treba da vas je sramota.
Povreda Poslovnika.

Da čuo sam malopre, kao što sam rekao i vas i ove sa druge strane.
(Jelena Milošević: Što ne izreknete opomenu.)
Nemojte da vičete Milošević. Nisam hteo da primenjujem mere ni kada ste vi to malopre uradili, ali odjednom više niko ne vodi računa ni o čemu i negde očigledno moram da počnem.
Dakle, sada ćemo da primenimo član 103. gospodine Đukanoviću, ovo je bilo vreme vaše poslaničke grupe i nadalje ću da ga primenjujem na sve.
Ko želi sledeći?
Izvolite.

Za to što sada radite obratite se tabloidima „Danas“ i „Nova S“, pa to radite tamo.

Za ovo sada što ste uradili takođe primenjujemo član 103, a inače demokratski smo čuli razna mišljenje, između ostalog i vaše cenjeno mišljenje koje ste iznosili vičući iz klupa. Sve sam to čuo jako dobro. Onako demokratski, pluralno i pristojno ste to uradili, pa nastavite u vašim tabloidima.

Šta je još povreda Poslovnika?

Ne da me pitate, nego da mi kažete – šta u članu 108. tačno?

Član 108. Šta 108?

Zbog povrede reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere – opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.

Na osnovu mere iz stava 2. ovog člana, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja izriče novčanu kaznu, u skladu sa odredbama člana 114. ovog Poslovnika. Evidenciju o izrečenim merama iz stava 2. ovog člana vodi generalni sekretar Narodne skupštine.

Dakle, pošto je vama zasmetalo to što se čuju glasovi u sali, vi upućujete da ja treba da izričem opomene zbog toga.

(Veroljub Stevanović: Svakako.)

Svakako. Dobro. Znači hoćete sada odmah da krenem od Marinike Tepić, pa da nastavim redom?

Da li je to vaš predlog? Samo da vas razumem. Da li je to vaš predlog, da li to tražite?

(Veroljub Stevanović: Da.)

Da li to tražite, da ili ne? A više ne znate šta tražite? E, pa uvek tako, gospodine Stevanoviću. Uvek tako. Vi nemate pojma šta tražite. U stvari, tražite malo pažnje, malo vremena u prenosu, malo da uživate u boji svoga glasa, malo da se obračunavate sa onima koji sede sa suprotne strane. Sve to možete da radite. I kao što ste verovatno primetili, pružam priliku svakome ako hoće da se ponaša na taj način, ali to može samo o trošku vremena svoje poslaničke grupe. Pristojan način je da se prijavite za reč, pa kada reč dobijete, onda govorite, onda se obračunavajte sa drugima onako kako vi najbolje umete, ali kroz povredu Poslovnika ne ide.

Dakle, ponovo primena člana 103. Evo sada, da, ovog momenta, primena člana 103.

Ima li još nešto da je povreda Poslovnika?

Morate da se prijavite.

Samo to što sad pričate, to smo sve već čuli. Evo, već dva puta smo čuli.

Znači, taj tekst koji izgovarate nakon što ukažete član smo već dva puta čuli. Jel imate nešto drugačije da kažete?

Nešto novo ili ne? Znači, ništa novo. Dobro.
Ko sve hoće da se glasa o ukazanim povredama?
Vi za 105.
(Biljana Đorđević: Da.)
Vi za 108, član 108. je bio, vi hoćete za to.
(Veroljub Stevanović: Da.)
Hoćete i vi, 106. i 103. Da.
Kako beše, 107?
(Aleksandar Marković: Ne.)
Nećemo. Dobro.
Član 27? Da.
Jesmo li sad utvrdili stanje? Odlično.
Svi ste bili fantastični, jednako fantastični, pošto je i tekst bio identičan svima.
Pravo na repliku.