Hvala.
Samo prvo povrede Poslovnika.
Vi ste?
Dva, tri.
Prvo povrede Poslovnika, pa ministarka ima reč, Olenik repliku.
Ali, znači ovako. Reč ima Marsenić.

Gospodine Marseniću, go je bilo ranije.

Ajde, ostavite to pošto će opet govoriti gospodin Olenik, pa da vidimo. Ako se ponovi taj propust, ukažite na njega tada.

Hvala.
Reč ima Gavrilović, povreda Poslovnika.

Znači, zaslužili smo da se obraćamo sa uvažavanjem sa svake strane. To je potpuno tačno. Čim primetim da ste ukorili Srđana Milivojevića zbog obraćanja ja vam verujem da ste iskreni.
Do tad, pitam – treba li da glasamo?
Da, treba.
Šta je još bilo Poslovnik?
Hajde još jedan i završavamo.

Gospođo Manojlović, vi sad tražite od mene da ja nekome komentarišem narativ sa televizije.

Kakve to sada ima veze sa Poslovnikom.

Kakve to ima veze sa sednicom, sa ovom danas.

Pošto ovo već radite po ko zna koji put, a nikakvog smisla nema, o narativu na televizijama naravno da ne odlučuje predsednik Skupštine. Na onoj televiziji na kojoj ste zaposleni vi razgovarajte o narativu sa njima. U pitanju je RTS. Za ostale ne znam šta bih vam rekao, ne znam ni koga da vam preporučim sa kim da razgovarate. Ne znam nikoga da je novinar i poslanik u isto vreme, sem vas.
Tako da, ako treba da glasamo glasaćemo.
Ne treba.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Hvala.
Olenik, dva minuta.

Hvala gospodine Olenik.
Da ne bude zabune, ja sam ocenio kao veoma dobro to što ste rekli da ćete biti tokom rasprave u pojedinostima i tokom glasanja. Nisam zamerio to, pozdravljam to. Ostaje samo da se uverim. Da ne bude da me nisu razumeli ovi kojima je njihovo, kako kažu pravo da ne budu tu, srce Srbije.
Reč ima Dejan Bulatović.

Dobro. Razumeo sam da ste izgubili kontekst. Žao mi je ako je to moja greška. Samo da primetite, imali ste pravo potpuno jednako kao i svi ostali, dobili reč, kao i drugi, govorili kao i oni. Ali, gospodine Bulatoviću, ko se prvi javio za povredu Poslovnika, to ne možete da znate vi, to znam samo ja. Prijave za reč se vide ovde kod mene na ekranu, vi takav ekran nemate. Tako da, samo da vam skrenem pažnju na to.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Hvala.
Reč ima ministarka Maja Popović i zatvorićemo sa time.
Ne mora ni ministarka da govori, ali nećemo dalje da nastavljamo ovo. Rekli ste svi šta ste imali, jedni drugima odgovorili, replicirali. Idemo dalje po prijavi za reč. Neće niko više, nijedna poslanička grupa ni samostalni, ni ministarka. Idemo dalje.
Reč ima Đorđe Komlenski.

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.
I opet ste se izvikali, izdivljali, izazvali više replika sa druge strane.
Zapitao sam se zašto negde u trećem minutu vašeg govora Borislav Novaković trči niz hodnik Skupštine kao da je negde požar. Sada vidim da ste se dogovorili da ga hvalite, pa je došao da bude tu, da bude u kadru. Znači, da se bude u kadru, to je najvažnije. Da li ste se snimali opet? Da li ste se nasnimali lepo? Odlično.
Lično pominjanje, Nebojša Bakarec.

Pravo na repliku.