Svaki put sve bolje.
Samo da vam kažem, vezano za ovo učešće u programima za koje ste napali valjda nekog od poslanika, da li ste vi svesni da je u istom tom programu učestvovala ona vaša zvezda što je bila na bini u subotu?
Doveli ste čoveka koji je u identičnom programu učestvovao koji vi sada napadate i taj vam je govorio da je protiv nasilja i protiv tog rijalitija itd, a aplaudirao mu iz publike onaj koji je, između ostalog, taj skup i finansirao, po vašem priznanju, koji je te i takve programe doveo u zemlju i uzimao pare na njima.
Vi ste, ljudi, neverovatni.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Da li treba da se glasa?
(Marijan Rističević: Ne.)
Ne glasamo.
Član 103. primenjujemo, pravo na repliku.

Povreda Poslovnika, Miodrag Gavrilović.

Da ne slušamo kada Ćuta viče iz klupa? Pa, ja bih bio najsrećniji da je to moguće, ali on kako uđe, on počne da viče iz tih klupa.
(Aleksandar Jovanović: Ja vam kvarim sreću!)
Čujete to i sami?
Evo sad opet viče.
Šta ja sad da radim? Ukažem jednom, ukažem dva puta, zamolim čoveka jednom, pet, deset puta.
(Miodrag Gavrilović: On je dobio opomenu.
Ako ništa drugo ne pomaže, ja i opomenu izreknem, ali šta još čovek da radi da bi Aleksandar Jovanović počeo da se ponaša pristojno i da ne viče? Šta još da radi čovek?
Vi ako budete imali neku dobru ideju, imate, što se mene tiče, odrešene ruke i da dođete u bilo kom trenutku i da je podelite sa mnom.
Dajte predlog šta da radimo, a da neki efekat pozitivan proizvede kod Aleksandra Jovanovića Ćute, pošto, kao što ste videli, ne pomaže ništa. Čovek kako uđe, počne da viče i to je to.
(Miodrag Gavrilović: Vidite da je to dvosmerna ulica. Ljubav je dvosmerna ulica.)
Šta kažete? I vi osećate ljubav? E, svašta.
Dobro. Čudo ste.
Evo, Ćuta Jovanović traži nežnost. Vi ste tu smejete. Kažete da osećate ljubav. Kad biste samo mogli da da budete ozbiljni, i jedan i drugi.
Čeka na reč Andreja Savić.
Svašta će čovek ovde da vidi, a da se nije nadao da je u Narodnoj skupštini moguće.
Izvolite.

Hvala vam, gospodine Saviću.
Sada određujem redovnu pauzu i nastavljamo za šezdeset minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Reč ima Radomir Lazović.

E, dobro, sad će da dobiju pravo na repliku svi o kojima ste govorili.
Milenko Jovanov, izvolite.

U pravu ste, to je taj glas.

Ne samo da se oglašava sa Gazele, nego i aplaudira sa Gazele, Milivojević.
Idemo dalje. Reč ima Milica Nikolić.

Reč ima, Aleksandar Marković.

Reč ima Nevena Đurić.
Šta su značili ti urlici, Milivojeviću?
Kakvo je to ponašanje?
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
(Milenko Jovanov: Devojku si našao da vređaš? Što ne vređaš nekog drugog? Kako to nije sramota?)
Sramno, Milivojeviću. Sramno, ali nakon svega što ste u ovoj sali već uradili, a i ne samo u ovoj sali, ne znam da li vredi uopšte ukazivati vam na sram?
(Narodni poslanici dobacuju iz klupa.)
Možemo li da čujemo gospođu Đurić?
Daću vam reč ponovo, a vi Milivojeviću probajte da se ne oglašavate onim zvucima kao malopre.
Čuli smo vas svi u sali.
Svi smo vas čuli i reagovali su narodni poslanici zbog vašeg sramnog ponašanja.
Videćemo da li će ovi što sede pored vas odmahuju glavom i da se prave da ništa nisu čuli.
(Aleksandar Jovanović: Radujemo se govoru.)
Ćuta Jovanović se raduje onim što ste malopre uradili.
Da li ste ponosni, Jovanoviću, na takvo ponašanje?
To je najlepše što ste mogli da uradite kada reč treba da dobije koleginica.
Radujete se i ponosni ste?
(Aleksandar Jovanović: Radujemo se mi vama.)
Svaka vam čast na tom ponašanju. To je verovatno najbolje što ste mogli da pokažete. Ništa bolje niste u stanju da pokažete.
Dva minuta, Nevena Đurić.

Milivojeviću, vi ste veoma ponosni na sebe i svoje današnje ponašanje, pa su se nešto ućutali i pogli glave ovi koji sede ispod vas sa strane. Ne mislim na ove odmah do vas. Oni su oduševljeni.
(Dejan Bulatović: Poslovnik!)
Povreda Poslovnika, Dejan Bulatović.

Da li treba da se izjasnimo po članu 104?
(Dejan Bulatović: Ne.)
Ne treba.
Onda idemo dalje.
Reč ima Ivana Nikolić.

Marinika Tepić da ne dobacuje.