Dobro ajde neka bude kasnije. Poslovnici imaju prednost.
Pitao sam vas da li je povreda Poslovnika. Niste me čuli. Ne, ne može da se čuje kada vičete. Ja i ne krivim čoveka.

Da ne bi ovo sada išlo u repliciranje kroz povredu Poslovnika.

Da ne bi išlo u repliciranje kroz povredu Poslovnika, ako je ostalo još vremena od ovlašćenog predstavnika možete da ga iskoristite za to. Povredu Poslovnika ne. Zaista ne. Treba li da se izjašnjavamo? Ne treba.
(Tamara Milenković Kerković: Ne možete sa tog mesta da se obraćate narodnom poslaniku.)
Dobro. Isto Poslovnik.

Hvala vam, gospodine Tomiću.
Razumeo sam vas i hvala što ne tražite da se izjasnimo. Generalno nemam šta da dodam, saglasan sam potpuno. Srećom, od takvih kao što je ova antidržavna koalicija ne zavisi ništa, inače bi razlupali ovu zemlju pre nego što završe repliku.
Izvolite.

Na tu je povredu upravo ukazano.

Bilo je 106. i 107.

Ali, bilo je 106. i 107.

Pa, sad pre vas.

Ako me ne razumete, možete da se pozovete na neki drugi član, ako ne želite, ne morate.

Gospodine Puškiću, milion glasova?

Ja sam govorio o krpama i tapetama i ostalim transparentima koje ste doneli i njima mahali.

Dobro.
Jel tu vremena ima još? Nema.
Iskorišćeno ili nije? Dobro.
U svakom slučaju, standardno znate za ove stvari troši se vreme na replike. Nego šta da vam kažem, ako ste se negde prepoznali ili poistovetili u događajima iz prošlosti, čini mi se da će i vas izvesno u politici da bude taman koliko i Mlađana Dinkića danas.
Reč ima Parlić. Ne želite, ne morate.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nestorović, Zelenović, Jovanović, Cakić, Kalajdžić, Miketić, Nešić i Nikolić.
Reč ima Cakić. Izvolite.

Pa amandmanu?

Izvolite.

Nisam čuo da je bio oslovljen, gospodin Puškić.